Прилог 5 Назив факултета који подноси захтев: Филозофски факултет у Новом Саду РЕЗИМЕ ИЗВЕШТАЈА О КАНДИДАТУ ЗА СТИЦАЊЕ НАУЧНОГ ЗВАЊА I Општи подаци о кандидату Име и презиме: Ивана Живаљевић Година рођења: 1981. ЈМБГ: 2402981786023 Назив институције у којој је кандидат стално запослен: Институт БиоСенс, Нови Сад Дипломирала: година: 2007., факултет: Филозофски факултет, Универзитет у Београду Магистрирaла: година: 2009., факултет: Филозофски факултет, Универзитет у Београду; година: 2010., School of History, Classics and Archaeology, Newcastle University Докторирала: година: 2017., факултет: Филозофски факултет, Универзитет у Београду Постојеће научно звање: истраживач-сарадник Научно звање које се тражи: научни сарадник Област науке у којој се тражи звање: Друштвене и хуманистичке науке Грана науке у којој се тражи звање: Археологија Научна дисциплина у којој се тражи звање: Археологија Назив научног матичног одбора којем се захтев упућује: Матични научни одбор за историју, археологију и етнологију II Датум избора-реизбора у научно звање: Научни сарадник: Виши научни сарадник: III. Научноистраживачки резултати (Прилог 1. и 2. правилника): 1. Монографије, монографске студије, тематски зборници, лексикографске и картографске публикације међународног значаја (уз доношење на увид) (М10): М11 = М12 = М13 = М14 = М15 = М16 = М17 = М18 = 2. Радови објављени у научним часописима међународног значаја, научна критика; уређивање часописа (М20): M21a= 1 7.1 7.1 М21 = 2 6.7+8 14.7 1
М22 = М23 = 1 4 4 М24 = 2 4 8 М25 = М26 = М27 = М28а = М28 b= М29а= М29 b= М29 v= 3. Зборници са међународних научних скупова (М30): М31 = М32 = М33 = 1 1 1 М34 = 11 0.5 (један је 9.4 М35 = М36 = 0.4) 4. Монографије националног значаја (М40): М41 = М42 = М43 = М44 = М45 = М46 = М47 = М48 = М49 = 5. Радови у часописима националног значаја (M50): М51 = М52 = М53 = М54 = М55 = М56 = М57= 2
6. Предавања по позиву на скуповима националног значаја (M60): М61 = М62 = М63 = М64 = 5 0.5 2.5 М65 = М66 = М67 = М68 = М69 = 7. Одбрањена докторска дисертација (M70): М70 = 1 6 6 8. Техничка решења (M80) М81 = М82 = М83 = М84 = М85 = М86 = М87= 9. Патенти (M90): М91 = М92 = М93 = М94 = М95 = М96 = М97 = М98 = М99= 10. Изведена дела, награде, студије, изложбе, жирирања и кустоски рад од међународног значаја (M100): М101 = 3
М102 = М103 = М104 = М105 = М106 = М107 = 11. Изведена дела, награде, студије, изложбе, од националног значаја (M100): М108 = М109 = М110 = М111= М112 = 12. Документи припремљени у вези са креирањем и анализом јавних политика (M120): М121 = М122 = М123 = М124 = IV. Квалитативна оцена научног доприноса (Прилог 1. Правилника): 1. Показатељи успеха у научном раду: (Награде и признања за научни рад додељене од стране релевантних научних институција и друштава; уводна предавања на научним конференцијама и друга предавања по позиву; чланства у одборима међународних научних конференција; чланства у одборима научних друштава; чланства у уређивачким одборима часописа, уређивање монографија, рецензије научних радова и пројеката). Награде: кандидаткиња је добитница награде Keith Wrightson za najbolji poster na godišnjoj Newcastle School of History, Classics and Archeology Postgraduate Forum konferenciji (2010), коју додељује prof. dr Kit Rajtson (Keith Wrightson), Department of History, Yale University. Предавање по позиву: кандидаткиња је одржала предавање по позиву Revealing an extirpated fish species (and possible large-scale cultural networks?): adna analysis of cyprinid remains from the Mesolithic-Neolithic Danube Gorges u BioArch, Department of Archaeology, University of York, 20.04.2017. Рецензије научних радова: рецензент једног рада који је прихваћен за објављивање у међународном научном часопису Quaternary International категорије M21. 2. Ангажованост у развоју услова за научни рад, образовању и формирању научних кадрова: (Допринос развоју науке у земљи; менторство при изради мастер, магистарских и докторских радова, руковођење специјалистичким радовима; педагошки рад; међународна сарадња; организација научних скупова). Међународна сарадња: Ивана Живаљевић имала је учешћа у бројним међународним пројектима и сарадњу са различитим институцијама из иностранства. Заједно са проф. др Весном Димитријевић, 4
сарађивала је са колегиницама др Силвијом Бело (Silvia Bello) и dr Розалинд Валдук (Rosalind Wallduck) из Природњачког музеја у Лондону (Natural History Museum London) на узимању отиска трагова касапљења животињских костију са мезолитских и неолитских локалитета у Ђердапу ради поређења трагова насталих канибалистичким праксама и постхумним третирањем људских тела. Ово истраживање је објављено - S. Bello, R. Wallduck, V. Dimitrijević, I. Živaljević, C. Stringer: Cannibalism versus funerary defleshing and disarticulation after a period of decay: comparisons of bone modifications from four prehistoric sites, American Journal of Physical Anthropology, Vol. 161, pp. 722-743, Aug 2016, DOI:10.1002/ajpa.23079. Била је сарадник и на три пројекта која су се бавила древном ДНК животиња. Заједно са проф. др Весном Димитријевић, сарађивала је са др Данијелом Поповић, др Аном Станковић и др Каролином Доан (Karolina Doan) из Института за генетику и биотехнологију у Варшави (Instytut Genetyki i Biotechnologii, Uniwersytet Warszawski) на изоловању древне ДНК из костију јелена са различитих налазишта у Србији датованих између 53000 пре н.е. и 614. године н.е. Циљ пројекта било је сагледавање еволуције јелена на Балкану. Са истим тимом, сарађивала је на анализи древне ДНК различитих врста јесетрових риба (породица Acipenseridae) са мезолитско-неолитских локалитета у Ђердапу, ради бољег сагледавања спектра рибљих врста које су ловљене у Ђердапу током праисторије. Кандидаткиња заједно са је др Данијелом Поповић, проф. др Сашом Марићем (Институт за зоологију, Биолошки факултет у Београду) и др Алешом Снојом (Oddelek za zootehniko, Katedra za genetiko, animalno biotehnologijo in imunologijo, Ljubljana) иницирала пројекат анализе древне ДНК из ждрелних костију рибе из рода Rutilus (породица Cyprinidae), како би се утврдиле врсте рибе ловљене због својих ждрелних зуба који су у праисторији Ђердапа коришћени као украси за одећу. Ово истраживање је објављено - I. Živaljević, D. Popović, A. Snoj, S. Marić: Ancient DNA analysis of cyprinid remains from the Mesolithic-Neolithic Danube Gorges reveals an extirpated fish species Rutilus frisii (Nordmann, 1840), Journal of Archaeological Science, Vol. 79, pp. 1-9, March 2017, DOI:10.1016/j.jas.2017.01.002. Са колегама др Игором Аскејевом (Игорь Аськеев), др Диљаром Галимовом (Диляра Галимова), др Олегом Аскејевим (Олег Аськеев) и др Сергејом Монакховим (Сергей Монакхов) из Института за екологију и минерална богатства, Академија наука Републике Татарстан у Казању (Институт проблем экологии и недропользования, Академии наук Республики Татарстан, Казань) установила је метод за процену величина јесетровки са налазишта у Ђердапу на основу мера њихових костију и регресивних једначина. Кандидаткиња је заједно са колегама др Јеленом Јовановић, проф. др Софијом Стефановић, проф. др Весном Димитријевић и Камијем де Бекделијеврем (Camille de Becdelièvre) сарађивала са др Gvenel Gud (Gwenaëlle Goude) из лабораторије LAMPEA, Универзитет у Марсеју (LAMPEA, Université d'aix-marseille) на анализи вредности изотопа угљеника, азота и сумпора у колагену из животињских костију са мезолитских и неолитских налазишта у Ђердапу, ради утврђивања образаца у људској исхрани. Била је сарадник у организацији два научна скупа: BEAN - Bridging the European and Anatolian Neolithic Kickoff Meeting (2012) и MESO 9 th International Conference on the Mesolithic in Europe (2015). 3. Организација научног рада: (Руковођење пројектима, потпројектима и задацима; технолошки пројекти, патенти, иновације и резултати примењени у пракси; руковођење научним и стручним друштвима; значајне активности у комисијама и телима министарства надлежног за послове науке и технолошког развоја и другим телима везаних за научну делатност; руковођење научним институцијама). Кандидаткиња Ивана Живаљевић је од 2011. до 2016. године била задужена за археоихтиолошка истраживања на пројекту Биоархеологија древне Европе: људи, животиње и биљке у праисторији Србије Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије (III 47001), руководилац пројекта проф. др Софија Стефановић. Од 2016. године бави се истраживањем употребе млека и других намирница у исхрани у оквиру пројекта Европског Истраживачког Савета (European Research Council, ERC) BIRTH: Births, mothers and babies: prehistoric fertility in the Balkans between 10,000-5000 BC (grant agreement No 640557), руководилац проф. др Софија Стефановић, који се реализује на Институту БиоСенс. 5
4. Квалитет научних резултата: (Утицајност; параметри квалитета часописа и позитивна цитираност кандидатових радова; ефективни број радова и број радова нормиран на основу броја коаутора; степен самосталности и степен учешћа у реализацији радова у научним центрима у земљи и иностранству; допринос кандидата реализацији коауторских радова; значај радова). Утицајност: Укупан број цитата без аутоцитата у међународним часописима кандидаткињиних радова је 20, х-фактор 2, док је укупан импакт фактор часописа 7.472. Радови у којима је кандидаткиња била аутор цитирани су шест пута у врхунским међународним часописима категорије М21 (Scientific Reports, Journal of Microscopy, Journal of Archaeological Method and Theory, Journal of Anthropological Archaeology, Journal of Archaeological Science), два пута у истакнутим међународним часописима категорије M22 (Quaternary International, Micron), једном у међународном часопису категорије M23 (Anthropologie), десет пута у некатегорисаним часописима (Journal of Archaeological Science: Reports, Oxford Journal of Archaeology, Internet Archaeology, Cambridge Archaeological Journal, Zentrum für Baltische und Skandinavische Archäologie Jahresbericht) и у једној научној монографији. Параметри квалитета часописа: Часопис American Journal of Physical Anthropology (AJPA) је међународни часопис изузетних вредности (М21а), који је према IF2 рангиран у ISI Journal Citation Reports у својој области наука у првих 10% часописа: 8/84 (Антропологија); 26/46 (Еволутивна биологија). Према импакт фактору (2.402), AJPA jе међу водећим часописима у области антропологије према Social Science Citation Index. Према Scimago Journal Rank, H index часописа је 88. Часопис Journal of Archaeological Science (JAS) је врхунски међународни часопис (M21), који је према IF2 рангиран у ISI Journal Citation Reports у својој области наука међу првих 30% часописа: 9/84 (Антропологија); 58/184 (Геонауке, Мултидисциплинарне науке). JAS-ov CiteScore је 2.59, импакт фактор je 2.255, a према SCImago Journal Rank (SJR) ранг му je 1.583 a H index je 82. Часопис Documenta Praehistorica je међународни часопис (M23), који је индексиран у European Reference Index for Humanities (SCOPUS, ERIH PLUS, DOAJ Directory of Open Access Journals). Импакт фактор je 0.56, a према Scimago Journal Rank, H index часошиса je 8. Часопис Етноантрополошки проблеми је национални часопис међународног значаја (М24), који је индексиран у: ERIH PLUS European Reference Index for the Humanities; EBSCO Central and Eastern European Academic Source; DOAJ Directory of Open Access Journals; SCIndeks Српски цитатни индекс. Позитивна цитираност радова: Рад E. Cristiani, I. Živaljević, D. Borić: Residue analysis and ornament suspension techniques in prehistory: Cyprinid pharyngeal teeth beads from Late Mesolithic burials at Vlasac (Serbia), Journal of Archaeological Science, Vol. 46, pp. 292-310, June 2014, DOI:10.1016/j.jas.2014.03.018, impact factor 2.255. S. Bello, R. Wallduck, V. Dimitrijević, I. Živaljević, C. Stringer: Cannibalism versus funerary defleshing and disarticulation after a period of decay: comparisons of bone modifications from four prehistoric sites, American Journal of Physical Anthropology, Vol. 161, pp. 722-743, Aug 2016, DOI:10.1002/ajpa.23079, impact factor 2.402. I. Živaljević: Big Fish Hunting: Interpretation of stone clubs from Lepenski Vir, in N. Vasić (ed.) Harmony of Nature and Spirituality in Stone (Proceedings of the 2 nd International Conference in Kragujevac, Serbia, March 15-16, 2012), Stone Studio Association: Belgrade, pp. 195-206. Број цитата 12 5 2 6
I. Živaljević: Concepts of the body and personhood in the Mesolithic-Neolithic Danube Gorges: interpreting animal remains from human burials, Etnoantropološki problemi, Vol. 10, Issue 3, pp. 675-699, Sep 2015, DOI:http://dx.doi.org/10.21301/eap.v10i3.6. 1 Рад објављен у часопису из категорије M21a S. Bello, R. Wallduck, V. Dimitrijević, I. Živaljević, C. Stringer: Cannibalism versus funerary defleshing and disarticulation after a period of decay: comparisons of bone modifications from four prehistoric sites, American Journal of Physical Anthropology, Vol. 161, pp. 722-743, Aug 2016, DOI:10.1002/ajpa.23079 - цитиран 5 пута у следећим радовима (од тога 3 пута у часописима M21 категорије): P. Saladié, A. Rodríguez-Hidalgo: Archaeological Evidence for Cannibalism in Prehistoric Western Europe: from Homo antecessor to the Bronze Age, Journal of Archaeological Method and Theory (2016), pp. 1-38. doi:10.1007/s10816-016-9306-y M21a J. Cole: Assessing the calorific significance of episodes of human cannibalism in the Palaeolithic, Scientific Reports, Vol. 7 (2017), pp. 1-10. doi: 10.1038/srep44707 M21 M. Á. Maté González, J. Aramendi, J. Yravedra, R. Blasco, J. Rosell, D. González-Aguilera, M. Domínguez-Rodrigo: Assessment of statistical agreement of three techniques for the study of cut marks: 3D digital microscope, laser scanning confocal microscopy and micro photogrammetry, Journal of Microscopy (2017). doi: 10.1111/jmi.12575. M21 R. Wallduck, S. M. Bello: Cutting decaying bodies: Micro-morphometric analysis of cut-marks on Mesolithic-Neolithic human remains from Lepenski Vir and Vlasac, Serbia, Journal of Archaeological Science: Reports, Vol. 10 (2016), pp. 703-714. http://dx.doi.org/10.1016/j.jasrep.2016.06.036 S. Mays, R. Fryer, A. W. G. Pike, M. J. Cooper, P. Marshall: A multidisciplinary study of a burnt and mutilated assemblage of human remains from a deserted Mediaeval village in England, Journal of Archaeological Science: Reports (2017). https://doi.org/10.1016/j.jasrep.2017.02.023 Рад објављен у часопису аутор из категорије M21 E. Cristiani, I. Živaljević, D. Borić: Residue analysis and ornament suspension techniques in prehistory: Cyprinid pharyngeal teeth beads from Late Mesolithic burials at Vlasac (Serbia), Journal of Archaeological Science, Vol. 46, pp. 292-310, June 2014, DOI:10.1016/j.jas.2014.03.018 - цитиран 12 пута у следећим радовима (од тога 3 пута у часописима M21 категорије и 2 пута у часописима M22 категорије): A. Pedergnana, A. Ollé: Building an Experimental Comparative Reference Collection for Lithic Micro-Residue Analysis Based on a Multi-Analytical Approach, Journal of Archaeological Method and Theory, (2017), pp. 1-38. doi:10.1007/s10816-017-9337-z M21a 7
E. Cristiani, R. Farbstein, P. Miracle: Ornamental traditions in the eastern Adriatic: the Upper Palaeolithic and Mesolithic personal adornments from Vela Spila (Croatia), Journal of Anthropological Archaeology, Vol. 36 (2014), pp. 21-31. http://dx.doi.org/10.1016/j.jaa.2014.06.009 M21 M. Mărgărit: Testing the endurance of prehistoric adornments: Raw materials from the aquatic environment, Journal of Archaeological Science, Vol. 70 (2016), pp. 66-81. https://doi.org/10.1016/j.jas.2016.04.009 M21 A. Pedergnana, R. Blasco: Characterising the exploitation of avian resources: An experimental combination of lithic use-wear, residue and taphonomic analyses, Quaternary International, Vol. 421 (2016), pp. 255-269. https://doi.org/10.1016/j.quaint.2015.07.025 M22 A. Pedergnana, L. Asryan, J. L. Fernández-Marchena, A. Ollé: Modern contaminants affecting microscopic residue analysis on stone tools: A word of caution, Micron, Vol. 86, (2016), pp. 1-21. http://dx.doi.org/10.1016/j.micron.2016.04.003 M22 D. Borić, S. Griffiths: The living and the dead, memory and transition: Bayesian modelling of Mesolithic and Neolithic deposits from Vlasac, the Danube Gorges, Oxford Journal of Archaeology, Vol. 34(4), (2015), pp. 343-364. DOI: 10.1111/ojoa.1206 N. Milner, M. Bamforth, G. Beale, J. Carty, K. Chatzipanagis, S. C. K. Croft, C. Conneller, B. J. Elliott, L. C. Fitton, B. Knight, R. Kröger: A Unique Engraved Shale Pendant from the Site of Star Carr: the oldest Mesolithic art in Britain, Internet Archaeology, (2016), pp. 1-48. R. Wallduck, S. M. Bello: Cutting decaying bodies: Micro-morphometric analysis of cut-marks on Mesolithic-Neolithic human remains from Lepenski Vir and Vlasac, Serbia, Journal of Archaeological Science: Reports, Vol. 10 (2016), pp. 703-714. http://dx.doi.org/10.1016/j.jasrep.2016.06.036 H. K. Robson: Identification, Preliminary Analyses and Interpretation of the Fish Remains From the Early Holocene Site, Friesack IV, Zentrum für Baltische und Skandinavische Archäologie Jahresbericht, (2015), pp. 102-103. H. K. Robson: New ichthyoarchaeological data from the Mesolithic lakeshore settlement site of Friesack 4, in N. Benecke, B. Gramsch, S. Jahns (Eds.) Subsistenz und Umwelt der Feuchtbodenstation Friesack 4 im Havelland: Ergebnisse der naturwissenschaftlichen Untersuchungen. Wünsdorf, Brandenburgisches Landesamt für Denkmalpflege und Archäologisches Landesmuseum, (2016), pp. 160-177. L. Dayet, R. Erasmus, A. Val, L. Feyfant, G. Porraz: Beads, pigments and early Holocene ornamental traditions at Bushman Rock Shelter, South Africa, Journal of Archaeological Science: Reports, Vol 13 (2017), pp. 635-651. https://doi.org/10.1016/j.jasrep.2017.05.015 C. G. Falci, A. Van Gijn, M. M. Antczak, A. T. Antczak, C. L. Hofman: Challenges for microwear analysis of figurative shell ornaments from pre-colonial Venezuela, Journal of Archaeological Science: Reports, Vol 11 (2017), pp. 115-130. https://doi.org/10.1016/j.jasrep.2016.11.029 Рад објављен у часопису из категорије M24 I. Živaljević: Concepts of the body and personhood in the Mesolithic-Neolithic Danube Gorges: interpreting animal remains from human burials, Etnoantropološki problemi, Vol. 10, Issue 3, pp. 675-699, Sep 2015, DOI:http://dx.doi.org/10.21301/eap.v10i3.6. 8
- цитиран једном у раду: R. Wallduck, S. M. Bello: An Engraved Human Bone from the Mesolithic Neolithic Site of Lepenski Vir (Serbia), Cambridge Archaeological Journal, Vol. 26(02), (2016), pp. 329-347. DOI: https://doi.org/10.1017/s0959774316000020 Рад објављен у часопису из категорије M33 I. Živaljević: Big Fish Hunting: Interpretation of stone clubs from Lepenski Vir, in N. Vasić (ed.) Harmony of Nature and Spirituality in Stone (Proceedings of the 2nd International Conference in Kragujevac, Serbia, March 15-16, 2012), Stone Studio Association, Belgrade, pp. 195-206. - цитиран два пута у следећим радовима (од тога једном у часопису из M23 категорије): S. Villotte, S. Stefanović, C. J. Knüsel: External auditory exostoses and aquatic activities during the Mesolithic and the Neolithic in Europe: results from a large prehistoric sample, Anthropologie, Vol. 52(1), (2014), pp. 73-89. M23 R. Wallduck, S. M. Bello: An Engraved Human Bone from the Mesolithic Neolithic Site of Lepenski Vir (Serbia), Cambridge Archaeological Journal, Vol. 26(02), (2016), pp. 329-347. DOI: https://doi.org/10.1017/s0959774316000020 Ефективни број радова и број радова нормиран на основу броја коаутора: Кандидаткиња је публиковала укупно 7 радова у претходном петогодишњем периоду. Од тога, 3 рада имају по 3 аутора, 1 рад има 5 аутора, а 3 рада је публиковала као једини аутор. У коауторским радовима, кандидаткиња је први аутор у 1 раду, други аутор у 2 рада и четврти аутор у 1 раду. Broj radova Ukupan broj autora u radu Kategorija publikacije 3 1 2 rada М24, 1 rad М33 3 3 2 rada М21, 1 rad М23 1 5 1 rad М21а Степен самосталности и степен учешћа у реализацији радова у научним центрима у земљи и иностранству; допринос кандидата реализацији коауторских радова: Допринос кандидаткиње у раду S. Bello, R. Wallduck, V. Dimitrijević, I. Živaljević, C. Stringer: Cannibalism versus funerary defleshing and disarticulation after a period of decay: comparisons of bone modifications from four prehistoric sites, American Journal of Physical Anthropology, Vol. 161, pp. 722-743, Aug 2016, DOI:10.1002/ajpa.23079. огледао се у документовању трагова касапљења на животињским остацима са ђердапских локалитета Лепенски Вир, Власац и Падина, прављењу базе података, као и у асистирању приликом узимања отисака трагова. Кандидаткиња је у раду E. Cristiani, I. Živaljević, D. Borić: Residue analysis and ornament suspension techniques in prehistory: Cyprinid pharyngeal teeth beads from Late Mesolithic burials at Vlasac (Serbia), Journal of Archaeological Science, Vol. 46, pp. 292-310, June 2014, DOI:10.1016/j.jas.2014.03.018. написала део који се односио на археозолошку анализу ждрелних костију шаранки, на основу сопственог истраживања. Кандидаткиња је иницирала истраживање које је резултирало радом I. Živaljević, D. Popović, A. Snoj, S. Marić: Ancient DNA analysis of cyprinid remains from the Mesolithic-Neolithic Danube Gorges reveals an extirpated fish species Rutilus frisii (Nordmann, 1840), Journal of Archaeological Science, Vol. 79, pp. 1-9, March 9
2017, DOI:10.1016/j.jas.2017.01.002. Активно је учествовала у писању рада као први аутор, а њен допринос огледао се у археозоолошкој анализи рибљих остатака са ђердапских локалитета и генералној интерпретацији. Кандидаткиња је активно учествовала у писању рада V. Dimitrijević, I. Živaljević, S. Stefanović: Becoming sedentary? The seasonality of food resource exploitation in the Mesolithic-Neolithic Danube Gorges, Documenta Praehistorica, Vol. XLIII, pp. 103-122, Dec 2016, DOI:10.4312\dp.43.4, а њен допринос огледао се у процени сезоналности риболовних пракси у Ђердапу на основу присуства остатака миграторних и слатководних врста риба. Следећи радови представљају самостални допринос кандидаткиње: I. Živaljević: Concepts of the body and personhood in the Mesolithic-Neolithic Danube Gorges: interpreting animal remains from human burials, Etnoantropološki problemi, Vol. 10, Issue 3, pp. 675-699, Sep 2015, DOI:http://dx.doi.org/10.21301/eap.v10i3.6. I. Živaljević: Životinje između prirode i kulture: priča o arheozoologiji, Etnoantropološki problemi, Vol. 8, Issue 4, pp. 1137-1163, Dec 2013. I. Živaljević: Big Fish Hunting: Interpretation of stone clubs from Lepenski Vir, in N. Vasić (ed.) Harmony of Nature and Spirituality in Stone (Proceedings of the 2nd International Conference in Kragujevac, Serbia, March 15-16, 2012), Stone Studio Association: Belgrade, pp. 195-206. Значај радова: Радови Иване Живаљевић били су превенствено усмерени на различите аспекте људско-животињских односа у праисторији, углавном из перспективе археозоологије, али инкорпорирајући и анализе древне ДНК, анализе трагова употребе и резидуалних материјала, као и социјалне теорије телесности и особности. 1. S. Bello, R. Wallduck, V. Dimitrijević, I. Živaljević, C. Stringer: Cannibalism versus funerary defleshing and disarticulation after a period of decay: comparisons of bone modifications from four prehistoric sites, American Journal of Physical Anthropology, Vol. 161, pp. 722-743, Aug 2016, DOI:10.1002/ajpa.23079, impact factor 2.402. У раду су анализиране антропогене модификације на људским и животињским костима са четири археолошка налазишта, настале као последица различитих пракси (на једном локалитету су интерпретиране као канибализам, а на три као посмртно уклањање ткива и дезартикулација након одређеног периода распадања тела), да би се утврдило да ли се макроморфолошке и микроморфолошке карактеристике уреза могу користити у разликовању канибалистичких од секундарних погребних пракси. Анализиране су магдаленијенска антрополошка серија из пећине Гоф (Gough) у Великој Британији, и мезолитско-неолитске серије са Лепенског Вира, Падине и Власца (Србија). Укупно 647 уреза (345 на људским и 302 на животињским остацима) је документовано и измерено уз помоћ система за мерење оптичких површина Alicona InfiniteFocus, који се налази у Природњачком музеју у Лондону. Учесталост уреза на остацима из пећине Гоф је преко 65%, док је на локалитетима у Србији мања од 1%. Такође, на антрополошким серијама са локалитета у Србији нису примећени трагови зуба и само у једном случају је примећено оштећење од перкусије. Дистрибуција уреза на људским костима из све четири антрополошке серије може се поредити. Међутим, људски остаци који су били изложени канибализму имају униформну дистрибуцију уреза, што се може повезати са дезартикулацијом чврстих и лабилних артикулација, и скалпирањем и филетирањем мишића. У случају секундарних сахрана, где су модификације настале након одређеног периода распадања, урези и трагови дезартикулације лабилних зглобова се ређе јављају. Микроморфометријска анализа уреза на људским и животињским остацима указује да се урези настали чишћењем делимично распаднутих тела значајно разликују у односу на урезе настале током касапљења свежих тела. Разлика између канибализма и секундарних погребних пракси се може установити на основу учесталости, дистрибуције и микроморфометријских карактеристика уреза. 10
2. I. Živaljević, D. Popović, A. Snoj, S. Marić: Ancient DNA analysis of cyprinid remains from the Mesolithic-Neolithic Danube Gorges reveals an extirpated fish species Rutilus frisii (Nordmann, 1840), Journal of Archaeological Science, Vol. 79, pp. 1-9, March 2017, DOI:10.1016/j.jas.2017.01.002, impact factor 2.255. У раду су приказани резултати прве анализе древне ДНК на остацима шаранки са мезолитско-неолитских локалитета Власац, Лепенски Вир и Падина у Ђердапу. Остаци шаранки чине значајан део ихтиоархеолошког узорка са ових налазишта што указује на њихову важну улогу у исхрани, а њихови крупни ждрелни зуби су коришћени као украси за одећу и пронађени су у многим гробовима. Анализа древне ДНК (укључујући митохондријалне и нуклеарне маркере) на ждрелним костима са зубима који су одговарали онима коришћеним као украси је показала да потичу од анадромне врсте Rutilus frisii (вирезуб), која до сада није била позната у средњем и доњем Подунављу. У данашње време, ова врста настањује сливове Црног, Азовског и Каспијског мора, али се једине познате популације у Дунаву могу наћи искључиво у горњим токовима реке у Аустрији. Резултати ове студије и присуство Rutilus frisii у Ђердапу пружају додатне доказе да су њени горњоподунавски и црноморски ареал у прошлости били повезани, тј. да је ова врста улазила и сезонски мигрирала целим током реке. Такође, прецизна таксономска одредба има значајних импликација за боље разумевање риболовачких пракси и њихових сезона у Ђердапу, и за дистрибицију украса од ждрелних зуба шаранки у Европи током мезолита. 3. E. Cristiani, I. Živaljević, D. Borić: Residue analysis and ornament suspension techniques in prehistory: Cyprinid pharyngeal teeth beads from Late Mesolithic burials at Vlasac (Serbia), Journal of Archaeological Science, Vol. 46, pp. 292-310, June 2014, DOI:10.1016/j.jas.2014.03.018, impact factor 2.255. Рад се бави касномезолитским техникама причвршћивања украса на основу анализе 288 украса од ждрелних зуба шаранки пронађених у оквиру гроба новорођенчета на локалитету Власац у Ђердапу. Примењени интердисциплинарни приступ укључио је археозоолошку и тафономску анализу украса од ждрелних зуба шаранки, експерименте на савременим компаративним примерцима, одредбу трагова употребе и морфолошких и физичко-хемијских потписа различитих резидуалних материјала на археолошким као и на етнографским примерцима из различитих ловачко-сакупљачких заједница. Иако се осврће на конкретну студију случаја, овај рад настоји да пружи аналитички и методолошки оквир за случајеве реконструкција материјала и техника коришћених у праисторијским системима декорације. Коначно, налази са Власца су поређени са веома сличним украсима од ждрелних зуба са мање-више истовремених мезолитских локалитета у Горњем Подунављу, и понуђена је интерпретација ове сличности. 4. V. Dimitrijević, I. Živaljević, S. Stefanović: Becoming sedentary? The seasonality of food resource exploitation in the Mesolithic-Neolithic Danube Gorges, Documenta Praehistorica, Vol. XLIII, pp. 103-122, Dec 2016, DOI:10.4312\dp.43.4, impact factor 0.56. У овом раду истражено је да ли су мезолитско-неолитска насеља у Ђердапу били настањивана сезонски или током целе године, на основу анализе животињских костију. Сезона лова на најзначајније врсте дивљачи утврђена је на основу стадијума раста рогова и зуба, и допуњена је посматрањем присуства остатака миграторних риба и птица. Обрасци експлоатације ресурса указују на боравак у насељима током целе године, као и на висок ниво седентизма који је постојао у Ђердапу пре и независно од доместикације животиња и биљака. 5. I. Živaljević: Concepts of the body and personhood in the Mesolithic-Neolithic Danube Gorges: interpreting animal remains from human burials, Etnoantropološki problemi, Vol. 10, Issue 3, pp. 675-699, Sep 2015, DOI:http://dx.doi.org/10.21301/eap.v10i3.6. Последњих година, у хуманистичким дисциплинама је све актуелнија тема не-људске дејствености; било проучавањем значења која се придају предметима, животињама и природним појавама, или кроз деконструкцију онтолошких разлика између људи и ствари. У оквиру другог приступа, дискутовано је о идеји да не-људски агенти имају моћ да дејствују као учесници у друштвеној интеракцији (нпр. дејствена моћ материјалних својстава предмета или животињског понашања). Овај рад се бави праксом полагања животињских остатака у људске гробове у мезолиту-неолиту Ђердапа, користећи као теоријски оквир перспективизам, тј. идеју о различитим начинима на које се може бити особа у зависности од телесних и 11
појавних карактеристика. У Ђердапу, избор животињских врста и њихових скелетних делова који су полагани у гробове је варирао, али није био насумачан. Пре би се могло рећи да је одражавао одређене културно специфичне таксономије, које су се заснивале на различитим својствима животиња: како изгледају, како се крећу или понашају. Чести су били случајеви депоновања јеленских рогова, који су имали моћ регенерације сваке године, или псећих вилица (физичких остатака уста ) које су имале моћ да комуницирају. Циљ рада је испитивање различитих начина на које су људи позајмљивали неке аспекте животињске телесности (који су били повезани са одређеним виђењем и доживљајем света) користећи животињске кости. 6. I. Živaljević: Životinje između prirode i kulture: priča o arheozoologiji, Etnoantropološki problemi, Vol. 8, Issue 4, pp. 1137-1163, Dec 2013. Рад има за циљ да кроз причу о археозоологији прикаже промене у перцепцији природе и културе, перцепцији животиња као организама који у потпуности припадају домену природе (за разлику од људи који своју природу надограђују културом), као и да прикаже како су овакве перцепције формирале археозоолошку дисциплину и утицале на њен положај у оквиру археологије. Животињски остаци скоро по правилу представљају једне од најчешћих налаза на археолошким налазиштима; међутим, пажња која им је придавана у археолошкој анализи и интерпретцији је у великој мери зависила од доминантних парадигми у науци. Иако се на први поглед може чинити да су студије културног конструктивизма и позитивистички научни метод на коме почива остеологија међусобно искључиви и непомирљиви у савременој археологији, њихова интеграција може пружити комплетнију слику о улози животиња у обликовању људског доживљаја света, о значењима која се придају животињама, као и о самој природи граница између људи и животиња у различитим културним контекстима. 7. I. Živaljević: Big Fish Hunting: Interpretation of stone clubs from Lepenski Vir, in N. Vasić (ed.) Harmony of Nature and Spirituality in Stone (Proceedings of the 2nd International Conference in Kragujevac, Serbia, March 15-16, 2012), Stone Studio Association: Belgrade, pp. 195-206. У овом раду се разматра специфичн тип камених алатки (батови, маљеви) са Лепенског Вира, које су могле бити коришћене у риболову, са циљем да ошамуте рибу. Значај крупне рибе (посебно моруне) у исхрани, систему насељавања и космогонији становника мезолитско-неолитског насеља Лепенски Вир (око 6200-5900. пре н. е.) у великој мери се огледа у археолошком запису: у великој количини пронађених костију моруна, присуству чувених риболиких скулптура од пешчара, али и у костима покојника сахрањених у оквиру насеља, чији изотопски сигнали указују на висок унос рибе. Међутим, постоји много мање података о томе како су ове велике животиње ловљене. Масивни и у великом броју случајева орнаментисани камени батови су првобитно интерпретирани као магијски и култни инструменти; међутим, треба имати у виду да култна и свакодневна употреба одређеног предмета не мора искључивати једна другу. Циљ овог рада је да прикаже материјалне и стилске карактеристике ових предмета, да сагледа контексте у којима су проналажени, и да понуди нову интерпретацију батова као моћних актера у драматичним сусретима са великим рибама. V Оцена Комисије о научном доприносу кандидата, са образложењем: На основу увида у конкурсну документацију и анализе радова кандидаткиње Комисија закључује да др Ивана Живаљевић испуњава све услове предвиђене Законом о научно-истраживачком раду за избор у звање научног сарадника. Штавише, далеко премашује минималне услове за стицање звања научни сарадник на основу вредновања публикованих радова (34.8 остварених поена у односу на минимални услов од 16 поена), утицајности публикованих резултата (20 цитата у међународним часописима) као и целокупне научно-истраживачке делатности. Комисија оцењује да је научни допринос кандидаткиње изванредан - др Ивана Живаљевић је поставила стандарде проучавања археоихтиофауне са археолошких налазишта у Србији, учествовала у развоју нових метода у проучавању археоихтиофауне и остварила значајне резултате за разумевање развоја 12
праисторијских, пре свега мезолитских и неолитских заједница на тлу Србије. На основу свега изложеног, Комисија предлаже да се кандидаткиња др Ивана Живаљевић изабере у звање научног сарадника за научну област Друштвене и хуманистичке науке, ужа научна област Археологија. ПРЕДСЕДНИК КОМИСИЈЕ Др Весна Манојловић Николић, ванр. професор МИНИМАЛНИ КВАНТИТАТИВНИ ЗАХТЕВИ ЗА СТИЦАЊЕ ПОЈЕДИНАЧНИХ НАУЧНИХ ЗВАЊА За друштвене и хуманистичке науке Диференцијални услов од првог избора у претходно Потребно је да кандидат има најмање XX поена, који треба да припадају следећим категоријама: звање до избора у звање Неопходно XX= Остварено Научни сарадник Укупно 16 34.8 Обавезни (1) M10+M20+M31+M32+M33+M4 10 22.8 1+M42+M43+M44+M45+M51+ M52 Обавезни (2) M11+M12+M13+M14+M21+M2 7 12 2+M23+M24+M31+M41+ M42+M51 Виши научни сарадник Укупно 50 Обавезни (1) M10+M20+M31+M32+M33+M4 40 1+M42+M43+M44+M45+ M51+M52 +M53+M54+M61 Обавезни (2)* M11+M12+M13+M14+M21+M2 30 2+M23+M24+M31+M41+ M42 Научни саветник Укупно 70 Обавезни (1) M10+M20+M31+M32+M33+M4 1+M42+M43+M44+M45+ M51+M52 +M53+M54+M61 54 Обавезни (2) * M11+M12+M13+M14+M21+M2 2+M23+M24+M31+M41+ M42 *Напомена: Бодови из категорија М15, М16, М46 и М47, које су имплицитно присутне тамо где се наводе М10 и М40, могу чинити максимално 50% одговарајућег бодовног услова и то само у случају истраживача на научно-лексикографским и научно-лингвогеографским пројектима. 40 13