IZAZOVI U VISOKOM OBRAZOVANJU ESPB I STUDENTSKO OPTEREĆENJE IZMEĐU TEORIJE I PRAKSE PROF. DR MARIJA KUZMANOVIĆ UNIVERZITET U BEOGRADU, FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA
Inspiracija Pitanja postavljena studentima Koliko (prosečno) sedmično utrošite vremena na obaveze koje se tiču datog predmeta? Da li je na dosadašnjim studijama bilo perioda kada ste bili preopterećeni obavezama? Da li znate šta predstavljaju ESPB bodovi, kako se određuju i čemu služe? Odgovori studenata Ne prepoznaju jasno šta podrazumeva studentsko opterećenje Deo studenata smatra da je bilo perioda kada su bili preopterećeni Većina studenata zna koja je svrha ESPB bodova, ali ne i na koji način se određuju Vezuju broj ESPB bodova za bitnost ili težinu predmeta!
Inspiracija Pitanja postavljena nastavnicima Koliko je vremena potrebno prosečnom studentu da savlada predmet na kome ste angažovani (ostvari ishode učenja predviđene kurikulom)? Koliko ESPB bodova nosi predmet na kome ste angažovani? Na koji način je predmetu dodeljen broj ESPB bodova? Zašto baš toliko? Odgovori nastavnika Većina nastavnika nije dala odgovor na pitanje o studentskoj opterećenosti, a neki su naveli da do sada o tome nisu razmišljali Veliki broj nastavnika je vezao broj ESPB bodova sa značajem predmeta za studijski program, a jedan deo njih za tip predmeta u smislu obavezni/izborni ili sa obimom literature Niko nije povezao ESPB bodove i vreme potrebno studentu da ostvari planirane ishode
Evropski sistem prenosa bodova ESPB European Credit Transfer System ECTS Sistem usmeren na studente (Student-Centred Learning) (ECTS Users Guide, 2015) Zasnovan na transparentnosti ishoda učenja (Learning Outcomes) i procesa učenja, nastave i evaluacije znanja Kreiran sa ciljem da olakša planiranje, izvođenje, evaluaciju, priznavanje i validaciju kvalifikacija i nastavnih jedinica kao i mobilnosti studenata
Usmerenost na studenta (Student-Centered Learning SCL) Pristup zasnovan na ishodima učenja Oslanja se na aktivno, a ne pasivno učenje Naglasak je na kritičkom i analitičkom učenju i razumevanju Podrazumeva povećanu odgovornost studenata Podrazumeva povećanu autonomiju studenata (ECTS Users Guide, 2015)
Ishodi učenja (Learning Outcomes) Ne odnose se na sadržaj ili metodologiju nastave, već na ono što se očekuje da student stekne ili razvije tokom određenog perioda učenja Izražavaju nivo kompetencija, veština i/ili stavova koje student ostvari, a koje se potvrđuju evaluacijom Definišu za ceo studijski program i za svaki pojedinačni predmet U (ECTS Users Guide, 2015) detaljno je opisano kako se formulišu moraju biti ostvarivi u okviru navedenog radnog opterec enja studenta (Student workload) moraju biti povezani sa odgovarajućim aktivnostima učenja, metodama i kriterijumima evaluacije
Opterećenje studenta (Student Workload) Po nekim autorima to je vreme potrebno za realizaciju nastavnog programa, a u cilјu postizanja očekivanih ishoda učenja Neki autori smatraju da opterećenje studenta ne zavisi samo od vremena predviđenog za realizaciju nastavnog programa, već i od vremena potrebnog za učenje kod kuc e, kao i količine i nivoa složenosti studijskog materijala Može biti sastavlјeno od mnogo faktora i izraženo na više načina Kao objektivna vrednost u odnosu na prosečnog učenika Kao subjektivna vrednost za određene grupe studenata Kao mera težine pojedinačne jedinice studijskog programa (predmet, modul...) Kao mera težine kombinacije više ovakvih jedinica kako bi se proračunao njihov kumulativni uticaj
Opterećenje studenta (Student Workload) (ECTS Users Guide, 2015) Opterećenje studenta je procena vremena (izražena u broju radnih sati) za koje pojedinac treba da završi sve aktivnosti vezane za dostizanje ishoda učenja definisane kurikulom Pod aktivnostima se podrazumeva Pohađanja predavanja, seminara ili tutorijala (kontakt sati), Izrada projekata i individualna studija Praksa van visokoškolske ustanove Priprema ispita
Kako se određuje broj ESPB bodova Ispravan način (ECTS Users Guide, 2005, 2015) Na osnovu radnog opterećenja (prosečnog) studenta izraženog u vremenu potrebnom za dostizanje ishoda učenja 1 ESPB bod predstavlјa oko 25-30 radnih sati studenta, a akademska godina vredi 60 ESPB Pogrešno Povezivanje bodova sa brojem časova predavanja i vežbi. Na primer, čas predavanja može da zahteva dva sata samostalne studije od strane studenta, dok dvočasovna studija slučaja može da obuhvati dva dana pripreme. Povezivanje bodova sa statusom ili prestižom. Na primer, uvodni kurs možda da zahteva više vremena od naprednog.
Da li je prekomerno radno opterećenje realan problem? Studentska percepcija preopterećenja je povezana sa osećajem stresa, anksioznosti i želјe za odustajanjem Prekomerno radno opterećenje navodi studente da pribegavaju površnom, a ne dubinskom učenju, dovodeći do produžavanja ili odlaganja studija zbog neuspelih i više puta nesupešno polaganih ispita, kao i do veće pojave plagijata i varanja Studenti sami navode radno preopterećenje kao glavnu prepreku u svojim studijama, a kao razlog preopterećenja navode nepotrebno teške i vremenski zahtevne ispite, kao i njihovu lošu vremensku koordinaciju
Teškoće u određivanju radnog opterećenja Postojanje brojnih faktora uticaja Institucionalni faktori Resursi, kvalitet nastave i podrška studentima (akademska i opšta) Mogućnost kontakta sa nastavnikom van redovnih predavanja (konsultacije) Veličina grupe za predavanja i vežbe Varijacije u težini studijskih programa, modula ili kurseva Način ulazne selekcije kandidata, tj. različiti kriterijumi upisa na fakultet Sposobnosti prosečnog studenta Nivo i godina studija
Teškoće u određivanju radnog opterećenja Broj i kombinovanje studijskih jedinica U odsustvu koordinacije nastavnika prilikom definisanja broja i kombinacije kurseva koji čine deo studijskog programa (npr. predmeti jednog semestra), njihovo kumulativno opterećenje može da bude za studenta subjektivno veće nego što to prikazuje njihov objektivni zbir ESPB vrednosti. Način podučavanja i raspodela vremena Karjalainen i saradnici* sugerišu da radno opterećenje studenta na predmetu varira u zavisnosti od stila podučavanja, koji dalje utiče na odnos broja sati aktivne nastave i samostalnog rada studenta * Karjalainen A, Alha K, Jutila S. Give me time to think: Determining student workload in higher education: Oulu University Press; 2006
Teškoće u određivanju radnog opterećenja Način evaluacije znanja (ispitivanje i ocenjivanje) Ispiti kojima se proverava količina upamćenih podataka motivišu studenta na površinsko učenje, dok ga ispiti zasnovani na projektima motivišu na dubinsko učenje. Subjektivan osećaj studenta o težini datog ispita je u drugom primeru manji, iako je trud i vreme koje oni ulažu u njegovo polaganje objektivno veći. Relativno/apsolutno Svaka zemlјa u Evropi ima svoj sistem vrednovanja uspeha na ispitu
Teškoće u određivanju radnog opterećenja Subjektivno naspram objektivnog opterećenja Radno opterećenje obično je ono što predavač smatra odgovarajućim za prosečnog studenta i obično je objektivna mera. Neki istraživači sugerišu da je opaženo (subjektivno) opterećenje studenata ustvari ono koje treba ispitati. U tom smislu, subjektivno opterećenje zavisi od brojnih okolnosti (porodična pitanja, eventualna zaposlenost i životna situacija), karakteristika i sposobnosti studenta (motivacija, cilјevi i ambicije, samopouzdanje, stil učenja, sposobnost za reflektivno učenje i samoevaluaciju) pedagoškog znanja predavača i njegovog entuzijazama inherentne težine predmeta, atmosfere u kojoj se uči, materijala za učenje i dostupnosti informacija i njihova jasnoća, metode poučavanja i planiranje i implementacije nastavnih strategija.
Mogući načini za određivanje studentskog opterećenja Model baziran na broju sati aktivne nastave Model baziran na statusu studijske jedinice Model baziran na indikatorima težine studijskih jedinica Model baziran na mišlјenju studenata Heuristički model Tuning pristup
Model baziran na broju sati aktivne nastave Najjednostavniji model, ali najmanje objektivan i nije u potpunosti u skladu sa preporukama koje se navode u ESPB vodiču Ne omogućava jasnu diskriminaciju kurseva Postoji mogućnost da dva kursa koja imaju jednak broj sati predavanja i vežbi, a time i ESPB vrednost, budu su u praksi različito vremenski zahtevni za studente Podseća na Američki model Ne mora u praksi da bude nužno loš
Model baziran na status predmeta Jednostavan model, ali nedovoljno objektivan i nije u potpunosti u skladu sa preporukama koje se navode u ESPB vodiču Oblik vrednovanja predmeta na osnovu broja sati aktivne nastave, pri čemu svi predmeti u jednom semestru (a ponekad i školskoj godini ili na celim studijama) imaju isti broj sati aktivne nastave, a time i ESPB vrednost (recimo 10 predmeta po godini sa jedinstvenom vrednošću od 6 ESPB) Raspodela ESPB bodova u zavisnosti da li su predmeti obavezni ili izborni, a bez obzira na broj i vrstu časova aktivne native Kompromis između potrebe za jednakošću predmeta i potrebe za formalnim bodovanjem predmeta
Model baziran na indikatorima težine studijskih jedinica Model koji se koristi na Univerzitetu Kurtin, Australija Pored broja sati aktivne nastave, u svrhu vrednovanja kurseva koristi se veći broj indikatora (nivo primene znanja, principa i koncepata, nivo kritičkog, kreativnog i reflektivnog razmišlјanja...) Svakom od indikatora dodeljuju se težinski koeficijenti Neki kurs ne mora da bude opisan kompletnim skupom ponuđenih indikatora Na ovaj način se dva kursa mogu veoma razlikovati u nivou studentskog opterećenja (odnosno broja kredita), a već u zavisnosti od broja indikatora kojima se definišu i pojedinačne težine svakog od njih
Model baziran na mišlјenju studenata Model koji bi teorijski trebalo da je najtačniji, jer se bazira na mišlјenju studenata, koji su istovremeno i predmet opterećenja. Generalno se deli na dve vrste Model realizacije u realnom vremenu podrazumeva vođenje dnevnika od strane studenta tokom cele školske godine, gde se beleži tačno vreme utrošeno na sve predispitne i ispitne obaveze Model realizacije sa zadrškom je nešto jednostavniji, ali je procena manje tačna. Realizuje se na kraju semestra ili školske godine u formi upitnika u kome student ocenjuje ukupnu težinu predmeta koje je prethodno položio
Heuristički model Karjalainen, A., Alha, K., & Jutila, S. (2006). Give me time to think: determining student workload in higher education; has been written as part of the project titled" Five years, two degrees", funded by the Ministry of Education, 2004-2006, Finland. Oulu University Press. Baziran na više faktora Tip nastave (Način podučavanja) Način evaluacije znanja Nivo studija Omogućava daleko precizniju diskriminaciju kurseva Sveobuhvatan, a nije previše komplikovan
Heuristički model Ukupan broj sati potreban za postizanje ishoda učenja uključuje: Broj sati samostalnog rada studenta u cilju pripreme za nastavu Broj časova aktivne nastave (kontakni sati) Broj sati samostalnog rada studenta nakon odslušane nastave Samostalan rad podrazumeva: Pripremu studenta za čas aktivne nastave koji podrazumeva proučavanje materijala, izrada preliminarnih zadataka Izrada domaćih zadataka zadatih za vreme aktivne nastave Izrada zadatake koji se procenjuju i / ili priprema za ispit drugi oblici spontanog rada, interakcija i sticanje dodatnih informacija kako bi se steklo dublje razumevanje predmeta
Heuristički model Ukupan broj sati potreban za postizanje ishoda učenja uključuje: Broj sati samostalnog rada studenta u cilju pripreme za nastavu Broj časova aktivne nastave (kontakni sati) Broj sati samostalnog rada studenta nakon odslušane nastave Aktivna nastava podrazumijeva korišćenje različitih nastavnih metoda klasična nastava bazirana na prenošenju informacija, učenje zasnovano na aktivnostima, učenje zasnovano na dodeli zadatka, učenje na osnovu literature i virtualna nastava.
Heuristički model U zavisnosti od vrste nastave, menja se odnos vremena potrebnog za kontaktnu nastavu i vremena potrebnog za učenje kod kuće (samostalan rad) Klasična nastava bazirana na prenošenju informacija Tradicionalna (ex-katedra) predavanja (1:3) Pasivne vežbe (1:2) Učenje zasnovano na aktivnostima Radionice (1:2) Laboratorijska nastava ili vođene vežbe (1:3) Aktivna demonstracija (1:2) Nastava bazirana na pristupu rešavanja problema (Problem-based learning) (1:5) Seminari (1:(2 do 4))
Heuristički model Učenje zasnovano na dodeli zadatka (istraživački projekat, praktični laboratorijski eksperiment, istraživanje literature, istraživanje na terenu, pisanje eseja) Samostalan rad studenta (pojedinačni ili grupni) Pisani rad (100 reči/satu) Prezentacija (1 : bar 3) Artefakt Učenje na osnovu literature Osnovna/Dodatna literatura Tekst mora biti pročitan tri puta kako bi se ispunili minimalni zahtevi za razumevanje 100 strana: 20-30 sati
Heuristički model Virtualna nastava Primena Informaciono-komunikacionih tehnologija u učenju Drugačije okruženje, bez direktnog (lice u lice) kontakta sa profesorom Potrebno više vremena za istu aktivnost Iskustva pokazuju da je za svaku savladavanje nove softverske aplikacije potrebno 8 sati Elektronska komunikacija (100-200 reči po satu) Pretraživanje Nivo studija Master studije podrazumevaju veći obim samostalnog rada za isti broj časova nastave Osnovne studije: Koeficijent za samostalni rad = 1 Master studije: Koeficijent za samostalni rad = 2
Heuristički model Način evaluacije znanja Tradicionalni oblici polaganja 20% od broja sati izračunatih na osnovu ukupnog broja časova aktivne nastave i samostalnog rada Na primer: 30 časova predavanja 90 sati rada studenta 24 sata za pripremu ispita (=0.2x120) Polaganje kroz kontinualni rad u vidu manjih zadataka, opservacija, studija slučaja Kontinuirana evaluacija (bez finalnog ispita) ne zahteva dodatno vreme za pripremu ispita Povećava aktivnost studenta tokom semestra i studenti efektivno koriste vreme Projektni zadatak Ukupno radno opterecenje studenta na predmetu 60 Broj ESPB bodova Ukupno opterecenje studenta u akademskoj godini =
Heuristički model Tip nastave/način polaganja Aktivna nastava Opterećenje (OS) Opterećenje (MS) Predavanja (ex-katedra) 30 90 150 Vežbe (pasivna demostracija) 30 60 90 Ispit (60+90)*0.2=30 48 Ukupno 60 180 288 ESPB 6 10 Tip nastave/način polaganja Aktivna nastava Opterećenje (OS) Opterećenje (MS) Predavanja (aktivna demostracija) 30 60 90 Vežbe (aktivna demostracija) 30 60 90 Ispit (60+60)*0.2=24 36 Ukupno 60 144 216 ESPB 5 7 Tip nastave/način polaganja Aktivna nastava Opterećenje (OS) Opterećenje (MS) Predavanja (aktivna demostracija) 30 60 90 Vežbe (Problem solving) 15 75 135 Ispit (60+75)*0.2=27 45 Ukupno 45 162 270 ESPB 5-6 10
Heuristički model (primer 1) Tip nastave/ način polaganja Aktivna nastava/ obim literature Opterećenje studenta (h) Aktivna nastava/ obim literature Opterećenje studenta (h) Predavanja 90 90 45 45 Vežbe 30 60 30 60 Literatura 600 6*30=180 300 3*30=90 Ukupno 330 195 Broj ESPB 11 6-7
Heuristički model (primer 2) Tip nastave/način polaganja Aktivna nastava Opterećenje studenta ESPB Predavanja (aktivna demostracija) 30 60 Vežbe (aktivna demostracija) 15 30 Kreativne radionice 15 30 Projektni rad 30 Ispit (60+30+30)*0.2=24 Ukupno 60 174 6
Tuning pristup Uočena je razlika u percepciji nastavnika i studenata po pitanju radnog opterećenja studenta, tj. ukupnog angažovanja u cilju dostizanja ishoda učenja na predmetu Mišlјenje studenta o težini datog kursa može da se ukrsti sa mišlјenjem predmetnog nastavnika i izvrše korekcije Tuning projekat (Tuning Educational Structures in Europe) Jedan od prvih projekata u Evropi koji se bavio pitanjem vrednovanja studentskog opterećenja. Ovaj Socrates-Erasmus projekat realizovan je u periodu od 2001-2002 godine učešćem više od 100 evropskih univerziteta i kordinisan od strane Univerziteta Deusto (Španija) i Groningen (Holandija).
Tuning pristup González, J., & Wagenaar, R. (2006). Student workload, teaching methods and learning outcomes: the tuning approach. Tuning educational structures in Europe. Universities contribution to the Bologna process. An introduction. Bilbao and Groningen: Universidad de Deusto, 82-89.
Tuning pristup
Tuning pristup
Na koji način je regulisano ovo pitanje u Srbiji? Zakon o visokom obrazovanju ( Службени гласник РС, бр. 88/2017)
Na koji način je regulisano ovo pitanje u Srbiji? Pravilnik o standardima i postupku za akreditaciju visokoškolskih ustanova i studijskih programa ("Službeni glasnik RS", br. 106/2006, 112/2008, 70/2011, 101/2012 - I i II i 13/2014.)
Na koji način je regulisano ovo pitanje na VU u Srbiji? Pravilnici o mobilnosti studenata i prenosu ESPB bodova Pravilnici o metodologiji dodele ESPB bodova (Znatno manji obim) Tehnički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu (2017.) Fakultet tehničkih nauka u Čačku (2008. i 2013.) Statuti fakulteta Pravilnici o studiranju
Na koji način je regulisano ovo pitanje na VU u Srbiji? Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom sadu. Pravilnik o izvođenju nastave, metodologiji dodele ESPB bodova, osnovama vrednovanja predispitnih obaveza i načinu provere znanja studenata
Na koji način je regulisano ovo pitanje na VU u Srbiji? Fakultet tehničkih nauka u Čačku (24.4.2013.)
Na koji način je regulisano ovo pitanje na VU u Srbiji? Fakultet tehničkih nauka u Čačku (24.9.2008.)
Univerzitet u Beogradu Pravilnik o vrednovanju stranih studijskih programa i priznavanju stranih visokoškolskih isprava radi nastavka obrazovanja (23.12.2015.) Ne postoji pravilnik o metodologiji dodele ESPB bodova Na web sajtu UB, postoji stranica Pravila studiranja (izvod iz Zakona)
Univerzitet u Beogradu Hemijski fakultet
Karton predmeta Sadrži sve elemente za proračun ESPB bodova Студијски програм/студијски програми : Врста и ниво студија: Назив предмета: Наставник (Име, средње слово, презиме): Статус предмета: Број ЕСПБ: Услов: Циљ предмета Исход предмета Садржај предмета Теоријска настава Практична настава:вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад Литература Број часова активне наставе Предавања: Вежбе: Други облици наставе: Студијски истраживачки рад: Остали часови Методе извођења наставе Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена активност у току предавања писмени испит практична настава усмени испт колоквијум-и... семинар-и Начин провере знања могу бити различити наведено у табели су само неке опције: (писмени испити, усмени испт, презентација пројекта, семинари итд... Максимална дужна 1 страница А4 формата Спецификацију треба дати за сваки предмет из студијског програма. Ако постоје заједнички предмети за више студијских програма тада се у Књизи предмета, предмет приказује само један пут. Књига предмета представља јединствен прилог за све студијске програме првог и другог нивоа студија. Сваки предмет мора бити одвојени фајл, да би могао да се хиперлинком повеже са наставним особљем (Књига
Образац 1а Анкета о вредновању педагошког рада наставника... факултета Универзитета у Београду Овај део упитника попуњава Факултет. Студијски програм Назив предмета Наставник Датум вредновања Овај део упитника упитника попуњава студент. Анкета је анонимна. Заокружите оцену за сваки сегмент педагошког рада наставника на скали од 1 (најмања) до 5 ( највећа) оцена. Статус: 1. буџетски 2. самофинансирајући Просечна оцена: 1. 6-6,50 2. 6,51-7,50 3. 7,51-8,50 4.8,51-9,50 5. 9,50-10 Да ли је сте први пут уписали предмет? 1. да Да ли сте положили испит: 1. да 2. Не 2. не Да ли сте редовно похађали наставу? 1. да 2. не Колико је вам је сати недељно у просеку било потребно за реализацију активности на овом предмету?
Preporuke Izrada Pravilnika o metodologiji dodele ESPB bodova na svakoj visokoobrazovnoj instituciji Preispitati da li su ESPB pravilno raspoređeni, kako bi se sprečila preopterećenost studenata, a dostigli planirani ishodi učenja Prilikom raspodele ESPB bodova, uzeti u obzir i (obaveznu) stručnu praksu Povremeno anketirati studente i u slučaju potrebe vršiti korekcije ili u načinu podučavanja ili u broju ESPB bodova po predmetima i njihovoj raspodeli po semestrima radi ravnomernog opterećenja studenata
Određivanje ukupnog opterećenja (angažovanja) studenta je više proces procene nego precizna matematička računica. Nije u pitanju ni nauka ni pedagoška tehnika, ali zaslužuje temeljan pristup i ne sme se zanemarivati
HVALA NA PAŽNJI
IZAZOVI U VISOKOM OBRAZOVANJU ESPB I STUDENTSKO OPTEREĆENJE IZMEĐU TEORIJE I PRAKSE PROF. DR MARIJA KUZMANOVIĆ UNIVERZITET U BEOGRADU, FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA