MORFOLO[KE OSOBINE, PRINOS I HRANLJIVA VREDNOST LUCERKE

NAU^NI INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO NOVI SAD "Zbornik radova", Sveska 36, 2002. Pregledni rad - Review MORFOLO[KE OSOBINE, PRINOS I HRANLJIVA VREDNOST LUCERKE Kati}, S 1., \uki}, D 2., Luki}, D 1. IZVOD U radu je dat prikaz va`nijih kvantitativnih svojstava sorti lucerke stvorenih u Nau~nom institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Za stvaranje ovih sorti u ve}ini slu~ajeva su kori{}ene autohtone populacije tzv. panonskog tipa lucerke (Medicago sativa L.), odnosno za stvaranje hibridnih sorti kori{}ene su populacije `ute lucerke (M. falcata L.). Prva doma}a sorta NS-Ba~ka ZMS I nastala je metodom individualne selekcije. Potom, metodom individualne selekcije kori{}enjem polycross-a nastale su sorte NS-Banat ZMS II i druge sorte, a interspecies hibridizacijom (M. sativa L. x M. falcata L.) nastala je prva hibridna sorta NS-Mediana ZMS V. Poslednjih godina, u Nau~nom institutu za ratarstvo i povrtarstvo nastale su nove sinteti~ke sorte lucerke (NS-Slavija, Rasinka, Tisa, Begej). Visokim stabljikama i brzim porastom rano u prole}e ili posle ko{enja odlikuju se sorte lucerke NS-Banat ZMS II, NS-Vr{ac ZMS IV, NS-Mediana ZMS V, Tisa i Begej. Ve}im brojem kra}ih internodija odlikuju se sorte NS-Slavija i NS-Vr{ac ZMS IV. Sa visokim udelom li{}a (vi{e od 50%), odlikuju se sorte Tisa, NS-Slavija, Novosa anka H-11, NS-Mediana ZMS V i NS-Banat ZMS II. Prinos zelene krme sorti lucerke bio je 55,2 t/ha i suve materije 13,45 t/ha. Sadr`aj sirovih proteina novosadskih sorti lucerke prose~no je iznosio 19,05%. Visokim sadr`ajem sirovih proteina, isti~u se sorte NS-Slavija, Rasinka, NS- Ba~ka ZMS I i NS-Vr{ac ZMS IV, dok je. udeo sirove celuloze 24,39%. Niskim udelom sirove celuloze isti~e se sorta NS-Slavija (22,65%). Udeo bezazotnih ekstraktivnih materija (BEM) je 42,06%. Po udelu BEM-a isti~u se sorte Tisa (43,98%), Begej (44,74%), NS-Ba~ka ZMS I (41,22%) i NS-Banat ZMS II (41,62%). Energetska vrednost suve materije izra`ena preko neto energije za laktaciju (NEL) je 4,61 MJ/kg suve materije, a neto energetska vrednost za rast i proizvodnju mesa (NEM) 1 Dr Slobodan Kati}, nau~ni saradnik, dr Dane Luki}, vi{i nau~ni saradnik, Nau~ni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad. 2 Dr Dragan \uki}, redovni profesor, Poljoprivredni fakultet Novi Sad i Nau~ni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad 103

4,38 MJ/kg suve materije. Razlike u neto energetskoj vrednosti izme u sorti nisu zna~ajne. KLJU^NE RE^I: lucerka, sorta, prinos, kvalitet suve materije. Uvod Lucerka se gaji radi proizvodnje kvalitetne sto~ne hrane bogate proteinima, vitaminima, mineralima i drugim va`nim materijama. Otuda je velik interes za gajenje i oplemenjivanje lucerke u svetu i kod nas. U svetu su stvorene brojne sorte lucerke koje se odlikuju visokim proizvodnim potencijalom za prinos i veoma dobrim kvalitetom suve materije. Kao rezultat rada na oplemenjivanju lucerke u na{oj zemlji, stvoreno je 16 sorti, od kojih je devet stvoreno u Nau~nom institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, pet u Centru za krmno bilje u Kru{evcu i dve u Centru za poljoprivredna i tehnolo{ka istra`ivanja u Zaje~aru. U na{oj zemlji lucerka se gaji na povr{inama oko 210 000 ha (SGJ, 2000). Smatra se da su doma}e sorte zastupljene na preko 90% od ukupnih povr{ina pod ovom biljnom vrstom. Istovremeno, mo`e se ista}i da sorte lucerke stvorene u Nau~nom institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu zauzimaju 70-80 % povr{ina pod lucerkom u na{oj zemlji. Imaju}i u vidu navedeno, cilj rada bio je da se prika`u najva`nija morfolo{ka i biolo{ka svojstva (visina stabljika, broj, du`ina i pre~nik internodija, brzina regeneracije posle ko{enja, udeo li{}a), prinos i hranljiva vrednost suve materije NS sorti lucerke u razli~itim lokalitetima gajenja ove biljke. Metode stvaranja novosadskih sorti lucerke Za stvaranje novosadskih sorti u ve}ini slu~ajeva kori{}ene su autohtone populacije tzv. panonskog tipa lucerke (Medicago sativa L), dok su za stvaranje hibridnih sorti kori{}ene populacije plave i `ute lucerke (M. falcata L.). Novosadske sorte lucerke su nastale kori{}enjem razli~itih metoda oplemenjivanja. Prva doma}a sorta NS-Ba~ka ZMS I nastala je metodom individualne selekcije. Potom, metodom individualne selekcije kori{}enjem polycross-a nastale su sorte NS-Banat ZMS II i druge sorte (Tab. 1). Od populacija plave i `ute lucerke, primenom metode individualne selekcije i interspecies hibridizacije nastale su hibridne sorte lucerke NS-Mediana ZMS V i Novosa anka H-11 (Lazi} M. i Lazi} Z., 1980; Luki}, 1989). Koriste}i divergentne genotipove razli~itog geografskog porekla, metodom prostog (A x B) i dvostrukog ukr{tanja (A x B) x (D x C), odnosno (F 1 XF 1 ), poslednjih godina nastale su sinteti~ke sorte lucerke NS-Slavija (\uki}, 1991), Rasinka (\uki}, 1997), Tisa i Begej (Luki}, 1998). Prinosi zelene krme, suve materije, hemijski sastav i energetska vrednost prikazani su kao prose~ni rezultati dobijeni sumiranjem rezultata Luki}a i \uki}a (1982), ^obi}a i sar. (1989), Eri}a i Mi{kovi}a (1991), Luki}a (1989), \uki}a (1991), Luki}a i sar. (1996), \uki}a (1997) i Luki}a i Kati}a (2001). Za analizu morfolo{kih osobina kori{}eni su rezultati Kati}a (2000) i Kati}a (2001). 104

Tab.1. Naziv, botani~ka pripadnost, materijal, metod stvaranja i godina priznavanja NS sorti lucerke Tab. 1. Name, taxonomy,materials, creating methods and year of release of NS alfalfa varieties Naziv i botani~ka pripadnost Name& taxonomy NS BA^KA ZMS I NS BANAT ZMS II NS VR[AC ZMS IV NS MEDIANA ZMS V (M. media Pers.) NOVOSA\ANKA H 11 (M. media Pers.) NS SLAVIJA RASINKA TISA BEGEJ Materijal Mterials Lokalna populacija Local population (Srbobran) Lokalna populacija Local population (Zrenjanin) Lokalna populacija Local population (Vr{ac) Lokalne populacije obi~ne i `ute lucerke Local population blue and yellow alfalfa Prirodne populacije plave i `ute lucerke Local population blue and yellow alfalfa Genotipovi razli~itog porekla Genotypes of different origin Genotipovi razli~itog porekla Genotypes of different origin Genotipovi panonske lucerke Pannonian type of alfalfa Genotipovi panonske lucerke Pannonian type of alfalfa Metod oplemenjivanja Methods of develovpment Individualna selekcija Individual selection Individualna selekcija uz kori{}enje polycrossa Individual selection using polycross Individualna selekcija uz kori{}enje polycrossa Individual selection using polycross Individualna selekcija i interspecies hibridizacija (M. sativa L. x M. falcata L.) Individual selection and interspecific hybridization (M. sativa L. x M. falcata L.) Individualna selekcija i interspecies hibridizacija (M. sativa L. x M. falcata L.) Individual selection and interspecific hybridization (M. sativa L. x M. falcata L.) Sinteti~ka sorta 4 roditeljske komponente (4syn 1) Synthetic,4 parent components (4 Syn 1) Sinteti~ka sorta 6 roditeljskih komponenti (6syn 1) Synthetic,6 parent components (6 Syn 1) Sinteti~ka sorta Synthetic Sinteti~ka sorta Synthetic = Repriznata sorta =The variety re-registered by Federal Commission for Variety Approval-Belgrade Godina priznavanje Year of release 1964 1992 1964 1992 1973 1997 1980 2000 1988 1990 1996 1997 1997 105

Ogledi su vo eni po standardnoj metodici za ispitivanje sorti lucerke: slu~ajan blok raspored u pet ponavljanja, veli~ina osnovne parcele 5m 2, razmak izme u redova 20 cm, parcela 40 cm, a izmedju blokova 100 cm. Koli~ina semena za setvu je iznosila od 15-20 kg/ha. Ko{enjem u fazi po~etka cvetanja do punog cvetanja, u prvoj godini dobijena su tri, u narednim ~etiri otkosa. Morfolo{ke i proizvodne osobine sorti lucerke Morfolo{ke osobine, prinos i hranljva vrednost suve materije NS sorti lucerke prikazane su u tabelama 2, 3i4. Morfolo{ke osobine sorti lucerke: Prose~na visina stabljika iz prvog, drugog, tre}eg i ~etvrtog otkosa, sorti lucerke, bila je 50,4 cm. Najvi{e stabljike imale su sorte NS-Vr{ac ZMS IV (55,4 cm), NS-Banat ZMS II (53,0 cm), Begej (51,5 cm) i Tisa (50,2 cm). Najni`e stabljike imala je sorta NS-Slavija 45,2 cm. Koeficijent varijacije je 6,11% i ukazuje na zna~ajne razlike u visini stabljika izme u sorti lucerke. Ispituju}i 20 sorti lucerke, Eri} i Mi{kovi} (1991) su tokom petogodi{njeg perioda utvrdili prose~nu visinu stabljika od 45,2 cm. Po visini stabljike se isti~u sorte NS-Banat ZMS II (54,1 cm) i NS-Mediana ZMS V (45,8 cm). Zna~ajne geneti~ke korelacije izme u prinosa suve materije i visine biljaka (r g = 0,84) kod sorti lucerke dobio je Kati} (2001). Visina biljaka se smanjuje po godinama `ivota i od prvog ka poslednjem porastu lucerke (Ivanov, 1980). Tab. 2. Visina, brzina regeneracije posle ko{enja,du`ina i broj internodija, udeo li{}a u prinosu i pre~nik stabljika Tab. 2. Height, regeneration rate, internode number and length, percent of leaf in DM yield and shoot diameter Sorta Variety Visina stabljika Height (cm) Brzina regeneracije Regener. rate (cm) Broj Num. Internodije Internode Du`ina Lenth (cm) Udeo li{}a Leaf (%) Pre~nik stabljika Diameter (mm) NS-Banat ZMS II 53,0 21,0 10,4 5,1 51,1 - NS-Vr{ac ZMS IV 55,4 22,9 11,8 4,6 48,9 - NS-Mediana ZMS V 49,0 28,8 8,1 5,5 54,0 2,08 Novosa anka H 11 48,4 27,1 9,4 5,3 53,5 1,92 NS-Slavija 45,2 24,1 9,4 4,8 51,6 2,09 Tisa 50,2 18,4 9,9 5,2 53,7 - Begej 51,5 19,0 10,0 5,2 49,3 - Prosek - Mean 50,4 23,0 9,9 5,1 51,7 2,03 CV(%) 6,11 15,76 10,58 5,44 3,75 3,84 Prose~na brzina porasta u prole}e 15 dana po ravnodnevnici ili posle ko{enja bila je 23 cm. Najbr`e regeneri{u sorte lucerke NS-Mediana ZMS V (28,8 106

cm) i Novosa anka H-11 (27,1 cm). Visokim stabljikama i brzim porastom rano u prole}e ili posle ko{enja odlikuju se sorte lucerke NS-Banat ZMS II, NS-Vr{ac ZMS IV, NS-Mediana ZMS V, Tisa i Begej, zbog ~ega je vrlo izra`ena tolerantnost na ~e{}e ko{nje i intenzivniji na~in iskori{}avanja. Kertikova (1994) u Bugarskoj ukazuje na zna~ajne razlike u brzini i stepenu regeneracije izme u genotipova lucerke. Koeficijent varijacije bio je visok (15,76%) i ukazuje na velike razlike izme u sorti u brzini regeneracije (Tab. 2). Prose~an broj internodija bio je 9,9. Najvi{e internodija imala je sorta NS-Vr{ac ZMS IV 11,8 zatim NS-Banat ZMS II 10,4 i Begej 10,0. Najmanji broj internodija imala je sorta NS-Mediana ZMS V 8,1. U izu~avanjima Volenec (1985), broj internodija kretao se od 6,3 do 11,8. Sorte lucerke zna~ajno su se razlikovale u broju internodija na {ta ukazuje visok koeficijent varijacije (10,58%). Prose~na du`ina internodija bila je 5,1 cm. Najdu`e internodije imale su sorte NS-Mediana ZMS V (5,5 cm), Novosa anka H-11 (5,3 cm), Tisa i Begej (5,2 cm). Najkra}e internodije imaju sorte NS-Vr{ac ZMS IV (4,6 cm) i NS-Slavija (4,8 cm). Koeficijent varijacije (5,44%) ukazuje na zna~ajne razlike izme u sorti u du`ini internodija. Broj i du`ina internodija uti~u na visinu stabljika i prinos zelene krme (Ivanov, 1980). Kati} (2001) ukazuje na pozitivne geneti~ke korelacije izme u broja i du`ine internodija sa prinosa zelene krme (r g =0,58) i suve materije (r g =0,50). Pre~nik stabljika u osnovi prose~no je iznosio 2,03 mm. Male su razlike u pre~niku stabljika izme u sorti na {ta ukazuje koeficijent varijacije 3,84%. Ivanov (1980) i Kati} (2001) pre~nik stabljike svrstavju u osobine sa malim variranjem. Ve}im brojem kra}ih internodija odlikuju se sorte NS-Slavija i NS-Vr{ac ZMS IV. U kombinaciji sa kratkim i debljim internodijama u osnovi stabljika, potom sporijim porastom u prole}e ili posle ko{nje, ove sorte odlikuju se tolerantno{}u na poleganje. Zahvaljuju}i ovim osobinama pogodne su za gajenje u intenzivnim uslovima gajenja i uz navodnjavanje. U ukupnom prinosu suve materije lucerke udeo li{}a ~ini oko 50%. Budu}i da se list odlikuje visokim udelom sirovih proteina (32,58%), mineralnih materija (13,70%) i vitamina, to se sorte sa ve}im udelom li{}a odlikuju boljim kvalitetom. Stoga se udelu li{}a i njegovom o~uvanju tokom spremanja sena pridaje poseban zna~aj (Bo{njak i Stjepanovi}, 1987). Visokim udelom li{}a (vi{e od 50 %), odlikuju se sorte Tisa, NS-Slavija, Novosa anka H-11, NS-Mediana ZMS V i NS-Banat ZMS II. Najmanji udeo li{}a imaju sorte NS-Vr{ac ZMS IV (48,9%) i Begej (49,3%). Razlike u udelu li{}a u prinosu suve materije su male (CV=3,75%). Udeo li{}a zavisi od sorte i faze razvoja lucerke (Ivanov, 1980). U izu~avanjima Jiakai and Wenshu (1988), udeo li{}a u suvoj materiji bio je 41,5%, a stabljike 58,5%, dok razlike izme u sorti nisu bile zna~ajne. Zna~ajnih razlika u udelu li{}a i stabljika u razli~itim godinama `ivota lucerke nema. Varijabilnost udela lista ve}a je kod sorti plave nego kod hibridne lucerke, a najve}a varijabilnost bila je kod francuskih sorti lucerke (Ivanov, 1980). Najve}i udeo li{}a lucerka ima u po~etnim fazama razvoja. Starenjem biljka pove}ava se udeo stabljika, smanjuje se udeo li{}a, {to uti~e na kvalitet lucerke (Hill et al., 1988). 107

Tab.3.Prinos krme NS sorti lucerke Tab. 3. Forage yield of NS alfalfa varieties Sorta Variety Prinos zel. krme Green M.Yield t/ha Prinos sena Dry matter Yield t/ha Suva materija Dry matter % NS-Ba~ka ZMS I 58,33 14,07 24,1 NS-Banat ZMS II 58,78 14,15 24,1 NS-Vr{ac ZMS IV 49,30 12,07 24,5 NS-Mediana ZMS V 61,43 14,84 24,2 Novosa anka H 11 63,63 15,07 23,7 NS-Slavija 63,13 15,63 24,8 Rasinka 54,60 13,50 24,7 Tisa 43,80 11,20 25,6 Begej 43,80 11,20 25,6 Prosek - Mean 55,20 13,45 24,6 CV(%) 13,37 11,67 3,14 Sorte lucerke stvorene u Nau~nom institutu za ratarsvo i povrtarstvo u Novom Sadu razlikuju se najvi{e u brzini regeneracije (CV=15,76%), zatim broju internodija (CV=10,58%), visini stabljika (CV=6,11%), du`ini internodija (CV=5,44%), a vrlo malo u pre~niku stabljika u osnovi (3, 84%) i udelu li{}a u prinosu suve materije (CV=3,75 %). Prinos krme: Na osnovu rezultata vi{egodi{njih istra`ivanja, postoje brojni podaci o prinosu i kvalitetu suve materije NS sorti lucerke. U veoma razli~itim agroekolo{kim uslovima, NS sorte ispoljavaju visok proizvodni potencijal za prinos suve materije 15-18 t/ha (Kati} i sar., 1997), a u uslovima navodnjavanja do 25 t/ha (\uki} i Luki},1999). U vi{e lokaliteta, sa NS sortama lucerke je ostvaren vi{egodi{nji prose~an prinos zelene krme 55,2 t/ha, ili 13,45 t/ha suve materije. U izu~avanjima Bo{njaka i Stjepanovi}a (1987), u petogodi{njem periodu, prose~an prinos zelene krme ve}eg broja sorti lucerke bio je 54,6 t/ha ili 12 t/ha suve materije godi{nje. Visokim prinosima zelene krme ili sena odlikuju se sorte NS-Slavija, Novosa anka H- 11, NS-Mediana ZMS IV, NS-Banat ZMS II, NS-Ba~ka ZMS I (tab. 3). U periodu od 1999-2000. godine, prema rezultatima Luki}a i Kati}a (2001), na Rimskim [an~evima najvi{i prinos zelene krme ili suve materije dale su sorte NS-Mediana ZMS V, NS-Banat ZMS II, NS- Slavija i Novosa anka H-11. Sorte NS-Vr{ac ZMS IV, Tisa i Begej su dale ni`i prinos zelene krme ili suve materije. U godinama iskori{}avanja najve}i prinos zelene krme lucerka daje u drugoj godini (Eri} i Mi{kovi}, 1991). Na smanjenje prinosa u ~etvrtoj i petoj godini `ivota lucerke ukazuju izu~avanja Bo{njaka i Stjepanovi}a (1987) kao rezultat zna~ajnijeg prore ivanja useva. U izu~avanjima \uki}a (1989), prose~an prinos sena lucerke iz 19 ko{enja (5 godina) bio je 11,2 t/ha. Sli~ne rezultate dobili su Bo{njak i Stjepanovi} (1987) u agroekolo{kim uslovima Osijeka. U Kini godi{nji prinos suve materije lucerke 108

dobijen iz ~etiri ko{enja kretao se od 11,5-13,8 t/ha (Jiakai and Wenshu, 1988). Najmanji prinos dobijen je u prvoj i petoj godini `ivota, dok je od druge do ~etvrte godine prose~no dobijeno 14,4 t/ha suve materije (\uki}, 1989). Na pseudogleju u Kru{evcu sorta NS-Mediana ZMS V dala je 21,4 t/ha sena (Krsti} i Jeremi}, 1980). Na prinos suve materije lucerke zna~ajno uti~e faza razvoja u momentu ko{enja. Lloveras et al. (1998) su u [paniji sa sortama Aragon i Estivalis ostvarili prose~no 21,6 t/ha u fazi po~etka cvetanja, a 25,5 t/ha u fazi punog cvetanja. Razlike u prinosu zelene krme ili sena izme u sorti su zna~ajne (CV=13,37% i CV=11,67%). Me utim, razlike izme u sorti u sadr`aju suve materije su male (CV=3,14%). Kvalitet i energetska vrednost suve materije: Na osnovu rezultata hemijskih analiza, NS sorte lucerke odlikuju se vrlo dobrim kvalitetom suve materije. Odnosno, ove sorte se odlikuju visokim sadr`ajem sirovih proteina, prose~no 19,05% (Tab. 4). Na osnovu vi{egodi{njih rezultata, u vi{e lokaliteta ostvaren je prose~an udeo sirovih proteina, iz prvog, drugog, tre}eg i ~etvrtog porasta, od 17,47 % (Tisa) do 20,25 % (NS-Slavija). Po udelu sirovih proteina, pored sorte NS-Slavija, isti~u se Rasinka, NS-Ba~ka ZMS I i NS-Vr{ac ZMS IV. Hemijski sastav suve materije lucerke zavisi od sorte, faze razvi}a, uslova uspevanja i dr. (Ivanov, 1980). Prema izu~avanjima Bo{njaka i Stjepanovi}a (1987), Kati} i sar. (1999), najve}i prinos svarljivih proteina dobijen je u fazi butonizacije lucerke, a sadr`aj proteina je opadao u kasnijim fazama. Gasanenko and Filatova (1981), ko{enjem lucerke u ranoj fazi razvoja, dobili su 20,7 do 22,7% sirovih proteina i 68,8 do 75,6 mg.kg -1 karotina u zelenoj krmi. Zeidan et al. (1988) su ostvarili sa sortom CUF 101 u fazi butonizacije 19,8% sirovih proteina. Lloveras et al. (1998) sa sortama lucerke Aragon i Estivalis dobili su u fazi po~etka cvetanja 21,2%, odnosno u fazi punog cvetanja 19,6% sirovih proteina. Tab.4. Hemijski sastav i energetska vrednost suve materije sorti lucerke Tab. 4. Chemical composition,energy value of alfalfa dry matter Sorta Variety SP CP U % od suve materije % of dry matter SC CF SMM Fat MM Ash BEM (%) NFE Neto energija Neto energy (MJ/kg/DM) NEL NEM NS-Ba~ka ZMS I 19,38 23,42 3,18 8,06 41,22 4,50 4,24 NS-Banat ZMS II 18,80 25,44 2,32 7,97 41,62 4,57 4,31 NS-Vr{ac ZMS IV 20,20 22,50 3,50 8,97 40,07 4,90 4,70 NS-Mediana ZMS V 18,63 23,23 2,97 8,81 38,23 4,57 4,37 Novosa anka H 11 18,90 25,30 2,50 11,00 42,30 4,60 4,40 NS-Slavija 20,25 22,65 2,10 9,00 40,65 4,64 4,47 Rasinka 19,57 21,79 4,09 8,85 45,70 4,64 4,37 Tisa 17,47 28,26 2,13 8,16 43,98 4,54 4,22 Begej 18,22 26,96 2,02 8,06 44,74 4,59 4,32 Prosek - Mean 19,05 24,39 2,76 8,26 42,06 4,61 4,38 CV(%) 4,49 8,55 24,69 10,75 5,36 2,36 3,09 109

Postoji zna~ajna me uzavisnost u sadr`aju sirovih proteina i drugih hemijskih supstanci u lucerki (Ivanov, 1980). Sadr`aj sirovih proteina je u negativnoj geneti~koj korelaciji sa sadr`ajem sirove celuloze (r g =-0,62), Kati} (2001). Koeficijent varijacije za sadr`aj sirovih proteina bio je 4,49%. Sadr`aj sirove celuloze je drugi pokazatelj kvaliteta sorti lucerke. Sirova celuloza je zna~ajno hemijsko jedinjenje, koje ulazi u gra u mnogih organa biljke i biljkama daje ~vrstinu i elasti~nost, a najve}i zna~aj ima u izgradnji }elijske membrane. Me utim, u ishrani doma}ih `ivotinja sirova celuloza ima manju hranljivu vrednost, te prevelik sadr`aj sirove celuloze dovodi do opadnja kvaliteta lucerke (Hill et al., 1988). Prose~an udeo sirove celuloze je bio 24,39%. Od NS sorti lucerke, po niskom udelu sirove celuloze isti~e se NS-Slavija (22,65%). Tako e, ova sorta ima najpovoljniji udeo sirovih proteina i sirove celuloze, {to su i najva`nija svojstva NS-Slavije. Pored svojstva sorte, na udeo sirove celuloze zna~ajno uti~e faza porasta i razvi}a biljaka u vreme ko{enja. U izu~avnjima Zeidan et al. (1988), sorta CUF 101 imala je 28,4% celuloze u fazi butonizacije. Sadr`aj sirove celuloze kao i sadr`aj sirovih proteina zavisi od faze razvi}a lucerke, pri ~emu se sadr`aj celuloze sa starenjem biljaka pove}ava. Svarljivost lucerke je bila u pozitivnoj korelaciji sa sadr`ajem sirovih proteina, a u negativnoj sa sadr`ajem sirove celuloze (Hill et al.,1988). Sadr`aj sirovih masnih materija u lucerki je dosta nizak, prose~no 2,76%, me utim razlike izme u sorti su velike (CV= 24,69). U izu~avanjima Mi{kovi}a i sar. (1983), sadr`aj sirovih masnih materija u lucerki kretao se od 1,6% do 1,7%. Bo{njak i Stjepanovi} (1987) isti~u da je kod lucerke udeo sirovih masnih materija 3,0%. Mineralne materije su zna~ajne komponente u ishrani doma}ih `ivotinja (Hill et al.,1988). Udeo mineralnih materija u suvoj materiji prose~no je iznosio 8,26%, a vrednosti se kre}u od 7,97% (NS-Banat ZMS II) do 11,0% (Novosa anka H-11). Sli~ne rezultate dobili su Mi{kovi} i sar. (1983), navode}i da u lucerki ima od 8,1%-8,6% mineralnih materija. Me utim, Zeidan et al. (1988) dobili su kod sorte CUF 101 11,8% minerlnih materija u fazi butonizacije. Prose~an udeo bezazotnih ekstraktivnih materija (BEM) je 42,06%. Po udelu BEM-a isti~u se sorte Tisa (43,98%), Begej (44,74%), NS-Ba~ka ZMS I (41,22%) i NS-Banat ZMS II (41,62%). Sli~ne rezultae dobili su Mi{kovi} i sar. (1983), ukazuju}i da se udeo BEM-a u lucerki kre}e od 32,1% do 39,9%. Na osnovu rezultata hemijskih analiza suve materije, mo`e se smatrati da se NS sorte lucerke odlikuju vrlo dobrom energetskom vredno{}u. Prose~na energetska vrednost suve materije izra`ena preko neto energije za laktaciju (NEL) bila je 4,61 MJ/kg suve materije. Odnosno, neto energetska vrednost za rast i proizvodnju mesa (NEM) je 4,38 MJ/kg suve materije. Sa najvi{om energetskom vredno{}u suve materije odlikuje se sorta NS-Slavija (NEL-a 4,64 jedinica, ili NEM-a 4,47 MJ/kg suve materije). Budu}i da energetska vrednost lucerke zavisi od udela sirovih proteina, sirove celuloze, masnih materija i BEM-a, koje su me usobno u negativnim korelacijama (Kati}, 2001), sorte se nisu zna~ajno razlikovale u sadr`aju NEL i NEM-a, {to ukazuju i koeficijenti varijacije (2,36% i 3,09%). 110

ZAKLJU^AK Za stvaranje novosadskih sorti lucerke kori{}ene su autohtone populacije tzv. panonskog tipa lucerke, a za stvaranje hibridnih sorti populacije plave i `ute lucerke. Prva doma}a sorta NS-Ba~ka ZMS I nastala je metodom individualne selekcije, a metodom individualne selekcije kori{}enjem polycross-a nastale su sorte NS-Banat ZMS II i NS-Vr{ac ZMS IV. Interspecies hibridizacijom populacija plave i `ute luceke nastale su sorte NS-Mediana ZMS IV i Novosa anka H-11. Metodom prostog i dvostrukog ukr{tanja divergentnih genotipova razli~itog geografskog porekla, nastale su sinteti~ke sorte lucerke NS-Slavija, Rasinka, Tisa i Begej. Najvi{e stabljike imaju sorte NS-Vr{ac ZMS IV (55,4 cm), NS-Banat ZMS II (53,0 cm), Begej (51,5 cm) i Tisa (50,2 cm). Najni`e stabljike ima sorta lucerke NS-Slavija 45,2 cm. Najbr`e regeneri{u sorte lucerke NS-Mediana ZMS V (28,8 cm) i Novosa anka H-11 (27,1 cm). Najvi{e internodija ima sorta NS-Vr{ac ZMS IV 11,8 zatim NS Banat ZMS II 10,4 i Begej 10,0. Najmanji broj internodija ima sorta NS-Mediana ZMS V 8,1. Najdu`e internodije imaju sorte NS-Mediana ZMS V (5,5 cm), Novosa anka H-11 (5,3 cm), Tisa i Begej (5,2 cm). Najkra}e internodije imaju sorte NS-Vr{ac ZMS IV (4,6 cm) i NS-Slavija (4,8 cm). Pre~nik stabljika u osnovi prose~no iznosi 2,03 mm, a razlike izme u sorti su male. Visokim udelom li{}a (vi{e od 50%), odlikuju se sorte Tisa, NS-Slavija, Novosa anka H-11, NS-Mediana ZMS V i NS-Banat ZMS II. Prose~an prinos zelene krme je 55,20 t/ha i suve materije 13,45 t/ha. Visokim prinosima zelene krme ili suve materije odlikuju se sorte NS-Slavija, Novosa anka H-11, NS-Mediana ZMS IV, NS-Banat ZMS II i NS-Ba~ka ZMS I. Prose~an udeo sirovih proteina sorti lucerke je 19,05%. Visokim sadr`ajem sirovih proteina, pored sorte NS-Slavija (20,25%), isti~u se Rasinka, NS- Ba~ka ZMS I i NS-Vr{ac ZMS IV. Prose~an udeo sirove celuloze je 24,39%. Od NS sorti lucerke, po niskom udelu sirove celuloze isti~e se NS-Slavija sa 22,65%. Udeo mineralnih materija, u suvoj materiji je 8,26 %, a vrednosti se kre}u od 7,97% (NS-Banat ZMS II), do 11,0% (Novosa anka H-11). Prose~an udeo bezazotnih ekstraktivnih materija (BEM) je 42,06%. Po udelu BEM-a isti~u se sorte Tisa (43,98%), Begej (44,74%), NS-Ba~ka ZMS I (41,22%), i NS-Banat ZMS II (41,62%). Energetska vrednost suve materije izra`ena preko neto energije za laktaciju (NEL) bila je 4,61 MJ/kg suve materije, a neto energetska vrednost za rast i proizvodnju mesa (NEM) 4,38 MJ/kg suve materije. LITERATURA Bo{njak D., Stjepanovi} M. (1987): Lucerka, NIRO Zadrugar, Sarajevo, 8-84. ^obi}, T., Ba~vanski, S., Kunc, V., Vu~eti}, S., Eri}, P. (1989): Rezultati trogodi{njih ispitivanja proizvodnih i kvalitetnih svojstava nekih doma}ih sorti lucerke. Savremena poljoprivreda, 37, 5-15. \uki}, D. (1991): NS Slavija - Nova sorta lucerke, Zbornik radova, Nau~ni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, sv. 19, str. 211-217. 111

\uki}, D. (1989): Proizvodne karakteristike nekih sintetika lucerke (Medicago sativa L.) Zbornik referata, Kupari, 425-430. \uki}, D.(1997): Sinteti~ka sorta lucerke-rasinka. Zbornik radova, Nau~ni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, sv. 29, str. 381-388. \uki}, D., Luki}, D.(1999): Alfalfa: from population to varieties. Genetika, Vol. 31, No. 1, 1-8. Eri}, P., Mi{kovi}, B. (1991): Sorta kao faktor prinosa krme lucerke. Zbornik radova, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, sv. 19, str. 203-210. Gasanenko, L,S., Filatova, E.D. (1981): Synthetic populations of lucerne for irrigated conditions with different cuting regimes. Selektsiya i semenovodtvo, 49, 29-32. Ivanov, À. I. (1980): Lucerna, Êîlîs,Ìîskvà, 142-300. Hill, R. R. Jr., Shenk, J. S., Barnes, R, F, (1988): Breeding for Yield and Quality, Alfalfa and Alfalfa Improvement, Hanson, A. A., Barnes, D. K., Hill, R. R. Jr., 809-825. Jiakai, S., Wenshu, Z. (1988): Comparision of ten alfalfa cultivars growing in Beiyng PRC. Report of the thrty-first north american alfalfa improvement conference, 58. Kati}, S., Luki}, D., \uki}, D. (1997): Prinos i kvalitet sorti lucerke. Zbornik radova, Nau~ni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 29, 373-380. Kati}, S., Mihailovi}, V., Luki}, D., Vasiljvi}, S., Pataki, I. (1999): Prinos krme, sadr`aj proteina i celuloze genotipova lucerke u razli~itim fenolo{kim fazama porasta. Zbornik radova, Nau~ni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 31, 199-208. Kati}, S. (2000). Green forage and hay yields of iranian and NS alfalfa cultivars, Report 1-3. Kati}, S. (2001): Geneti~ka i fenotipske korelacije proizvodnih osobina lucerke (Medicago sativa L.) Doktorska disertacija, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 122. Kertikova, D. (1994): Formation dry vegetative matter of alfalfa varieties depending on harvesting regime. Plant Science, Sofia, 31, 43-46. Krsti}, O., Jeremi}, D. (1980): The growing of lucerne on parapodzolic soil. Proceedings of the 8 th general meeting E.G.F. Zagreb, 2-7. Juni, 2.155-2.161. Lloveras, J., Ferran, J., Alvarez, A., Tores, L. (1998): Harvest management effects on alfalfa (Medicago sativa L.) production and quality in Mediterranean areas. Grass and Forage Science, 53, 88-92. Luki}, D., \uki}, D. (1982): Ispitivanje proizvodnih osobina nekih domacih i stranih sorti lucerke. Savremena poljoprivreda, Novi Sad, vol. 30, br. 5-6, str. 257-270. Luki}, D. (1989): Nova sorta lucerke NS Novosa anka H-11. Zbornik referata XXIII seminara agronoma, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, str.419-424. Luki}, D., Kati}, S., Mihailovi}, V., (1996): Karakteristike sorti i perspektivnih interspecies hibrida lucerke. Zbornik radova, Nau~ni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 25, 205-211. 112

Luki}, D. (1998): Nove sorte lucerke-tisa i Begej. Zbornik radova, Nau~ni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, sv.30, str.323-331. Luki}, D., Kati}, S., Vasiljevi}, S. (2001): Zna~aj sorte za prinos krme i du`inu kori{}enja lucerke. Zbornik radova, Nau~ni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 35, 349-355. Mi{kovi}, B., Miladinovi}, M., Sotirov, M. (1983): Uticaj visokih koli~ina azota na ishranu i. produktivnost lucerke na pseudogleju. Zbornik radova IV Jugoslovenskog simpozijuma o krmnom bilju, 483-497. Statisti~ki godi{njak Jugoslavije, (SGJ,2000). Volenec, J.J. (1985): Leaf Area Exponsion and Shoot Elongation of Diverse Alfalfa Germplasms. Crop. Sci., 25, 822-827. Zeidan, E.M.@., Assey, A.A., Geweifel, H.G. (1988): Effect of P fertilization and cutting schedules on dry forage yield and chemical composition of alfalfa cultivar CUF-101.Report of the thirty-first north american alfalfa improvement conference. 92-93. MORFOLOGICAL CHARACTERISTICS, YIELDS AND NUTRITIVE VALUE OF ALFALFA Kati} S 1., \uki} D 2., Luki} D 1. 1 Institute of Field and Vegetable Crops, Novi Sad 2 Faculty of Agriculture, Novi Sad SUMMARY This paper presents an overview of the major quantitative traits of alfalfa cultivars and hybrid cultivars developed at the Institute of Field and Vegetable Crops in Novi Sad using local populations of so-called Pannonian-type alfalfa (Medicago sativa L.) and populations of yellow alfalfa (Medicago falcata L.), respectively. The cultivars NS-Banat ZMS II, NS -Vr{ac ZMS IV, NS-Mediana ZMS V, Tisa and Begej are characterized by tall stems and quick regrowth in early spring or after cutting, so they are more tolerant to frequent cutting and intensive utilization.(tab.2.). The cultivars NS-Slavija and NS-Vr{ac ZMS IV have a larger number of shorter internodes. Due to this characteristic combined with their shorter and thicker internodes at the base of the stem and slower regrowth in the spring or after cutting, these cultivars are more tolerant of lodging and are suitable for intensive growing conditions and irrigation (Tab.2.). A high percentage contribution of the leaves (over 50%) is characteristic of the cultivars Tisa, Novosa anka H-11, Mediana ZMS V and NS-Banat ZMS II, while 113

NS-Slavija, Novosa anka H-11, Mediana ZMS V, NS-Banat ZMS II and NS- Ba~kaZMS I have high yields of green forage or hay. The crude protein content of Novi Sad alfalfa cultivars was 19.05. A high crude protein content can be found in the cultivars: NS-Slavija, Rasinka NS-Ba~ka ZMS I and NS-Vr{ac ZMS IV. The contrabution of crude cellulose was 24,39. The cultivar NS-Slavija has a particularly low crude cellulose percentage contribution (22,65%) The contrabution of nitrogen-free extractive substances was 42,06%. Noteworthy in this regard are the cultivars Tisa (43,98%), Begej (44,74%), NS-Ba~ka ZMS I (41,22%) and NS Banat ZMS II (41,62%). The dry matter energy value expressed via net lactation energy was 4,61 MJ/kg dry matter, while net energy value for growth and meat production was 4,38 MJ/kg dry matter. The differences in net energy value among the cultivars are not significant. KEY WORDS: alfalfa, cultivars, forage yield, dry matter quality. 114