UPUTSTVO ZA PISANJE STRUČNIH I NAUČNIH RADOVA

Prof. dr PREDRAG DAMNJANOVIĆ UPUTSTVO ZA PISANJE STRUČNIH I NAUČNIH RADOVA Beograd, 2016.

Prof. dr PREDRAG DAMNJANOVIĆ UPUTSTVO ZA PISANJE STRUČNIH I NAUČNIH RADOVA Beograd, 2016. 1

S A D R Ž A J Strana U V O D... 3 1. POJAM I SVRHA PISANJA STRUČNIH I NAUČNIH RADOVA... 4 2. PRIPREME ZA PISANJE STRUČNIH I NAUČNIH RADOVA... 5 2.1. Izbor teme... 5 2.2. Bibliografska priprema... 5 2.3. Struktura rada... 6 2.4. Uloga mentora... 13 3. DOKUMENTACIONA OSNOVA PISANJA STRUČNIH I NAUČNIH RADOVA... 14 3.1. Citiranje po oksfordskom sistemu... 15 3.2. Citiranje po harvardskom sistemu... 18 3.3. Citiranje po vankuverskom sistemu... 19 3.4. Citiranje po APA sistemu... 20 4. JEZIK I STIL RADA... 22 4.1. Jezik... 22 4.2. Stil... 22 5. TEHNIČKA OBRADA RADA... 22 L I T E R A T U R A... 31 P R I L O Z I... 32 2

U V O D Uputstvo za pisanje stručnih i naučnih radova namenjeno je, pre svega, studenima Visoke škole za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo u Beogradu radi lakše i brže izrade radova koji će sadržajno, metodološki i tehnički odgovarati osnovnim zahtevima za određenu vrstu završnih radova. Uputstvo može biti korisno i nastavnicima mentorima, kao i onima koji obrađuju ili tek nameravaju da obrađuju stručne i naučne probleme. Izradu ovog upustva u velikoj meri je uslovila okolnost da studenti poseduju određena znanja i iskustva u izradi različitih pisanih radova, ali da sve to nije dovoljno, da je parcijalno i da nije sistematizovano. Posebno su oskudna znanja koja se odnose na osmišljavanje elemenata kompozicije završnog rada, kao i na tehničku obradu. Namena uputsva u velikoj meri je uslovila njegovu strukturu, obim i način pisanja, didaktičko i tehničko oblikovanje, širinu i druga pitanja. Tekst uputstva je oblikovan u pet delova (celina), između kojih je uspostavljeno sadržajno-logičko jedinstvo. Prvi deo Pojam i svrha pisanja stručnih i naučnih radovarada sadržajem treba da doprinese pravilnom shvatanju vrste završnih radova i svrhu njihovog pisanja. Drugi deo Pripreme za pisanje stručnih i naučnih radova rada obrađuje pripremu studenata za izradu završnih radova, sa namerom da ih uputi kako da izaberu odgovarajuću temu, da pronađu i koriste potrebnu literaturu i da odrede strukturu rada (naslovnu stranu, sadržaj, uvod, glavni deo, zaključak, spisak literature i priloge). U ovom delu je ukazano i na ulogu mentora u izradi master rada. Treći deo Dokumentaciona osnova pisanja stručnih i naučnih radova daje osnovne smernice za korišćenje citata u tekstu, kao i fusnota, sa odgovarajućim primerima. Četvrti deo Jezik i stil stručnih i naučnih radova ukazuje na osnovne zahteve jezika i stila koje treba uvažavati pri izradi određenih završnih radova. Peti deo Tehnička obrada stručnih i naučnih radova usmerena je na izradu forme, odnosno davanje konačnog izgleda rada: oblikovanje teksta i svođenje na određeni obim; ilustrovanje rada slikama, tabelama i grafikonima; pisanje matematičkih formula, kao i način predaje rada. 3

1. POJAM I SVRHA PISANJA STRUČNIH I NAUČNIH RADOVA Stručni radovi su vrsta pisanih radova aplikativnog karaktera. Zato se njihova svrha sastoji u prikupljanju, objašnjavanju, proveravanju i vrednovanju poznatih činjenica, informacija i teorija, kao i u sagledavanju njihove primenljivosti u struci. Postoji više vrsta stručnih radova. Iz praktičnih razloga, u ovom radu obradiće se seminarski, završni i diplomski radovi. Seminarski rad je najjednostavnija vrsta završnih radova. Njime se obrađuje određena tema, ili neko složenije pitanje teorijskog ili praktičnog karaktera iz okvira studijskog programa pod rukovodstvom mentora predmetnog nastavnika. Njegovom izradom studenti produbljuju svoja znanja, razvijaju sposobnost pismenog saopštavanja svojih misli, ideja, znanja i osećanja, a odbranom seminarskog rada razvijaju sposobnost usmenog izražavanja, smisao za uspešnu komunikaciju i uspešno zastupanje svojih ideja, stavova i saopštavanje svojih znanja. Seminarski radovi doprinose i razvoju akademske pismenosti studenata. Završni rad je stručni (predmetni) rad koga studenti pišu na prvom stepenu visokog obrazovanja, tj. na osnovnim akademskim studijama koje traju tri godine (180 ESPB). Tema rada treba da bude jasno definisana, sadržajno (u pogledu obima) odmerena i usklađena sa mogućnostima studenta da datu temu obradi na odgovarajućem stručnom nivou. Diplomski rad je, takođe, završni rad na osnovnim akademskim studijama, ali koje traju četiri godine (diplomske akademske studije 240 ESPB). Njime se proverava stručna kompetencija, sistematičnost u prikazu postojećih znanja u nauci i osposobljenost studenta za neke oblike samostalnog rada. Diplomskim radom student može da demonstrira i svoju osposobljenost za rešavanje praktičnih problema. Zato je ova vrsta rada po obimu, u izvesnoj meri, šira od prethodnog završnog rada. Naučni radovi, bez obzira na to koja je vrsta istraživanja u pitanju, mogu da budu naučno-saznavalački i aplikativni. To se temelji na činjenici da svako naučno istraživanje karakteriše dvojaka usmerenost okrenutost ili ka otkrivanju novih naučnih istina ili ka proveravanju i potvrđivanju već poznatih istina, ali bez strogih naučnih granica. Pri tome se, u oba slučaja, primenjuju naučne metode. Zato se u ovu kategiriju radova mogu svrstati i master završni rad. Master rad je završni rad master akademskih studija koje traju jednu ili dve godine (drugi stepen visokog obrazovanja). Završetkom ovog nivoa studija studenti stiču dodatnih 60 ili 120 ESPB, u zavisnosti da li su osnovne akademske studije trajale tri ili četiri godine. Master rad je samostalni naučno-stručni rad u kome studenti samostalno obrađuju određenu temu pod vodjstvom nastavnika mentora. Tematika koja se obrađuje je složenija nego u prethodnim vrstama završnih radova, a njena obrada podrazumeva uvažavanje, pre svega, osnovnih epistemoloških principia naučnog saznanja (opštost, objektivnost, sistematičnost, preciznost, pouzdanost i sistematičnost). Pored toga, master rad treba da pruži dokaze i o osposobljenosti studenta da se koristi naučnim metodama, tehnikama i instrumentima istraživanja. I, konačno, master rad ne predstavlja samo završni čin provere već i kreativan napor studenta i njegovog mentora u objedinjavanju znanja konkretnog studijskog programa. 4

2. PRIPREME ZA PISANJE STRUČNIH I NAUČNIH RADOVA 2.1. Izbor teme Na izbor teme utiče čitavi niz faktora. Samim tim se i izbor teme sastoji u izvesnoj meri u usklađivanju tih faktora, jer se oni nikada ne pojavljuju izolovano, već uvek u međusobnoj interakciji. Teme za izradu završnih radova rezultat je konsultacija nastavnika mentora i studenta. Pri tome, teme mogu da predlažu predmetni nastavnici, ali se predlog može prepustiti i studentima. Lični afinitet studenta prema određenoj naučnoj, odnosno stručnoj oblasti od presudnog je značaja za izbor teme. Osim toga, ne mogu se zanemariti i njegova prethodna znanja i iskustvo. To su bitni motivacioni činioci i neophodni preduslovi da se rad brzo, lako i kvalitetno napiše. Tema rada može da bude povezana sa teorijskim aspektima naučne discipline ili sa praktičnim aspektima nastavno-predmetne oblasti (empirijsko istraživanje određene pojave ili analiza slučaja iz prakse). Bez obzira da li je tema više okrenuta teoriji ili praksi, ona treba da zadovolji određene kriterijume, kao što su: savremenost i aktuelnost, atraktivnost, interesantnost, relevantnost za datu naučno-stručnu oblast, podobnost za obradu (sa stanovišta dostupnosti izvora i vremena za obradu), preciznost u sadržajnoj određenosti i odmerenosti (ni preuska niti preširoka), konkretnost (ne apstraktna ili uopštena). Priroda teme rada opredeljuje i način obrade. U nastavnoj praksi postoje sledeća tri načina: (1) ako je tema teorijska, student prikuplja relevantnu literaturu, vrši izbor i struktuiranje sadržaja prema tezama postavljenim u okviru određene teme, analizira izabrani sadržaj i prezentira saznanja relevantna za temu; (2) kod tema koje su više okrenute praksi student vrši izbor i struktuiranje sadržaja prema tezama postavljenim u okviru teme definiše metodologiju empirijskog istraživanja, sprovodi istraživanje, pri čemu se koristi i primerima iz prakse i njihovom analizom, rešava konkretni praktični zadatak i slično; (3) teme teorijsko-aplikativnog karaktera zahtevaju kombinaciju prethodna dva načina. 2.2. Bibliografska priprema Kad je izabrana tema jasno formulisana pristupa se, u konsultaciji sa mentorom, prikupljanju građe izvora informacija koje će poslužiti za izradu rada i donošenje adekvatnih zaključaka. To nije mehanički već kreativni čin, jer se proučavanjem ranijih saznanja stvara pogodna osnova za razvoj novog shvatanja. 5

Osnovni izvori podataka su razni pisani materijali: enciklopedije, knjige, monografije, radovi objavljeni u domaćim i inostranim časopisima, razna dokumenta i drugo. Pisane materijale student sam prikuplja ili do njih dolazi u biblioteci. Brojne i veoma značajne informacije vezane za temu rada mogu se dobiti i korišćenjem INTERNET mreža (Internet je međunarodna kompjuterska mreža pomoću koje se može dobiti bilo koji podatak, koji je unet u mrežu, počev od običnih novinarskih reklama, preko novinarskih vesti, do najnovijih naučnih informacija). Pri tome se mora voditi računa o pouzdanosti i sigurnosti tih podataka. 2.3. Struktura rada Strukturu završnih radova čine: naslovna strana, sadržaj, uvod, glavni deo (razrada teme), zaključak, spisak literature i prilozi (po potrebi). Naslovna strana je prva strana rada. Ona treba da pruži osnovne informacije o autoru i radu, kao što su: naziv visokoškolske ustanove, naziv studijskog programa naznaku o vrsti završnog rada, naslov završnog rada, nstavničko zvanje, akademsku titulu, ime i prezime mentora, ime i prezime studenta i broj indeksa i mesto i godina izrade rada. Svi elementi sadržaja nalovne strane su unapred i precizno definisani osim naslova. On se definiše u skladu sa izabranom temom rada, dovoljno deskriptivno, precizno, koncizno, informativno i atraktivno. Vajnberger ističe da je sa naslovom isto kao i sa devojkom. Naslov je haljina prema kojoj se delo dočekuje. Prema haljini se dočekuje, prema pameti ispraća. Pri tome, pod pameću on podrazumeva samu sadržinu dela. Citirano prema: Mihailović, D, Metodologija naučnoistaživačkih projekata, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 1995, str. 143. Sadržaj predstavlja tekstualno-numerički pregled delova rada. U njemu su navedeni osnovni delovi rada, tj. naslovi i podnaslovi koji odražavaju njegovu strukturu i brojevi strana na kojima se nalaze. Shodno tome, sadržaj se piše nakon završetka teksta i njegovog ostraničavanja, kao što je urađeno u ovom uputstvu. Sadržaj može biti na početku ili na kraju rada. Ispravno je i jedno i drugo, ali je, zbog lakšeg snalaženja čitalaca i preglednosti, prihvatljiviji prvi način. Uvod na originalan način przentira suštinu problema koji se razmatra u radu, ukazuje na njegov značaj, razloge (motive) za njegovu obradu i daje kratak pregled sadržaja rada. Obim uvoda je poželjno da bude u okviru jedne do dve strane. 6

Uvod je veli jedan pisac ukusno predjelo koje ćemo servirati svome čitaocu, pre nego što mu iznesemo glavno jelo... Živković, D, Pravi put i stranputice u pisanju, O kompoziciji i stilu pisanih sastava, BIGZ, Beograd, 1978, str. 36. Glavni deo (razrada teme) je osmšljen, temeljan i argumentovan prikaz teorijske utemeljenosti teme (analiza literature i prethodnih srodnih istraživanja) i praktičnih (ilustrativni primeri, po pravilu originalni) rezultata koji se odnose na zadatu temu, metodološkog pristupa istraživanju i rezultata istraživanja i njihove interpretacije. On je najvažniji i svakako najobimniji deo rada (obično čini 70 80% rada). Njime treba obuhvatiti sve ono što je u uvodu obećano. Zbog toga je obično raščlanjen na poglavlja, podpoglavlja, odeljke i didaktičke celine (pasuse). Svi navedeni delovi treba da budu pravilno raspoređeni i signirani, međusobno povezani i adekvatno dimenzionirani. Raspored i signiranje delova može se izvesti slovima, brojevima i njihovom kombinacijom. Najčešće se koristi signiranje pomoću sistema brojeva, a ponekad i signiranje kombinacijom brojeva: KOMBINACIJA ARAPSKIH I RIMSKIH BROJEVA I 1. 1.1. 1.2. 2. 2.1. 2.2. 2.2.1. 2.2.2. 3. 3.1. 3.2. II... KORIŠĆENJE ARAPSKIH BROJEVA 1. 1.1. 1.2. 2. 2.1. 2.2. 2.2.1. 2.2.2. 3. 3.1. 3.2. 4.... KOMBINACIJA BROJEVA I SLOVA I A. 1. 2. B. 1. 2. a) b) 3. 1. 2. II... Jedan od mogućih načina signiranja rada brojevima prikazan je na primeru 1. Bez obzira na to za koji se sistem (način) signiranja opredelimo, on se mora dosledno primenjivati. 7

Primer 1. I ORGANIZACIJA I METODE ISTRAŽIVANJA TRŽIŠTA 1. NOSIOCI I ORGANIZACIONI OBLICI ISTRAŽIVANJA TRŽIŠTA (tekst) 1.1. Specijalizovane organizacije za straživanje tržišta (tekst) 1.2. Sopstvene službe za istraživane tržišta (tekst) 1.2.1. Istraživanje tržišta u okviru komercijalnog sektora (tekst) 1.2.2. Istraživanje tržišta u okviru razvojnog sektora (tekst). Radi lakšeg pisanja sadržaja, kojim se prikazuje raspored signiranih delova rada, korisno je u grupi Styles obeležiti nivoe naslova (signiranih delova) sa Heading 1 osnovni naslov, a podnaslove prema nivoima sa Heading 2, Heading 3, a po potrebi se mogu koristiti i niži nivoi (primer 2). To omogućava, kad se rad završi, automatsko generisanje sadržaja. 8

Primer 2. Prilikom pisanja glavnog dela rada, zbog jasnije i potpunije sadržajno-logičke argumentovanosti, neophodno je uvažavati određena pravila. Jasnoća i konciznost. Prilokom pisanja treba se osloboditi suvišnog sadržaja i bespotrebne istorijske faktografije, već se usmeriti na ono što je neposredno vezano za temu i što je značajno. Skladnost i jedinstvo delova. Svi delovi, kao što je već naglašeno, moraju da budu adekvatno dimenzionirani i međusobno logički povezani u jedinstvenu celinu, a usmereni na davanje odgovora na osnovna pitanja u radu. Isticanje sadržaja koji je značajan. Bitni delovi teksta treba da dobiju određeni prostor i mesto u redosledu saopštavanja. Isto tako se i važnijim konstatacijama treba obezbediti više prostora. Razumno rasuđivanje i zaključivanje. Utvrđivanje stavova o pitanjima koja se razmatraju u radu mora da bude razumno, pri čemu se svaki stav treba da obrazloži i argumentuje. Naravno, ne treba težiti samo onim argumentima koji idu u prilog rešavanju postavljenih pitanja, već treba kritički sagledati i različite stavove i mišljenja, ukoliko ih ima. Korišćenje primera. Poželjno je da se sopstveni stavovi ilustruju adekvatnim primerima radi ubedljivije argumentacije. Zaključak je finalni deo rada. U njemu se na sistematičan i koncizan način saopštavaju najvažnija saznanja do kojih se došlo. On proizilazi iz čitavog sadržaja rada, pa se preporučuje autoru da podrobno pročita sve ono što je prethodno napisao. 9

U zaključku treba da se oceni, po mogućnosti kritički, tema koja je bila predmet razrade, procene stanja ili situacije, potvrde ili odbace postavljene hipoteze, iskažu poruke i doprinos rada, kao i da se ukaže na probleme i pitanja koji bi trebalo dalje obraditi i proučiti. Spisak literature je sistematski pregled svih izvora koji direktno ili indirektno tretiraju sadržaj teme rada i koji su korišćeni tokom izrade. Ako je rad pisan latinicom spisak literature se navodi po abecednom redu, a ako je korišćena ćirilica onda se navodi azbučnim redom, osim u slučaju kad se koristi vankuverski sistem citiranja, jer se, u tom slučaju, u konačnom spisku literature, reference ređaju u nizu prema redosledu (broju) njihovog prvog pojavljivanja u tekstu. Postoje različiti sistemi navođenja referenci u literaturi. Sistem za koji smo se opredelili mora da se dosledno primenjuje od prve do poslednje reference, kao i pri pozivanju na literaturu prilikom citiranja ili parafraziranja određenih sadržaja. Navođenje literature po oksfordskom sistemu Oksfordski sistem navođenja literature koristi se u društveno-humanističkim naukama. U spisku konačne literature reference se ređaju po abecedi (ako su pisane latinicom) ili azbuci (ako su pisane ćirilicom). Ako je referencu koja se navodi u spisku litaerature napisao jedan autor, onda se piše njegovo prezime i početno slovo imena ili puno ime. U slučaju kada delo ima dva autora, tada se ispisuje prezime i početnoslovo imena ili puno ime oba autora. Kod dela koja imaju tri autora obično se ispisuje prezime i početno slovo sva trin autora. Međutim, ako je delo rezultat rada četiri i više autora, onda se ispisuje prezime i početno slovo imena prvog autora i dodaje skraćenica i dr. (primer 3). Knjiga jednog autora: 1. Damnjanović, P, Poslovna etika, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd, 2015. Knjiga dva autora: 2. Babić, M. i Stević, B, Menadžment koncept i proces, MB Centar, Beograd, 1997. Knjiga tri autora: Primer 3. 3. Čukanović-Karavidić, M, Karavidić, S. i Pantelić-Vujanić, S, Metodologija naučnih istraživanja, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd, 2015. Knjiga ćetiri i više autora: 4. Babić, M. i dr, Menadžment, Ekonomski fakultet, Subotica, 1994. Prethodni primeri odnosili su se na knjige, kada su u pitanju časopisi i sadržaji sa interneta, takođe, je neophodno poštovati određene standarde (primer 4). 10

Primer 4. Članak iz časopisa: 1. Stefanović, I, Damnjanović, P. and Jaško, O, The Analysis of Contemporary Environment Impact upon Organizational Operations, Serbian Journal of Management, University of Belgrade, Technical Faculty in Bor, Vol. 5, No. 1, 2010, pp. 97 109. Članak preuzet sa internet sajta: 2. Blesić, M, Uputstvo za izradu završnog master rada, http://ppf.unsa.ba/dokumenti/uputstvo_za_izradu_ms_rada.pdf (pristupljeno 30. 03. 2016). Navođenje literature po harvardskom sistemu Harvardski sistem navođenja referenci je novijeg datuma i veoma je zastupljen u naučnoj i stručnoj literaturi prirodnih i društvenih nauka. Prema ovom sistemu literatura se ne oznaćava brojevima već se navodi alfabetskim (azbučnim) redosledom. Kako se u spisku literature navode knjige dato je u primeru 5. Navođenje radova koji su objavljeni u časopisima, kao i sadržaja sa interneta prikazano je u primeru 6. Knjiga jednog autora: Damnjanović, P. (2015). Poslovna etika. Beograd: Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo. Knjiga dva autora: Stanković, R. i Radić, V. (2014). Upravljanje kvalitetom. Beograd: Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo. Knjiga tri autora: Čukanović-Karavidić, M, Karavidić, S. i Pantelić-Vujanić, S. (2015). Metodologija naučnih istraživanja. Beograd: Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo. Knjiga ćetiri i više autora: Damnjanović, P. i dr. (2012). Menadžment ljudskih resursa. Beograd: Etnostil. Navođenje literature po vankuverskom sistemu Primer 5. Primer 6. Članak iz časopisa: Stefanović, I, Damnjanović, P. and Jaško, O. (2010). The Analysis of Contemporary Environment Impact upon Organizational Operations. Serbian Journal of Management. Vol. 5 (1), pp. 97 109. Članak preuzet sa internet sajta: Blesić, M. Uputstvo za izradu završnog master rada. Dostupno na: http://ppf.unsa.ba/dokumenti/uputstvo_za_izradu_ms_rada.pdf [pristupljeno 30. 03. 2016]. Ako se ne može utvrditi pripadnost sadržaja koji se preuzima sa interneta koristi se oznaka Anonymous. Anonymous. http://www.mycity.rs/istorija/pravila-i-primeri-navodjenja-literature-i-izvora.html [pristupljeno 30. 03. 2016]. 11

Navođenje literature po vankuverskom sistemu Vankuverski sistem navođenja izvora poznat je i kao numerički sistem, jer se oslanja na upotrebu brojki pri navođenju referenci u spisku literature. Naveđene brojke koriste se i za objašnjavanje autorstva u otvoerenom tekstu. Ovaj sistem je dobio ime prema Međunarodnom udruženju urednika medicinskih časopisa (International Committee of Medical Journal Editors ICMJE) koje je ustanovilo obrazac za naučne radove koji se podnose medicinskim časopisima. Udruženje je poznato i kao Vankuverska grupa koja je prvi sastanak održala u Vankuveru 1978. godine. Popis referenci (izvora) u spisku literature ređa se redosledom kojim se pojavljuju u tekstu. Primeri navođenja referenci u spisku literature dati su u prilozima 7. i 8. Knjiga jednog autora: 1. Damnjanović, P. Poslovna etika. Beograd: Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo; 2015. Knjiga dva autora: 2. Babić M, Stević, B. Menadžment koncept i proces. Beograd: MB Centar ; 1997. Knjiga tri autora: Primer 7. 3. Čukanović-Karavidić M, Karavidić S, Pantelić-Vujanić S. Metodologija naučnih istraživanja. Beograd: Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo; 2015. Knjiga ćetiri i više autora: 4. Babić, M. i dr. Menadžment.Subotica: Ekonomski fakultet;1994. Članak iz časopisa: 1. Stefanović I, Damnjanović P, Jaško O. The Analysis of Contemporary Environment Impact upon Organizational Operations. Serbian Journal of Management; 2010. Vol. 5 (1), pp. 97 109. Članak preuzet sa internet sajta: 2. Blesić M. Uputstvo za izradu završnog master rada. [Internet].Dostupno na: http://ppf.unsa.ba/dokumenti/uputstvo_za_izradu_ms_rada.pdf [pristupljeno 30. 03. 2016]. Ako se ne može utvrditi pripadnost sadržaja koji se preuzima sa Interneta koristi se oznaka Anonymous. 3. Anonymous. http://www.mycity.rs/istorija/pravila-i-primeri-navodjenja-literature-i-izvora.html [pristupljeno 30. 03. 2016]. Primer 8. Kombinovani sistem navođenjа literature Nije redak slučaj da neki autori pri navođenju literature kombinuju prethodna dva sistema harvardski i vankuverski. U tom slučaju, autori se ređaju po abecedi ili azbuci prezimena prvog autora uz istovremeno određivanje rednog broje. U otvorenom tekstu kod citata ili parafraziranog dela sadržaja nekog rada navodi se samo redni broj reference. 12

Navođenje literature po APA sistemu APA sistem je, takođe, jedan od sistema koji se koristi za cititiranje i navođenje literature. Ovaj sistem je razvila Američka psihološka asocijacija (American Psychological Association APA), kojim je precizno definisala smernice o svim aspektima procesa pisanja stručnih i naučnih radova. Težilo se da se time osigura jsnoća i konzistentnost prezentovanog rada. Po mnogima, ovaj sistem je najdominantniji u društvenim i humanističkim naukama. APA standardi se objavlhuju u priručniku Publication Manual of the American Psychological Association. Navođenje knjiga i monografija u popisu literature po APA sistemu istovetno je kao i po harvardskom sistemu (primer 5). 1 Međutim, kada je u pitanju navođenje članaka iz časopisa i sa internet sajtova pravila su jasno definisana (prilog 9). Članak iz časopisa: 1. Stefanović, I, Damnjanović, P. i Jaško, O. (2010). The Analysis of Contemporary Environment Impact upon Organizational Operations. Serbian Journal of Management, 5 (1), 97 109. Članak preuzet sa internet sajta: 2. Blesić, M. Uputstvo za izradu završnog master rada. Preuzeto 30. marta 2016, sa http://ppf.unsa.ba/dokumenti/uputstvo_za_izradu_ms_rada.pdf Ako se ne može utvrditi pripadnost sadržaja koji se preuzima sa Interneta koristi se oznaka Anonymous. 3. Anonymous. Preuzeto 30. marta 2016, sa http://www.mycity.rs/istorija/pravila-i-primeri-navodjenja-literature-i-izvora.html Primer 9. Prilozi (ako ih ima) daju se na kraju rada i označavaju rednim brojevima. Oni imaju određeni značaj za bolje razumevanje sadržaja rada, ali se ne mogu prikazivati u osnovnom tekstu. To mogu biti istraživački instrumenti (upitnici, skale procene, testovi znanja i slično), razne tabele, grafikoni, formulari, statistički podaci, dodatni tekstovi i slično. 2.4. Uloga mentora Mentor ima vrlo značajnu ulogu u svim fazama izrade svake vrste završnog rada. Saradnja mentora i studenta najčešće se realizuje na konsultacijama koje predstavljaju veoma koristan oblik pomoći i usmeravanja studenta. Ovaj oblik saradnje može da ubrza pisanje rada i da značajno doprinese njegovom kvalitetu. Naravno, veoma je korisna i komunikacija mentora i studenta putem elektronske pošte, jer se i na taj način mogu otkloniti brojne dileme u vezi pisanja rada. Obaveze mentora su brojne i složene. On treba da usmeri studenta da pravilno izabere i formuliše temu, da preporuči literaturu koja je neophodna za izradu rada i da uputi studenta gde je može naći. Takođe, treba studentu da pruži osnovne metodološke smernice za pisanje rada i da 1 Manji broj autora pri navođenju referenci u spisku literature po harvardskom sistemu umesto malih zagrada i dve tačke koriste samo tačke i zareze kao znakove interpunkcije. 13

mu pomogne u koncipiranju strukture rada, kao i da mu pomogne u rešavanju nepoznanica koje se mogu pojaviti tokom istraživanja ili teorijske razrade određene tematike. 3. DOKUMENTACIONA OSNOVA PISANJA STRUČNIH I NAUČNIH RADOVA Dokumentaciona osnova svih završnih radova doprinosi boljoj argumentaciji i objašnjenju osnovnog sadržaja. U dokumentacionu osnovu se najčešće svrstavaju citati i fusnote. Citati se koriste za označavanje teksta koji se doslovno preuzima od drugog ili drugih autora. Taj deo teksta se piše pod znacima navoda Citati doprinose uverljivijoj argumentaciji vlastitih stavova, većoj jsnoći i bogatstvu samog teksta, ali se treba čuvati citatologije preterane upotrebe citata. Treba imati u vidu da se svako namerno ili greškom (nenamerno) preuzimanje tuđeg teksta bez navođenja autora smatra plagijatom i kažnjivo je. Za pravilno korišćenje citata treba imati u vidu šta, zašto i kako se citira. Citiraju se (šta) veoma koncizne formulacije (definicije, kratka precizna objašnjenja i sl.), delovi teksta koji se uklapaju u kontekst pisanja i delovi teksta na koji se daje kritički osvrt. Misao se citira (zašto) radi dokazivanja vlastitih stavova, naročito kada je tekst u citatu od većeg značaja, ili češće za ilustraciju sopstvenog mišljenja. Preuzeti tekst (misao) treba navoditi (kako) odmereno i adekvatno. Treba izbegavati citate koji su poznati i široko korišćeni, a ako je baš neophodno pozivanje na taj deo tekst, bolje je poslužiti se parafraziranjem. 2 Pored teksta, mogu se citirati i brojke, procenti i druga pisana dokumentacija. Fusnote su zabeleške ili napomene koje se pišu pri dnu stranice ispod kraće horizontalne linije radi rasterećenja osnovnog teksta. Zbog toga se nazivaju i podnožnim napomenama. Pišu se sitnijim slovima i označavaju arapskim brojevima bez zagrada (ponekad zvezdicama) koji su malo podignuti. Brojevi počinju jedinicom i dalje ređaju po rastućem nizu. Treba voditi računa da se uvek istim brojem (znakom) obeleži fusnota u podtekstu, kao i reči u tekstu na koje se odnosi. Broj fusnote u tekstu, ako nije na kraju rečenice, piše se iza interpukcijskog znaka, a ako se citat ili parafrazirani tekst završava tačkom, onda iza tačke (primer 10). Primer 10. Za razumevanje ponašanja potrošača treba ima ti u vidu da je motivaciono ponašanje izazvano nekom potrebom, 1 što ukazuje da je to ponašanje usmereno ka određenom cilju ne bi li se ta potreba zadovoljila. Najvažnija zakonitost u zadovoljavanju potreba ogleda se u hijerarhijskoj organizaciji po principu prioriteta u redosledu zadovoljavanja. Kad pojedinac uspe da zadovolji važnu potrebu, posle toga će nastojati da zadovolji onu koja je sledeća po značaju. 2 1 Damnjanović, P, Marketing i odnosi s javnošću, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd, 2009, str. 56. 2 Kotler, F. i Keler, K, L, Marketing menadžment, Prevod sa engleskog jezika dvanaestog izdanja knjige, Data status, Beograd, 2006, str. 185. 2 Parafraziranje je prepričavanje tuđih reči. I u ovom slučaju preuzete reči i ideje moraju se potkrepiti autentičnim informacijama o samom autoru ili autorima. 14

Sobzirom na prirodu i namenu, fusnote mogu biti eksplikativne i dokumentarne (bibliografske). Eksplikativne fusnote (primer 11) namenjene su za dodatno objašnjenje nekog stava, zaključka i sl. u tekstu. Kao dopunska informacija, može sadržati različite ideje i činjenice, kritičke osvrte, napomene, komparacije i sl. Bibliografske fusnote služe za navođenje izvovora iz kojih je preuzet tekst (citat, podaci i sl.). Koriste se u oksfordskom sistemu citiranja. Primer 11. Kao esencijalna ljudska aktivnost komuniciranje je razmena informacija, 1 simbolički, vrednosno i teleološki organizovanih kao poruke, između dva (od kojih jedan može biti zamišljen/fiktivan), više i neograničenog broja subjekata, neposredno ili posredstvom medija, u određenom socijalno-psiho-loškom ambijentu i sa određenim efektima. 1 Pojam informacije potiče od latinske reči informatio, što znači obaveštenje, saopštenje, izveštaj, podatak o nečemu. Informare znači dati oblik, oblikovati, predočiti, što podrazumeva uputstvo, obaveštenje, saopštenje o toku radova ili nečijoj delatnosti. 3.1. Citiranje po oksfordskom sistemu Korišćenje fusnota za navođenje autora i literature iz koje je doslovno preuzet ili parafraziran deo teksta, kao što je rečeno, koristi se u oksvotdskom sistemu citiranja. Upućivanje na literaturu smešta se u fusnoti (primer 12). Citat u otvorenom tekstu iz knjige jednog autora Primer 12. Među definicijama odnosa s javnošću čini se najprihvatljivijom sledeća: Praksa odnosa s javnošću je umetnost i znanje kojim se, kroz uzajamno razumevanje zasnovano na istinitom i potpunom obaveštenju, postiže harmo-nija sa okolinom. 1 1 Blek, S, Odnosi s javnošću, CLIO, Beograd, 2002, str. 11. Parafraziran deo teksta iz knjige dva autora Oblikovanje organizacione strukture preduzeća uslovljeno je nizom međusobno različito uticajnih faktora. Menadžer ih mora poznavati da bi pravilno procenio intenzitet i snagu njihovog uticaja na formiranje organizacione strukture u budućnosti. 2 2 Stanković, R. i Radić, V, Organizacioni dizajn, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd, 2014, str. 40. Citat u otvorenom tekstu iz knjige tri autora Metodologija jedne nauke uvek je determinisana prirodom njenog predmeta, odnosno prirodom naučnih saznanja koja taj predmet materijalizuju. Shodno tome, naučna disciplina koja se bavi proučavanjem metoda (kojima seprikupljaju, temelje i analiziraju podaci), istraživanjem i razvojem njenih logičkih i organizacionih pravila i normi, naziva se metodologija. 3 3 Čukanović-Karavidić, M, Karavidić, S. i Pantelić-Vujanić, S, Metodologija naučnih istraživanja, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd, 2015, str. 25. 15

Citat u otvorenom tekstu iz knjige četiri i više autora Da bi preduzeće znalo prema kome će usmeriti svoje aktivnosti, potrebno je da utvrdi vrednost kupaca. Pitanje vrednosti kupca za preduzeće ima, međutim, veliki značaj ne samo za razvoj odnosa sa postojećim kupcima, već i za pridobijanje novih. 4 4 Lovreta, S. i dr, Menadžment odnosa sa kupcima, Data status, Beograd, str.160. Citat u otvorenom tekstu iz časopisa The environment is becoming more turbulent because of rising changes in the organizations. The basic cause of these tendencieslies in the process of globalization and in the accelerated development of science and tehnology. 5 5 Stefanović, I, Damnjanović, P. and Jaško, O, The Analysis of Contemporary Environment Impact upon Organizational Operations, Serbian Journal of Management, University of Belgrade, Technical Faculty in Bor, Vol. 5, No. 1, 2010, pp. 107. Citat u otvorenom tekstu iz članka preuzetog sa internet sajta Izradom i odbranom master rada student treba da pokaže da je ovladao elementima postavljanja naučnoistraživačkog rada, obrade rezultata istraživanja te njihovog sintetizovanja u korektne zaključke. 6 6 Blesić, M, Uputstvo za izradu završnog master rada, str. 1, http://ppf.unsa.ba/dokumenti/uputstvo_za_izradu_ms_rada.pdf (pristupljeno 30. 03. 2016). Ukoliko se u fusnotama jedan izvor ponavlja, ne treba u svakom navođenju davati sve podatke, već se najčešće daje skraćeni prikazi, kao što su: Op. cit, str. 35; Ibidem, str. 35; Ibid, str. 35; Isto, str. 35. Na primeru 13 prikazano je davanje podataka sa oznakom Ibid. Primer 13. Ako se ima u vidu pojmovno određenje etike, sasvim je opravdano etiku podeliti na dve osnovne grane. Prvu granu bi činila teorijska etika, koja se bavi...analizom, objašnj i razumevanjem morala. 7 U drugu granu etike svrstala bi se normativna etika koja nastoji da formuliše i obrazloži norme pravilnog, ispravnog, dobrog postupanja ljudi i da tako odigra praktičnu, rukovodstvenu ulogu, da pomogne u samom delovanju. 8 7 Damnjanović, P, Poslovna etika, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd, 2015, str. 49. 8 Ibid. Tehnička uputstva za pisanje fusnota Word omogućava da se brojčane oznake fusnota automatski ređaju rastućim nizom u tekstu i pri dnu stranice. U tu svrhu se kursor postavi na mesto u tekstu gde se ispisuje broj fusnote i izabere kartica References, a u okviru nje iz grupe Footnotes stavka Insert Footnote (primer 14). U otvorenom tekstu biće napisan broj fusnote koji je po redu, a u podnožiju stranice taj isti broj pored koga treba da se unese potrebna informacija o autoru i izvoru iz koga je doslovno preuzet ili parafraziran deo teksta (primer 15). Takođe se, na isti način, ispisuje i broj eksplikativne fusnote. 16

Primer 14. Primer 15. 17

3.2. Citiranje po harvardskom sistemu Po harvardskom sistemu upućivanje na literaturu iz koje je preuzet citirani ili parafrazirani tekst ne prikazuje se u fusnoti, već ostaje u otvorenom tekstu. Primer 16. Pozivanje na jednog autora: Prema Damnjanoviću (2015), moral je svoju osnovu našao u društvenim odnosime, religiji, običajima, ali i u shvatanjima čoveka i njegove egzistencije. Imajući prethodno u vidu, sasvim je logično da se osnov morala shvata, s jedne strane, metafizički, kao neka nadiskustvana činjenica, a s druge strane, empirijski, kao iskustvena činjenica, i to ili kao antropološki osnov, ili kao društveni osnov (Damnjanović, 2015, str. 20). Pozivanje na dva autora istog rada: Stanković i Radić (2015) ukazuju na to da postoje brojne definicije pojma kvalitet. Kvalitet se shvata kao udovoljavanje zahtevima, kao želja kupaca, kvalitet znači proizvoditi bez grešaka, a klijenti su istinske sudije o kvalitetu, itd. Dakle, nije teško zaključiti da je kvalitet usaglašenost sa zahtevima i očekivanjima internih i eksternih kupaca u svim područjima preduzeća, kako za proizvode tako i za usluge (Stanković i Radić, 2014, str. 15). Pozivanje na tri autora istog rada: Čukanović-Karavidić, Karavidić i Pantelić-Vujanić (2015) ističu da metodologije pojedinih nauka nisu identične, ali da to nikako ne znači da su one međusobno potpuno nepovezane. Složenost predmeta metodologije ukazuje na to da se metodološka razmareanja mogu obavqati na više različitih ravni. To su doktrinarni, strateški i operativni nivoi (ravni) metodološkog razmatranja (Čukanović-Karavidić, Karavidić i Pantelić-Vujanić, 2015, str. 26). Pozivanje na četiri i više autora istog rada: Liderstvo počiva na dvosmernoj komunikaciji. U tom kontekstu Damnjanović i dr. (2012) liderstvo definišu kao sposobnost uticanja na ponašanje ljudi radi što uspešnijeg ostvarivanja organizacionih ciljeva. Takođe, liderstvo je proces usmeravanja drugih ljudi koji nije moguć bez njihove spremnosti na saradnju (Damnjanović i dr, 2012, str. 64). Pozivanje na rad iz časopisa: Stefanović, Damnjanović and Jaško (2010) point out that the environment becomes turbulent due to the increase of changes in organizations. The basic cause of these tendencieslies in the process of globalization and in the accelerated development of science and tehnology (Stefanović, Damnjanović and Jaško, 2010, pp. 107). Pozivanje na tekst sa interneta: Prilikom citiranja ili parafraziranja delova teksta sa interneta navodi se autor (autori) ili naziv organizacije (preduzeća) i godina objavljivanja. Ako ti podaci nisu poznati, u tekstu se navodi Anonymous i godina kada je Web stranica postavljena ili ažurirana. Master rad je prema Beslaću (2010) samostalno naučno-stručno ili stručno delo studenta, napisano pod vođstvom mentora. Izradom i odbranom master rada student treba da pokaže da je ovladao elementima postavljanja naučnoistraživačkog rada, obrade rezultata istraživanja te njihovog sintetizovanja u korektne zaključke (Beslać, 2010, str. 1) 18

3.3. Citiranje po vankuverskom sistemu Kada se u otvorenom tekstu poziva na reference po vankuverskom sistemu, onda se konkretni izvor označava rednim brojem u ovalnim ili uglastim zagradama. Pri tome se redni brojevi ređaju kako se reference u tekstu pojavljuju. To znači da referenca koja se citira više puta, imaće uvek isti redni broj i kao kod prvog pozivanja na nju (primer 17). Kada je potrebno u otvorenom tekstu se može navesti i ime autora (primer18). Primer 17. Osnov morala se shvata, s jedne strane, metafizički, kao neka nadiskustvana činjenica, a s druge strane, empirijski, kao iskustvena činjenica, i to ili kao antropološki osnov, ili kao društveni osnov [1]. Primer 18. Stanković i Radić [2] ističu da je oblikovanje organizacione strukture preduzeća uslovljeno nizom međusobno različito uticajnih faktora. Menadžer ih mora poznavati da bi pravilno procenio intenzitet i snagu njihovog uticaja na formiranje organizacione strukture u budućnosti. Vankuverski sistem citiranja pruža mogućnost da radove na koje se pozivamo u otvorenom tekstu navodimo i u Superscript formatu, koji smanjuje brojeve i podiže ih gore (primer 19). Da bi se to uradilo napiše se redni broj željene reference na mesto gde treba da bude, a zatim se u opciji Font čekira Superscript i klikne na taster OK (primer 20). Primer 19. Stanković i Radić 2 ističu da je oblikovanje organizacione strukture preduzeća uslovljeno nizom međusobno različito uticajnih faktora. Menadžer ih mora poznavati da bi pravilno procenio intenzitet i snagu njihovog uticaja na formiranje organizacione strukture u budućnosti. Faktorima organizacione strukture teoretičari 6,8,21 pridaju različite značaje, ali ih niko ne dovodi u pitanje. 19

Primer 20. 3.4. Citiranje po APA sistemu Citiranje referenci u tekstu po APA sistemu prilagođeno je savremenom akademskom izražavanju. Ovaj sistem citiranja omogućava relativno brzo i jednostavno nalaženje dela koje je citirano. Ako se pozivamo na neko delo, sasvim je dovoljno da se uz ime autora navede godina izdanja tog dela. Međutim, ukoliko se citira ili parafrazira deo teksta uz ime autora se navodi i broj stranice sa koje je tekst preuzet (primer 21). 20

Pozivanje na jednog autora: Primer 21. Prema Damnjanoviću (2015), moral je svoju osnovu našao u društvenim odnosime, religiji, običajima, ali i u shvatanjima čoveka i njegove egzistencije. Imajući prethodno u vidu, sasvim je logično da se osnov morala shvata, s jedne strane, metafizički, kao neka nadiskustvana činjenica, a s druge strane, empirijski, kao iskustvena činjenica, i to ili kao antropološki osnov, ili kao društveni osnov (Damnjanović, 2015: str. 20). Pozivanje na dva autora istog rada: Stanković i Radić (2015) ukazuju na to da postoje brojne definicije pojma kvalitet. Kvalitet se shvata kao udovoljavanje zahtevima, kao želja kupaca, kvalitet znači proizvoditi bez grešaka, a klijenti su istinske sudije o kvalitetu, itd. Dakle, nije teško zaključiti da je kvalitet usaglašenost sa zahtevima i očekivanjima internih i eksternih kupaca u svim područjima preduzeća, kako za proizvode tako i za usluge (Stanković i Radić, 2014: str. 15). Pozivanje na tri autora istog rada: Čukanović-Karavidić, Karavidić i Pantelić-Vujanić (2015) ističu da metodologije pojedinih nauka nisu identične, ali da to nikako ne znači da su one međusobno potpuno nepovezane. Složenost predmeta metodologije ukazuje na to da se metodološka razmareanja mogu obavqati na više različitih ravni. To su doktrinarni, strateški i operativni nivoi (ravni) metodološkog razmatranja (Čukanović-Karavidić, Karavidić i Pantelić-Vujanić, 2015: str. 26). Pozivanje na četiri i više autora istog rada: Liderstvo počiva na dvosmernoj komunikaciji. U tom kontekstu Damnjanović i dr. (2012) liderstvo definišu kao sposobnost uticanja na ponašanje ljudi radi što uspešnijeg ostvarivanja organizacionih ciljeva. Takođe, liderstvo je proces usmeravanja drugih ljudi koji nije moguć bez njihove spremnosti na saradnju (Damnjanović i dr, 2012: str. 64). Pozivanje na rad iz časopisa: Stefanović, Damnjanović and Jaško (2010) point out that the environment becomes turbulent due to the increase of changes in organizations. The basic cause of these tendencieslies in the process of globalization and in the accelerated development of science and tehnology (Stefanović, Damnjanović and Jaško, 2010: 107). Pozivanje na tekst sa interneta: Master rad je prema Beslaću (2010) samostalno naučno-stručno ili stručno delo studenta, napisano pod vođstvom mentora. Izradom i odbranom master rada student treba da pokaže da je ovladao elementima postavljanja naučnoistraživačkog rada, obrade rezultata istraživanja te njihovog sintetizovanja u korektne zaključke (Beslać, 2010: 1) 21

4. JEZIK I STIL RADA Pri pisanju stručnih i naučnih radova, pored poznavanja odgovarajućih sadržaja relevantnih za temu koja se obrađuje, logičkog izlaganja i argumentacije stavova, neophodno je uvažavati i osnovne zahteve jezika i stila. 4.1. Jezik Priroda teksta podrazumeva i odgovarajući jezik. Tako, na primer, znanja iz svakodnevnog života saopštavamo opisno-informativnim ili ekspresivnim jezikom. Međutim, ako nekoga želimo da uverimo u nešto koristimo propagandno-ideološki jezik. Za izražavanje naučnih znanja neophodno je da se koristi jezik činjenica i pojmova. Zato pri pisanju stručnih i naučnih radova treba imati u vidu iskustvena saznanja o prirodi i odlikama jezika koji odgovara naučnoj oblasti. Međutim, da bi on ostvario svoju saznajnu funkciju reči i rečenice moraju imati smisla u teorijskom i praktičnom pogledu. Ako je tekst napisan gramatički i pravopisno (ortografski) korektno, onda je lakše iskazati ono što se želi, a čitaocu da shvati ono što je napisano. Dakle, jezik nije samo sredstvo za saopštavanje misli već i bitna pretpostavka da misao bude jasno izložena i dovoljno obrazložena da bi bila shvaćena. 4.2. Stil Stil je samostalni jezički izraz, tj. način (forma) izražavanja misli. On je deo čoveka i godinama se gradi. U njemu veliki udeo pripada talentu, ali on traži i kontinuirani trening kroz pisanje i pismeno izražavanje. Neosporno je, dakle, da je stil individualna karakteristika, ali i forma disciplinovane interpretacije sadržaja u pogledu logičnosti, preciznosti i jasnoće. To znači da autori stručnih i naučnih radova treba da upotrebljavaju stručno-naučne termine i druge reči u pravom, a ne u prenosnom značenju, da pri pisanju obuzdavaju svoje emocije u interesu verodostojne interpretacije podataka. Tekst treba da bude logično napisan tako da svaka rečenica ima svoje mesto, kao karika u lancu i da prirodno izvire iz prethodne. U njemu treba da bude sve jasno, precizno, jednostavno i koncizno napisano. Preciznost doprinosi da se bolje shvate stručne i naučne postavke, kao i zaključci koji se izvode. Na taj način se pažnja usmerava na suštinu problema koji se u temi rada obrađuje. 5. TEHNIČKA OBRADA RADA O nekim aspektima tehničke obrade stručnih i naučnih radova već je bilo reči. Međutim, da bi njihova forma, odnosno konačni izgled odgovarao zahtevima za radove ove vrste 22

neophodno je dati još neke elemente bitne za oblikovanje teksta. To je veoma značajna aktivnost, jer dobro oblikovani tekst je pristupačniji za čitanje i pregledniji je, a čitaoci ga lakše prihvataju. Seminarski, završni, diplomski i master radovi pišu se na papiru formata A-4 (primer 22), sa marginama: gornja 2,5 cm, leva 3,0 (radi povezivanja rada), pri dnu stranice 2,5 cm i desna 2,5 cm (primer 23). Pri tome je prored 1,5, a novi red uvučen 1,25cm (primer 24). Oblik slova (font) je Times New Roman, veličine u osnovnom tekstu 12 pt (primer 25). Primer 22. 23

Primer 23. 24

Primer 24. Primer 25. 25

Kod ukoričavanja za seminarski rad se radi naslovna stran (prilog 1), a kod završnog (prilog 2), diplomskog (prilog 3) i master rada (prilog 4) obavezne su korice i naslovna strana. Na prednjoj strani korica rada ne piše se naslov teme rada niti se stavljaju bilo kakvi simboli. Naslov završnog rad se piše na naslovnoj strani Obim stručnih i naučnih radova se najčešće izražava u autorskim tabacima (jadan AT sadrži 30 000 karaktera slovnih mesta, što iznosi 16 stranica teksta na formatu A 4, sa fontovima i paragrafima kao je prethodno naglašeno). Za radove koje pišu studenti obim je: seminarski rad: do 1 AT, odnosno od 22 000 do 30 000 slovnih mesta (12 16 stranica); završni rad: 2 2,5 AT, odnosno 60 000 75 000 slovnih mesta (32 stranica); diplomski rad: 3 3,5 AT, odnosno 90 000 100 000 slovnih mesta (45 stranica); master rad: 4 4,5 AT, odnosno 110 000 135 000 slovnih mesta (60 stranica). Naravno, obim pisanog rada treba shvatiti relativno, jer on najviše zavisi od same teme koja se u radu obrađuje. Ako se želi pomoću računara utvrditi da li je obim napisanog rada u definisanim okvirima, onda se određuje broja slovnih mesta na sledeći način: u podnožiu otvorenog dokumenta pokrenuti opciju Words: (primer 26). Otvoriće se prozor Word Count gde se može očitati broj slovnih mesta (karaktera), pri čemu se i razmak između reči tretira kao jedno slovno mesto (primer 27). Ukoliko u radu postoje slike, šeme, grafikoni i sl., prostor na stranici koji oni zauzimaju računa se kao da je ispunjen tekstom. Primer 26. 26

Primer 27. Slike, tabele, grafikoni i sl. mogu se dati u sklopu teksta, a ako su obimniji na posebnoj stranici u prilogu. U podnožju slike piše se redni broj slike i njen naziv (primer 28). Ako je slika preuzeta od drugog autora, onda se ispod naziva slike navodi izvor iz koga je slika preuzeta ili se to navodi u fusnoti. Primer 28. Slika 1. Marketing miks Tabele sadrže neophodne podatke prikazane na pregledan način. Iznad tabele se daje redni broj tabele i naziv u što kraćem obliku (primer 29), a ako je tabela preuzeta iz nekog izvora onda se u podnožju tabele navode bibliografski podaci tog izvora i stranica sa koje je tabela preuzeta. 27

Primer 29. Tabela 1. Struktura ispitanog uzorka prema polu POL f % MUŠKI 336 50,0 ŽENSKI 329 49,0 B.O. (bez odgovora) 7 1,0 UKUPNO 672 100 Često se u pisanju master radova koriste i grafikoni. Oni se označavaju rednim brojevima i svaki od njih ima svoj naziv (primer 30). Primer 30. 400 350 300 250 200 150 100 50 0 336 (50%) 329 (49%) 7 (1%) MUŠKI ŽENSKI B.O. Grafikon 1. Struktura ispitanog uzorka prema polu 31). Matematički izrazi se prikazuju na sredini stranice i oni imaju svoju numeraciju (primer Primer 31. S = f(о,p) (1.1) 28

Ostraničavanje rada je veoma značajan postupak, jer bez toga nije moguće napisati sadržaj rada. Uobičajeno je da se numerisanje prve, naslovne strane izostavlja (ali se podrazumeva). Nakon toga, vrši se numerisanje sadržaja. Ovo numerisanje vrši se rimskim brojevima. Numerisanje ostalih stranica vrši se arapskim brojevima, hronološki od 1 pa nadalje. Numerisanje se obično vrši u donjem desnom uglu. Ukoliko se tekst rada obrađuje na računaru ove radnje se odvijaju atomatski prema unapred zadatim parametrima (Insert>Page Numbers...>Izbor mesta oznake broja stranice (primer 32). Primer 32 Izbor forme oznake broja stranice i broja strane od koje se počinje numerisanje vrši se preko opcije Format Page Namber (primer 33 i 34). Primer 33. 29

Primer 34. Završni, diplomski i master rad rad pišu u najmanje pet primerka, od kojih je jedan urađen u tvrdom povezu (3 za članove komisije, 1 za arhivu i 1 za kandidata koji brani završni rad). Uz svaki završni rad koji se arhivira prilaže se i elektronska forma rada na CD-u. 30

L I T E R A T U R A 1. Avramović, Z, Kultura, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2006. 2. Blesić, M, Uputstvo za izradu završnog master rada, http://ppf.unsa.ba/dokumenti/uputstvo_za_izradu_ms_rada.pdf (pristupljeno 30. 03. 2016). 3. Čukanović Karavidić, M, Karavidić, S. i Pantelić Vujanić, S, Metodologija naučnih istraživanja, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd, 2015. 4. Dikić, N, Poslovne komunikacije u hotelijerstvu, Viša hotelijerska škola, Beograd, 2003. 5. Gordon, T, Kako biti uspešan nastavnik, Kreativni centar, Beograd, 1988. 6. Jokanović, V. i dr, Bibliotekarski leksikon, NOLIT, Beograd, 1984. 7. Lekić, Đ, Metodologija pedagoškog istraživanja i stvaralaštva, Pedagoško-tehnički fakultet, Zrenjanin, 1977. 8. Mihailović, D, Metodologija naučnih istraživanja, FON, Beograd, 2004. 9. Mihailović, D, Metodologija naučnoistaživačkih projekata, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 1995. 10. Milosavljević, N, Osnovi naučnoistraživačkog rada, Naučna knjiga, Beograd, 1989. 11. Milovanović, M, Pisanje, uređivanje i štampanje, Tehnička knjiga, Beograd, 1979. 12. Pešikan, M, Pravopis srpskoga jezika, Matica srpska, Novi Sad, 1995. 13. Poper, K, U traganju za boljim svetom, Paideia, Beograd, 1999. 14. Sakan, M, Izrada stručnih i naučnih radova, SINEKS, Beograd, 2000. 15. Savić. J, Kako napisati, objaviti i vrednovati naučno delo u biomedicini, Kultura, Beograd, 1996. 16. Suzić, N, Pravila pisanja naučnih radova, APA i drugi standardi, XBS, Banja Luka, 2010. 17. Šamić, M, Kako nastaje naučno delo, Svjetlost, Sarajevo, 1977. 18. Šušnjić, Đ, Metodologija, Čigoja, Beograd, 1999. 19. Živković, D, Pravi put i stranputice u pisanju, O kompoziciji i stilu pisanih sastava, BIGZ, Beograd, 1978. 31

P R I L O Z I 32

Prilog 1. Naslovna strana seminarskog rada VISOKA ŠKOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU I PREDUZETNIŠTVO (16 pt, Bold) SEMINARSKI RAD (14 pt, Bold) Predmet: MARKETING (14 pt, Bold) NASLOV SEMINARSKOG RADA (16 22 pt, Bold, zavisno od broja reči u naslova) Mentor: Prof. dr Predrag Damnjanović (14pt) Student: Petar Petrović Br. indeksa: (14pt) Beograd, godina. (14pt) 33

Prilog 2. Korice završnog rada VISOKA ŠKOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU I PREDUZETNIŠTVO (16 pt, Bold) ZVAVRŠNI RAD (36 pt, Bold) Student: Petar Petrović Br. indeksa (14pt) Beograd, godina. (14pt) 34

Naslovna strana završnog rada VISOKA ŠKOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU I PREDUZETNIŠTVO (16 pt, Bold) ZAVRŠNI RAD (14 pt, Bold) NASLOV ZAVRŠNOG RADA (16 22 pt, Bold, zavisno od broja reči u naslova) Mentor: Prof. dr Predrag Damnjanović (14pt) Student: Petar Petrović Br. indeksa: (14pt) Beograd, godina. (14pt) 35

Prilog 3. Korice diplomskog rada VISOKA ŠKOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU I PREDUZETNIŠTVO (16 pt, Bold) DIPLOMSKI RAD (36 pt, Bold) Student: Petar Petrović Br. indeksa (14pt) Beograd, godina. (14pt) 36