ИКТ у настави ТИО и Информатике и рачунарства

ИКТ у настави ТИО и Информатике и рачунарства Аутор: Ранко Гребовић Факултет техничких наука, Чачак Интегрисане академске студије Технике и информатике, школска 2017/2018 rankogrebovic@gmail.com Ментор рада: др Папић Жељко, ванр.проф. Апстракт Аутор је у овом раду приказао важност, заступљеност и могућности унапређења примене ИКТ у настави ТИО и информатике у основним школама у Србији на основу прегледа доступне литературе и анкете међу наставницима и ученицима две основне школе о примени ИКТ у настави ТИО и информатике у основној школи у Србији. Кључне речи ИКТ, ТИО, информатика, основна школа, наставник УВОД Информационо-комуникацијска технологија (енгл. information and communications technology) је технологија која користи рачунаре за прикупљање, обраду, похрану, заштиту и пренос информација. Савремена образовна технологија, уз коришћење мултимедијалних система, омогућава ангажовање свих чула у процесу стицања нових знања. Примена информационих технологија постаје основа свакодневног живота. ИKТ обезбеђује више активности ученика у настави и учењу и развија креативност ученика. Информатика и информациона технологија представљају битне садржаје наставе у основним школама. Данашњи ученици захтевају другачије начине учења. Учењем уз помоћ ИКТ постајаће самосталнији и спремнији за самообразовање и целоживотно учење. Интеграција информационо комуникационих технологија у наставни процес подразумева да се стручно усаврше наставници. наставнике, припремити их за живот целоживотног учења, праћења трендова и промена у информационим. Неопходно је пажљиво приступити имплементацији ИKТ система у настави у основним школама. Настава подразумева коришћење наставних средстава, поступака и помагала. Деца и адолесценти највише користе рачунаре и Интернет. Наставници су у обавези да: Познају ИКТ Подстичу употребу ИKТ за рад са децом Уведу елетронска учила у наставни процес Уведу електронске уџбенике у наставни процес Ужестручно се усавршавају у примени ИКТ Циљ предмета Рачунарство и информатика и ТИО је стицање знања, овладавање вештинама и формирање вредносних ставова који доприносе развоју информатичке и технолошке писмености неопходне за даље школовање, живот и рад у савременом друштву, као и оспособљавање ученика да ефикасно и рационално користе рачунаре на начин који не угрожава њихово физичко и ментално здравље. Досадашњи трендови показују да је учење употребом ИKТ ефикасније од просечног предавања и до 30 процената, јер се одржава концентрација корисника на високом нивоу.

1. Савремени дидактички концепт Модерно учење се састоји од традиционалног учења, учења путем аудио лекција, видео лекција, електронског учења, учења на даљину до данашњег вида мобилног учења - м-леарнинг. Улога наставника сада превазилази предавачку и постаје интерактивна. 2. Технички модалитети ИКТ у настави Технички модалитети ИКТ у настави подразумевају софтвере, електронске енциклопедије, он-лине Универзитете, учење на Wебу итд. Они су наставна, ненаставна, логистичка и административна подршка. е-дневник је апликација за вођење онлине наставних књига. Е-матица 3 је централизовани систем Минисарства науке образовања и спорта, онлине варијанта Матичне књиге која садржи све податке о ученицима и наставницима основних и средњих школа у РХ. Интерактивна плоча ( паметна плоча) наставник или ученик слику са рачунара пројектују на плочу и а наставник сам додаје садржај. 2.1. Едукативни софтвери Едукативни програми су компјутерски програми које се користе у образовању. Web 2.0 је скуп мрежних апликација који укључују корисника у стварање садржаја странице. Алати за когнитивно учење Алати организацију аудио и видео садржаја Алати за колаборацију и размену садржаја Алати за друштвене мрежне странице Алати за књижне ознаке (енг. bookmarks) Алати за подстицање креативности Информациони алати Ситуациони алати Алати за конструкцију Алати за комуникацију 2.2. ЛМС Системи за управљање учењем представљају (Wеб) апликације LMS (енг. Learning management system - LMS), је мрежна платформа која омогућује планирање, спровођење и евалуацију учења тако што ученици и наставници размењују материјале. Неки од LMS система су Moodle, Blackboard (WebCT) и Sakai. У Хрватској је популаран CARNetов систем базиран на Moodle LMS -у. Moodle је платформа за управљање курсевима е-учењем. Moodle нуди пакет услуга за управљање курсевима у виду креирања лекција, дистрибуције, организације, анализе, надоградње знања и тестирања учесника, форуме, комуницирање у

реалном времену, видео конференције, календар с најавама будућих и прошлих задатака, задатке с могућношћу повратне информације и коментара те праћење рада ученика на предмету, а и наставник информатике може постављати разне додатне материјале за ученике. LMS може да се користи за све школске предмете. 2.3. Hot Potatoes Један од програма који је применљив у свим предметима је Hot Potatoes. У Hot Potatoesу постоји 6 апликација: JQuiz апликација за израду квизова с одабиром тачниу одговора. ЈQуиз је најчешће коришћена апликација у Hot Potatoesу. JCross апликација помоћу које наставник информатике израђује укрштенице. Ово је примена забавног, такмичарског елемета у методологији предавања. JMatch апликација која даје задатке спајања. JClose апликација која даје задатке надопуњавања. JMix апликација за израду задатака поретка. The Masher апликација помоћу које наставник информатике може објединити више типова питања у једну целину 3. Оперативни модалитети ИKТ у настави 3.1. Интернет World Wide Web или Интернет је мрежни сервис који нуди приступ мрежи хипертекстуалних и хипермедијских материјала на Интернету (лоцираних на Web страницама) кроз Web прегледаче. Учење путем Интернета је вид едукације у којем се наставни садржаји презентују полазницима путем Интернета. У оквиру електронског учења разликују се четири дисциплине: 1. образовање на даљину (курсеви као скупови фајлова повезани хиперлинковима са мноштвом мултимедијалних елемената дигиталног садржаја; 2. образовање у правом моменту (запослени се повремено шаље на усавршавање ), 3. образовање коришћењем интернета 4. образовање током читавог живота (концепт доживотног учења ). Предавања су најчешће на принципу Web презентације. Оне могу бити једноставне или статичке направљене у HTML, флеш Web презентације са анимираним графичким странама, ппт презентације. Мобилно учење подразумева употребу учења уз помоћ мобилних уређаја. Предност мобилних уређаја је та што се скоро сваки може конектовати на глобалну светску мрежу звану интернет. Данас у Србији постоји предрасуда у вези са овим начином учења. 3.2. Дигитални образовни садржаји учењу. У дигиталне образовне садржаје спадају сви дигитални документи који се користе у настави и

Дигитални образовни садржаји могу бити: Текстуални (докумени са екстензијама.пдф (Printable document file),. доц (Word),.ртф (Нотепад) Слике Презентације (Microsoft PowerPoint) HTML (Hyper Text Markup Language) програмски језик који инструира Гугл како да приказује веб страницу. Мултимедијални садржаји могу бити у облику текста, графике, анимације, видеа и звука. 4. Улога наставника информатике у настави базираној на ИKТ Улога наставника информатике у настави базираној на ИKТ је да изгради ученицима систем критичког мишљења, буде извор релевентих иинформација као и саветодавац по питању селекције извора информација, што је, у данашњој инфомационој прелављености, кључна вредност у стицању знања и образовања. 5. Проблеми у примени ИKТ у настави Технички захтеви Кадровски захтеви Поистовећивање гуглања и истраживања Интернета Свођење наставника на модератора и инструктора 6. Примена ИKТ у настави Информатике и техничког образовања у школама у Србији На територији наше државе је уочен недостатак истраживања у образовању а у исто време креатори образовних политика се све више ослањају на резултате међународних истраживања (нпр.писа, ТИММС). У претходне две године УПИС је спровео неколико истраживања. Нека од њих су: - ИKТ у настави школа на територији Р.Србије, преглед стања и перспективе развоја (мај 2009, Ресурс Центар Министарства просвете Октобар 2010.) - Ставови просветних радника о оспособљености за коришћење рачунара и интернета у настави (фебруар-мај 2009.) - Употреба лиценцног софтверау образовању (јануар-мај 2010.) Резултати су противуречни. Ученици основних школа у Србији сматрају да им у ИКТ у настави у глобалу помаже. Међу ученицима је примећена недовољна информисаност о могућностима коришћења рачунара за лакше савладавање наставних садржаја. Ученици у градској средини углавним више сати дневно користе Интернет. Постојећи ниво опремљености само делимично задовољава потребе. Наставници сматрају да примена ИКТ у образовању захтева бољу опремљеност. Уочава се неразумевање савременог дидактичком концепта међу наставницима у виду фаворизовања традиционалног приступа настави.

7. Истраживање у вези са ИКТ у настави у школама у Србији споведено од стране аутора Циљ: Аутор је имао за циљ да на узорку ученика и наставника у две основне школе у Србији анкетарно истражи обим и потенцијал примене ИКТ у настави техничког образовања и информатике у основним школама у Србији. Методологија: Питања у анкети за наставнике: Да ли бисте волели више ИКТ у настави? Имате ли приступ рачунару код куће? Колико сте минута дневно на Интернету? Колико минута дневно користите паметни телефон? Имате ли налог на друштвеним мрежама? Користите ли ИКТ у настави? Сматрате ли да је опремљеност школе за наставу уз помоћ ИКТ задовољавајућа? Да ли бисте били спремни да се добровољно ангажујете око самоусавршавања у вези са ИКТ? Сматрате ли да ИКТ у настави дају боље резултате од традиционалних наставних метода? Питања у анкети за ученике: Да ли би волео/ла више ИКТ у настави? Да ли би волео/ла да имаш више часова информатике? Имаш ли приступ рачунару код куће? Колико си минута дневно на Интернету? Колико минута дневно користиш паметни телефон? Имаш ли налог на друштвеним мрежама? Да ли би користио/ла услуге Интернет сале у школи? Подаци су обрађени коришћењем програма СПСС. Резултати:

Анкета за наставнике Више ИКТ у настави би волело Приступ рачунару код куће има Налог на друштвеним мрежама Опремљеност школе за наставу уз помоћ ИКТ задовољавајућа Добровољно би се ангажовало око самоусавршавањ а у вези са ИКТ ИКТ у настави дају боље резултате Време на Интернету Паметни телефон користи 53 или 91% 55 или 94% 41 или 70% 43 или 74% 48 илити 82% испитаника 43 илити 74% испитаника 30 до 120 мин 51 или 90% Анкета за ученике Више ИКТ у настави би волело Приступ рачунару код куће има Налог на друштвеним мрежама Више часова информатике би волело Услуге Интернет сале у школи је навео да би користио Време на Интернету Паметни телефон користи 87 или 81% 96 или 98% 94 или 87% 93 или 86% 101 илити 94% 2-5 сати По неколико сати

Анализа података Наставници користе технилогију, схватају њене предности и на основу ових података се закључује да су сасвим спремни за ширу имплементацију ИКТ у настави. С обиром на то да је опште познато да је опремљеност школа за наставу подржану са ИКТ на врло ниском нивоу, стиче се утисак да испитани наставници нису довољно упознати са суштином наставе подржане са ИКТ, што иплицира потребу са подробнијом едукацијом наставника на овом пољу. Ученици су и више него спремни да им се настави држи уз помоћ ИКТ јер се технологијом пуно баве, разумеју је, део је њиховог живота и сасвим би им сигурно било лакше кад би могли да се образују у том смислу. Општи закључак о истраживању Иако је потребна едукација и финансирање, испитане школе су спремне за подробнију имплементацију ИКТ у настави. Закључак Образовни систем треба да прати савремене трендове и да примењује савремену технологију. Увођење информационе технологије у наставу техничког образовања и информатике је адекватан одговор на ову потребу у интересу детета које активно користи ИКТ и које мора да буде образовано по савременом дидактичком концепту. Образовни систем у Србији технички и кадровски често није у стању да спроведе примену ИКТ у основним школама, али ово истраживање указује да постоји плодно тле за примену ИКТ у настави ТИО иинформатике и рачунарства у основним школама.

Литература Beauchamp, G. (2004). Teacher Use of the Interactive Whiteboard in Primary Schools: towards an effective transition framework. Technology, Pedagogy and Education, 13(3), str. 327-348. Богдановић M. (2010). Образовни софтвери, Образовање и национално васпитање, Тематски зборник: Могућност националног васпитања у време глобализације. Учитељскi факултет, Врање. ISNBN 978-86- 82695-71-4, COBISS.SR-ID 176593932 Bogdanović, М. (2012). Growing Importance of Distance Education, I.J.Modern Education and Computer Science, 2012, 3, pp. 35-41, Published Online April 2012 in MECS (http://www.mecs-press.org/), DOI: 10.5815/ijmecs.2012.03.05 Berčanski i sar. ТЕХНОЛОГИЈA ЗА БОЉЕ ШКОЛЕ. Београд : Чигоја штампа : Microsoft Software, 2013 Bursać i sar. INFORMACIONE TEHNOLOGIJE U NASTAVI. CARNet. (14. Lipanj 2016). Zašto e-škole. Preuzeto 20. Kolovoz 2016 iz CARNet: http://www.carnet.hr/eskole/sto_su_e-skole/zasto_e-skole Mateja Činko. Upotreba informacijske i komunikacijske tehnologije u nastavi. Diplomski rad. SVEUČILIŠTE U RIJECI. FILOZOFSKI FAKULTET U RIJECI, ODSJEK ZA PEDAGOGIJU. 2016. Đelošević Nemanja. LMS u učenju. Univerzitet u Kragujevcu, 2010. Green, B.A., Collier, K.J., & Evans, N. (2001). Teaching tomorrow s class today: English by telephone and computer from Hawaii to Tonga. In L.E. Henrichsen (Ed.), Distance-learning programs (pp. 71-82) Alexandria, VA: Teachers of English to Speakers of Other Languages, Inc. Goran Jovišić. Primena IKT u nastavi tehničkog obrazovanja i informatike u Srbiji. Rezultati istraživanja. IKT i izborni predmet informatika i računarstvo u osnovnimškolama na teritoriji R.Srbije u školskoj 2009/2010 godini. Sremski Karlovci Kismihok, G. (2007). The role of mobile learning in European education, Mobile learning report 2007, China, Corvinno Technology Transfer Center Ltd, Hungary, Budapest Lim, C.P. & Oakley, G. (2013). Information and communication technologies (ICT) in primary education: Opportunities and supporting conditions (pp.1-18). In L.Y., Tay & C.P., Lim (Eds,), Creating Holistic Technology-Enhanced Learning Experiences. Netherlands (Rotterdam): Sense Publishers

Lukša, Ž, Vuk, S, Pongrac, N, Bendelja, D. (2014). Tehnologija u nastavi prirode i društva u osnovnoj školi. EdBi, 1:27-35. Ана Ж. Пешикан. Филозофски факултет, Универзитет у Београду. НАЈЧЕШЋЕ ЗАБЛУДЕ О ИНФОРМАЦИОНО-КОМУНИКАЦИОНИМ ТЕХНОЛОГИЈАМА У ОБРАЗОВАЊУ. doi: 10.5937/nasvas1601031P Прегледни рад НВ год. LXV 1/2016. Pović i sar. Primjena informacijsko-komunikacijske tehnologije u osnovnim i srednjim školama u Republici Hrvatskoj. Ranguelov et al (2011). Ključni podaci o učenju i inovacijama kroz ICT u školama u Europi 2011. IZVRŠNA AGENCIJA ZA OBRAZOVANJE, KULTURU I AUDIO-VIZUALNE MEDIJE P9 EURYDICE. Aleksey Semenov. INFORMATION AND COMMUNICATION TECHNOLOGIES IN SCHOOLS. A HANDBOOK FOR TEACHERS. UNESKO, 2005. Службени гласник РС Просветни гласник, број 05/10. Правилник о општим стандардима постигнућа образовним стандардима за крај обавезног образовања, 2010 Amel Toroman, dipl.ing.el., mr.sc. Esad Bajramović. POBOLJŠANJE NASTAVNOG PROCESA PRIMJENOM INFORMACIONO - KOMUNIKACIONIH TEHNOLOGIJA. 8. Naučno-stručni skup sa međunarodnim učešćem KVALITET 2013, Neum, B&H, 06. 08. juni 2013. Voskresensk, Glušac. Metodika nastave informatike. Tehnički fakultet "Mihajlo Pupin" Zrenjanin, 2007. Džigurski i sar. ИСТРАЖИВАЊЕ О УПОТРЕБИ ИНФОРМАЦИОНО-КОМУНИКАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА У ШКОЛАМА У СРБИЈИ.