Dr Vladimir Marinković Fa kul tet za me nadž ment u spor tu, Beograd

časopis br. 5,6,7. MONTENEGRIN SPORT ACADEMY, Sport Mont Dr Vladimir Marinković Fa kul tet za me nadž ment u spor tu, Beograd 740 ETI KA I PO SLO VA NJE U SPOR TU - PRI LOG STRA TE GI JI DRUŠTVENO ODGOVORNOG POSLOVANJA Uvodne napomene Da li ste odgovorni? Pitanje je, u današnjim okolnostima pomalo neočekivano, ali je odgovor skoro stopostotno siguran. Pokušajte da u svojoj porodici, susedstvu, radnoj sredini, napravite mini istraživanje na ovu temu. Svako kome postavite ovo pitanje, pogledaće vas, po pravilu, iznenadjeno, začudjeno, ili uvredjeno i ogromna većina odgovori će, kao da se pod ra zu me va, sa da. Ve o ma je ma li broj lju di ko ji će na pi ta nje da li ste od go vor ni od go vo ri ti sa ne. Kao što go to vo ni od ko ga ne ćete čuti negativan odgovor na pi ta nje o nje govim intelektualnim sposobnostima. Me dju tim, ne spor no je i to svi do bro zna ju da je re al nost znat no dru ga čija, odnosno nepovoljnija. Taj raskorak samo potvrdjuje koliko se, bar u ličnom i društvenom sistemu vrednosti pridaje veliki značaj društvenoj i lič noj od go vor no sti. Na rav no, da se ova kav stra te ški zna čaj društveno odgovornog poslovanja u celi ni, pre no si i na sta nje i od nose u sportu, naravno kroz specifične pojavne oblike, koje uslovljava specifični sadržaj i oblici sportske aktivnosti. Tačnije reče no, sport kao spe ci fični vid individualne i društvene aktivnosti, podsti če razvoj društva u celini, upravo društvenom afirmacijom onih principa na kojima se te me lji sport kroz ce lokupnu istoriju, pa i u savremenom dobu. Reč je o to me, da je sport bio nesporna pokretačka snaga života i razvoja svakog pojedinačnog društva i čovečanstva u celini. Medjutim, u savremenom dobu to je postalo mnogo vidljivije na pojavnoj ravni, u svakodnevnom životu društva. Novi modeli ekonomske i politič ke or ga ni za ci je dru štva ot klo ni li su broj ne pre preke i ogra ni čenja, tako da stanje sporta mnogo direktnije utiče na tok dru štve nih zbi va nja. Ta činjenica je na novi način otvo rila i brojna pitanja razvoja principa društvene odgovornosti u sportu. Reč je, pre sve ga, o sle de ćim principima: Takmiče nje, ko je ima smi sla ako je fer, ad no sno ako su svi tak mi ča ri u is toj startnoj poziciji; Fer plej, odnosno poštovanje protivnika, očuvanje njegovog dostojanstva, bez obzira na sportski rezultat; Razvojnost, koja znači stal no kre ta nje ka no vom, bo ljem, odnosno stalnom sopstvenom razvoju; Solidarnost; Odgovorno i savesno upravljanje klubovima i organizacijama od strane menadžment timova. Istorija ljudskog društva, kao i društvena zbivanja u savremenom dobu nesporno potvrdjuju da je odgovornost, počev od pojedinač ne od go vor no sti, pred sa mim so bom, preko odgovornosti prema drugim jedinkama, društvenim grupama i institucijama jedan

CRNOGORSKA SPORTSKA AKADEMIJA, Sport Mont časopis br. 5,6,7. od osnovnih principa, koji su uvažavale sve društvene zajednice, u svim periodima ljudske isto ri je i u svim ob licima politič kog i eko nomskog uredjenja društva. Drugim rečima, mo že se re ći da od govornost predstavlja onu konstantu na koju se poziva svaka društvena zajednica u uredjivanju pravila društvenog ponašanja. Čak se i najnehumanija, politički, ekonomski i socijalno najzaostalija društva pozivaju na odgovornost, kao princip. To na rav no ne zna či automatski i stvarno prisustvo pojedinačne i društvene odgovor no sti kao jed nog od stu bo va na ko me se gra de re al ni dru štve ni od no si. Na pro tiv, vr lo če sto se reč od go vor nost ko ri sti kao pa ra van ili iz go vor za ve o ma svi re pe ob ra čune sa neistomišljenicima. Medjutim, kroz istoriju, a posebno u savremenom dobu, uočljiva je direktna srazmera izmedju realnog funkcionisanja principa odgovornosti, na svim nivoima i stepena društvenog razvoja. Naime, danas su u ekonomskom, tehnološkom, sportskom i u svakom drugom pogledu najrazvijenija i najuspešnija društva u kojima je realno uspostavljen i funkcioniše princip i mehanizmi odgovornosti. A da li ste i ka da po sled nji put se bi po sta vi li pi ta nje šta je to od go vor nost, ka ko ona lična, tako i društvena.to pitanje ljudi sebi, na različite načine postavljaju, ili se sa njime suoča va ju kroz ce lo kup nu isto ri ju ljud skog dru štva, u svim pe ri o di ma i u svim tipovima društvenog uredjenja. Odgovori su, medjutim, uvek bili različi ti, ta ko da se može re ći, koliko ljudi, koliko društvenih grupa, toliko i različitih odgovora na pitanje šta je odgovornost. Logično, je onda, što i sa vre me no dru štvo, kao i ona pret hod na tra ga za odgovorom na pitanje kako se meri odgovornost. Pitanje se može po sta vi ti i na dru gi na čin, bliži svakodnevnom životu šta podrazume va pod tim ka da se za ne ko ga ka že da je od govoran. Čak i naj po vr šni ji uvid u stvar nost do veo bi nas do sa znanja da se pod tim podrazumevaju veoma različiti sadržaji i standardi. Na rav no, ako su raz li čita shvatanja odgovornosti, onda su i razli čiti kriterijumi, odnosno linija razdvajanja izmedju društveno odgovornog i društveno neodgovornog ponašanja. U ana li zi sva kog seg men ta dru štve nog ži vo ta od ve li kog zna ča ja je da se ja sno de finišu njegovi akteri. Pa i kada je u pitanju sport. Jasno defi ni sa ni ak te ri tre ba da bu du nosioci društveno odgovornog poslovanja u sportu. Među tim, da li je mo gu će u jed noj tran zi ci o noj ze mlji ka kva je Sr bi ja uve sti prin cip dru štve no od go vor nog po slo va nja? U tom smi slu se po sta vlja i pi ta nje de finisanja aktera sportskog života i njihove strukture. Ovom pitanju se prilazi na različite načine, zavisno od ugla posmatranja, pri če mu se nagla sak da je na raz li čite aktere sportskog života i aktivnosti. Društveno odgovorno poslovanje u sve tu i u Sr bi ji Istorijsko iskustvo i praksa danas razvijenih, demokratskih zemalja EU, nesporno potvrdjuje da su ti prethodni uslovi: slobodni gradjanin sa korpusom neotudjivih ljudskih i gradjanskih sloboda i prava, višestranačka parlamentarna demokratija, odnosno mehanizmi kojima javnost može kontrolisati rad i učinak javne vlasti, vladavina prava, odnosno jed na kost svih pred za ko nom i slo bod na i rav no prav na tr ži šna utak mi ca. 2 Podrazumeva Brat ton J., Gold J.: Hu man re source management, Palgrave Macmil lan, New York, 2007. 2 To wers B. : Two speed ahead the so cial Euro pe and UK af ter Ma striht, In dustrial Relations Journal,992. 74

časopis br. 5,6,7. MONTENEGRIN SPORT ACADEMY, Sport Mont se da pr vi ko rak u us postavljanju društveno odgovornog ponašanja u Srbiji, mora biti objektivno suoča va nje se pi ta njem, da li su i u ko joj me ri is punjeni navedeni preduslovi. Posebno treba imati u vidu specifičnu poziciju sporta u Srbiji, koji predstavlja jedan od retkih segemenata društvenog života koji nije doživeo nikavu transformaciju i reformu. Iako se socijalno-ekonomske reforme sprovode veoma sporo, simptomatično je da re for me u spor tu ni su po čele 8 godina posle demokratskih promena. Kritički sagledavajući stanje svesti o izgradnji društvene strategije sporta i društveno odogovornog poslovanja u sportu, može se konstatovati da je ona u svim razvijenim zemljama izraz državne politike. Sport, kao jedna od prioritetnih društvenih oblasti podrazumeva krajnju ciljnu smislenost (misiju i viziju sporta), ciljeve i strategije njegovog razvoja, čime se gradi specifična doktrina i filozofija sporta, odnosno, uspostavlja otvoreni sistem sporta, u kome će se poznavati statusni okviri sporta, sportista i sportskih organizacija, utvrditi osnove sportskog menadžmenta, kao filozofi je upra vlja nja spor tom, za sno va ti pod si stem sistema u oblasti fi nansiranja, opredeliti objekti i na kraju postaviti edukativni proces za sve gra đane, sportiste, i one koji će dru gi da uče, on da se sa si gur no šću može potvrditi da takav jedan konzistentan sistem ne postoji. Mo žda je mo gu će objašnjavati ovu pojavu nedostatkom političke volje aktuelnog establišmenta, međutim, reč je o to me da je sva ko par ci jal no re še nje ovog pro ble ma osu đeno na pro past. Sa mo si stemsko rešenje razvoja sporta i potencijala koje Srbija ima može da dovede i do implementacije osnovnih principa društveno odgovornog poslovanja u sportu. Taj put u na šoj ze mlji će biti veoma trnovit i mora veoma brzo i dinamič no da se rešava. Okosnicu ovog procesa će činiti obezbeđivanje uslova za efikasnu borbu protiv korupcije u sportu koja je i dovela do veoma loših rezultata i nekonkurentnosti na svetskom nivou. Domaćem sportu je potrebna sveobuhvatna antikorupcijska strategija, zasnovana na po sve ćenoti političkog vrha zemlje iskorenjivanju korupcije u sportu, reformama institucija u cilju prevencije, izvršenju zakona i partnerstvu između države i civilnog društva. Konač no, ta bor ba mo ra do ve sti u pr vi plan no ve lju de ko ji će kom pe tent no, sa mo der nim me nadž ment zna njem i na dru štve no od go vo ran na čin rukovoditi sportskim institucijama i organizacijama. Drugim reči ma, to zna či su o čavanje svih aktera društvenog života, uključujući socijalne partnere, državu, resorno ministarstvo, sportske saveze, sportska društva, klubove, sindikate, sa pitanjem da li Srbija gradi društveno odgovorno uredjenje i odnose, či ji je je dan od ključnih segmenata društveno odgovorno poslovanje. Ta povezanost proističe iz zdravorazumske činjenice da se društveno odgovorno ponašanje ne može graditi sa mo u ne kim, već paralelno u svim segmentima društvenog života. Savremeni, razvijeni kapitalizam, u protekla tri veka svog postojanja prošao je veoma protivurečan, kon fliktan put od prvobitne akumulacije, od Hobsovog, Homo homi nis lu pus est, do dru štva ko lektivnog pregovaranja, socijalnog dijaloga, socijalnog part ner stva, i kao kru ne sve ga, kon cepta i prakse društveno odgovornog poslovanja. Pri to me, tre ba ima ti na umu da je reč o dru štvu, či ji je je dan od te me lja tr ži šna utak mi ca, To mić M.: Me nadž ment u spor tu, Mi net ko, Be o grad, 995. 742

CRNOGORSKA SPORTSKA AKADEMIJA, Sport Mont časopis br. 5,6,7. ko ja je bi la ma nje ili vi še ne pravedna, ali je njena osnovna tendencija bila uspostavljanje časnih i ravnopravnih uslova tržišne utakmice za sve aktere. U sportu, kao i u ekonomiji, vlada princip ravnopravne utakmice sa jasno propisa nim pra vi li ma i pred sta vlja do stig nu će ko je je tek ka sni je po čelo da se primenjuje u ekonomiji i ostalim segmentima društvenog života. To znači da kon cept i prak sa od govornog društvenog poslovanja i svih komplementarnih institucija i mehanizama, nisu nastali samo kao izraz altruizma i moralističkih nastojanja da se društvo moralno popravi, već i zbog ne spor nih pred no sti, ko je dru štve no od go vor no po slo va nje pru ža na pla nu ekonomskog i tehnološkog razvoja društva. Brojna pozitivna iskustva i uspešne strategije razvoja nacionalnih ekonomija u XX i na po četku XXI veka snagom či nje ni ca ne gi ra le su tvrd nje o is klju čivosti etike i tržišne utakmice. Isključiti etiku iz tržišne utakmice, u suštini znači srušiti jedno od njenih ključ nih upo ri šta u dru štve nom ži vo tu u ce li ni. Na pro tiv, naj ve će uspe he na pla nu eko nom skog, teh no lo škog, sport skog i ukup nog dru štve nog raz vit ka, po sti gle su i po stižu one zemlje, koje u svojim strategijama razvoja optimalno povezale tržišnu utakmicu i etiku, odnosno njen praktič ni iz raz dru štveno odgovorno poslovanje. Koncept društveno odgovornog poslovanja u sportu ne podrazumeva samo odgovorno ponašanje menadžmenta sportskih saveza, organiazacija i klubova, već i svih drugih aktera ekonomskog i sportskog života društva. Drugim rečima, društveno odgovorno u procesu poslovanja moraju se ponašati i sportisti i sindi ka ti i dr ža va i uni ver zite ti i NVO, me di ji, i dr. Da bi to bi lo mo gu će sva ki od njih se mo ra od re ći de la svo jih posebnih interesa, ali i da postignu i saglasnost o minimumu zajedničkih interesa. Ne mo že se pri to me ospo riti značaj pravnog okvira za društveno odgovorno poslovanje, ali je ne za men lji va stvar svest i od govornost svih društvenih aktera u sportu. Drugim rečima, društveno odgovorno poslovanje u sportu ni je pre te žno ili is ključivo stvar odgovornosti vlasnika kapitala i menadžera, već svih ak te ra eko nom skog i sport skog ži vo ta. Ako se bi lo ko ji od dru štve nih ak te ra iz dvo ji, ili ne učestvuje potrebnom di na mi kom i in ten zi te tom, dru štve no od go vor no po slo va nje ne mo že u ce lini ostvariti svoje društvene ciljeve i smisao. Moralnost se ne ogleda samo u slepom poštovanju pravila, normi i zakona. Moralno i etičko rasu đi va nje tre ba da bu de usme re no na one pro ce se u do no še nju od lu ka ko ji su de fi ni tiv no za sno va ni na po što va nju osnov nih dru štve nih vred no sti. 2 Iz to ga pro is ti če da na us po sta vlja nju i raz vo ju dru štve no od go vor nog po slo vanja u sportu istovremeno i sinhronizovano rade, pojedinačno i zajednički svi akteri. To podrazumeva, da svaki od društvenih aktera uključujući tu sportske saveze, klubove i organizacije razvije sopstvene kapacitete stručne, političke, kadrovske da uče stvu je u uspostavljanju mehanizama i prakse društveno odgovornog poslovanja. Vodeću ulo gu u ovom pro ce su tre ba da ima me nadž ment ko ji će implementirati nove paradigme, principe i dobru praksu rukovođenja u razvijenim zemljama. U tom smislu, obrazovanje i princip «doživotnog učenja» će biti glavni stožer uspostavljanja prak- Marinkovic D. U traganju za civilizacijskim smislom ljudskog rada, Zbornik Instituta društvenih nauka Sociologija i ekonomija, IDN; Beograd, 2007. 2 Kastratović, E: Uvod u me nadž ment, Fa kul tet za me nadž ment u spor tu, Beograd, 2006. 743

časopis br. 5,6,7. MONTENEGRIN SPORT ACADEMY, Sport Mont se društveno odgovornog poslovanja u sportu u Sr bi ji. To nam go vo ri da je ljud ski fak tor uvek ta od re đujuća ka te go ri ja od ko je za vi si uku pan raz voj svih seg me na ta dru štva. Reč je o to me da sva ki od dru štveni akter mora prvo da uspostavi i razvije društveno odgovorno poslovanje unutar sopstvene organizacije, a to podrazumeva unutrašnju demokratsku organizaciju, javnost rada, odnosno realnu mogućnost član stva i jav no sti da oceni aktivnost pojedinih društvenih aktera, potrebne stručne i profesionalne kapacitete, ali pre sve ga afirmisanje i jača nje sve sti o za jed ničkim interesima celog društva, kao i o dobrobitima koje svim članovima društva, pa i socijalnim akterima donosi ostvarivanje ovih zajednič kih ci lja va i vred no sti. Ne treba pri tome posebno dokazivati povezanosti uslovljenost društveno odgovornog poslovanja i moralnih normi na kojima se zasniva jedna humana ljudska zajednica i na ko ji ma se za sni va sport kao dru štve na ka te go ri ja. U pri log ta kvom sta vu go vori i olimpijsko pravilo Brže, više, jače ; koje nije samo slogan sportskih takmiče nja, već je dan od pri stu pa svim dru štve nim i ži votnim aktivnostima. U tom smislu, treba se podsetiti šireg društvenog konteksta i smisla Olimpijskih igara u njihovoj kolevci Antičkoj Grč koj, a to su po red potvrde mogućnosti samih tak mi čara, jača nje mo ral nih i dru štve nih vred no sti Sta re Grčke, jačanje solidarnosti i pa tri o ti zma, mo ral nih vred no sti, pri me ra na ko je će se ugle dati svi čla no vi dru štva, a pre svega mladje generacije. Veoma poučan za razumevanje suštine razvoja društveno odgovornog poslovanja u sportu je ste isto rij ski do ga djaj po ko me je na sta la naj te ža olimpij ska i ukup na sport ska di sci pli na Ma ra ton. Olim pij ske igre na sta le su u čast pobede grč ke voj ske, ali, pre sve ga u čast tr ka ča ko ji je pre tr čao 4 ki lo me tar da bi ob ja vio važnu vest, ko ju je očekivala cela zemlja. Zaključna razmatranja U jed nom sport skom na po ru sa dr ža ni su sna ga, upor nost, di sci pli na, pa tri o ti zam, gradjanska odgovornost. Ovaj primer na najbolji, najkonkretniji način potvrdjuje da je ljudska sloboda uslov za bavljenje sportom. Drugim rečima, ako nema slobode onda sport gu bi svoj su štin ski ljud ski i dru štve ni smi sao. Iz toga proističe da us po sta vlja nje kon cep ta i prak se dru štve no od go vor nog poslovanja u sportu, podrazumeva, pre svega postizanje minimalne saglasnosti svih društvenih aktera države, sportskih saveza, organizacija, klubova, sindikata, kao i njihovo zajedničko delovanje na realizaciji opšteprihvaćenog koncepta. To podrazumeva, da sva ki od ak te ra u dru štveno odgovornom poslovanju, mora istovremeno prepoznati sopstveni i opštedruštveni interes. Društveno odgovorno poslovanje u sportu je istovremeno eko nom ski i mo ral ni prin cip, na ko me po čiva ukupna strategija održivog razvoja. Dru štve no od go vor no po slo va nje u spor tu u pr vi plan sta vlja su prot sta vlja nje ključnim preprekama kvalitetnog i dostojanstvenog života ljudi korupciji, kriminalu, obespravljenosti, eksploataciji, diskriminaciji. Tako shvaćeno društveno odgovorno poslo va nje je s jed ne stra ne efi kasna prepreka ekonomskim ograničenjima, a s druge strane pokazatelj realnog kvaliteta života u svakom društvu. Hein E., Schulten T, Niechoj T, Truger A. Eds.,Macroeconomic policy coordination in Europe and ro le of tra de union, ETUI, Brus sels, 2005. 744

CRNOGORSKA SPORTSKA AKADEMIJA, Sport Mont časopis br. 5,6,7. Takav pristup, naravno nije samo rezultat čistog čovekoljublja, već i od go vor na izazove i protivurečnosti sa kojima se kapitalističko društvo sukobljavalo u prethodnim epoha ma, ali i da nas. Ne spor no je da je sa vre me no dru štvo još uvek da le ko od ta kvog ideala. Medjutim, samo či nje ni ca da je dru štvo u sfe ri dru štve ne i po litičke teorije, ali sve vi še i u prak si po čelo da gradi suštinski novi pristup pitanju odgovornosti, upozoravajući da mno go ši ri krug ak te ra objek tiv no sno si od go vor nost za ukup no sta nje u dru štvu. To, zna či da i sta nje na ci o nal ne eko no mi je ne mo že vi še osta ti is klju čivo u domenu aktivnosti političkih vlasti, odnosno odredjenih organa u či jim se ru kama onda koncentriše ogromna društvena moć, već postaje pitanje strategije društvenog razvoja svake zemlje i čovečan stva u ce lini. O to me ve o ma sli ko vi to go vo ri i afo ri zam, ko ji je upra vo po te kao iz ze ma lja zapadne demokratije, koji kaže da je politika isuviše ozbiljna stvar, da bi bila prepuštena samo političarima. Reč je o to me da je uspe šno upra vlja nje eko nom skim i po li tičkim procesima u savremenom društvu postalo tako složeno, da zahteva angažovanje svih stvaralač kih sna ga i ka paciteta u jednom društvu. To je savremeni most izmedju ekonomije i politike, koji, s jedne strane daje izuzetnu moć i stalno proširuje realno polje nje nog de lo va nja, a s dru ge stra ne po ve ćava njenu odgovornost za stanje u dru štvu, pri čemu se uspešnost politike sve više meri kvalitetom života običnih ljudi. Napred opisane karakteristike i potencijalne mogućnosti društveno odgovornog poslovanja daju osnova za zaklju čak da je dru štveno odgovorno poslovanje u sportu jedan od naj ve ćih izazova za sve stejkholdere. Pre svega, nesporna je činjenica da društveno odgovorno poslovanje u sportu u savremenom dobu nema alternativu, sa stanovišta ekonomskog i razvoja sporta i na tome za sno va nog stan dar da i kva li te ta ži vo ta lju di, iz čega proističe da društveno odgovorno poslovanje istovremeno jeste i cilj i jedan od temelja strategije razvoja sporta. Može se reći da je društveno odgovorno poslovanje onaj neophodni društveni most ko ji vo di ka stra te gi ji odr ži vog raz vo ja, kao i otva ranju prostora za uključivanje najširih društvenih slojeva u defi nisanje i ostvarivanje ove strategije. To je od posebnog zna ča ja za Sr bi ju, ka da se ima uvi du nje na spe ci fična društvena pozicija, a pre svega či nje ni ce da se Sr bi ja u mno gim aspek ti ma na la zi u fa zi naj o se tlji vi jeg i naj kon flikt nijeg dela tranzicije, da je srpsko društvo izrazito konflikt no dru štvo, a da kon fliktni troše ogro man deo iona ko ne do volj ne dru štve ne ener gi je. Pogotovo su kon flikti izraženi u sportu koji je tokom poslednjih 8 godina doživeo potpunu devastaciju i to isključivo iz razloga nepostojanja razvojne strategije sporta i kvalitetnog menadžmenta koji bi savesno i uskladu sa ekonomskim i društvenim principima obavljao svoju funkciju. U takvim okolnostima, jedan od nespornih uslova izlaska iz krize je ste si ner gi ja, od no sno udru ži va nje sna ga svih stej khol de ra gde dr ža va i re sor no mi ni star stvo tre ba da ima ju vo de ću ulo gu i is ko re nji va nje si stem ske ko rup cije ko ja je odav no za hva ti la sport u Sr bi ji ko ja, po de finiciji ne dozvoljava realizaciju osnov nih sport skih i eko nom skih prin ci pa a to su ja sna i jed na ka pra vi la igre za sve učesnike. Društveno odgovorno poslovanje u sportu, u tom smislu, podrazumeva promenu po na ša nja svih ak te ra, jer ono, po svo joj de fi niciji predstavlja temelj novih sadržaja i 745

časopis br. 5,6,7. MONTENEGRIN SPORT ACADEMY, Sport Mont principa. Drugim rečima, društveno odgovorno poslovanje zahteva društveno sazrevanje svakog od relevantnih aktera pojedinač no i svih njih za jed no. LITERATURA. Brat ton J, Gold J (2007) : Human resource management, Pal gra ve Mac millan, New York 2. Kastratović E. (2006) : Osnove menadžmenta, Fakultet za menadžment u sportu», Beograd 3. Marinković D (2007): U traganju za civilizacijskim smislom ljudskog rada, Zbornik Instituta društvenih nauka Sociologija i ekonomija, IDN, Beograd 4. To mić M (995): Menadžment u sportu, Minetko, Beograd 5. To wers B. (992) :Two speed ahead the so cial Euro pe and the UK af ter Mastriht, Industrial relations Journal 6. Hein E., Niechoj T., Schulten T., Truger A., (2005) eds Macroeconomic policy coordination in Europe and ro le of the tra de uni ons, ETUI, Brus sels SUMMARY ET HICS AND BU SI NESS IN SPORT-CON TRI BU TION OF SO CIAL RESPONSIBLE BUSINESS STRATEGY History of human society confi rm that re spon si bi lity is one of ba sic prin ci ples, of key im por tan ce in all ages, an all forms of po li ti cal and eco no mic or ga ni sa tion of soci ety. Al so, in hi story, and con tem po rary age we can find different understanding and de fi ni ti ons of re spon si bi lity, de pen dentlly of so cial cir cum stan ces, or so cial po si tion of so me so cial gro ups or in dividuals. Very important role in the frame of social responsible business isssue have be a sport who se de ve lop ment is one of the main pil lars of al la of so ciety. From that reason, in accordance with globalisation process, sport became topic of interesto of international organisations which defi ne ro ols and stan dards which is impo r tant for sport de ve lop ment in each co un try in the world. Hovewer, in contemporary society is visible there is direct proportion between level of resposibility and level of democracy, human rights and freedoms, economic developement and quallity of life Social responsible bussines, may be defi ned as col lec tion of prin ci ples which oblige participants of economic life to take care not only about individual interests, bal also about interests of society in whole. In other words, social responsible bussines is ap plied etic in the fi eld of eco nomy, fi rst of all in ma na ging with ca pi tal and hu man re sour ces.in that po ent of vi ew, social responsible bussines is esentially conected with other civilisation approaches freedom,equallity, social justice. Key words: re sponsibility, sport, social responsible bussines, corporative culture, globalisation, strategy, of sustainable development. 746

CRNOGORSKA SPORTSKA AKADEMIJA, Sport Mont časopis br. 5,6,7. Arena, 29. jul 2008. 747