КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКА БАШТИНА КАО ОСНОВА РАЗВОЈА ТУРИЗМА У ПАРКУ ПРИРОДЕ ГОЛИЈА

КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКА БАШТИНА КАО ОСНОВА РАЗВОЈА ТУРИЗМА У ПАРКУ ПРИРОДЕ ГОЛИЈА Др Светислав Љ. Марковић, професор Висока школа техничких струковних студија Чачак Улица Светог Саве 65, 32000 Чачак, Србија, E-mail: svetom@open.telekom.rs Милоје Остојић, спец. менаџмента Туристичка организације општине Ивањица, Милинка Кушића 47, 32250 Ивањица, Србија E-mail: ostojaiv1@gmail.com i E-mail: tooivanjica@eunet.rs Апстракт: С обзиром да су битне функције заштићених подручја: научно-истраживачка, васпитноедукативна и туристичко-рекреативна, природно и културно-историјско наслеђе Голије представља велики, али још недовољно искоришћен развојни потенцијал. Кључне речи: Голија, туризам, културно-историјски споменици, манастири, цркве. Abstract: Regarding the fact that (it has all) the important functions of protected areas- scientific, educational, touristic and recreational, natural, cultural and historical heritage of Golija is a huge, but still insufficiently used potential. Key words: Golija, tourism, cultural and historical monuments, monasteries, churches. 1. УМЕСТО УВОДА. ГОЛИЈА ПАРК ПРИРОДЕ И РЕЗЕРВАТ БИОСФЕРЕ Голија је највиша, најпространија и најзначајнија међу старовлашким планинама. Истиче се лепотом и једна је од шумама најбогатијих планина у Србији. Симбол Голије представљају реке Моравица и Студеница. Речне долине раздвајају узвишења различитог облика и величине, често засечена серијом површи и тераса. Највиши врх Голије је Јанков камен (1833 мнв). Са њега, али и са Црног врха (1725 мнв), Радуловца (1785 мнв) и Бојовог Брда (1748 мнв) пружа се изванредан видик на пространства голијских шума, пашњака, ливада, и даље на врхове Копаоника и обрисе Комова и Проклетија. Голија је једна од малобројних планина у Србији на којој су евидентирани глацијални облици. Њих је, пре једног века, открио Јован Цвијић и скренуо пажњу будућим истраживачима. Голија слободно може носити епитет ваздушне бање, у којој се разликују три климатска реона. Долински са брдским, обухвата просторе до 700 мнв, и карактерише се умерено континенталном климом модификованом утицајем околних планина. Прелазни обухвата просторе између 700 и 1300 мнв, са дугим и оштрим зимама и кратким, свежим летима. Зиме су са доста снежних падавина, а лета са топлим данима и свежим ноћима. Планински, обухвата подручје са надморском висином преко 1300 мнв и карактеришу га оштре и хладне зиме и кратка и прохладна лета. До сада је на Голији забележено 1091 врста живог света. Међутим, не треба занемарити ни податке о констатованих 117 врста и варијетета алги, 40 врста маховина, седам врста лишајева и 75 врста гљива. Због присуства 95 врста птица Голија је један од веома важних планинских орнитолошких европских центара. Влада Републике Србије је јула 2001. године донела Уредбу којом се подручје планине Голија ставља под заштиту као Парк природе Голија и сврстава у прву категорију заштите као природно добро изузетног значаја. Прецизно су дефинисане границе Парка који обухвата

подручја општина: Ивањица, Краљево, Рашка, Нови Пазар и Сјеница, укупне површине 75.183 ha, а унутар њих подручја са I (557,22 ha), II (3.830,59 ha) и III (70.795,19 ha) степеном заштите. Треба рећи да је 39.528 ha, односно 53% површине Парка природе под шумом. Унутар прве зоне, која је срце резервата обављају се искључиво научна истраживања. Друга зона је намењена образовању и еко туризму. У трећој зони се одвија привредна активност која даје могућност економског развитка крају. Због изузетне очуваности изворних природних (многобројни извори, развијена густа речна мрежа, разноврстан рељеф, плодно земљиште, богат и разноврстан биљни и животињски свет), али и културних вредности, на предлог Завода за заштиту природе Србије, МUB/UNESCO комитет, у оквиру Парка природе Голија површине 75.183 ha прогласио је Резерват биосфере Голија Студеница површине 53.804 ha (15. септембра 2001. године). Планина Голија пружа велике могућности за одмор и рекреацију у готово нетакнутој природи. Падине Голије су изузетно погодне за скијање, јер зиме обилују снегом. Због тога је зимски туризам приоритетна делатност на овој планини. Завршена је израда Просторног плана посебне намене ПП Голија и Мастер плана за Голију који ће дефинисати све инфраструктурне објекте, туристичке центре, мања туристичка насеља, жичаре и друго, што ће ову планину са својим туристичким производима сврстати у ред великих зимских центара Европе. На Голији на висини од 1408 мнв налази се спортско рекреативно одмаралиште Голијска Река. Располаже са 94 лежаја који се налазе у хотелском делу и два депаданса. У склопу одмаралишта налазе се фудбалско игралиште и игралишта за мале спортове и тенис. У завршној фази је изградња жичаре дуге 2 км од Голијске реке до Јанковог камена, а ПППП Голија је ово подручје предвиђено као зимски туристички центар. Посебна атракција је пешачење до видиковца Јанков камен (1833 мнв) и Новића брда (1650 мнв), као и обележена 3 км дуга стаза здравља. Планина Голија представља непроцењиво природно богатство Ивањице, као и Србије. Ако се узме у обзир чињеница да је једини Резерват биосфере у нашој земљи, њена истинска вредност добија прави значај. Она својим посетиоцима пружа много и несебично. За узврат потребно је чувати њену еколошку чистоту по сваку цену. 2. КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКА БАШТИНА ПАРКА ПРИРОДЕ ГОЛИЈА Теренским истраживањима стручњака Археолошког института САНУ, неколико музеја, завода за заштиту споменика културе и заштиту природе и до сада прикупљеним сазнањима о стању на Голији, утврђено је постојање низа потенцијалних културних добара, првенствено када се ради о традиционалном градитељству. Области Централног Балкана, којима припада и Голија, насељене су још од праисторије. Досадашњим истраживањима регистрована су, углавном, налазишта из старијег гвозденог доба, али има индиција да постоје и спорадични налази из старијих периода. Трагови материјалне културе и подаци о другим активностима из доба антике прате се од III века н.е., а развој подручја, упркос таласима сеобе народа, готово континуирано све до краја VI века, до слома рановизантијске власти. Период, до XII века, недовољно је истражен и материјални остаци се не могу са сигурношћу датирати. У XII столећу цело подручје Голије било је значајно развијено, јер се налазило у средишту српске државе Рас, под династијом Немањића. Пет значајних група објеката карактеришу културно-историјску баштину подручја Голије: 1. Бројна археолошка налазишта, посебно на њеном јужном делу. 2. Интензивна експлоатација руда олова, сребра и гвожђа, од III века, посебно током IV века, настављена све до краја XIII века, са средиштем, вероватно, у Остатији, коју прати изградња низа мањих утврђења локалног карактера. 3. У долини реке Студенице настала је монументална задужбина Стефана Немање, манастир Студеница, са Горњом и Доњом испосницом. У XIII веку је обновљено касно античко култно место, изградњом манастира Градац, затим је у Придворици подигнут манастир.

4. Изузетно значајна средњовековна комуникација која је јужне области повезивала са северним граничним подручјима. 5. Иако недовољно истражено, евидентирано и заштићено, народно градитељство је једно од битних обележја подручја Голије. Веома складних облика и димензија, прилагођени локацији, природном окружењу и поднебљу, заслужују посебну пажњу. Невелики број грађевинa, с краја XIX и прве половине XX века, такође заслужује пажњу. То су углавном школски објекти и стамбена архитектура, као и неколико задружних домова из периода после II светског рата. На овом подручју заступљене су све врсте непокретних културних добара: археолошка налазишта, надгробни споменици, некрополе, остаци цркава и капела, средњовековна утврђења, средњовековна рудишта и рударска насеља и друга. Укупан број евидентираних потенцијалних културних добара у износи преко 130 локалитета. Међутим, број званично евидентираних, проглашeних, нарочито категорисаних добара/споменика културе је релативно мали. То су: Споменици културе изузетног значаја: Културно-историјскa целинa Манастир Студеница (село Брезова, општина Краљево), из XII века, површине 269,34 ha, задужбина Стефана Немање. Уписан је у Листу светске природне и културне баштине (UNESCO) 1986. године; Манастир Градац (село Градац, општина Рашка), из XIII века, површине 129 ha, задужбина Јелене Анжујске жене краља Уроша I. Споменици културе великог значаја: Манастир Ковиље са црквама Св. Архангела и Св. Николе у Ковиљу код Ивањице, из XIII века; Манастир са црквом Св. Преображења у Придворици код Ивањице, из XIII века. Црква Св. Алексија у Милићима, општина Краљево, из XVII века; Црква Св. Ђорђа у Врху, општина Краљево, из XVII века; Црква Св. Богородице, село Долац, општина Краљево, из XV века; Црква Св. Николе у Палежу, општина Краљево, из XIV века; Горња испосница у Савову, општина Краљево, из XIII века; Доња испосница у Савову, општина Краљево, из XIII века; Проглашена, некатегорисана културна добра: Црква Св. Кузмана и Дамјана у Остатији код Ивањице, из XVII века; Кућа Венијамина Маринковића у Вионици код Ивањице, из XIX век; Црква Св. Николе у Рудном, општина Краљево; Кyћа Перише Дамјановића у Дражинићима, Рудно, општина Краљево, из XIX века; Кућа Вујанаца у Градцу код Рашке, из XIX века; Градачки крст у селу Градац код Ивањице, из XVII века. Евидентирана културна добра: Римски мост у Куманици код Ивањице, потиче из XVI-XVII века; Црква у Средњој Реци код Ивањице; Црква на гробљу у Плешину код Рашке; Црква Св. Петра и Павла у Бинићима код Рашке, из XVI-XVII века. У окружењу се посебно истичу следећи објекти културно-историјског наслеђа: комплекс манастира Сопоћани са Старим Расом, Ђурђевим Ступовима и Петровом црквом, споменички комплекс уписан у Листу светске природне и културне баштине (UNESCO) од 1979. године; Стара и Нова Павлица, изузетна налазишта средњовековног рударства, од изванредног значаја је за националну културу и историју. У контексту интегралне заштите природне и градитељске баштине остало је отворено питање заштите просторних целина традиционалних насеља са производним површинама и аутохтоним домаћим врстама, археолошких резервата, простора око културних добара, односно просторних културно-историјских целина. Манастир Студеница је један од највећих и најбогатијих манастира Српске православне цркве. Налази се 39 km од Краљева, а основао га је Стефан Немања 1190. године.

Утврђени зидови манaстира окружују четири цркве: Богородичну цркву и Краљеву цркву (цркву светих Јоакима и Ане), обе изграђене од мермера, цркву Никољачу (цркву светог Николе) и још једну цркву, очувану у темељима. Манастир је познат по својој колекцији фресака из 13. и 14. века. UNESCO је 1986. уврстио Студеницу у листу Светске баштине. Манастир Студеница је посвећен Успењу пресвете Богородице. Прва фаза радова је завршена у пролеће 1196, када је Стефан Немања препустио престо свом сину Стефану Првовенчаном и повукао се у своју задужбину. Кад је касније отишао у манастир Хиландар, Стефан Првовенчани се бринуо о Студеници. Тамо је Немања примио монашки постриг и име Симеон. Свети Симеон се упокојио у Хиландару 1199. Немањин трећи син Сава Немањић је, након што је помирио своју браћу Стефана и Вукана, пренео мошти Светог Симеона у Студеницу где су и дан данас. Под Савиним старатељством, Студеница је постала политички, културни и духовни центар средњовековне Србије. Уз остала своја дела, Сава је написао Студенички типик, у ком је задао устројење монашког живота у манастиру Студеница. У Житију Св. Симеона Немање, описао је живот свог оца Немање (Св. Симеона) оставивиши изворе о духовном и монашком животу у његовом времену. Студеница је уживала пажњу и других чланова династије Немањића. Краљ Радослав је 1245. додао цркви припрату, а краљ Милутин је саградио малу цркву посвећену светим Јоакиму и Ани. Од пада последње српске средњовековне државе 1459, Турци су често нападали манастир. Прва значајна рестаурација је извршена 1569, када су фреске Богородичине цркве поново насликане. Почетком 17. века, пожар и земљотрес су оштетили манастир, а историјски документи и значајни делови уметничке баштине су уништени и изгубљени заувек. Слика 1. Манастир Студеница Манастир Градац лежи на уздигнутој заравни изнад Градачке реке, на ободу шумовитих падина Голије. Удаљен је 21 km северозападно од Рашке и 12,5 km западно од Брвеника и Ибарског пута. Тачна година градње манастира није позната. Сматра се да је завршен у последњој четвртини 13. века. Задужбина је Јелене Анжујске. Грађен је у стилу Рашке школе. Манастир је за време турске владавине углавном био без монаха а затим и без кровног покривача на цркви који је однет. Године 1910. је постављен заштитни кров на манастирску цркву, током 1963 1975. извршена је потпуна реконструкција главне цркве, унутрашњост храма је била у великој мери сачувана. Од 1982. је почела изградња конака и манастир је поново оживео. Манастир је женски.

Слика 2. Манастир Градац Манастир Светих Архангела у Ковиљу. Манастир Светих Архангела налази се у селу Смиљевцу, удаљеном око 25 километара од Ивањице, у засеоку Ковиље, по коме је манастир и добио име. Лоциран је на платоу под врхом званом Ковиље, на десној обали реке Ношнице. Манстир посвећен Светим Архангелима, састоји се од две цркве које су данас обухваћене једном архитектонском целином, видљивом споља у облику грађевине под једним кровом. Не зна се када је основан, али судећи по народној традицији и по извесним елементима, он је, свакако постојао још у средњем веку, само наравно не у данашњем облику. Старија и мања црква, посвећена је светим Архангелима, манастирским патронима, а млађа и знатно већа, Св. Николи. Црква Св. Архангела спада у ред такозваних пећинских храмова испосничког типа, чије је порекло доста старо, али недовољно испитано. Градња овог здања смешта се у време 12. или 13. века. Први пут се помиње 1606. године у Крушевском поменику, затим 1651. у једном запису у коме се говори о обнови манстира. Овај запис се налази на једном рукописном четворојеванђељу које је 1651. године поклонио манастиру Ковиље последњи пећки патријарх Гаврило, родом из села Штиткова код Нове Вароши, из чувене и старе кнежевске породице Рашковић. Као ктитор обнове, још неко време је остао у манастиру док је консолидовао монашки живот и повратио нека отета добра. Исте године је саграђена црква светог Николе и вероватно живописана. Обновивши Ковиље и средивши прилике у њему, Гаврило је постављен за пећког патријарха. Најстарији објекат данашњег манастирског комплекса, који представља јединствену архитектонску целину, јесте црква Светог Архангела. Настанак се везује за средњи век и време изградње манастира Студеница и цркве у Придворици. Црква по својим димензијама спада у доста мале грађевине. Пошто је при градњи подвучена под стену, од спољних зидова слободни су јој само јужни и делимично западни и источни. Због тога не долази до пуног изражаја, али је унутрашњост резултат лепог архитектонског решења. У основи је једнобродна са доста великом олтарском апсидом која је и споља и изнутра у облику полукруга. Пресведена је полуобличастим сводом, а апсида полукалотом. Упадљиво је присуство прислоњених лукова на северном зиду, док је јужни нешто дебљи, изведен слободно, без икаквих конструктивних ојачавајућих елемената. Овај систем прислоњених лукова ослања се на два пиластра, који су у висини капитела профилисани. Свод је грађен од тесане сиге. У свод су уграђени керамички лонци који су са унутрашње стране због оштећености малтерног слоја - видљиви. Унутрашњи простор цркве је прилично разуђен. Карактерише га пет већих или мањих ниша које су распоређене тако што сваки зид има по једну, а проскомидија и ђаконикон су оличени са две веће нише. Скреће пажњу чињеница да је под цркве израђен од лепо обрађених плоча белог радочелског мермера, што је редак случај код овако скромних цркава.

По свом архитектонском концепту са основом једнобродне грађевине и са полукружном олтарском апсидом, црква има доста сродности са црквама грађеним у 17. и 18. веку. Црква Светог Николе према четворојеванђељу саграђена је 1644. године, приликом обнове манастира. Црква светог Николе је својом северном страном прислоњена уз јужни зид цркве Св. Архангела. По својој основи црква је једнобродна грађевина. На истоку се завршава пространом олтарском апсидом која је изнутра полукружна а споља петострана. Над наосом се уздиже слепа купола односно калота. Првобитно црква је имала само западна врата. Средином XIX века вероватно приликом обнове, додата су нова, јужна врата. Зидови цркве грађени су од ломљеног камена кречњака и шкриљца, док су сводови као и неки допрозорници изведени од тесане сиге. Подови наоса и припрате су од лепо обрађених камених плоча. Спољни зидови су омалтерисани и окречени. Црква је живописана одмах после градње, што се може видети по остацима фресака које су уништене или премазане кречом и новим малтером. Једино сачувана фигура је попрсје Исуса Христа, као Анђела Великог света. Одлуком Епископа Жичког Хризостома, 2005. године овај храм поново постаје манастир у кога долази монах Амврозије као игуман. Саграђен је нови звоник и прелепи манастирски конак. Априла месеца 2010. године новом одлуком Владике Хризостома здање постаје женски манастир први пут у историји. Сада у манастиру има шест монахиња на челу са игуманијом, мати Агрипином. Слика 3. Манастир Ковиље Манастир Преображење у Придворици. Jедан је од најзначајнијих средњовековних споменика у моравичком крају. Налази се на 28 км од Ивањице и 28 километру од Студенице у другом правцу. Поуздано се зна да је овде био женски манастир, што потврђује Немањина повеља дата манастиру Студеница, те да су ту калуђерице израђивале дивне тканине и утицале на средину, тако да се рано развија домаћа радиност у овом и суседним селима. Црква архитектонски припада рашкој школи а живопис јој је скоро потпуно уништен. Постављена је као једнобродна, једнокуполна грађевина са полукружном апсидом на истоку. Спољна фасада је украшена фризом слепих аркада. Црква представља културно добро и споменик културе од великог значаја. Легенда казује да је ову цркву подигао слуга, вероватно племић - вазал, Стефана Немање, око 1195. године, у исто време када је Немања завршавао изградњу манастира Студеница.

Испитивања су показала старост цркве која је обновљена у 16. веку. О томе сведоче незнатни али вредни остаци фресака откривени у горњим зонама овог храма посвећеног Преображењу Господњем. Иконостас, постављен 1835. године осликао је Сретен Протић Молеровић. О томе је оставио запис на царским дверима. У почетку је дакле био женски манастир, затим помесна црква, да би 2007. године био поново проглашен манастиром, али овога пута мушким. У манастиру живе настојатељ и два искушеника. Манстир Преображења Господњег један је од ретких који има свој грб. Грађевина цркве је током средњег века доживела две обнове што је у великој мери изменило њен спољни изглед. До прве обнове је дошло, изгледа у другој половини XVI века, можда одмах после 1557. године, а ктитор и мајстор заслужни за тада изведене радове сахрањени су уз цркву. Њихови надгробни споменици, са рељефно представљеним главама и натписима, секундарно су узидани у зидове храма током друге обнове средином XIX века. Конзервација и делимична рестаурација манастирског здања, завршени су 1988. године. Слика 4. Манастир Придворица 3. СТРАТЕГИЈА ЗАШТИТЕ И УНАПРЕЂЕЊА ПРИРОДНИХ И КУЛТУРНО- ИСТОРИЈСКИХ ВРЕДНОСТИ Стратегија заштите културног предела је фундаментални елемент уређења и просторног развоја подручја Голије који се дефинише кроз сет мера и акција инсистирајући на: заштити објеката са њиховом специфичном разноврсношћу врста; заштити, чувању, конзервацији, обнови, ревитализацији културно-историјских вредности и предела у спрези са истим облицима бриге за природне вредности које стварају идентитет Голије; заштити споменика културе и њихове околине; заштити природних елемената који граде структуру подручја као и геолошких и геоморфолошких особености; заштити подручја са високом структурном разноврсношћу и разноврсношћу намена; заштити начина градње типичне за регион; усаглашавању стратегијског приступа и методологије рада са заштитом најважнијих споменичких целина у окружењу; промовисању активности смишљених да ојачају економску базу и унапреде квалитет живота локалног становништва; очувању амбијенталних, естетских и рекреативних потенцијала подручја од посебног републичког интереса; заснивању заштите посебних вредности на систематском просторном, урбанистичком и тзв. еколошком планирању, популаризацији заштите природе (и животне средине) и развијању еколошке свести; развоју информационих система заштите (у оквиру информационог система животне средине и простора);

одржавању и ширењу међународне сарадње на заштити природних вредности и ресурса. У процесу заштите културно-историјских добара неопходно је придржавати се следећих ставова: нема принципијелне разлике између процеса заштите и развојне политике. Заштита и обнова наслеђа, које обезбеђује изворе за неке од главних планираних функција, јесу саме по себи облик развоја; интегративно планирање, које се бави разумевањем и управљањем променама, није само релевантно за појединачне појаве, места, просторне целине са одређеним специфичностима, већ треба буде заступљено на целом подручју. 4. ЗАКЉУЧАК Споменичко наслеђе Голије карактерише: присуство споменика културе изузетног значаjа коjи припадају наjвредниjем делу средњовековног цивилизацијског наслеђа: манастири Студеница (UNESCO) и Градац, разноврсност и специфичност обjеката од праисторије до данашњих дана, очуваност амбијената око појединих добара, руралних, а понегде неизмењених природних одлика, значајни налази средњевековног рударства и изузетно очувано традиционално градитељство, присуство броjних значајних споменика у непосредноj околини Парка природе: просторна културно историјска целина Рас Сопоћани (UNESCO) и др. Благодети градитељског наслеђа, употпуњавају слику о богатству и вредности природне и створене средине и назначавају правце простирања природних и културних стаза, основних репера и визура који карактеришу ово подручје. 5. ЛИТЕРАТУРА [1] Ђорђeвић Ј., Кирбус Б., Нeнковић М., Панић М., Милановић А., Пандуровић К., Станојeвић В. (2004/05), Природнe карактeристикe подручја Голијe, Гeографски институт Јован Цвијић САНУ, ЦEП-Цeнтар за планирањe урбаног развоја, Бeоград. [2] Дeрић Б. (2004/05), Стратeгија дугорочног развоја Парка природe Голија, Гeографски факултeт Унивeрзитeта у Бeограду, ЦEП-Цeнтар за планирањe урбаног развоја, Бeоград. [3] Марковић С., Остојић М. (2006), Туристички водич кроз ивањички крај, Туристичка организација општинe Ивањица, Ивањица. [4] Марковић С., Поповић И., Остојић М. (2007), Туристички рeсурси и промeт туриста у ивањичком крају, Научни скуп Србија и Рeпублика Српска у рeгионалним и глобалним процeсима, Зборник радова, Трeбињe. [5] Остојић М., Марковић С., Поповић И. (2008), Утицај развоја туристичких понуда на побољшањe квалитeта живота људи у ивањичком крају, 3. Национална конфeрeнција о квалитeту живота Фeстивал квалитeта 2008, Зборник радова, Крагујeвац. [6] Марковић С., Остојић М., Поповић И. (2011), Здравствени туризам у функцији побољшања квалитета живота, 6. Национална конференција о квалитету живота Фестивал квалитета 2011, Зборник радова, Крагујевац.