АНАЛИЗА НЕУОБИЧАЈЕНО НИСКЕ ЦЕНЕ УСЛУГА ФИЗИЧКЕ ЗАШТИТЕ ОБЈЕКАТА Израђена је по методологији усвојеној у струковном удружењу као смерница наручиоцима (за планирање годишњих износа набавки) и понуђачима (за понуду најниже цене по 1 човек/сату рада) и то: a) најниже - за исплату минималне зараде, и b) препоручљиве - за исплату зараде на нивоу просека запослених у Р. Србији Београд, 29.04.2013. године Израђена у сарадњи са Security Consulting Agency из Београда
Садржај Увод... 3 Пример набавке за анализу неуобичајено ниске цене... 5 1) Калкулација цене 1 човек/сат за уговорену исплату минималне зараде... 5 2) Калкулација цене 1 човек/сат за исплату просечне републичке зараде... 6 Закључци и препоруке... 9 Графички приказ закључака анализе... 10 Законске одредбе - извод... 11 Отворена питања... 12 2
Увод Детерминисаност сектора перформансама услуга обезбеђења Аутсорсинг услуга обезбеђења карактесристика области приватног обезбеђења је аутсорсинг услуга обезбеђења. Велики број компанија данас уступају функцију обезбеђења фирмама за приватно обезбеђење, јер то није област њихове основне делатности и што на тај начин: смањују трошкове усмеравају се на обављање основне делатности остали чести разлози за то су: избегавање и пренос ризика (суочавање са инцидентима, технички и људски ризици који прате делатност обезбеђења) на професионалну фирму за обезбеђење Висока конкурентност у сектору жестока конкуренција у сектору приватног обезбеђења утиче на закључење уговора са клијентима на начин да се закључују по критеријуму најниже понуђене цене, а не економски најповољније понуде - која карактерише оне фирме за обезбеђење које гарантују квалитетне услуге и радне услове запослених у духу поштовања колективних уговора, закона о раду и обавеза и одговорности према запосленима (редовне исплате прихватљивих зарада) и примене превенције и мера по безбедност и здравље на раду и радној околини, поготову што се распоређују на радна места код корисника услуга. нелојална конкуренција у сектору при добијању уговора о обезбеђењу нарушава углед сектора (аматеризам, рад на црно итд.) и има негативне импликације по запослене, послодавце и клијенте. формална одговорност је на представницима послодаваца (CoESS) и представницима запослених (UNI Evropa) на европском нивоу, који су 1999.г публиковали Упутство за одлучивање о додели уговора о обезбеђењу, а 2011.г доставили заједнички став са захтевом да Европска комисија доснесе Директиву - по којој би у јавним набавкама избор понуђача обавезно морао бити по критеријуму економски најповољније понуде, а немају ефикасне механизме да те, за сада препоруке, спроведу код својих чланица. Флексибилност и атипичност сектора у сектору, којег карактерише изразита конкуренција и променљив и релативан однос према захтевима клијената, врло често се догађа да фирме за приватно обезбеђење, да би задржали конкурентност и удовољили захтевима клијената, често прихватају изазове. Они се огледају у пословној политици двоструке флексибилности - од попуњавања високо стручним, обученим кадровима, до ангажовања атипичних кадрова (необучених, који су јефтинији на тржишту), као и понуди дампинг цена да би добили уговор, по цену очигледног уласка у сиву зону, јер са тим ценама рада не могу исплатити ни минималне зараде запосленима, покрити пратеће трошкове пословања, а све то без профита. У Р. Србији не постоји јасна дефиниција неуобичајено ниске цене рада у пружању услуга физичке заштите објеката, као најчешће врсте услуга обезбеђења у понуди и потражњи на тржишту, што доводи до нелојалне конкуреције на штету 3
корисника услуга, послодаваца и запослених у области приватног обезбеђења, као и државног буџета. Цена рада у пружању услуга обезбеђења на тржишту Р. Србије је најнижа у поређењу са 34 европске државе 1, што за последицу има ризик банкрота послодаваца из области приватног обезбеђења, немотивисаност ангажованих службеника обезбеђења, лош квалитет услуга и тиме повећање рањивости штићених објеката, све у условима сталног пораста стопе свих облика криминалитета и прокламованих мера економске политике о увођењу реда на тржишту и сузбијању сиве зоне пословања. Цена уговарања услуга по 1 човек/сату рада у Европи 3.500,00 Din. 3.000,00 Din. 3.081,68 Din. 2.500,00 Din. 2.000,00 Din. 1.500,00 Din. 1.000,00 Din. 993,02 Din. 500,00 Din. 213,19 Din. 0,00 Din. Минимална (1,9 ) Просечна (8,9 ) Максимална (27,8 ) Нето месечне зараде запослених у Европи 350.000,00 Din. 300.000,00 Din. 307.059,20 Din. 250.000,00 Din. 200.000,00 Din. 150.000,00 Din. 100.000,00 Din. 98.918,40 Din. 50.000,00 Din. 21.226,24 Din. 0,00 Din. Минимална (190 ) Просечна (883 ) Максимална (2.742 ) У примеру набавке за анализу неуобичајено ниске цене користиће се најједноставнија набавка услуга физичке заштите објекта са једним службеником обезбеђења у смени 24 сата свих дана у години, која је најчешћа врста услуга обезбеђења и која се на тржишту уговара по цени 1 човек/сата рада. 1 CoESS Facts & Figures 2011, подаци о зарадама запослених у сектору приватног обезбеђења по државама, на основу чега је прорачуната бруто цена услуга по 1 човек/сату рада (к=1,86) 4
Влада Републике Србије постепено уводи мере економске политике усмерене на отклањање девијација како у раду државних органа, тако и привредних субјеката. У том смислу реално је очекивати појачану контролу пословања што ће, с једне стране постепено отклањати могућност недоследне примене закона о раду и запошљавању, а с друге стране значајно угрозити одрживост пословања субјеката из области приватног обезбеђења, имајући у виду актуалне цене рада услуга обезбеђења - које су најниже у поређењу са 34 европске државе, укључујући и зараде запослених. Од 01.04.2013 примењује се нови Закон о јавним набавкама који, поред побољшања у делу који се односи на уклањање малверзација, злоупотреба и корупције, садржи и одредбе које, обзиром на садашње цене рада у грани, озбиљно угрожавају опстанак многих фирми, нарочито у непрецизно дефинисаним одредбама о неуобичајено ниској цени, а оне се на тржишту Р. Србије нису мењале више од 10 година због недостатка закона о делатности, самим тим изостанка контроле пословања од стране надлежних државних органа и могућности прибегавања сивој зони пословања без било каквог ризика од санкција због непоштовања закона и прописа, нарочито из области радних односа и запошљавања. Пример набавке за анализу неуобичајено ниске цене Предмет набавке: заштита објекта са 1 службеником обезбеђења у смени 24 ч свих дана у години Упоредно се анализира цена 1 човек/сата неопходна да послодавац исплати уговорену минималну зараду ангажованим службеницима обезбеђења (1), као и цена 1 човек/сата неопходна да послодавац исплати зараду у висини републичког просека (за фебруар 2013 износила 43.371 дин са урачунатим прописаним трошковима и накнадама) ангажованим службеницима обезбеђења. 1) Калкулација цене 1 човек/сат за уговорену исплату минималне зараде Улазни подаци: за извршење посла из примера прорачунава се потребан број од 4,5 службеника обезбеђења, који нпр. имају просечни укупни радни стаж од 1 годину, топли оброк од 1,00 дин дневно и регрес за годишњи одмор од 1.00 дин месечно (послодавац, по закону, сам одређује износе), а уз минималну зараду (која за април 2013 износи 20.240 дин) обавезан је да исплати и накнаду за: превоз, минули рад, топли оброк и регрес за годишњи одмор. Просечан број сати обезбеђења месечно је 732. За потребе анализе маржа послодавца је 15% - за покривање директних трошкова, без остваривања добити. Прорачун уговорених минималних нето зарада СлОб са накнадама 2 : Рб Позиција Износ Инпути 1 Најнижа месечна основица доприноса - бруто 21.216,00 Din. апр.13 2 Нето минимална зарада 20.240,00 Din. апр.13 3 Минули рад (рб 1 * 0,4% * година стажа) 84,86 Din. 1 4 Топли оброк (месечно) 1,00 Din. 5 Регрес за годишњи одмор (месечно) 1,00 Din. 6 Рад на дан празника који је нерадни дан (рб 1/732 * 110% * сати мес) 0,00 Din. 0 7 Рад ноћу и рад у сменама (рб 1/732 * 26% * сати мес) 0,00 Din. 0 8 Прековремени рад (рб 1/732 * 26% * сати мес) 0,00 Din. 0 9 Превоз, у висини цене превозне карте у јавном саобраћају 3.000,00 Din. 2 Прорачун извршен по прописаној методологији за обрачун минималних зарада запослених, применом важеће одлуке Социјално-економског савета за април 2013.г (мања одступања не утичу на резултат) 5
10 Укупна нето зарада (рб 2 + 3 + 4 +5 + 6 + 7 + 8) 23.326,86 Din. 11 Бруто зарада (рб 10 - рб 9-1.053,12) : 0,701) 27.494,64 Din. 12 Основица за обрачун свих доприноса (већи износ са рб 1 и 11) 27.494,64 Din. Рб Позиција Износ 13 Основица за обрачун доприноса 27.494,64 Din. 14 Збирни доприноси на терет запосленог (рб 13 * 17,90%) 4.921,54 Din. 15 Умањење пореске основице 8.776,00 Din. 16 Основица за обрачун пореза (рб 13 - рб 15) 18.718,64 Din. 17 Порез (рб 16 * 12%) 748,75 Din. 18 Зарада за исплату (рб 13 - рб 14 - рб 17 + рб 9) 24.824,36 Din. 19 Збирни доприноси на терет послодавца (рб 13 * 17,90%) 4.921,54 Din. 20 Допринос коморама 52,24 Din. Укупно за исплату минималне зараде: 35.468,42 Din. Рб Обрачун најниже цене услуге по 1 човек/сату рада Износ 1 Просечан број сати рада месечно за смену од 24 ч 732 30,5 2 Број места обезбеђења по уговору за смену од 24 ч 1 3 Број ангажованих запослених по 1 месту обезбеђења од 24 ч 4,5 4 Просечан број сати рада месечно за смену од 8 ч радним данима 0 21 5 Број места обезбеђења по уговору за смену од 8 ч 0 6 Број ангажованих запослених по 1 месту обезбеђења од 8 ч 0,0 7 Укупан број сати рада месечно за фактурисање 732 8 Месечни приход по уговору о обезбеђењу за исплату минималних зарада 159.607,90 Din. 9 Учешће у директним трошковима пословања по уговору о обезбеђењу 23.941,19 Din. 15% 10 Профит послодавца - даваоца услуга 0,00 Din. 0% 11 Месечни приход по уговору о обезбеђењу за фактурисање 183.549,09 Din. 12 Минимални износ по 1 човек/сату рада 250,75 Din. Ако је послодавац са запосленима уговорио исплату минималне зараде, месечно му је потребан приход од 159.607,90 дин (само за исплату бруто зарада), односно по 23.326,86 дин нето сваком службенику обезбеђења (носе кући, са накнадом за превоз на/са посла) За учешће у директним трошковима пословања из примера (учешће у режијским, административним и фискалним трошковима, набавци опреме за рад и др.) урачунава се маржа од 15% (margin у Европи је 16% до 20%), без добити за послодавца, па месечни приход из уговора мора бити најмање 183.549,09 дин, а уговорена цена 1 човек/сат би морала бити најмање 250,75 дин. Све испод цене 1 човек/сата од 250,75 дин је неуобичајено ниска цена и мора се субвенционирати уговорени посао, или ићи у сиву зону (непријављивање радника и тиме избегавање плаћања пореза и доприноса из зарада, нередовна исплата зарада итд.), или банкротирати и угасити радна места. У условима изостанка ефикасног надзора државе над спровођењем закона, нарочито из области запошљавања (пријава запослених на обавезно осигурање) и радних односа (исплата зарада, трошкова рада, пореза и доприноса), неуобичајено ниске цене рада су, нажалост, постале стандард у понуди предметних услуга на тржишту Р. Србије, а штету од тога непосредно трпе запослени службеници обезбеђења (ниске и нередовне зараде) и државни буџет ( рад на црно - без уплате пореза и доприноса), а посредно корисници услуга (повећан безбедносни ризик) и послодавци из области приватног обезбеђења (правни ризик и незадовољство запослених, са претњом штрајка). 2) Калкулација цене 1 човек/сат за исплату просечне републичке зараде Улазни подаци: за извршење посла из примера прорачунава се потребан број од 4,5 службеника обезбеђења, који нпр. имају просечни укупни радни стаж од 1 године, топли оброк од 1 дин дневно и регрес за годишњи одмор од 12 дин годишње, накнаду за рад у 6
дане празника - 3 ч, трошкове превоза - 3.000 дин месечно, прековремени рад - 0 ч, рад ноћу и у сменама - 36 ч. Просечан број сати обезбеђења месечно је 732. За потребе анализе маржа послодавца је 15% - за покривање директних трошкова и 5% добити. Прорачун уговорених просечних нето зарада СлОб са накнадама 3 : Рб Позиција Износ Инпути 1 Најнижа месечна основица доприноса - бруто 21.216,00 Din. апр.13 2 Нето уговорена зарада - просечна у РС 43.371,00 Din. 3 Минули рад (рб 1 * 0,4% * година стажа) 84,86 Din. 1 4 Топли оброк (месечно) 1,00 Din. 5 Регрес за годишњи одмор (месечно) 1,00 Din. 6 Рад на дан празника који је нерадни дан (рб 1/732 * 110% * сати мес) 95,65 Din. 3 7 Рад ноћу и рад у сменама (рб 1/732 * 26% * сати мес) 271,29 Din. 36 8 Прековремени рад (рб 1/732 * 26% * сати мес) 0,00 Din. 0 9 Превоз, у висини цене превозне карте у јавном саобраћају 3.000,00 Din. 10 Укупна нето зарада (рб 2 + 3 + 4 +5 + 6 + 7 + 8) 46.824,80 Din. 11 Бруто зарада (рб 10 - рб 9-1.053,12) : 0,701) 61.015,23 Din. 12 Основица за обрачун свих доприноса (већи износ са рб 1 и 11) 61.015,23 Din. Рб Позиција Износ 13 Основица за обрачун доприноса 61.015,23 Din. 14 Збирни доприноси на терет запосленог (рб 13 * 17,90%) 10.921,73 Din. 15 Умањење пореске основице 8.766,00 Din. 16 Основица за обрачун пореза (рб 13 - рб 15) 52.249,23 Din. 17 Порез (рб 16 * 12%) 2.089,97 Din. 18 Зарада за исплату (рб 13 - рб 14 - рб 17 + рб 9) 51.003,53 Din. 19 Збирни доприноси на терет послодавца (рб 13 * 17,90%) 10.921,73 Din. 20 Допринос коморама 115,93 Din. Укупно за исплату минималне зараде: 75.052,89 Din. Рб Обрачун препоручљиве цене услуга по 1 човек/сату рада Износ 1 Просечан број сати рада месечно за смену од 24 ч 732 30,5 2 Број места обезбеђења по уговору за смену од 24 ч 1 3 Број ангажованих запослених по 1 месту обезбеђења од 24 ч 4,5 4 Просечан број сати рада месечно за смену од 8 ч радним данима 0 25 5 Број места обезбеђења по уговору за смену од 8 ч 6 Број ангажованих запослених по 1 месту обезбеђења од 8 ч 0,0 7 Укупан број сати рада месечно за фактурисање 732 8 Месечни приход по уговору о обезбеђењу за исплату уговорених зарада 337.737,98 Din. 9 Учешће у директним трошковима пословања по уговору о обезбеђењу 50.660,70 Din. 15% 10 Профит послодавца - даваоца услуга 16.886,90 Din. 5% 11 Месечни приход по уговору о обезбеђењу за фактурисање 405.285,58 Din. 12 Минимални износ по 1 човек/сату рада 553,67 Din. Ако је послодавац са запосленима уговорио исплату зараде на нивоу просечне зараде запослених на републичком нивоу, месечно му је потребан приход од 337.737,98 дин (само за исплату бруто зарада), односно по 46.824,80 дин или око 422 нето (овај просек у 34 европске државе је 101.594,17 дин или око 883 ) сваком службенику обезбеђења (зарада коју носе кући - са накнадом за превоз на/са посла). За учешће у директним трошковима пословања из примера (учешће у режијским, административним и фискалним трошковима, набавци опреме за рад и др.) урачунава се 3 Прорачун извршен по прописаној методологији за обрачун зарада запослених, применом важећих стопа пореза и доприноса за април 2013.г. (мања одступања не утичу на резултат) 7
маржа од 15% (margin у Европи је 16% до 20%), уз 5% добити за послодавца, па месечни приход из уговора мора бити најмање 405.285,58 дин, а уговорена цена 1 човек/сат би морала бити најмање 553,67 дин. Само са таквом уговореном ценом за 1 човек/сат рада могуће је: избећи правне ризике за послодавце (у случају ефикаснијег надзора државе и санкционисања кршења закона о раду и других прописа) избећи безбедносне ризике за кориснике услуга (лош квалитет услуга и немотивисаност извршиоца повећава рањивост штићених објеката) имати мотивисаног службеника обезбеђења (обученог и опремљеног за супротстављање ризицима) од послодавца захтевати да запослене пријављује на обавезно осигурање и врши уплату у државни буџет пореза и доприноса по основу исплаћених зарада од послодавца захтевати примену прописа о заштити на раду и увођење савремених технологија за заштиту - ЕХЗС, ГПС, заштитне кациге и прслуци... од државе тражити постепено смањење укупне стопе пореза и доприноса на зараде (нпр. са 68,9% на око 40%), што би побољшало стандард запослених, запошавање и буџетски прилив по том основу (већи број пријављених), а приходовну страну буџета надокнадити праведнијим опорезивањем (акцизе, ПДВ, порез на добит, порез на имовину и др.). 8
Закључци и препоруке 1) Ако је послодавац, који на тржишту нуди услуге физичке заштите објеката, са запосленим службеницима обезбеђења уговорио исплату минималне зараде и са корисником услуга уговорио цену 1 човек/сата која му омогућава да ангажованим службеницима обезбеђења месечно исплати само минималну зараду са прописаном накнадом трошкова за минули рад, топли оброк и регрес за годишњи одмор и пратеће трошкове пословања по предметном уговору, онда је минимални износ цене 1 човек/сата рада 250,75 дин (са покривањем свих трошкова пословања из предметног уговора, без добити). Препорука 1: у складу са прописима о заштити конкуренције, а у условима непостојања гранског колективног уговора у области приватног обезбеђења, по усвајању анализе у струковном удружењу препоручити надлежним државним органима (Управа за јавне набавке, Комисија за заштиту права понуђача), наручиоцима услуга (за планирање годишњих износа набавки) и понуђачима услуга - да се у тумачењу неуобичајено ниске цене услуга физичке заштите објеката у јавним набавкама примењује износ изнад 250,75 дин по 1 човек/сату рада. Коментар 1: наведеном ценом рада послодавац се одриче добити, али објективно може покрити све трошкове пословања из уговора. Не остварује се право запосленог на увећање зараде (за рад на дан празника који је нерадни дан, за рад ноћу и у сменама, прековремени рад), за исхрану у току рада (реалнију од 1 дин) и за регрес за коришћење годишњег одмора (реалнији од 12 дин годишње) Коментар 2: наведеном ценом рада остаје проблем (не)мотивације послодаваца (одриче се профита) и службеника обезбеђења (може да купи 1/3 потрошачке корпе ) у супротстављању ризицима, проблем лошег квалитета услуга и проблем повећане рањивости корисника услуга (илузија да је успоставио систем обезбеђења - до инцидента) 2) Упоређењем области приватног обезбеђења са другим областима, гранама и групама у односу на просечне нето зараде запослених у Р. Србији 4 (у фебруару 2013 износила 43.371 дин), препоручује се да уговорена цена рада у физичкој заштити објеката по 1 човек/сату буде 561,53 дин. Препорука 2: препоручује се да се под прихватљивом ценом услуге физичке заштите објеката по 1 човек/сату рада подразумева износ од 553,67 дин по 1 човек/сату рада. Коментар 1: препорученом ценом 1 човек/сата од 553,67 дин изједначио би се социјални положај запослених у области приватног обезбеђења са просечним зарадама по запосленом у Р. Србији у фебруару 2013.г, уз минималну добит из пословања од 5% - што је још увек далеко од просечне цене услуга по 1 човек/сату рада у 34 европске државе (минимална је 186,05 дин - Србија, Румунија, Пољска и Бугарска, просечна 1.026,98 дин, а максимална 3.193,57 дин - Швајцарска, Данска, Норвешка) Коментар 2: применом на тржишту Р. Србије европске методологије за избор економски најповољније понуде услуга приватног обезбеђења 5, уместо критеријума најниже понуђене цене (што ће ускоро бити и директива ЕК за државе чланице ЕУ), превазишао би се проблем нелојалне конкуренције и пратећих негативних последица по даваоце и кориснике услуга. 4 Саопштење Републичког завода за статистику од 25.09.2012.г 5 Selecting best value - A manual for organisations awarding contracts for private guarding services, CoESS and Euro-FIET (1999), CoESS - UNI EUROPA JOINT POSITION ON THE PROPOSAL FOR A DIRECTIVE ON THE MODERNISATION OF PUBLIC PROCUREMENT, COM (2011) 896 final 9
Графички приказ закључака анализе (Србија, април 2013) Граница најниже и препоручене цене услуга по 1 човек/сату рада 1.200,00 Din. 1.000,00 Din. 993,02 Din. 800,00 Din. 600,00 Din. 553,67 Din. 400,00 Din. 200,00 Din. 0,00 Din. 250,75 Din. Најнижа у РС (2,2 ) Препоручена у РС (5,0 ) Просечна у Европи (8,9 ) Напомена: тренутне цене понуда услуга обезбеђења у Р. Србији у првом кварталу 2013.г крећу се од 126,00 дин до 188,00 дин, врло ретко и више а сигурно испод границе најниже цене (са изузетком кћерки фирми чији је оснивач држава, насталих издвајањем из великих пословних система који, због социјалне одговорности према бившим запосленимa, још увек прихватају реалне цене рада и обрачуне зарада по закону - увећање зарада и накнаду трошкова). У графикону су приказане граничне вредности за најнижу и највишу цену 1 човек/сат рада СлОб ФЗ објеката. Испод тих цена понуда се одбија. 120.000,00 Din. Нето месечне зараде службеника обезбеђења 100.000,00 Din. 98.234,03 Din. 80.000,00 Din. 60.000,00 Din. 40.000,00 Din. 20.000,00 Din. 20.326,86 Din. 43.371,00 Din. 0,00 Din. Минимална у РС (183,12 ) Просечна у РС (390,73 ) Просечна у Европи (885,0 ) Напомена: неодрживо ниске зараде запослених у грани приватног обезбеђења карактеристичне су за све фирме у Р. Србији, а због ниске цене рада и изостанка тржишне контроле пословања, неретко је присутан рад на црно и форма закључења уговора о стручном оспособљавању (вишеструко ниже накнаде и стопе пореза и доприноса). Такође су честе појаве нередовних исплата зарада, углавном као последица нередовне наплате потраживања за извршене услуге, што прети да нам се догоди хрватски сценарио, односно да у фази привредног опоравка државе, грана приватног обезбеђења остане без запослених. 10
Законске одредбе - извод Члан 57. Неуобичајено ниска цена (извод из важећег Закона о јавним набавкама) Наручилац може да одбије понуду због неуобичајено ниске цене. Ако понуда садржи неуобичајено ниску цену, наручилац је дужан да у писаном облику захтева детаљно образложење свих њених саставних делова које сматра меродавним, а нарочито наводе у погледу економике начина градње, производње или изабраних техничких решења, у погледу изузетно повољних услова који понуђачу стоје на располагању за извршење уговора или у погледу оригиналности производа, услуга или радова које понуђач предлаже. Наручилац је дужан да понуђачу у случају из става 2. овог члана одреди примерен рок за одговор који не може бити дужи од 20 дана од дана пријема захтева. Наручилац је дужан да по добијању образложења провери меродавне саставне елементе понуде из става 2. овог члана. Наручилац нарочито проверава испуњење обавеза које произлазе из важећих прописа о заштити на раду, запошљавању и условима рада од стране понуђача или кандидата ако неуобичајено ниска цена произлази из непридржавања ових прописа. Члан 92. Неуобичајено ниска цена (извод из Закона о јавним набавкама) Наручилац може да одбије понуду због неуобичајено ниске цене. Неуобичајено ниска цена у смислу овог закона је понуђена цена која значајно одступа у односу на тржишно упоредиву цену и изазива сумњу у могућност извршења јавне набавке у складу са понуђеним условима. Ако наручилац оцени да понуда садржи неуобичајено ниску цену, дужан је да од понуђача захтева детаљно образложење свих њених саставних делова које сматра меродавним, а нарочито наводе у погледу економике начина градње, производње или изабраних техничких решења, у погледу изузетно повољних услова који понуђачу стоје на располагању за извршење уговора или у погледу оригиналности производа, услуга или радова које понуђач нуди. Наручилац је дужан да понуђачу у случају из става 3. овог члана одреди примерен рок за одговор. Наручилац је дужан да по добијању образложења провери меродавне саставне елементе понуде из става 3. овог члана. Члан 111 став 2 Закона о раду: Ако послодавац и запослени уговоре минималну зараду из става 1. овог члана, послодавац је дужан да ту зараду исплати запосленом у висини утврђеној одлуком из члана 113. овог закона (Социјално-економског савета) за месец у којем се врши исплата. Члан 108 став 1 и 2 Закона о раду: "Запослени има право на увећану зараду у висини утврђеној општим актом и уговором о раду, и то: 1) за рад на дан празника који је нерадни дан - најмање 110% од основице; 2) за рад ноћу и рад у сменама, ако такав рад није вреднован при утврђивању основне зараде - најмање 26% од основице; 3) за прековремени рад - најмање 26% од основице; 4) по основу времена проведеног на раду за сваку пуну годину рада остварену у радном односу - 0,4% од основице. Ако су се истовремено стекли услови по више основа утврђених у ставу 1. овог члана, проценат увећане зараде не може бити нижи од збира процената по сваком од основа увећања". Члан 118 став 1 Закона о раду: Запослени има право на накнаду трошкова у складу са општим актом и уговором о раду, и то: 1) за долазак и одлазак са рада, у висини цене превозне карте у јавном саобраћају; 2), 3) и 4) се односе на путне трошкове (рад на терену - дневнице) 5) за исхрану у току рада; 6) за регрес за коришћење годишњег одмора. 11
Отворена питања 1) Како кориснике услуга сада (а пропуштено је постепено, јер није било надзора државе па се профит могао стицати на други начин и са ниским ценама рада) уверити да је прихватљива цена услуга у њиховом краткорочном и дугорочном интересу? 2) Како даваоце услуга сада (а пропуштено је постепено, јер није било надзора државе па се профит могао стицати на други начин и са ниским ценама рада) уверити да дампинг (неуобичајено ниске цене) нису у њиховом краткорочном и дугорочном интересу? 3) Како, у условима очекиваног појачаног надзора државе и затечених цена услуга обезбеђења (које су најниже у Европи и нису се мењале у последњих 12 година), применом нових прописа о јавним набавкама обезбедити одрживост пословања и сачувати радна места? 4) Како спречити да, опоравком привреде, грана приватног обезбеђења у Р. Сбији остане без запослених - што је више него вероватно отварањем боље плаћених а мање ризичних радних места ( хрватски сценарио )? У Београду, 29.04.2013.г Достављено: - Удружењу за приватно обезбеђење ПКС - а/а Секретар Удружења Зоран Милићевић, ср. Председник Одбора Удружења Ђорђе Вучинић, ср. 12