Издавач: Правни факултет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици

Правни факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, децембар 2014. ГОДИШЊИ ЗБОРНИК РАДОВА Издавач: Правни факултет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици За издавача Проф. др Душанка Јововић, декан Главни и одговорни уредник Проф. др Петар Станојевић Секретар Доц. др Јелена Беловић Редакциони одбор: Проф. др Владимир В. Вековић Проф. др Љубомир Митровић Проф. др Милорад Жижић Проф. др Љубица Мандић Технички уредник Младен Тодоровић Дизајн корица Кварк, Краљево Штампа Кварк, Краљево Тираж: 100 примерака ISBN 978-86-6083-033-5

УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ СА ПРИВРЕМЕНИМ СЕДИШТЕМ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ ЗБОРНИК РАДОВА Косовска Митровица 2014.

С А Д Р Ж А Ј КАТЕДРА ЗА ГРАЂАНСКО ПРАВНЕ НАУКЕ Проф. др Владимир Боранијашевић ПОСТУПАК ЗА УТВРЂИВАЊЕ ВРЕМЕНА И МЕСТА РОЂЕЊА 9 Доц. др Душан Новаковић ПРАВО ДЕТЕТА НА ОБРАЗОВАЊЕ 27 Доц. др Јелена Беловић O АУТОНОМИЈИ ВОЉЕ У МЕЂУНАРОДНОМ ПРИВАТНОМ ПРАВУ 41 Мр Душко Челић ГРАЂАНСКА КОДИФИКАЦИЈА У СРБА СТО СЕДАМДЕСЕТ ГОДИНА КАСНИЈЕ 59 КАТЕДРА ЗА КРИВИЧНО ПРАВНЕ НАУКЕ Проф. др Петар Станојевић, мр Саша Атанасов ПРОФИЛ ЖРТВЕ И УЧИНИОЦА ТРГОВИНЕ ЉУДИМА 75 Проф. др Владимир В. Вековић ПОСТУПАК ПРЕД ВЕЋЕМ ЗА МАЛОЛЕТНИКЕ ИЗМЕЂУ НОРМАТИВНОГ И СТВАРНОГ 89 КАТЕДРА ЗА ЈАВНО ПРАВНЕ НАУКЕ Проф. др Владан Михајловић ЗАКОНОДАВСТВО КАО ОСНОВНА ФУНКЦИЈА И УСЛОВ ПОСТОЈАЊА И ДЕЛОВАЊА ПАРЛАМЕНТА КАО ПРЕДСТАВНИЧКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ ВЛАСТИ 103 Доц. др Дејан Мировић СЛУЧАЈ ХРВАТСКА ПРОТИВ СРБИЈЕ И САВЕТОДАВНО МИШЉЕЊE ПОВОДОМ ПРОГЛАШЕЊА НЕЗАВИСНОСТИ КОСОВА 119 5

Невена Петровић ПРАВНА ЗАШТИТА У НЕКИМ ПОСЕБНИМ УПРАВНИМ ОБЛАСТИМА 131 КАТЕДРА ЗА ПРАВНО ЕКОНОМСКЕ НАУКЕ Проф. др Љибомир Митровић, мр Славка Митровић САВРЕМЕНА ИСКУСТВА ЗЕМАЉА ТРЖИШНЕ ПРИВРЕДЕ У ПОЉОПРИВРЕДНОЈ ПРОИЗВОДЊИ 147 Данијела Петровић БУЏЕТСКИ ДЕФИЦИТ И ЈАВНИ ДУГ УЗРОЦИ И РЕШЕЊА 161 КАТЕДРА ЗА TEOРИЈСКО ПРАВНЕ НАУКЕ, ИАТОРИЈСКО ПРАВНЕ НАУКЕ И СОЦИОЛОГИЈУ Проф. др Радомир Стојановић ЗАКОН, ВОЉА И МОРАЛ 175 6

КАТЕДРА ЗА ГРАЂАНСКО ПРАВНЕ НАУКЕ

ЗБОРНИК РАДОВА ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У ПРИШТИНИ СА ПРИВРЕМЕНИМ СЕДИШТЕМ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ Др Владимир Боранијашевић ПОСТУПАК ЗА УТВРЂИВАЊЕ ВРЕМЕНА И МЕСТА РОЂЕЊА Др Владимир Боранијашевић, ванредни професор

Проф. др Владимир Боранијашевић Апстракт: Проблем правно невидљивих лица, чије рођење није уписано у матичне књиге и која због чињенице да нису могла да докажу време и место свог рођења нису била у могућности да врше и остварују своја права, постоји и у Републици Србији. Законом о допунама Закона о ванпарничном поступку Републике Србије из 2012. године у наше законодавство је уведен посебан ванпарнични поступак поступак за утврђивање времена и места рођења. У овом статусном ванпарничном поступку се судском одлуком утврђује време и место рођења једног лица које у матичне књиге рођених није уписано на предвиђен начин. Како се ради о релативно новом ванпарничном поступку, аутор у раду детаљно анализира законске одредбе којима је поступак регулисан, указује на специфичности поступка, обрађује питања у вези са његовим покретањем, током и окончањем. У раду су апострофирана законска решења која изазивају одређене дилеме и презентовани доступни подаци о практичној примени правила по којима се поступа ради утврђивања времена и места рођења. Кључне речи: посебан ванпарнични поступак, време и место рођења, предлог, суд, решење 1. Време и место рођења једног лица представљају значајне одреднице у његовом животу. Уписом времена и места рођења једног лица у матичне књиге, по унапред прописаним правилима, омогућава се датом лицу да уреди свој статус и на основу уписа остварује права и слободе које су му загарантоване међународним правним актима и правним актима једне државе. У Републици Србији, упис у матичне књиге рођених врши се по правилима која су прописана Законом о матичним књигама 1 и Упутством о вођењу матичних књига и обрасцима матичних књига. 2 На основу пријаве за упис у матичне књиге, која се подноси писмено или усмено и садржи наведене истините податке, у матичне књиге се уписују подаци о чињеницама које су пријављене. Дужност је матичара да податке унесе без одлагања, осим у случају да је неопходно одложити упис ради провере или утврђивања података који недостају. 3 1 Видети: Службени гласник Републике Србије бр. 20/2009. У даљем тексту: ЗМК. 2 Видети: Службени гласник Републике Србије бр. 109/2009, 4/2010, 10/2010, 25/2011 и 5/2013. 3 Чл. 23. ст. 1 2. ЗМК. 10

Проф. др Владимир Боранијашевић Рођење одређеног лица пријављује се надлежном матичару ради уписа у матичну књигу рођених. У зависности од од тога на ком месту је дошло до рођења детета, разликује се и ко има дужност да пријави рођење лица. Уколико је дете рођено у здравственој установи, установа је дужна да пријави рођење детета на прописаном обрасцу. Уколико дете није рођено у здравственој установи, рођење је дужан да пријави отац детета. У случају да он то није у могућности да учини, рођење може пријавити други члан домаћинства, лице у чијем је стану дете рођено, мајка детета чим за то буде способна, бабица или лекар који су присуствовали порођају. Уколико ових лица нема или нису у могућности да пријаве рођење, рођење је дужно да пријави лице које је за рођење сазнало. 4 Рођење детета пријављује се у року од 15 дана од дана рођења. 5 Сама чињеница рођења уписује се у матичну књигу рођених матичног подручја у чијем је саставу насељено место рођења детета. У матичну књигу рођених уписују се подаци о рођењу, и то: име и презиме детета; скраћено лично име; пол детета, дан, месец, година и час рођења; место и општина рођења; јединствени матични број грађана и држављанство детета. 6 Лица која су у матичну књигу рођених уписана на законом предвиђени начин имају регулисан статус и могу да остваре сва права која им као грађанима припадају. Проблем се јавља са лицима која се називају правно невидљивим. То су лица чије рођење није уписано у матичне књиге и која због чињенице да нису могла да докажу време и место свог рођења нису могла да врше своја права. 7 Тада је неопходно судском одлуком утврдити време и место рођења правно невидљивог лица. 4 Чл. 47. ст. 2. ЗМК. 5 Чл. 48. ЗМК. Одредбама ЗМК предвиђен је и накнадни упис у матичну књигу рођених. Ако се податак о рођењу пријављује по истеку 30 дана од дана када се догодила чињеница рођења, матичар га може уписати у матичну књигу само на основу решења надлежног органа (чл. 25. ЗМК). 6 Чл. 45. ст. 1. т. 1. ЗМК. Уписују се и подаци о родитељима детета; подаци о материнству утврђеном или оспореном судском одлуком; признању очинства; очинству утврђеном или оспореном судском одлуком; усвојењу и престанку усвојења; стављању под старатељство и престанку старатељства; лишењу и враћању родитељског права; продужењу и престанку продуженог родитељског права; закључењу и престанку брака; промени личног имена, имена или презимена детета и родитеља, односно усвојитеља или старатеља; стицању и престанку држављанства; смрти, као и други подаци одређени законом или другим прописом донетим на основу закона (чл. 45. ст. 1. т. 2. ЗМК). 7 У том смислу: Станковић, Г. Мандић, Љ. Ванпарнично процесно право, Косовска Митровица, 2013, стр. 191. 11

Проф. др Владимир Боранијашевић Доступни подаци показују да се тачан број правно невидљивих лица у Републици Србији не зна. Бројке се крећу у распону од 2. 500 до 20.000, како наводе невладине и стручне организације, а UNHCR износи податак да у Републици Србији живи око 65. 000 лица без држављанства што представља повод за масовну апатридију. 8 С друге стране, у UNHCR процењују да би око 8.500 хиљада људи пре свега Рома, Египћана и Ашкалија могло остати без држављанства јер нису уписани у књигу рођених и немају друга потребна документа без којих је немогуће утврдити држављанство. 9 2. Време и место рођења једног лица које није уписано у матичне књиге утврђује се у посебном ванпарничном поступку за утврђивање времена и места рођења. Овај поступак уведен је у наше законодавство Законом о допунама Закона о ванпарничном поступку из 2012. године. 10 Законодавац је у одредбама из чл. 71а 71љ. ЗВП прописао правила по којима се поступа у овом статусном поступку. 11 Разлози за прописивање правила по којима се поступа у овом посебном ванпарничном поступку су били различити. Најпре, постојала је потреба за поступком у коме би суд утврђивао време и место рођења правно невидљивих лица када чињеница рођења није могла бити уписана 8 О подацима видети: Како процедура гуши људска права, http://www.autonomija.info/kako-procedura-gusi-ljudska-prava.html, приступљено: 10. децембра 2014. године. 9 Извештај о стању људских права у Србији за 2013. годину, доступно на: http://photos.state.gov/libraries/serbia/5/pdf/izvestaj%20o%20stanju%20ljudskih%20prava %20za%202013.pdf, приступљено: 10. децембра 2014. године. 10 Видети: Службени гласник Републике Србије бр. 85/2012. Закон о ванпарничном поступку ( Службени гласник СРС, бр. 25/82 и 48/88 и Службени гласник РС, бр. 46/95 др. закон, 85/12 и 45/13 - др. закон, бр. 55/14. У даљем тексту: ЗВП) је закон који важи већ више од 30 година. Иако је долазило до уставних промена и измена и допуна правосудних закона, ЗВП није мењан и допуњаван на озбиљнији начин. Тако је тек 2012. године дошло до измена и допуна овог закона (О историји доношења самог закона, његовом значају, његовим променама које су биле последица законодавних активности, најновијим захватима на изменама и допунама закона и потреби за реформом ванпарничног поступка, детаљније: Станковић, Г. Објашњења и тумачење за Закон о ванпарничном поступку, у: Закон о ванпарничном поступку, ЈП Службени гласник, Београд, 2014, стр. 9 18). 11 Према природи односа који се штите по правилима ванпарничне процедуре, ванпарнични поступци могу бити статусни, имовинскоправни, поступци у продичноправним стварима, поступци у привредним стварима и остали ванпарнични поступци. У поступке за уређење личних стања (статусне поступке) спадају и поступак за лишење пословне способности, поступак за враћање ограничене пословне способности, поступак за судску еманципацију, поступак за проглашење несталог лица за умрло, поступак за доказивање смрти, итд. 12

Проф. др Владимир Боранијашевић у матичне књиге по правилима управног поступка. 12 Такође, неуједначено поступање судова у парничним поступцима у којима је тражено утврђивање чињенице времена и места рођења водило је до закључка да је неопходно прописати правила поступка у коме би се судском одлуком утврдило време и место рођења правно невидљивих лица и на тај начин им било омогућено уписивање у матичну књигу рођених. 13 Невладине организације су пре прописивања правила о овом посебном ванпарничном поступку указивале на потребу за његовим законским регулисањем. Међутим, ресор државне управе и локалне самоуправе дуго је истицао да се проблем може успешно решити ефикаснијом и квалитетнијом применом постојећих прописа, аргументујући своје тврдње подацима о накнадном упису у матичне књиге рођених. Сматрајући да није било темељне анализе о томе шта се у вођеним поступцима подразумевало под накнадним уписом, Заштитник грађана је утврдио да је у пракси могуће извршити накнадни упис особе која има доказе о чињеници рођења али из неког разлога није била уписана у матичну књигу рођених, док се проблем јавља када грађани немају никакав доказ о чињеницама у вези са својим рођењем. Како се према прописима Републике Србије чињеница рођења у тим случајевима није могла утврдити ни у управном, ни у судском поступку, Заштитник грађана је почетком 2012. године, на основу законских овлашћења, упутио формалну иницијативу Влади Републике Србије за измене и допуне Закона о ванпарничном поступку. 14 12 И Уставни суд Републике Србије је у својој одлуци указао на неопходност прописивања посебних законских правила за отклањање проблема правно невидљивих лица. Тачније, Уставни суд је својом одлуком одбацио иницијативу за покретање поступка за оцењивање уставности и законитости одредаба из чланова Закона о матичним књигама и истакао да је решавање проблема правно невидљивих лица могуће једино прописивањем посебних законских правила за ове категорије лица чиме би се отклонила законска и правна могућност њихове посредне дискриминације (Доступно на: http://www.praxis.org.rs/index.php/sr/praxis-in-action/legally-in-persons/item/584- ustavni-sud-vidi-rešenje-u-propisivanju-posebnih- zakonskih-pravila-za-otklanjanjeproblema-pravno-nevidljivih-lica, приступљено: 10. децембра 2014. године). 13 Детаљније о разлозима за прописивање овог поступка, Бодирога, Н. Водич за примену Закона о допунама Закона о ванпарничном поступку, Утврђивање времена и места рођења, стр. 9, Доступно на: http://www.praxis.org.rs/index.php/sr/reportsdocuments/other-reports/item/688-vodi%c4%8d-za-primenu-zakona-o-dopunama-zakonao-vanparni%c4%8dnom-postupku-utvr%c4%91ivanje-vremena-i-mesta-ro%c4%91enjadr-nikola-bodiroga, приступ: 10. децембар 2014. 14 Видети: Извештај о положају правно невидљивих лица у Републици Србији, Заштитник грађана, Београд, 2012, стр. 8 9. 13

Проф. др Владимир Боранијашевић 3. Питање процесне легитимације за покретање овог посебног ванпарничног поступка решено је на тај начин да право на покретање поступка има најпре лице чије време и место рођења се у поступку утврђују, а потом и круг лица и органа предвиђен законом. Онда када време и место свог рођења једно лице не може да докаже на начин предвиђен прописима којима се уређује вођење матичних књига, а није уписано у матичну књигу рођених, то лице има има право да покрене поступак за утврђивање времена и места рођења (поступак за доказивање рођења). Примарна процесна легитимација припада том лицу, како би у судском поступку могло да реши своје статусно питање. Процесна легитимација, пре свега, припада овом лицу јер се о његовом праву или интересу одлучује у поступку који се покреће. Ово лице је истовремено и стварно легитимисано. Процесну легитимацију за покретање овог поступка имају, поред лица чије се рођење доказује, и лица која за то имају непосредни правни интерес. 15 Питање непосредног правног интереса није у закону описано, већ се користи правни стандард, што значи да ће суд у сваком конкретном случају утврђивати да ли постоји непосредан правни интерес одређеног лица за покретање овог поступка. Сматра се да непосредан правни интерес имају ванбрачни партнер, деца и потенцијални наследници лица чије се време и место рођења утврђују. 16 Орган старатељства, такође, има процесну легитимацију за покретање овог поступка и његов непосредни правни интерес се не доказује. 4. Када је у питању надлежност суда, у поступку за утврђивање времена и места рођења у првом степену стварно је надлежан основни суд.17 Овај поступак не може бити поверен јавном бележнику.18 Месна надлежност је одређена на специфичан начин. Законодавац се определио за прецизно прописивање месне надлежности суда у овом поступку и одступио од правила о месној надлежности у статусним поступцима. У поступку за утврђивање времена и места рођења месно је надлежан сваки стварно надлежан суд.19 С друге стране, у статусним стварима месно је надлежан суд на чијем подручју има пребивалиште лице у чијем се интересу поступак води, а ако нема пребивалиште, суд на 15 Чл. 71а. ст. 2. ЗВП. 16 Станковић, Г. Мандић, Љ. наведено дело, стр. 192. 17 Видети: чл. 22. ст. 2. Закона о уређењу судова, Службени гласник Републике Србије бр. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011 др. закон, 78/2011 др. закон, 101/2011 и 101/2013. 18 Чл. 30а. ст. 2. ЗВП. 19 Чл. 71б. ЗВП. 14

Проф. др Владимир Боранијашевић чијем подручју то лице има боравиште.20 Сасвим је исправно ово решење законодавца с обзиром на чињеницу да правно невидљива лица немају пријављено пребивалиште, односно боравиште јер немају лична документа због чињенице да нису уписана у матичну књигу рођених.21 5. Поступак за утврђивање времена и места рођења се покреће предлогом. Предлог је иницијална ванпарнична радња предлагача којом се покреће овај посебан ванпарнични поступак. Законодавац је изричитим законским одредбама прописао садржину предлога. Најпре, одређена је садржина предлога који подноси лице чије време и место рођења се утврђује а потом и садржина предлога који подноси лице које има непосредни правни интерес. Уколико предлог подноси лице чије се рођење доказује, предлог мора да садржи: податке о имену и презимену лица чије се рођење доказује, податке о његовом полу, времену и месту његовог рођења ако је познато. Такође, предлог мора да садржи и доказе којима се чињенице изнете у предлогу могу утврдити или учинити вероватним.22 Поред напред наведених чињеница које представљају обавезну садржину предлога, у предлогу треба навести и друге чињенице које суду могу олакашати у одређивању времена и места рођења. Наравно, ове чињенице је могуће навести само у случају да постоје. Законодавац, примера ради прописује да то могу бити чињенице и подаци о родитељима и другим блиским сродницима лица чије се рођење доказује, подаци о његовом супружнику, о његовом школовању, запослењу, промени боравишта и сл.23 20 Чл. 13. ст. 2. ЗВП. 21 У једном конкретном случају из праксе, Основни суд у Крагујевцу се огласио месно ненадлежним за поступање по тужби тужилаца против туженог Града Ниша којом су тражили да им тужени призна да су рођени означених датума у Косову Пољу и да изврши упис у матичне књиге рођених за матично подрује Косово Поље које се воде код туженог. Може се закључити да су тужиоци покренули парнични поступак тужбом за утврђење. Треба истаћи да се од суда не може тражити да призна време и место рођења нити суд може да изврши упис у матичне књиге. Суд је могао само утврђавном пресудом да утврди време и место рођења а судска одлука би била основ за уписивање у матичну књигу рођених. У овом случају, Основни суд у Крагујевцу се огласио месно ненадлежним. Закључак је Врховног Касационог суда да је Основни суд у Крагујевцу стварно надлежан па и месно надлежан јер је у поступку за утврђивање времена и места рођења месно надлежан сваки стварно надлежан суд и да поступак треба да се настави по правилима ванпарничног поступка (Видети: Јовановић, В. Спорна правна питања и правна схватања грађанског одељења Врховног касационог суда, Билтен Врховног касационог суда, бр. 3/2013, стр. 27 28). 22 Чл. 71в. ст. 1. ЗВП. 23 Чл. 71в. ст. 2. ЗВП. 15

Проф. др Владимир Боранијашевић Када предлог за утврђивање времена и места рођења подноси лице које има непосредни правни интерес, садржина предлога је обогаћена још једним елементом. Тачније, предлог мора да садржи и чињенице из којих произлази да предлагач има правни интерес да покрене поступак за утврђивање времена и места рођења. Дужност је суда да у сваком конкретном случају утврди правни интерес лица за покретање овог поступка, што ће и учинити на основу чињеница садржаних у предлогу на којима се овај интерес и заснива. Анализом законске одредбе којом се прописује овај додатни елемент садржине предлога а који се односи на лица која имају правни интерес за покретање поступка за доказивање рођења, може се констатовати да орган старатељства не мора у предлогу да означава чињенице из којих произлази правни интерес за покретање поступка. 24 Постојање правног интереса органа старатељства се претпоставља. Карактеристична је чињеница да законодавац прописује садржину предлога за утврђивање времена и места рођења, с обзиром на то да изричито не прописује садржину предлога као иницијалне ванпарничне радње. Тачније, када је у питању садржина предлога у ванпарничном поступку, општа правила ЗВП не прописују правила у погледу форме и садржине предлога, па се сходно примењују правила прописана Законом о парничном поступку Републике Србије. 25 Тако предлог у ванпарничном поступку има писмену форму а сам предлог треба да садржи све оне елементе који су одредбама ЗПП предвиђени за поднесак. 26 Одредбама ЗВП садржина предлога предвиђена је и у неким другим посебним ванпарничним поступцима. 6. Поступак по предлогу за утврђивање времена и места рођења је специфичан. Најпре, суд коме је предлог поднет испитује његову формалну уредност. Уколико је предлог формално уредан суд предузима законом прописане радње. Суд налаже министарству надлежном за унутрашње послове и матичарима на чијем подручју је боравило лице чије 24 У одредби из чл. 71в. ст. 3. ЗВП прописује: Предлог за утврђивање времена и места рођења који није поднело лице чије се рођење доказује, нити орган старатељства, мора да садржи чињенице из којих произлази да предлагач има правни интерес да покрене поступак за утврђивање времена и места рођења. 25 Видети: Службени гласник Републике Србије бр. 72/2011, 49/2013 - одлука УС, 74/2013 - одлука УС i 55/2014. У даљем тексту: ЗПП. 26 Тако ће предлог у ванпарничном поступку садржати означење стварно и месно надлежног суда, означење података о учесницима у поступку, означење података о заступницима, означење ванпарничне ствари и вредности предмета поступка, означење релевантних чињеница и доказа којима се те чињенице могу утврдити, означење да се самим поднеском предузима радња којом се ванпарнични поступак покреће и потпис предлагача (Видети: чл. 98. ЗПП). 16

Проф. др Владимир Боранијашевић се рођење доказује да суду доставе одређене податке уколико они постоје. Уколико у евиденцијама ових органа постоје подаци о времену и месту рођења лица чије се рођење доказује, они су дужни да суду о томе доставе извештај. Законом је прописан рок не дужи од 30 дана за достављање овог извештаја. 27 Суд има могућност да и другим органима и установама наложи достављање извештаја о подацима о времену и месту рођења лица чије се рођење доказује. Суд може, ако оцени да је то целисходно, наложити и другим установама и органима који воде евиденције о физичким лицима да му пруже потребна обавештења о времену и месту лица чије се рођење доказује. Законодавац се послужио фикцијом у погледу траженог извештаја о подацима о лицу чије се време и место рођења утврђују у поступку. Уколико у предвиђеном року министарство надлежно за унутрашње послове, матичар или нека друга установа или орган који воде евиденцију о физичким лицима не доставе извештај са траженим подацима, сматра се да нема података о лицу чије се рођење доказује у евиденцијама органа којима је наложено да изврше проверу. 28 У овом поступку предвиђено је и привремено обустављање ванпарничне делатности, у виду застајања са поступком. Уколико има наговештаја да је лице чије се рођење доказује имало боравиште у страној држави, суд застаје са поступком. Суд доноси решење о застајању са поступком и оно траје све док суд не прибави потребна обавештења од надлежних органа стране државе у складу са правилима о међународној правној помоћи. 29 Након што прими извештај органа или установа са траженим подацима о лицу чије се време и место рођења утврђује у поступку, односно кад протекне рок за достављање извештаја а извештај није достављен, суд заказује рочиште. У поступку за утврђивање времена и места рођења заказивање рочишта је обавезно. На заказано рочиште суд позива предлагача и лице чије се рођење доказује. На рочишту се, најпре, изјашњавају учесници поступка. Суд потом изводи доказе. Једним специфичним законским решењем одступљено је од начела слободне оцене доказа које иначе важи у ванпарничном поступку. 30 Ванпарнични суд своју одлуку заснива на утврђеним, тачним и истинитим чињеницама. Како би се уверио у истинитост чињеница суд врши доказивање. По правилу, суд користи метод слободне оцене доказа и има слободу у одређивању доказних средстава која ће искористити. 27 Чл. 71г. ст. 1. ЗВП. 28 Чл. 71г. ст. 3. ЗВП. 29 Чл. 71г. ст. 4. ЗВП. 30 Детаљније: Станковић, Г. Мандић, Љ. наведено дело, стр. 193. 17

Проф. др Владимир Боранијашевић Такође, суд сам оцењује снагу сваког доказног средства које је употребио. Међутим, у поступку за утврђивање времена и места рођења законодавац прописује да суд, да би утврдио време и место рођења једног лица, мора да саслуша најмање два пунолетна сведока чији идентитет утврђује увидом у јавну исправу са фотографијом. 31 У овој ситуацији суд не може методом слободне оцене доказа користити слободу у одабиру доказних средстава већ мора да изведе поменуте доказе и на тај начин утврди истинитост чињеница. Такође, суд има и могућност да у сврху потпунијег стварања стања ствари одреди да лекар одговарајуће специјалности дâ своје мишљење. Суд може да одреди да лекар прегледа лице чије се рођење доказује и да дâ налаз и мишљење о његовој старости. 7. Поступак за утврђивање времена и места рођења мора да се спроведе и оконча у прецизно одређеном року. Суд је дужан да решење о времену и месту рођења донесе у року од 90 дана од дана подношења предлога. Суд је дужан да у том року спроведе поступак и одлучи о предлогу за утврђивање времена и места рођења. Само изузетно овај рок може бити продужен. У случају да је суд донео решење о застајању са поступком онда када су постојали наговештаји да је лице чије се рођење доказује имало боравиште у страној држави, рок за одлучивање од 90 дана може бити продужен највише за још 60 дана. 32 8. Након што спроведе поступак, суд доноси решење о утврђивању времена и места рођења. Ово решење мора да има законом предвиђену садржину. Одредбом из чл. 71ђ. ЗВП предвиђено је да решење којим се утврђује време и место рођења садржи: име и презиме лица чије се рођење доказује, његов пол, дан, месец, годину и час рођења, место рођења, као и податке о његовим родитељима уколико су познати. Оваква садржина решења предвиђена је за идеалне случајеве када је суд утврдио време и место рођења лица чије се рођење доказује али и за ситуације када суд на основу изведених доказа није могао поуздано да утврди место и време рођења. Законодавац је предвидео решење и за ове ситуације и прописао правила која ће се применити када време и место рођења суд није утврдио. Ако суд не може да утврди када је рођено лице чије се рођење доказује, предвиђено је да се сматра да је оно рођено 1. јануара у 00:01 часова у оној години за коју се може узети да је вероватно година његовог рођења. 33 Вероватноћа да је та година и година рођења лица чије се рођење доказује резултат је изведених доказа. 31 Чл. 71д. ст. 2. ЗВП. 32 Чл. 71з. ст. 1. ЗВП. 33 Чл. 71е. ЗВП. 18

Проф. др Владимир Боранијашевић Поред времена, могућа је и ситуација у којој суд не може поуздано да утврди место рођења лица чије се рођење доказује. Тада се као место рођења сматра седиште града, односно општине за коју се на основу изведених доказа може узети да је вероватно место рођења. Уколико се на овај начин не може утврдити место рођења, сматра се да је лице чије се рођење доказује рођено у месту где је нађено, односно где је имало боравиште у време подношења предлога за утврђивање времена и места рођења. 34 9. Решење суда о утврђивању времена и места рођења може се побијати правним лековима. Против овог решења може се изјавити жалба као основни редован правни лек. Жалба се у ванпарничном поступку изјављује против првостепених решења против којих је дозвољена жалба. 35 Законом прописаним правилима је предвиђено да се против решења о времену и месту рођења може изјавити жалба и да је рок за изјављивање жалбе осам дана од дана достављања. 36 И када је у питању другостепени поступак, поступак контроле законитости донетог решења, законодавац је одредио рок у коме се о жалби треба одлучити. Веће вишег суда о жалби на решење о времену и месту рођења треба да одлучи у року од 30 дана од дана пријема жалбе. 37 Реално постоји могућност да лице чије је време и место рођења утврђено у поступку сазна за нове чињенице о свом рођењу или стекне могућност да употреби нове доказе на основу којих је могло другачије да се утврди време и место рођења. Такође, могу да наступе и други услови за понављање поступка по правилима парничног поступка. У тој ситуацији се неће понављати поступак за утврђивање времена и места рођења, већ ће учесник моћи своја права да оствари у парничном поступку. 38 У литератури процесног права има мишљења да је у овој ситуацији било логичније предвидети могућност да решење о времену и месту рођења може да измени сам ванпарнични суд, уз аналогију са поступком за проглашење несталог лица за умрло. 39 Сасвим је исправно изнето схватање јер би се прописивањем могућности да ванпарнични суд 34 Чл. 71ж. ЗВП. 35 У појединим ситуацијама, против решења донетог у првостепеном поступку није могуће изјавити жалбу јер њено изјављивање није дозвољено или сама жалба нема карактер самосталног правног лека којим се решење побија (Детаљније о жалби у ванпарничном поступку: Станковић, Г. Мандић, Љ. наведено дело, стр. 146 148). 36 Чл. 71з. ст. 2. ЗВП. 37 Чл. 71з. ст. 3. ЗВП. 38 Чл. 71љ. ЗВП. 39 Бодирога, Н. наведено дело, стр. 9. 19

Проф. др Владимир Боранијашевић може да измени раније донето решење о утврђивању времена и места рођења утицало у знатној мери на остварење начела ефикасности, економичности и суђења у разумном року. 10. Како се сам поступак утврђивања времена и места рођења и спроводи како би лице чије рођење није уписано у матичну књигу рођених и било уписано у матичне књиге, суд је дужан да решење о утврђивању времена и места рођења достави надлежном матичару. Решење донето у поступку за утврђивање времена и места рођења које је постало правноснажно суд доставља надлежном матичару у року од осам дана од дана наступања правноснажности, ради уписа у матичну књигу рођених. Матичар на основу донетог решења суда уписује чињеницу рођења у матичну књигу рођених. 11. Решење ванпарничног суда којим је утврђено време и место рођења одређеног лица које је постало правноснажно не везује орган који је надлежан да спроведе поступак за стицање држављанства Републике Србије 40 нити утиче на право овлашћених лица да у другом поступку утврђују породични статус лица чије је рођење доказано. Законско решење којим је прописано да решење ванпарничног суда не везује орган надлежан за спровођење поступка за стицање држављанства је врло специфично. Врло је тешко поверовати да је сам законодавац предвидео да орган надлежан за спровођење поступка за стицање држављанства Републике Србије може да игнорише одлуку ванпарничног суда и не дозволи лицу чије је време и место рођења утврђено решењем суда да стекне држављанство. Посебно са аспекта да се према Закону о држављанству Републике Србије 41 држављанство стиче и рођењем на територији Републике Србије, а на основу уписа чињенице држављанства у матичну књигу рођених. 42 Како је суд у ванпарничном поступку донео решење и утврдио време и место рођења и такво решење доставио надлежном матичару ради уписа у матичну књигу рођених, било би логично да се на основу чињенице рођења на територији Републике Србије датом лицу упише чињеница држављанства у матичну књигу рођених. Међутим, према законском решењу, иако су време и место рођења одређеног лица утврђени решењем суда, такво решење не везује надлежан орган који спроводи поступак за стицање држављанства Републике Србије. 40 Чл. 71к. ст. 2. ЗВП. 41 Видети: Службени гласник Републике Србије бр. 135/2004 i 90/2007. У даљем тексту: ЗДРС. 42 Видети: чл. 6. ЗДРС. 20

Проф. др Владимир Боранијашевић Овакво законско решење је и у супротности са одредбама Устава Републике Србије 43 јер се допушта вансудска контрола судске одлуке. Наиме, одредбама Устава РС је прописано да су судске одлуке обавезне за све и да не могу бити предмет вансудске контроле. 44 Такође, одредбом из чл. 145. ст. 3. Устава РС предвиђено је да судске одлуке може преиспитивати само надлежан суд у поступку који је законом прописан. У случају спровођења поступка за стицање држављанства на основу решења ванпарничног суда, орган надлежан за спровођење овог поступка је у ситуацији да врши вансудску контролу судске одлуке. 12. Питање трошкова поступка је, такође, решено на специфичан начин. Предлагач је у овом поступку ослобођен плаћања такса и других трошкова поступка. Уколико је пак дошло до вештачења у поступку, трошкови вештачења се исплаћују из средстава суда. 45 13. Одредбама ЗВП прописана су и правила по којима се поступа ради стављања ван снаге решења о времену и месту рођења. Уколико се накнадно утврди да је лице чије се рођење доказивало у посебном ванпарничном поступку већ уписано у матичну књигу рођених, суд који је донео решење је дужан да по службеној дужности покрене поступак ради стављања ван снаге донетог решења. Суд по службеној дужности покреће овај поступак, исти спроводи а сам поступак је у овом случају једностраначки. 46 Када суд покрене и спроведе поступак за стављање ван снаге решења о утврђивању времена и места рођења и донесе решење у том поступку, то решење се доставља надлежном матичару. Када наступи правноснажност решења о стављању ван снаге решења о утврђивању времена и места рођења, решење се доставља надлежном матичару 47 како би извршио измену (исправку) уписа који је извршен на основу решења о утврђивању времена и места рођења које је донето у поступку за доказивање рођења. 14. Поступак за утврђивање времена и места рођења је заживео у пракси. Публиковани подаци показују да је у периоду од 8. септембра 43 Видети: Службени гласник Републике Србије бр. 98/2006. У даљем тексту: Устав РС. 44 Чл. 145. ст. 3. Устава РС. 45 Чл. 71и. ЗВП. 46 За разлику од поступка за стављање ван снаге решења о утврђивању времена и места рођења, сам поступак за утврђивање времена и места рођења може бити и једностраначки и двостраначки, у зависности од тога ко покреће поступак и да ли је живо или није лице чије се рођење доказује и утврђује (Станковић, Г. Мандић, Љ. наведено дело, стр. 191). 47 Чл. 71л. ст. 2. ЗВП. 21

Проф. др Владимир Боранијашевић 2012. до 14. августа 2013. године, према подацима добијеним из судова, покренуто 216 поступака пред 22 основна суда у Републици Србији. Решен је 161 предмет а остали поступци су у току. У 129 предмета судови су усвојили предлоге и донели решења о утврђивању времена и места рођења, док су у 24 предмета предлози одбачени или одбијени као неосновани. 48 Ради разјашњења нових законских решења и пружања стручне помоћи у примени тих решења у пракси, организовани су семинари за судије и судијске помоћнике на тему примене Закона о ванпарничном поступку - утврђивање времена и места рођења. Једно од питања на семинару организованом у Нишу било је да ли је могуће покренути поступак утврђивања времена и места рођења за лица која нису успела да у управном поступку спроведу обнову уписа у матичне књиге које су нестале или уништене на Косову и Метохији, као и какав је третман доказних средстава која се могу појавити у овом поступку, као што су нпр. исправе издате од УНМИК а или привремених институција власти на Косову и Метохији. 49 Судијама је сугерисано да због непризнавања таквих исправа, а до измена важеће подзаконске регулативе којима ће поступак за утврђивање времена и места рођења бити алтернатива за лица која због недостатка доказа нису у могућности да пред органима управе изврше обнову уписа у матичне књиге које су нестале или уништене на Косову и Метохији, доказивање у поступку спроводе првенствено саслушањем сведока. Проблем који се јавио у пракси је и садржина решења о утврђивању времена и места рођења. Само решење има специфичну садржину и неопходно је садржи означење имена и презимена лица чије се рођење доказује, његов пол, дан, месец, годину и час рођења, место рођења, као и податке и његовим родитељима уколико су познати. У пракси се дешавало да суд донесе решење а да подаци о родитељима не 48 Највише предлога поднето је Основном суду у Косовској Митровици (73), потом Првом основном суду у Београду (60), Нишу (20), те Другом основном суду у Београду (10). Детаљно: Анализа примене Закона о ванпарничном поступку утврђивање времена и места рођења у пракси, http://www.paragraf.rs/dnevnevesti/280214/280214-stampa2.html, приступљено: 10. децембра 2014. године. 49 Детаљније видети: http://www.praxis.org.rs/index.php/sr/educationtraining/workshops-roundtables/item/550-seminar-for-judges-and-judicial-associates-heldin-nis-on-the-implementation-of-the-law-on-non-contentious-procedure-%e2%80%93- determination-of-time-and-place-of-birth, приступљено: 08. децембра 2014. године. У конкретном случају, пред Основним судом у Нишу је покренут поступак за утврђивање времена и места рођења. Лице чије је време и место рођења требало утврдити у ванпарничном поступку је поднело исправу издату од стране УНМИК-а у којој су чињенице времена и места рођења прецизно утврђене. 22

Проф. др Владимир Боранијашевић буду наведени иако су уз предлог били приложени документи у којима су ти подаци означени. 50 Још један од великих проблема у пракси је и непоштовање рокова у којима би требало спровести поступак али и дужина временских периода у којима се након доношења решења суда врши упис у матичне књиге рођених. Доступни подаци указују на то да се на решење суда чека у просеку од три до седам месеци и да су рокови прописани законом готово неодрживи. 51 Такође, указује се и на то да је у појединим поступцима рочиште заказано тек после пет месеци од подношења предлога а када је у питању другостепени поступак, да другостепена одлука није донета ни протеком рока од осам месеци од дана изјављивања жалбе. 52 Исто тако, дужи временски период је потребан и за уписивање у матичне књиге од тренутка доношења решења. Подаци показују да судови не поштују рок у коме треба да доставе решење надлежном матичару ради уписа или чак пропуштају да решење доставе па до уписа у матичну књигу прође и више од шест месеци од доношења решења. 53 15. Увођење поступка за утврђивање времена и места рођења у наше законодавство представља први али велики и значајан корак у регулисању статуса правно невидљивих лица. Лица чије рођење није уписано у матичне књиге и која због чињенице да нису могла да докажу време и место свог рођења нису могла да врше и остварују своја права, сада могу од суда да затраже да им по правилима статусног ванпарничног поступка судском одлуком утврди време и место рођења које у матичне књиге рођених није уписано на предвиђен начин. Законодавац је на детаљан начин регулисао правила по којима се поступа ради утврђивања времена и места рођења. Одређена је 50 Детаљније о проблемима у пракси, видети: Анализа примене Закона о ванпарничном поступку утврђивање времена и места рођења у пракси, стр. 12, доступно на: http://www.praxis.org.rs/images/praxis_downloads/analiza_primena_zakona_o_vanparnic nom_postupku_-_utvrdjivanje_vremena_i_mesta_rodjenja_u_praksi.pdf, приступљено: 10. децембар 2014. 51 Бодирога, Н. наведено дело, стр. 17. 52Анализа примене Закона о ванпарничном поступку утврђивање времена и места рођења у пракси, http://www.paragraf.rs/dnevne-vesti/280214/280214-stampa2.html, приступљено: 10. децембра 2014. године. 53 Детаљније о проблемима у пракси, видети: Анализа примене Закона о ванпарничном поступку утврђивање времена и места рођења у пракси, стр. 14, доступно на: http://www.praxis.org.rs/images/praxis_downloads/analiza_primena_zakona_o_vanparnic nom_postupku_-_utvrdjivanje_vremena_i_mesta_rodjenja_u_praksi.pdf, приступљено: 10. децембар 2014. 23

Проф. др Владимир Боранијашевић надлежност суда, садржина предлога којим се покреће поступак, регулисан је ток поступка, прописани су рокови у којима суд треба да поступа, регулисана је садржина решења које суд доноси, уређено је дејство овог решења, итд. Законодавац је прописао специфична правила која у одређеној мери, када су у питању поједина законска решења, одступају од општих правила ванпарничног поступка. На тај начин је законодавац показао да се ради о поступку који има посебна обележја. Иако су законска решења о овом поступку релативно нова, поступак за утврђивање времена и места рођења је заживео у пракси. Практична примена правила по којима се поступа у овом посебном ванпарничном поступку показала је да су одређена законска решења неадекватна, да изазивају потешкоће у пракси и да могу и треба да буду предмет будућих законодавних измена и допуна. 24

Проф. др Владимир Боранијашевић Vladimir Boranijašević, LLD Associate Professor PROCEDURE FOR DETERMINING THE TIME AND PLACE OF BIRTH Summary Persons who have lawfully been registered in the Register of births possess a regulated status and are able to exercise the rights that belong to them as citizens. A problem occurs with people who happen to be legally invisible. Those are persons whose birth has not been registered in the registers and who, because of not having been able to prove the time and place of their birth, have not been able to exercise their rights. Then there appears a need for a procedure in which the court would define the time and place of birth of the legally invisible persons when the birth facts could not have been registered in the registers according to the rules of the administrative procedure. Procedure for determining the time and place of birth has been introduced into our legislation by the Law on Amendments to the Law on Contentious Procedure in 2012. In the paper the author mentions the reasons for introduction of this procedure and points to its specificities. The author analyzes in detail the legal solutions regarding initiation of this status procedure, solutions regarding jurisdiction of the court and proposal for initiation of the procedure. He also analyzes the issues related to the course and termination of this procedure. The author devotes special attention to the effects of the decision reached in this procedure and presents the available data from the court practice regarding the implementation of the new legal solutions. Pointing to the significance of this procedure, the author also gives his views on certain legal solutions which he considers inadequate and which, as such, cause certain dilemmas and problems in practical application. 25

ЗБОРНИК РАДОВА ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У ПРИШТИНИ СА ПРИВРЕМЕНИМ СЕДИШТЕМ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ Др Душан Новаковић ПРАВО ДЕТЕТА НА ОБРАЗОВАЊЕ Др Душан Новаковић,доцент

Доц. др Душан Новаковић Апстракт: Образовање представља једно од најважнијих и основних права која одређују успон и пад каријере сваког човека (детета). Овим правом детету се омогућује, ако га правилно и успешно користи, завршетак школовања, а тиме и остварење најбољих животних услова за његов правилан и потпун развој. Такође, ово право је један од основних услова за развијање дететове личности, као и интелектуалних, емоционалних, социјалних, моралних и физичких способности. Право детета на образовање, као једно од најважнијих права детета, чврсто је утемељено у међународном праву људских права. Предмет овог рада је покушај одређивањ а појма детета и права детета на образовање, правно регулисањ е права детета на образовање и циљева образовања, као и упознавање са правом детета на образовање, које је детету гарантовано Уставом Републике Србије, Конвенцијама, Декларацијама, законима и другим актима. Поред тога у овом раду биће речи и о појединим правима детета у образовању. Кључне речи: Одређивање појма детета и права детета на образовање, правно регулисање права детета на образовање и циљеви образовања, право на образовање детета и поједина права детета у образовању. УВОД Право на образовање детета је лично апсолутно субјективно право, које дете остварује на основу свог статуса (права детета). Способност за образовање развија се са животном доби и мења се током живота. Што је дете старије ово право се проширује садржински и тако се повећава могућност детета за стицањe знања. Права детета уређена су међународним и домаћим прописима. Образовање има велики значај за живот и развој сваког детета. Oбразовање представља истовремено и предуслов општег развоја сваког друштва. Право на образовање детета је прихваћено широм света и признато најзначајнијим међународним документима. У нашем праву, уставним и законским нормама утврђено је обавезно и бесплатно основно образовање. Што се тиче даљег школовања, средње образовање је бесплатно, а држава је дужна да п одстиче развој различитих облика средњег образовања и омогући свој деци, под једнаким условима, приступ средњем и високошколском образовању, 28

Доц. др Душан Новаковић у складу са дететовим индивидуалним способностима. Такође, успешним и надареним ученицима слабијег имовног стања ом огућено је бесплатно високошколско образовање. О овој материји биће речи у посебном поглављу. 1) ОДРЕЂИВАЊЕ ПОЈМА ДЕТЕТА И ПРАВА ДЕТЕТА НА ОБРАЗОВАЊЕ Под појмом детета према Правној Енциклопедији сматрају се Људска бића од рођења до стиц ања зрелости. У нашем праву то су лица која нису навршила 14. година старости. 1 Овај појам се изводи посредно, на основу одредаба којима се постављају старосне границе, на пример, за заснивање радног односа, закључење брака, стицање пословне способности итд. У међународном праву он се заснива на утврђивању узраста за уживање неког права детета. Конвенцијa о правима детета, дефинише дете, као свако људско биће, које није навршило осамнаест година живота, уколико се, по закону који се примењује на дете, пунолетство не стиче раније. 2 И Устав Републике Србије регулише питање малолетства, односно одређује да пунолетство наступа са навршених 18. живота 3. Исти број година за стицање пунолетства прихвата и Породични закон. 4 Под појмом права детета сматрају се пра ва која су по својој природи људска и која свако дете треба да има без обзира у којој држави живи, у каквом политичком, културном, економском окружењу, као и у складу са каквим традицијама, обичајима и веровањима се развија. То је корпус права изникао прве нствено из две основне идеје: прве, да су деца аутономне личности са специфичним потребама и правима и друге, да су деца зависно од узраста и нивоа менталне зрелости посебно осетљива и рањива категорија која заслужује посебну, додатну заштиту. 5 Том корпусу права припада и право на образовање. 1 Правна Енциклопедија, гл.редактор Благојевић Борислав, Београд, 1985. стр.210. 2 Чл. 1.Конвенција о правима детета. Усвојена резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација од 20. новембра 1989. године. Видети Службени лист СФРЈ - Међународни уговори, бр. 15/1990 3 Видети : чл. 37. став 2. Устав Републи ке Србије, Службени гласник Републике Србије бр.98/06 4 Видети: чл. 11.Породичног закона. Службени гласник Републике Србије бр.18/05 и 72/11-др-закон. 5 www.cpd.org.rs. Приступ 10.11.2014. 29

Доц. др Душан Новаковић 2) ПРАВНО РЕГУЛИСАЊЕ ПРАВА ДЕТЕТА НА ОБРАЗОВАЊЕ И ЦИЉЕВИ ОБРАЗОВАЊА Право на образовање детета је реалност призната међународним правом. Овде треба прво навести Универзалну декларацију о људским правима, којом је поч ела заштита људских права 6. Деца због свог узраста, личних особина и специфичних услова у којима живе зависе од одраслих особа и морају бити посебно заштићена. Али уобичајени механизми заштите предвиђени правом људских права нису довољни за заштиту права д етета. Зато постоје посебна права детета, као што је право на образовање, која су повезана са основним људским правима, а која права заједно дају веће могућности за њихово остварење и заштиту. Право на образовање признато је и нормама Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима. 7 Свакако, најважнији документ у области права детета на међународном плану је Конвенција о правима детета. 8 6. Усвојена резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација 217/А (III) 1948. У чл. 26. се наводи : 1) Свако има право на образовање. Образовање треба да буде бесплато, бар у основним и нижим школама. Основно образовање је обавезно. Техничко и стручно образовање треба да буде свима подједнако доступно на основу њихове способности. 2) Образовање треба да буде усмерено ка пуном развитку људске личности и учвршћавању поштовања људских права и основних слобода. 3) Родитељи имају право да бирају врсту образовања за своју децу. 7. Усвојена резолуцијом Генералне скупштине 2200А (XXI) 1966. У чл.13. се признаје сваком лицу право на образовање и наводи да основно школовање мора бити обавезно, свима доступно и бесплатно, док средње и више школовање треба да буде доступно свима подједнако, зависно од способности сваког уз поступно увођење бесплатног школовања. Такође, омогућена је слобода родитеља да изаберу за своју децу школу према својим уверењима и да у том смислу осигурају верско и морално одгајање своје деце. 8. Чл. 28. Конвенције регулише образовање. Државе уговорнице признају право на образовање. Држава је обавезна да осигура бесплатно и обавезно основно образовање за све, да подстиче различите облике средњег образовања доступне свима и да омогући приступ вишем образовању у складу са способностима. Чл.29. регулише циљеве образовања. Образовање ће имати за циљ развој дететове личности, талента и менталних и физичких способности... Образовање ће припремити дете за активан живот у слободном друштву и неговати код детета поштовање према родитељима, његовом културном пореклу, језику уз поштовање вредности других... 30

Доц. др Душан Новаковић Конвенција садржи каталог права детета међу којима и право детета на образовање. У нашем праву школовање деце предвиђа Устав Републике Србије. 9 Овде треба поменути и Закон о основама система образовања и васпитања, 10 који такође садржи норме о праву на образовање. Наше право признало је паралелно постојање приватних и државних школа и на тај начин омогућил о шири избор адекватне школе родитељима и деци. 11 Такође и Породични закон Републике Србије 12 први пут посебно регулише и штити право детета на образовање. Основни циљ права детета на образовање је социјална сигурност и просперитет детета. Дете у процесу обр азовања треба да развије своју личност, таленте и менталне и физичке способности до њихових крајњих могућности, 13 уз поштовање тих особина и вредности код других. С обзиром на наведени значај образовања, државе уговорнице обавезне су да предузимају мере за обезбеђење редовног похађања школе и смањење стопе напуштања школе. 14 Остваривање овог циља се везује за родитеље, породицу, а затим и државу. 9 Видети чл.71. ст. 1. 2. и 3. Устава Републике Србије, који одређује да свако има право на образовање, с тим што јe основно образовање, обавезно и бесплатно, а средње образовање само бесплатно, не и обавезно. Такође омогућено је свима под једнаким условима, приступ високошколском образовању, с тим што се успешним и надареним ученицима слабијег имовног стања омогућује бесплатно високошколско образовање. 10 Чл. 6. Закона о основама система образовања и васпитања Сл. гл. РС бр.72/2009, 52/2011 и 55/2013. предвиђа да Свако лице има право на образовање и васпитање. Грађани Републике Србије једнаки су у остваривању права на образовање и васпитање без обзира на пол, расу, националну, верску и језичку припадност... 11 Видети Закон о јавним службама Сл.гл. РС бр 42/91 и 71/94. 12 Чл.63. Породичног закона Републике Србије гласи : (1) Дете има право на образовање у складу са својим способностима, жељама и склоностима. (2) Дете које је навршило 15.годину живота и које је способно за расуђивање може одлучити коју ће средњу школу похађати. 13 Исто. Поњеавић Зоран, Породично право, Крагујевац, 2007. стр.232. 14 Видети чл. 28. став 1. тачка (е) Конвенције о правима детета, и чл. 3. став 3. тачка 4а. Закона о основама система образовање и васпитања. 31