УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ 4 НАЗИВ ФАКУЛТЕТА

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ 4 НАЗИВ ФАКУЛТЕТА I ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ПОДОБНОСТИ КАНДИДАТА, ТЕМЕ И МЕНТОРА ЗА ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ (Свака рубрика мора бити попуњена.) ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ Орган који је именовао комисију: Наставно-научно веће Филозофског факултета у Новом Саду Датум именовања комисије: 17.12.2015. Састав комисије: 1. Вуксановић, Дивна редовни проф. Теорија културе и Естетика презиме и име звање ужа научна област Факултет драмских уметности Универзитета уметности у Београду установа у којој је запослена Председник комисије функција у комисији 2. Смиљанић, Дамир ванредни проф. Филозофске науке презиме и име звање ужа научна област Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду установа у којој је запослен Ментор функција у комисији 3. Пралица, Дејан доцент Новинарство презиме и име звање ужа научна област Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду установа у којој је запослен Члан функција у комисији 4. презиме и име звање ужа научна област установа у којој је запослен-а функција у комисији 5. презиме и име звање ужа научна област установа у којој је запослен-а функција у комисији

II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ 1. Име, име једног родитеља, презиме: Андреа (Весна) Ратковић 2. Датум рођења: 09.06.1985. Место и држава рођења: Нови Сад, СФРЈ II.1 основне студије година уписа: 2004. година завршетка: 2009. просечна оцена током студија: 8,78 универзитет: Универзитет у Новом Саду факултет: Филозофски факултет студијски програм: Филозофија звање: Професор филозофије II.2 мастер студије година уписа: 2009. година завршетка: 2010. просечна оцена током студија: 9,86 универзитет: Универзитет у Новом Саду факултет: Филозофски факултет студијски програм: Филозофија звање: Мастер професор филозофије научна област: Филозофске науке наслов завршног рада: Трансформације херменеутике. Историјско-филозофски осврт на херменеутичке концепције II.3 докторске студије година уписа: 2010. универзитет: Универзитет у Новом Саду факултет: Филозофски факултет студијски програм: Филозофија број ЕСПБ до сада остварених: 135 просечна оцена током студија: 9,69

II.4 приказ научних и стручних радова 1. Андреа Ратковић, Абортус: (био)етички, феминистички и правни приступ у: З. Шијачки (ур.), Европска унија и родна равноправност, књига 3, Покрајински завод за равноправност полова, Нови Сад, 2011, стр. 79-86. М 45 кратак опис садржине: Приступајући проблематици намерног прекида трудноће из (био)етичке, феминистичке и правне перспективе тумачења, ауторка рада тежи ка његовом што потпунијем сагледавању и што бољем разумевању, а у циљу изналажења решења које би, пре свега, било од користи за припаднице женског рода. У раду се заступа став да право на абортус представља неотуђиво право сваке жене, те да о контроли фертилности не треба да одлучује нико други сем ње саме. Наглашавајући да право на абортус чини део корпуса репродуктивних права и слобода, као и да је реч о личном, диспозитивном, неотуђивом и неимовинском праву које припада искључиво жени, ауторка настоји да спроведе аргументовану критику апсолутне забране абортуса с обзиром на уверење да она као таква стоји у супротности са правом жене на приватни живот и његово самостално обликовање. Иако се у раду абортус не сматра пожељним средством у процесу планирања породице, став који ауторка заступа јесте да он мора бити дозвољен како би се жени пружила слобода да не пристане на рађање против своје воље. рад припада проблематици докторске дисертације: ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО 2. Андреа Ратковић, Фабриковање идентитета кроз језик масовних медија у: Интеркултуралност, бр. 3, Завод за културу Војводине, Нови Сад, 2012, стр. 178-194. М 52 кратак опис садржине: У раду се разматра питање да ли је паралелно са напретком језика текао и развој саме комуникације, јер иако је захваљујући савременим медијима она унапређена у квантитативном погледу стиче се утисак да се њена квалитативна компонента све чешће занемарује. Како би се утврдило да ли је оправдано говорити о деградацији медијског језика као и медијске комуникације, ауторка рада промишља пре свега негативна својства медија, ради расветљавања њихових ефеката на савременог човека. При томе је посебна пажња посвећена анализи медијских продукција стварности и идентитета, односно начина на који се индивидуе односе према њима.

рад припада проблематици докторске дисертације: ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО 3. Андреа Ратковић, Продуковање уметности у ери масовног конзумеризма у: Е. Успенски, В. Коларић (ур.), У трагању за уметничком формом, Факултет драмских уметности, Београд, 2012, стр. 179-182. М 45 кратак опис садржине: Разумевање савремене уметности које се елаборира у раду треба посматрати као резултат промишљања која ниједног тренутка не претендују на објективност, односно неутралност. Такође, поменута промишљања, иако свесна чињенице да је уметничко дело у погледу онога што може да пружи неизмерно, имају у виду и да је оно што се у додиру са тим делом открива крајње ограничено, и да се услед тога улога уметности не сме прецењивати. То, заправо, значи да тиме што подстиче на размишљање које као своје исходиште може да има и разумевање, уметност никада не пружа готове и коначне одговоре. Наиме, она првенствено поставља питања на која свако појединачно и за себе треба да дође до одговора који у највећој мери зависе од начина на који ће једно уметничко дело бити доживљено и схваћено. Питање на које се настоји одговорити тиче се статуса уметности у ери масовног конзумеризма, као и начина на који се она доживљава у XXI веку. рад припада проблематици докторске дисертације: ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО 4. Андреа Ратковић, Мултикултуралност и национална политика, у: Интеркултуралност, бр. 5, Завод за културу Војводине, Нови Сад, 2013, стр. 64-82. М 52 кратак опис садржине: У раду се указује на чињеницу да је свако мултикултурално друштво озбиљно угрожено уколико је у њему на делу идеологија у којој је акценат на националној политици. Наиме, у срединама које су оптерећене вођењем политике која у први план ставља искључиво једну, а занемарује све остале културно-етничке групе, складна коегзистенција оних који се међу собом разликују није могућа. Стога ауторка рада наглашава да иако једно друштво може да буде изразито мултикултурално, то никако не значи и да је у њему на делу политика која инсистира на цивилизованом и равноправном егзистирању различитих културних, националних, религијских и других група. Међутим, увиђајући да и сам мултикултурализам има извесна ограничења, она предлаже увођење концепције националних политика која би сваком појединцу као грађанину могла гарантовати индивидуална права а, у зависности од његове припадности одређеној културној групи, признати и посебна права.

рад припада проблематици докторске дисертације: ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО 5. Андреа Ратковић, Култура сексуалности и медији: колико смо као друштво отворени за дискурс о феномену људске сексуалности?, у: Интеркултуралност, бр. 7, Завод за културу Војводине, Нови Сад, 2014, стр. 70-83. М 52 кратак опис садржине: Захваљујући својој експанзији и утицају који је временом бивао све већи, медији су постали један од водећих механизама за детерминисање човека, то јест за обликовање његовог погледа на свет. Будући да се у тексту настоји утврдити у коликој мери су актуелни медији одговорни за (ре)дефинисање човекове свести по питању секса, сексуалности, интимности, љубави и сличних феномена, посебна пажња се поклања анализи медијских представа људске сексуалности. С обзиром на то да су медијске слике сексуалности и свега оног што је у вези са њом неретко иреалне, неминовно се у питање доводи основаност, објективност и истинитост медијских порука. Оно што се жели показати јесте то да медији својим наметањем друштвено пожељне концепције сексуалности и сексуалних идентитета доприносе ограничавању сексуалних слобода, као и одржавању сексуалне неравноправности. Отвореним промовисањем оних видова сексуалности који су друштвено пожељни, те неадекватним приказом оних који то нису, медији негативно утичу на индивидуе чији се лични афинитети и ставови косе са доминантним формама презентовања сексуалности. Због тога се у тексту указује и на потребу за деконтаминацијом извесних медијских садржаја, како би лимитирано поимање сексуалних права и слобода било замењено културом сексуалности, у оквиру које нема места за полне, родне и сексуалне предрасуде и стереотипе, мизогинију, шовинизам, хомофобију, сексизам, и томе слично. рад припада проблематици докторске дисертације: ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО 6. Андреа Ратковић, Медији у служби идеологизованих политичких стратегија, у: Д. Валић Недељковић, Н. Кнежевић, Д. Грухоњић, (ур.), Улога медија у нормализацији односа на Западном Балкану (зборник радова бр. 2), Филозофски факултет у Новом Саду, Одсек за медијске студије, Центар за истраживање религије, политике и друштва, Нови Сад, 2015, стр. 176-192. M33

кратак опис садржине: Главна теза која се заступа у чланку јесте та да на актуелној медијској сцени унутар нашег друштва влада протекционизам медија према идеологизованим политикама, будући да се поменути медијски протекционизам види као последица инструментализације самих медија кроз деловањеразних идеолошких групација. Поред тога, у тексту се указује и на све заступљенију медијску праксу продуковања јавности. Полазећи од радикалне друштвене критике, ауторка чланка изнова промишља аргументације изнете од стране Адорна, Хоркхајмера, Маркузеа и других критичара медија, те настоји да их промисли из перспективе конзумената медијских садржаја,на почеткуxxi века. Пошто је једна од негативних пратећих појава политички изманипулисаних медијских пракси управо идеологизација говора, чињеница је да она нужно води редукцији свега особеног код индивидуа. На тај начин се ствара клима која је изразито неповољна према свему што се у односу на опште јавно мњење јавља као друкчије. Промишљање конкретних идеологизованих политичких стратегија које се спроводе управо захваљујући медијима, има као циљ и да укаже на неке од могућности које указују на питања како ограничити такве праксе. рад припада проблематици докторске дисертације: ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО Андреа Ратковић, Идеологизовани медији и социо-културни М 52 диверзитет, у: Интеркултуралност, бр. 10, Завод за културу 7. Војводине, Нови Сад, 2015 (у штампи). кратак опис садржине: У раду се настоје промислити идеологизоване медијске стратегије, те њихове импликације по културни контекст нашег друштва. Полазећи од покрајинског медијског сервиса и формата који су намењени представницима мањинских заједница, ауторка овог рада жели да укаже на одговорност РТВ-а за наметање идеологизованих представа о социо-културним групацијама које живе у Војводини, као и за афирмацију културног монизма. Наиме, иако у својој програмској схеми има поприличан број емисија намењених мањинама, ова медијска кућа богатство културне разноликости покрајине не користи ради заснивања квалитетне и конструктивне интеракције између репрезената различитих социо-културних заједница. Изнета аргументација треба да послужи као увод у интердисциплинарне студије медија и анализу инструментализација у области медијског деловања, при чему се посебна пажња посвећује анализи негативних последица идеологизованих медијских пракса, али и изналажењу потенцијалних решења за њихово превазилажење.

рад припада проблематици докторске дисертације: ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО Андреа Ратковић, Улога медија у афирмацији идеологизованих социокултурних М 63 идентитета, у: А. Ратковић (ур.), Социјалне 8. (де)конструкције идентитета, Центар за афирмацију слободне мисли, Сремски Карловци, 2015 (у штампи). кратак опис садржине: На примеру идеолошких политика унутар нашег друштва и њима својствених пракси, ауторка рада настоји да укаже на злоупотребе медија од стране актуелних политичких идеологија и њихове негативне последице, али и да скрене пажњу на одговорност самих медија за (ин)директан допринос идеологизацији друштвених субјеката. Оно што се такође жели истаћи јесте то да се идеологизовани политички дискурс, који тренутно доминира на нашој медијској сцени, само у извесној мери разликује од оног који је био својствен неким ранијим кризним временима, и то у погледу његове форме, односно начина на који се у медијима говори. Рад припада проблематици докторске дисертације: ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО Р. Бр. 9. Аутори, наслов, издавач, број страница Андреа Ратковић, Медијске (ре)интерпретације културног контекста и њихов утицај на хомогенизацију друштвених односа, у: Контексти I, Филозофски факултет у Новом Саду, Нови Сад, 2015 (у штампи). категорија М 63 кратак опис садржине: Полазећи од специфичног културног контекста карактеристичног за Војводину, односно културног диверзитета као њеног битног својства, текст настоји промислити на који начин, којим поводом и са каквим импликацијама се медији баве овим феноменом. Посебна пажња поклања се анализи одговорности медија за неадекватне приказе одређених заједница с обзиром на њихову националну, етничку, верску и другу опредељеност, а самим тим и за стварање друштвене климе унутар које доминира нетолерантност према свему што је друго и другачије у односу на већинску заједницу и њој својствени систем вредности. Узимајући у обзир чињеницу да медији представљају важан фактор у процесима дефинисања и конституисања одговарајућег социо-културног

контекста, односно фактор путем којег се спроводе и реализују интереси моћних групација, оправдано је претпоставити да они својим праксама доприносе фаворизовању политичких, религијских, културних и других концепција које у свом фокусу имају наметање одређеног вредносног система. рад припада проблематици докторске дисертације: ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО III ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ КАНДИДАТА III.1 услови дефинисани за кандидата студијским програмом: Положени испити прве и друге године докторских студија. Одговарајућа научна продукција (најмање три објављена или за штампу прихваћена научна рада). III.2 Да ли кандидат испуњава услове? ДА НЕ Образложење: Кандидаткиња Андреа Ратковић је током апсолвирања докторских студија сакупила 135 ЕСПБ. Досад је објавила шест научних радова, а још три научна рада су јој прихваћена за штампу. Тиме кандидаткиња испуњава услове за пријаву и израду докторске дисертације. IV ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ПРЕДЛОЖЕНОГ МЕНТОРА IV.1 ПОДАЦИ О МЕНТОРУ Биографија ментора (до 500 карактера): Дамир Смиљанић је завршио основне и магистарске студије Филозофије/Театрологије и науке о медијима/социологије на Фридрих-Александер Универзитету Ерланген-Нирнберг (СР Немачка) 1998. године, са одличним успехом. Докторске студије Филозофије је на истом универзитету уписао 1998. и завршио 2005. године, одбраном докторске дисертације под називом:филозофска позиционалност у светлу перспективизма. Од 2007. године ради као доцент на Одсеку за филозофију Филозофског факултета у Новом Саду. Године 2012. је изабран у звање ванредног професора. Објавио је три монографије и око четрдесет радова у домаћим и страним зборницима и часописима.

Радови из уже научне области којој припада предлог докторске дисертације: Дамир Смиљанић, Поновно рођење духа у медијима. Специфичност М 14 1. медијалног обрата у филозофији духа, у: Будућност медија, Свеучилиште Сјевер, Центар за филозофију медија и медиолошка истраживања, Загреб 2015, стр. 13-25. Дамир Смиљанић, Дебата о људском парку у светлу медијалне М 33 2. рецепције, Зборник од Првата меѓународна интердисциплинарна конференција Биоетиката Знак на новото доба: биоетиката, медиу мите, правото и медицината, Скопље, 2012, стр. 1-8. 3. Дамир Смиљанић, Синестетика. Скица патичке теорије сазнања, Адреса, Нови Сад, 2011, 291 стр. (поглавље Синестетичка теорија језика, стр. 213-239). М 42 4. Дамир Смиљанић, Иритације. Синестетички огледи, Адреса, Нови Сад, М 42 2014, 225 стр. (оглед Херменеутика дражи, стр. 5-35). Дамир Смиљанић, Поглед скривеног Трећег. (Не)култура воајеризма у М 52 5. добу масовних медија, Интеркултуралност, бр. 2, Завод за културу Војводине, Нови Сад, 2011, стр. 40-53 Дамир Смиљанић, Моћ црне магије и (не)моћ језика. Краусова борба М 63 6. против штампе као модел критике културе, Златна греда, бр. 107, Друштво књижевника Војводине, Нови Сад, 2010, стр. 25-27 IV.1 услови дефинисани за ментора у области којој припада докторска дисертација: Најмање пет научних радова у домаћим и страним публикацијама из одговарајуће области студијског програма у последњих десет година као општи услов. Најмање три научна рада у часописима са ССЦИ листе (М 21-М 24) из уже научне области Филозофске науке као додатни услов. IV.2 Да ли ментор испуњава услове? ДА НЕ Образложење: Дамир Смиљанић је поред Филозофије на основним и магистарским студијама на Универзитету Ерланген-Нирнберг такође студирао и Театрологију и науку о медијима. Објавио је четири рада у часописима са ССЦИ листе (1 х 22, 3 х М 23), чиме је испунио додатни формални услов за ментора на докторским студијама Филозофије. Такође је објавио неколико научних радова у домаћим и страним публикацијама из уже научне области којој припада предлог докторске дисертације (Херменеутика, Филозофија медија), чиме је испунио услов за ментора докторске дисертације на тему Херменеутичка критика језика медија. На основним студијама Филозофије и Интердисциплинарним докторским студијама Филозофског факултета у Новом Саду предаје Филозофију језика (изборни предмет), а на докторским студијама Филозофије Херменеутику (изборни предмет); у склопу новоакредитованог студијског програма Филозофије осмислио је и

држаће предавања из изборних предмета Епистемологија медија (основне студије Филозофије) и Филозофија медија (основне студије Журналистике). С обзиром на научну продукцију, интердисциплинарност свог академског образовања и предмете које предаје на свим нивоима студија Филозофије, Дамир Смиљанић у потпуности испуњава услове ментора докторске дисертације Андрее Ратковић Херменеутичка критика језика медија. V ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ V.1 формулација назива тезе (наслова) Херменеутичка критика језика медија Наслов тезе је подобан? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО V.2 предмета (проблема) истраживања Начин формирања и преношења информација кроз медије је проблем од значаја како за филозофију, тако и за сваку шире рефлектовану теорију медија. Пошто се често показује да се информације у медијима формирају и пласирају под утицајем уских, партикуларних интереса, који могу бити идеолошки обојени, поставља се задатак критичке реконструкције (ре)продукције (бе)смисла кроз језик медија. Посматраноса становишта херменеутике, посебно би требало да буде интересантно критичко анализирање начина функционисања језика медија, јер се управо херменеутика бави питањем под којим условима интерсубјективна комуникација може бити сувисла и успешна, те када долази до отуђења у њој, и и на који начин се може поспешити процес међусобног разумевања који је неопходан за мирољубиву и толерантну коегзистенцију људи различитих светоназорних, верских, политичких и културних оријентација у одређеном друштвеном простору. Предмет истраживања је подобан? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО V.3 познавања проблематике на основу изабране литературе са списком литературе Кандидаткиња у свом раду из перспективе херменеутике треба да размотри мишљења представника критичке филозофије медија (Ж. Бодријар, Г. Дебор, П. Вирилио, Џ. Фиск, и др.) и критичке теорије друштва (Т. В. Адорно, М. Хоркхајмер, Х. Маркузе, Ј. Хабермас), као и схватања представника домаће и регионалне научне заједнице који се баве конкретним примерима злоупотребе језика медија у идеолошке и друге партикуларне сврхе. Тиме кандидаткиња проблем (зло)употребе језика медија намерава довести у контекст тумачења савремене дисциплине као што је филозофија медија,

истовремено имајући у виду неке класичне проблеме филозофије језика (проблем смисла и значења, контекстуализација језика, настанак жаргона и других девијантних форми говора), као и филозофије културе (отуђење човека, проблем (не)разумевања Другог, односа према страном). Да се ауторка тезе, приликом одабира литературе, руководи интердисциплинарним интересима показује и то да у фокус њеног интересовања доспевају и оне теорије, односно публикације, у којима се тематизују модерни феномени идеолошке и политичке индоктринације социјалних субјеката, који су од интереса за социологију, културолошке науке, па чак и за социјалну лингвистику а изразити акценат се ставља на конкретне примере анализе дискурса масовних медија. Литература, коју користи кандидаткиња, није ограничена на филозофске текстове, него обухвата и оне публикације које се баве конкретним медијским праксама и примерима (зло)употребе језика медија. Тиме је јасно да ће ова докторска дисертација осим своје чврсте филозофске интенције такође имати и интердисциплинарни карактер. Наведени списак литературе је примерен како филозофском, тако и интердисциплинарном интересовању кандидаткиње. Списак литературе: 1. Адорно, Т, Жаргон аутентичности, Нолит, Београд, 1978. 2. Adorno, T. W., Horkheimer, M., Sociološke studije, Školska knjiga, Zagreb, 1980. 3. Agamben, G., Ono što ostaje od Aušvica, Antibarbarus, Zagreb, 2008. 4. Алтисер, Л., Идеологија и државни идеолошки апарат, Карпос, Лозница, 2009. 5. Arendt, H., Politički eseji, Antibarbarus, Zagreb, 1996. 6. Арент, Х., Истина и лаж у политици, Филип Вишњић, Београд, 1994. 7. Аристотел, Реторика, Независна издања, Београд, 1987. 8. Бодријар, Ж., Симулакруми и симулација, Светови, Нови Сад, 1991. 9. Бретон, Ф., Изманипулисана реч, Клио, Београд, 2000. 10. Бригс, А., Берк П., Друштвена историја медија, Клио, Београд, 2006. 11. Бригс, А., Кобли П., Увод у студије медија, Клио, Београд, 2005. 12. Brkić, J. (ur.), Čemu još filozofija, Centar za kulturnu djelatnost SSO, Zagreb, 1978. 13. Бугарски, Р., Нова лица језика, Чигоја штампа, Београд, 2002. 14. Бурдије, П., Нарцисово огледало, Клио, Београд, 2000. 15. Butler, J., Raščinjavanje roda, Šahinpašić, Sarajevo, 2005. 16. Чомски, Н., Нужне илузије, Светови, Нови Сад, 2000. 17. Чомски, Н., Контрола медија, Рубикон, Нови Сад, 2008. 18. Дебор, Г., Друштво спектакла, Породична библиотека бр. 4, анархија/блок 45, Београд, 2003. 19. Descartes, R., Meditacije o prvoj filozofiji, CKD SSO Izvori i tokovi, Zagreb, 1975,

str. 199. 20. Доло, Л., Индивидуална и масовна култура, Клио, Београд, 2000. 21. Еко, У., Код, Народна књига-алфа, Београд, 2004. 22. Еко, У., Култура, информација, комуникација, Нолит, Београд, 1973. 23. Фидлер, Р., Медиаморфозис, Клио, Београд, 2004. 24. Fiske, J., Television Culture, Routledge, London and New York, 1987. 25. Foucault, M., Reči i stvari, Nolit, Beograd, 1971. 26. Франкфурт, Х. Г., О просеравању, Вега медиа, Нови Сад, 2006. 27. Фројд, С., Психологија масе и анализа ега, Федон, Београд, 2006. 28. Гадамер, Х.-Г., Ум у доба науке, Плато, Београд, 2000. 29. Гадамер, Х.-Г., Европско наслеђе, Плато, Београд, 1999. 30. Gadamer, H.-G., Istina i metoda, Veselin Masleša, Sarajevo, 1978. 31. Gadamer, H.-G., Hörmann, H., Eggers, H., Učenje i razumijevanje govora, Studentski centar Sveučilišta, Zagreb, 1977. 32. Гронден, Ж., Увод у филозофску херменеутику, Академска књига, Нови Сад, 2010. 33. Хабермас, Ј., Јавно мњење, Mediterran Publishing, Нови Сад, 2012. 34. Хајдегер, М., Предавања и расправе, Плато, Београд, 1999. 35. Ivas, I., Ideologija u govoru, Hrvatsko filozofsko društvo, Zagreb, 1988. 36. Јанићијевић, Ј., Комуникација и култура, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци-Нови Сад, 2006. 37. Јасперс, К., Филозофија егзистенције, Просвета, Београд, 1973. 38. Келнер, Д., Медијска култура, Клио, Београд, 2004. 39. Кин, Џ., Медији и демократија, Филип Вишњић, Београд, 1995. 40. Le Bon, G., Psihologija gomila, Narodna knjižnica, Zagreb, 1920. 41. Лиотар, Ж.-Ф., Раскол, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци, Добра вест, Нови Сад, 1991. 42. Липовецки, Ж., Доба празнине. Огледи о савременом индивидуализму, Књижевна заједница Новог Сада, Нови Сад, 1987. 43. Лоример, Р., Масовне комуникације, Клио, Београд, 1998. 44. Lull, J., Media, Communication, Culture: A Global Approach, Polity Press, Cambridge, UK, Columbia University Press, New York, 2000. 45. Маклуан, М., Гутенбергова галаксија. Настајање типографског човека, Нолит, Београд, 1973. 46. Маклуан, М., Познавање општила човекових продужетака, Просвета, Београд, 1971. 47. Манхајм, К., Идеологија и утопија, Нолит, Београд, 1978.

48. Marcuse, H., Čovjek jedne dimenzije, Veselin Masleša, Sarajevo, 1989. 49. Marcuse, H., Eros i civilizacija: Filozofsko istraživanje Freuda, Naprijed, Zagreb, 1985. 50. Marcuse, H., Kraj utopije. Esej o oslobođenju, Stvarnost, Zagreb, 1978. 51. McQuail, D., Mass Communication Theory: An Introduction, Sage Publications, Beverly Hills, 1983. 52. Merleau-Ponty, M., Fenomenologija percepcije, Veselin Masleša-Svijetlost, Sarajevo, 1990. 53. Милетић, М., Ресетовање стварности, Протокол, Београд, 2008. 54. Miščević, N., Filozofija jezika, Naklada Jesenski i Turk, Zagreb, 2003. 55. Паић, И., Производња идеологије, Просвета, Београд, 1984. 56. Платон, Гозба, Моно и Мањана, Београд, 2002. 57. Profaca, M., Subjekt, nasilje i pravo na kontingenciju, Hrvatsko filozofsko društvo, Zagreb, 2009. 58. Радојковић, М., Медиум синдром, Протокол, Нови Сад, 2006. 59. Рељић, С., Одумирање слободних медија, Службени гласник, Београд, 2011. 60. Schilling, C., The Body and Social Theory, SAGE, London, 2012. 61. Shusterman, R., The Silent, Limping Body of philosophy in: Taylor Carman, Mark B. N. Nansen (editors), The Cambridge Companion to Merleau-Ponty, Cambridge University Press, London, 2005. 62. Soames, S., Philosophy of Language, Princeton University Press, Princeton and Oxford, 2010. 63. Сремац, С., Кнежевић, Н., Валић Недељковић, Д. (ур.), Медији, религија и насиље, ЦИРПД, Нови Сад; Богословско друштво Отачник, Београд, 2013. 64. Станојевић, Д., Медији и начела дијалога, Мали Немо, Панчево, 2004. 65. Стојановић, Д., Уље на води, Пешчаник, Београд, 2010. 66. Стојковић, Б., Идентитет и комуникација, Факултет политичких наука у Београду-Чигоја штампа, Београд, 2002. 67. Шопенхауер, А., Еристичка дијалектика или Умеће како да се увек буде у праву објашњено у 38 трикова, Адреса, Нови Сад, 2007. 68. Табс, С., Комуникација. Принципи и контексти, Клио, Београд, 2013. 69. Ting-Tommey, S., Communicating Across Cultures, Guilford Press, New York; London, 1999. 70. Тјуроу, Џ., Медији данас, Клио, Београд, 2012. 71. Валић Недељковић, Д., Маловић, С., Милосављевић, М., Пралица, Д., Симовљевић Јокић, И. (ур.), Место и значај медијских студија за међурегионалну сарадњу (зборник радова II), Филозофски факултет, Нови Сад, 2011. 72. Валић Недељковић, Д., Пралица, Д. (ур.), Дигиталне медијске технологије и друштвено-образовне промене 3, Филозофски факултет, Нови Сад, 2013.

73. Валић Недељковић, Д., Клеут, Ј. (ур.), Европа, овде и тамо. Анализа дискурса о европеизацији у медијима западног Балкана, Филозофски факултет, Нови Сад, 2013. 74. Вељановски, Р. (ур.), Радио-дифузија у Србији: садашност и будућност, Чигоја штампа, Београд, 2012. 75. Вељановски, Р., Јавни РТВ сервис у служби грађана, Клио, Београд, 2005. 76. Вирилио, П., Информатичка бомба, Светови, Нови Сад, 2000. 77. Вирилио, П., Машине визије, Светови, Нови Сад; Октоих, Подгорица, 1993. 78. Вуксановић, Д., Филозофија медија: онтологија, естетика, критика, Факултет драмских уметности, Институт за позориште, филм, радио и телевизију, Чигоја штампа, Београд, 2007. 79. Вуксановић, Д., Филозофија медија II: онтологија, естетика, критика, Факултет драмских уметности, Институт за позориште, филм, радио и телевизију, Чигоја штампа, Београд, 2011. 80. Wittgenstein, L., Filozofska istraživanja, Nakladni zavod Globus, Zagreb, 1998. Избор литературе је одговарајући? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО V.4 циљева истраживања У својој дисертацији кандидаткиња ће се руководити циљевима као што су: (1) указивање значаја тематике медија за филозофију, јер у савременом свету слику стварности добијамо формирану управо од стране медија, па филозофску тежњу за аутентичном сликом стварности треба суочити са њеним медијалним карактером, (2) демонстрирање поступака, чијом применом медији, под утицајем разних партикуларних интереса, утичу на стварање представа субјекта о оном сопственом и страном идентитету, о самом себи и о другима, и уопште на представу о самој субјективности, (3) разрада ове тематике, посматрано са становишта херменеутичких импликација (тј. у којој мери медији доприносе међусобном разумевању људи или га пак спречавају). Циљеви истраживања су одговарајући? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО V.5 очекиваних резултата (хипотезе) Очекује се да ће резултати докторске дисертације Херменеутичка критика језика медија бити следећи: (1) афирмација филозофије медија као дисциплине потребне за разумевање процеса интерсубјективне комуникације у савременом друштву, (2) повезивање филозофског интереса за проучавањем језика медија са интердисциплинарним истраживачким интересовањима (медијске студије, социологија, теорија културе итд.), (3) проширивање домена примене филозофске херменеутике на разумевање медијског језика и медијски посредоване комуникације међу друштвеним субјектима (прелаз са текстуалне на медијску парадигму ), (4) могућност употребетеоријских увида дисертације у конкретним ситуацијама (зло)употребе језика у различитим медијима (штампа, радио,

телевизија, Интернет итд.), (5) дескрипција и критичка анализа домаће медијске сцене. Очекивани резултати представљају значајан научни допринос? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО V.6 план рада План рада на дисертацији се састоји из шест фаза: (1) Херменеутички осврт на филозофска промишљања медија, језика и медијског језика (уводна размишљања којима се поставља теоријска база за разраду тематике); (2) Разумевање (језика) медија у служби инструментализације стварности (разрађивање засебне херменеутике медија и девијација медијске комуникације); (3) (Бе)смисао медијских (ре)интерпретација културног контекста (анализа медијских представа културног диверзитета и политичко-идеолошких инструментализација језика медија, као и указивање на могуће алтернативе идеологизованом језику); (4) Критика медијског језика у служби интересних (ре)конструкција прошлости (промишљање потенцијалних последица идеологизованих ревизија прошлости које оне могу имати по конституисање националног, етничког, религијског и, уопште, социјалног идентитета индивидуа); (5) Херменеутика тела као невербалног аспекта комуникације (указивање на ефекте идеологизације у виду презентације прототипских и идеализованих представа о телу у медијима); (6) Закључна разматрања (антиципација могућих алтернатива идеологизованом језику медија и продуктивне улоге медија у изградњи социјалног диверзитета и мултукултуралности, као и продуктивне интерсубјективне комуникације). План рада је одговарајући? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО V.7 метод и узорак истраживања Главни филозофски метод који ће се примењивати у овој докторској дисертацији јесте херменеутички метод, којим би требало обухватити језик медија као предмет истраживања, што је иновативно с обзиром на то да је херменеутички метод обично употребљаван у егзегези филозофских и (духовно)научних текстова. Тиме, као потенцијални предмет, у средиште рада доспевају сви они садржаји из домена масовних медија који могу да се протумаче као носиоци смисла (новински чланци, снимци говора, економско-пропагандне поруке (рекламе), текстови и слике којима се приступа преко Интернета итд. чак и невербална (телесна) комуникација). Кандидаткиња ће акценат своје анализе ставити на богату емпиријску грађу, односно на изношење великог броја примера мултимедијалних садржаја који потенцијално могу да се разоткрију као средство

за преношење идеолошких, светоназорних, верских и других скривених порука. Херменеутика овде има и детекторску, а не само хеуристичку функцију. Метод и узорак су одговарајући? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО V.8 места, лабораторије и опреме за експериментални рад Није предвиђен експериментални рад у току израде ове докторске дисертације. Услови за експериментали рад су одговарајући? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО V.9 методе статистичке обраде података и осталих релевантних података Није предвиђена статистичка обрада података нити неки други вид квантитативног истраживања током израде дисертације. Предложене методе су одговарајући? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО

VI ЗАКЉУЧАК кандидат је подобан ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО ментор је подобан ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО тема је подобна ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО Образложење (до 500 карактера): Кандидаткиња Андреа Ратковић је израдом неколико научних радова показала упућеност у материју коју ће обрађивати у својој дисертацији. Ментор Дамир Смиљанић је упознат са радом и интересовањима кандидаткиње, а на основу свог интердисциплинарног образовања и досадашње научне продукције подобан је да супервизира развој концепције рада и имплементирање одговарајуће методологије. Тема дисертације (Херменеутичка критика језика медија) адекватно је постављена с обзиром на компетенције и интересовања кандидаткиње, односно ментора, а њена обрада антиципира допринос развијању херменеутичке филозофије медија на актуелној научној сцени. датум: 29.01.2016. Проф. др Дивна Вуксановић, председник комисије Проф. др Дамир Смиљанић, ментор Др Дејан Пралица, члан комисије