УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ 4 НАЗИВ ФАКУЛТЕТА

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ 4 НАЗИВ ФАКУЛТЕТА ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ПОДОБНОСТИ КАНДИДАТА, ТЕМЕ И МЕНТОРА ЗА ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ (Свака рубрика мора бити попуњена.) I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ Орган који је именовао комисију: Наставно-научно веће Филозофског факутета у Новом Саду Датум именовања комисије: 10.октобар 2014. Састав комисије: 1. Шулетић Небојша доцент Историја модерног доба презиме и име звање ужа научна област Филозофски факултет, Београд председник установа у којој је запослен-а функција у комисији 2. Васин Горан доцент Историја модерног доба презиме и име звање ужа научна област Филозофски факултет, Нови Сад члан установа у којој је запослен-а 3. Гавриловић Владан редовни професор функција у комисији Историја модерног доба презиме и име звање ужа научна област Филозофски факултет, Нови Сад установа у којој је запослен-а ментор функција у комисији 4. презиме и име звање ужа научна област установа у којој је запослен-а функција у комисији 5. презиме и име звање ужа научна област установа у којој је запослен-а функција у комисији 6. презиме и име звање ужа научна област установа у којој је запослен-а функција у комисији

II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ 1. Име, име јдног родитеља, презиме: Драгана, Милорад, Ћираковић 2. Датум рођења: 21. децембар 1976. Место и држава рођења: Нови Сад, Србија II.1 основне студије година уписа: 1997 година завршетка: 2002 просечна оцена током студија: 8.10 универзитет: Универзитет у Новом Саду факултет: Филозофски факултет студијски програм: историја звање: професор историје II.2 мастер или магистарске студије година уписа: 2011 година завршетка: 2011 просечна оцена током студија: 10.00 универзитет: : Универзитет у Новом Саду факултет: Филозофски факултет студијски програм: историја звање: дипломирани историчар-мастер из области Историјских наука научна област: Историја модерног доба наслов завршног рада: Односи Русије и Србије у Првом светском рату до 1917. II.3 докторске студије година уписа: 2011 универзитет: Универзитет у Новом Саду факултет: Филозофски факултет студијски програм: историја број ЕСПБ до сада остварених: 120 просечна оцена током студија: 9.92

II.4 приказ научних и стручних радова Р. бр. аутори, наслов, издавач, број страница категорија Верски објекти на тлу Војводине,Туристичка организација Војводине, М - 53 1. Нови Сад 2006, стр.45. кратак опис садржине: Каталог који умногоме помаже при сналажењу свим групама људи, с посебним освртом на историју сакралних објеката на простору данашње Војводине. Умногоме је прожет исправном историјском литературом, што овај рад сврстава у категорију научног рада. рад припада проблематици докторске дисертације: ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО Р. бр. аутори, наслов, издавач, број страница категорија Преглед историје Цистерцитског реда на Петроварадинској стени, Рад М-52 2. Музеја Војводине, бр.46/47, Нови Сад 2006, 105-112. кратак опис садржине: Цистерцити су католички ред који је био један од најобразованијих у католичкој цркви. Они су се на овим просторима јавили још у време угарских средњовековних владара, преживели турску окупацију и наново појачали утицај у време хабзбуршке власти. Постоје њихове посредне и непосредне везе са трговином у Новом Саду. рад припада проблематици докторске дисертације: ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО Р. бр. аутори, наслов, издавач, број страница категорија Рига од Фере- грчки револуционар, Култура Полиса, бр.8/10, Нови Сад М-51 3. 2008, 395-405. кратак опис садржине: Рига од Фере је био истакнути грчки револуционар с краја 18 века. Он је уједно био идејни творац грчке борбе за независност и избављење од турског ропства. Имао је посредне везе са грчким (цинцарским) трговцима и занатлијама у Новом Саду. рад припада проблематици докторске дисертације: ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО Р. бр. аутори, наслов, издавач, број страница категорија Удахните дубоко, удахните Фрушку Гору, Туристичка организација Новог М-53 4. Сада, Нови Сад 2010, стр.35. кратак опис садржине: Описи Фрушке Горе, њених манастира, њене повезаности са Новим Садом и његовом трговином, поготово у 18. и 19.веку. рад припада проблематици докторске дисертације: ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО Р. бр. аутори, наслов, издавач, број страница категорија Генерална скупштина и конференција Icarusa, Архивски анали, бр.6, Нови М-53 5. Сад 2011, 176-180.

кратак опис садржине: Икарус је део архивистичког система обраде података и њиховог умрежавања у Европи путем дигитализације. О овом питању је кандидат, као архивиста, дискутовао у Познању на конференцији, одржаној у пролеће 2011.године. рад припада проблематици докторске дисертације: ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО III ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ КАНДИДАТА III.1 услови дефинисани за кандидата студијским програмом: Укупно трајање докторских студија на студијском програму Историја је 3 године (6 семестара), за које време студент треба да сакупи 180 ЕСПБ бодова. Из листе понуђених предмета, докторанд, уз вођење од стране ментора, бира предмете који су у функцији израде докторске дисертације. Докторска дисертација је самостални рад докторанда и представља завршни део студијског програма докторских студија Историје. У току прве две године докторанд полаже 7 једносеместралних изборних предмета, од којих сваки носи по 10 ЕСПБ бодова, затим, израђује два научна рада од којих један излаже на научном скупу, те на основу њих добија два пута по 10 ЕСПБ бодова. Избор теме и преглед литературе, израда пројекта истраживања и истраживање на теми, као обавезни делови програма студија заједно носе 30 ЕСПБ. Израда и писање докторске дисертације носе 40 ЕСПБ бодова, а остатак бодова се добија самом одбраном докторске дисертације (20 ЕСПБ). III.2 Да ли кандидат испуњава услове? ДА НЕ Образложење: Кандидат Драгана Ћираковић положила је све испите на три године предвиђене планом и програмом докторских студија историје Филозофског факултета, односно Универзитета у Новом Саду, са просечном оценом 9.92. Уз ове испите кандидат је током докторских студија објавила неколико научних радова, при чему не рачунамо два која се још увек налазе у штампи. Такође, са највишом оценом вредновани су њени испити: Докторска дисертација-избор теме и израда пројекта истраживања, Пријaва и образложење докторске дисертације и Истраживања. На овај начин, кандидат је испунила све обавезе предвиђене Правилником о докторским студијама и скупила неопходан број ЕСПБ бодова. Кандидат је испунила све услове предвиђене Правилником о докторским студијама и студијским програмом историје. Досадашњи научни рад кандидата представља веома добру основу за израду докторске дисертације, те Комисија закључује да је подобна за израду пријављене теме. IV ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ПРЕДЛОЖЕНОГ МЕНТОРА IV.1 ПОДАЦИ О МЕНТОРУ

Биографија ментора (до 500 каракетра): Др Владан Гавриловић, рођен 24. марта 1970. у Новом Саду. Завршио је 1995. студије на Одсеку за историју Филозофског факултета у Новом Саду. На истом факултету одбранио је магистарску тезу под насловом Дипломатички списки код Срба у Хабзбуршкој монархији и Карловачкој митрополији од краја XVII до средине XIX века (2000) и докторску тезу под насловом Темишварски сабор и Илирска дворска канцеларија (2003). Од 2004. доцент је на Одсеку за историју Филизофског факултета у Новом Саду на предметима Национална историја новог века и Помоћне историјске науке. Изабран је за редовног професора 2014. за ужу научну област Историја модерног доба. До сада је објавио преко 90 научних прилога (за период 2002-2013) у часописима: Зборник матице српске за историју, Историјски часопис, Споменица историјског архива Срема, Настава историје, Настава и историја, Miscellanea, Истраживања, Теме, Зборник Матице српске за друштвене науке. Стални је члан сарадник Матице српске, члан Друштвеног одељења Матице српске. Био је руководилац пројекта Српско-словачки односи кроз историју (2009-2011) и актуелни руководилац Републичког пројекта Војвођански простор у контексту европске историје (2011-2014). Обаласти интересовања: историја Срба у Хабзбуршкој монархији од краја XVI до средине XIX века, са посебним освртом на историју Карловачке митрополије у XVIII и XIX веку и историјат и економика слободних краљевских градова на тлу Јужне Угарске (Новог Сада, Сомбора, Суботице). Радови из уже научне области којој припада предлог докторске дисертације: Р. бр. аутори, наслов, издавач, број страница категорија Дипломатички списи код Срба у Хабзбуршкој монархији и Карловачкој М-41 1. митрополији од краја XVII до средине XIX века, Ветерник 2001, стр. 212. 2. Темишварски сабор и Илирска дворска канцеларија (1790-1792), Нови М - 41 Сад 2005. стр. 366. 3. Земљишна књига села Марадик 1758-1810, Историјски архив Срема, М- 41 Сремска Митровица 2009, 99. стр. Школовање српских ђака на лицејима у Словачкој у XVIII веку, М-14 4. Зборник радова антички свет, европска и српска наука, Београд 2009, стр. 8. 5. Српске школе, цркве и становништво у Шајкашком батаљону 1844. М 51 године, Истраживања, бр. 21, Нови Сад 2010, 175-189. 6. Племство код Срба у Јужној Угарској у XVII и XVIII веку, Сремска М-41 Митровица 2012, стр. 134. IV.1 услови дефинисани за ментора у области којој припада докторска дисерација: Према условима дефинисаним Правилником о докторским студијама за ментора, за израду докторске дисертације може бити именован наставник односно научни радник Универзитета, односно факултета, који је способан за извођење наставе на докторским студијама и има најмање 5 научних радова објављених или прихваћених за објављивање у

научним часописима из одговарајуће области студијског програма са листе министарства надлежног за науку. IV.2 Да ли ментор испуњава услове? ДА НЕ Образложење: Др Владан Гавриловић редовни је професор за Историју модерног доба Филозофског факултета у Новом Саду. У оквиру ове научне области држи наставу на следећим курсевима: Срби у Карловачкој митрополији, Срби у Хабзбуршкој монархији од XVI до XVIII века, Историја српског народа 1804-1918, Срби у Хабзбуршкој монархији од 1791. до 1849. (изборни), као и курсеве који се тичу помоћних историјских наука: Палеографија и Дипломатика и архивистика. На мастер и докторским студијама држи наставу из следећих курсева: Помоћне историјске науке (са проф. др Петром Рокаијем), Сеоба Срба у Руско царство и Историја српског народа у Хабзбуршкој монархији од XVI до XVIII века. Проф. др Владан Гавриловић бави се Историјом модерног доба, односно, ужом научном облашћу којој припада и предложена тема докторске дисертације. Бавећи се историјом Срба у Хабзбуршкој монархији у XVIII веку и првој половини XIX века, проф. Гавриловић до сада је објавио 6 монографија и преко 90. радова, чланака и расправа из ове тематике (у периоду 2002-2013). Такође учесник је скупова у земљи и иностранству, на којима је остварио запажене резултате својим рефертима. Руководилац је пројекта Министарства просвете и науке Републике Србије под насловом Војвођански простор у контексту европске историје. Члан је уредништва часописа Истраживања и Зборника радова Војвођански простор у контексту европске историје. Курсеви на основним, мастер и докторским студијама из којих наставу изводи проф. др Владан Гавриловић у непосредној су вези са предложеном темом докторске дисертације. Научно опредељење и квалитет публикација уз вишегодишњи истраживачки рад, те рад у настави, дају гаранцију да проф. др Владан Гавриловић може пружити свестрану подршку и корисне савете кандидату у изради докторске дисертације. На основу наведених чињеница Комисија је мишљења да проф. др Владан Гавриловић испуњава све научне и педагошке услове за ментора ове докторске дисертације. V ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ V.1 формулација назива тезе (наслова) Трговина и занатство слободног краљевског града Новог Сада у XVIII веку Наслов тезе је подобан? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО V.2 предмета (проблема) истраживања

Институција слободних краљевских градова потиче још из средњевековног периода (11 12. в), како у Европи, тако и у Угарском краљевству. Током трајања османске власти у Панонском басену, урбана култура живљења попримила је оријенталне каракетистике, а права и обавезе становништва усклађени су са османским законодавством, заснованом на шеријатском праву, канун-намама и верској, али и професионалној еснафској подели. Након што се граница између Хабзбуршке монархије и Османског царства по одредбама Београдског мира из 1739. усталила на рекама Сави и Дунаву, почела је и интензивнија привредна размена између две државе, а права и привилегије урбаних средишта на просторима раније Угарске државе, сада Хабзбуршке монархије, одређена су на сасвим другачијим основама. Поред права која су одређеним актима била дата мањим центрима, посебан значај поново су добили слободни краљевски градови. Елибертационе повеље којима су одређени центри стицали статус слободног краљевског града биле су различите од случаја до случаја, и зависиле су од броја становника, привредне снаге и географског положаја града. Географски положај слободних краљевских градова у великој мери је одређивао и привредну активност у њима, као и мере којима је уређивана градска управа. Слободан краљевски град Нови Сад је у том погледу имао одређене специфичности, због којих треба да се посматра као посебан истраживачки узорак. Нови Сад је настао у подножју значајног гарнизонског средишта, Петроварадина, на левој обали реке Дунав, на основама насеља под именом Петроварадински шанац. Узајамна повезаност једног војничког насеља (комунитeт) и слободног краљевског града једна је од његових специфичних карактеристика, која је утицала и на структуру привредне делатности, прилагођену потрошачима добара из шире околине. Сем тога, град Нови Сад налазио се на важном пловном путу, реци Дунав, привредној артерији која је повезивала готово све земље под хабзбуршком круном, што је допринело бржој трансмисији добара, људи и новца. На основу горњег текста одређује се као предмет истраживања израстање и економски развој слободног краљевског града Новог Сада, који ће условити да он постане политички и културни центар српског народа у Хабзбуршкој монархији.. Ово питање и посматрање историје Новог Сада из сфере привредних односа, с посебним освртом на занатство и трговину, је у досадашњој историјској науци један нов приступ, што оправдава у потпуности израду ове докторске дисертације. Предмет истраживања је подобан? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО V.3 познавања проблематике на основу изабране литературе са списком литературе У српској историографији питању слободних краљевских градова није посвећена значајнија пажња. Разлог за то може се наћи у чињеници да су дуго времена преовладавале теме из дипломатске и политичке историје, а да су друштвена и привредна историја тек у последњих неколико деценија стекле значајније место са продором идеја школе аналиста. Други разлог за то је и чињеница да је на простору модерне српске државе, али и шире, области које су насељавали Срби и други народи са којима су заједно живели, било релативно мало слободних краљевских градова, и да су они били средње величине, или чак мањи урбани центри. О слободном краљевском граду Новом Саду писано је у синтезама чији је циљ био истраживање историје Војводине, историје Срба у Угарској, као и историје самог Новог Сада.

Међутим, сем указивања на најзначајније елементе, попут елибертационе повеље, и основних контура градског привредног и друштвеног живота, није урађено ни изблиза довољно да би се могло рећи да је профилисан јасан став у историографији о бројним питањима која се односе на развој једног од слободних краљевских градова. Ту пре свега треба имати у виду специфичан географски и геополитички положај (пловни пут Дунавом, близина османске границе), који је у великој мери допринео интензивном кретању становништва и профилисању привредне активности. На основама чврстог цеховског уређења производње и трговине настала је и његова надоградња оличена у развоју културне и просветне делатности свих народности и конфесија, што ће остати трајна одлика Новог Сада. Када је реч о расположивим објављеним изворима и литератури, сматрамо да посебно треба указати на вредност следећих дела за рад на овој докторској дисертацији: Консултована литература: Adler, Ph, Habsburg School Reform among the Orthodox Minorities, 1770 1780, Slavic Review 33 (1974); Аnderson S. Matthew, Европа у осамнаестом веку 1713 1789, Београд 2003; Андраши Олга, О таксалистима општине Оџаци током XVII века, Зборник Матице српске за историју 74, Нови Сад 2006; Аристиду Х. Екатерини, Прилиг изучавању царинског система дубровачке републике у XVIII веку, Историјски часопис 25 26, Београд 1978/79; Бартенштајн Јохан Кристоф, О расејаном илирско раасцијанском народу (1761), превод А. Сандић, Београд, Ваљево 1995; Бачић Славен, Из прошлости градског права Новог Сада, Сомбора и Суботице, Суботица 1998; Бачић Славен, Повеље слободних краљевских градова Новог Сада, Сомбора и Суботице, Суботица 1995; Бесаровић Весна, Интелектуална својина, Београд 2011; Бошковић Ђорђе, Један попис села Митровачког провизора из 1720. године, Зборник Матице српске за историју 79 80, Нови Сад 2009; Брковић М, Нови Сад и Петроварадин у старим српским записима 18. и 19. века, XVIII столеће III (2002), 173 203; Bridge Francis Roy, The Habsburg Monarchy among the great powers: 1815 1918, Oxford 199; Бродел Фернан, Материјална цивилизација, економија и капитализам од XV до XVIII века Игре размене, II књига, Београд 2007; Бродел Фернан, Медитеран, простор и историја, Београд 1995; Wandruszka Adam, Das Haus Habsburg Die Geschihte einer europäischen Dynastie, Friedrich Vorwerk Verlag, Stuttgart 1956; Варлабенштајн Јован, Историја пиварства у Новом Саду у XVIII веку, XVIII столеће III (2002), 204 212; Верона Алберт, Право индустријског власништва, Загреб 1978; Веселиновић Рајко, Београд од 1683. до 1717. године, Годишњак града Београда XV, Београд 1968; Веселиновић Рајко, Војна крајина у Србији 171 1739, Зборник Историјског музеја Србије, св. 21, Београд 1884; Веселиновић Рајко, Цариградска конвенција о великом (ратном) острву код Београда од 2. марта 1741. године, Зборник историјског музеја Србије, Београд 1970; Веселиновић Р. Ј, Грађа за еснафе у јужном Банату из XVII и XIX века, РВМ 5, (1965), 184 189; Веселиновић Р. Ј, Развитак и унутрашњи живот српских еснафа у Војводини. Од XVI века до укидања 1872. године, ЗМСДН 11 (1955), 22 33; Винавер Вук, Дубровачка трговина у Србији и Бугарској крајем XVII века (1660 1700), у: Историјски часопис XII XIII, 1963, 196, 202; Винавер Вук, Један србијанси трговачки тефтер XVIII века, у: Историјски часопис XI, 1960, 268 269; Винавер Вук, Сарајевски трговац у Дубровнику средином VI века, 1954, 249 265, Годишњак Историјског друштва БХ XVIII; Витковић Г, Критички поглед на прошлост Срба у Угарској. Пети период, ГСУД XVIII (1876), 70 167; Војводина II, уредник Зоран Колунџија, Нови Сад 2008;

Vucinich, W. S, The Nature of Balkan Society under Ottoman Rule, Slavic Review 21 (1962) 597 616; Вучо Никола, Привредна историја Србије до Првог светског рата, Београд, 1955; Гавриловић Владан, О Пребегавању српског становништва из Баната у Бачку током прве половине XVIII века, Зборник Матице српске за историју 83, Нови Сад 2011; Гавриловић Владан, Подаци из 1737. о народној милицији у Краљевини Србији, Историјски часопис 47, Београд 2000; Гавриловић Владан, Фрагменти прометног протокола контумаца у Параћину (1723, 1731. и 1733), Мешовита грађа 29, Београд 2008; Гавриловић Славко, Аустрија и њен цивилизацијски утицај на Србију од краја XVII до краја XVIII века, Меридијани, Београд 1998; Гавриловић Славко, Грађа о балканским трговцима у Угарској, XVIII век, САНУ, ЗИЈКСН 1, Београд 1985, књ. 2, Београд 1966; Гавриловић Славко, Информација из 1688. о путевима за освајање Београда и Босне од стране аустријске војске, Зборник Матице српске за историју 69 70, Нови Сад 2004; Гавриловић Славко, Јавни терети и невоље сремског становништва средином XVIII столећа, Зборник МС за друштвене науке 26, Нови Сад 1960; Гавриловић Славко, О борби Срба у Хабзбуршкој монархији за политичко територијалну аутономију (1690 1850), Зборник Матице српске за историју 43, Нови Сад 1991; Гавриловић Славко, Предлог из 1792. о нобилитацији угледних Срба у Угарској, ЗМСИ 63 64 (2001), 191 208; Гавриловић Славко, Прилог историји трговине и миграције Балкан - Подунавље XVIII и XIX столећа, Београд 1969; Гавриловић Славко, Промеморија из 1736. о Србима у аустријској царевини, Зборник Матице српске за историју 69 70, Нови Сад 2004; Гавриловић Славко, Расправа у Бечу 1737. о друштвено-економским односима у Славонији и Срему, Зборник Матице српске за историју 23, Нови Сад 1981; Гавриловић Славко, Срби у Хабсбуршкој монархији: (1792 1849), 1994; Гавриловић Славко, Срби у Хабсбуршкој монархији пред угарски сабор 1790, Југ. истор. часопис 4, 1965; Гавриловић Славко, Срем од краја XVI до средине XVIII века, Нови Сад 1979; Гавриловић, Славко, Типологија панонских градова (XVII XIX век),социјална структура српских градских насеља (XII XVIII век), ур. Ј. Калић, М. Чоловић, Београд 1992, 171 178; Гавриловић, Славко, Цеховска правила новосадских кројача и рукавичара из 1763. године, РВМ 5 (1956), 170 184; Гавриловић Славко, Четири документа из 1741. године о мигрантима из Србије у Аустријску монархију, Зборник Матице српске за историју 69 70, Нови Сад 2004; Грдинић Никола, Симболика Новог Сада, XVIII столеће III (2003), 213 223; Грујић М. Радослав, Прилози за историју Србије у доба аустријске окупације (1718 1739), Споменик СКА LII, Београд 1914; Györe Zoltan, Gradovi i varoši Bačke početkom XIX veka, Novi Sad 2007; Györe Zoltan, Mađarski i srpski nacionalni preporod, Novi Sad 2009; Dickson, P. G. M, Monarchy and Bureaucracy in Late Eighteen-Century Austria, The English Historical Review 110, (1995), 323 367; Динић Михајло, За историју рударства у средњовековној Србији и Босни II, Београд 1962; Ђорђевић Владан, Србија и Грчка, Београд 1923; Đorđević Miloš, A Background to Serbian Culture and Education in the First Half of the 18th Century According to Serbian Historiographical Sources, Empires and Peninsulas, Southeastern Europe between Carlowitz and the Peace of Adrianople, 1699 1820, Berlin 2010; Енгел Франц Штефан, Опис Краљевине Славоније и Војводства Срема, Нови Сад 2003; Epstein S. R, Craft Guilds, Apprenticeship, and Technological Change in Preindustrial Europe, The Journal of Economic History 58 (1998), 684 713; Ердујхељи Мелхиор, Историја Новог Сада, Нови Сад 1894; Живојиновић, Р. Драган, Пожаревачки уговор у светлости политичких збивања у Европи (1715 1720), Зборник историјског музеја Србије VII, Београд 1970; Живојиновић Љ. Драгољуб, Успон Европе (1450 1789), Београд 2000;

Зиројевић Олга, Турско војно уређење у Србији 1459 1683, Београд 1974; Ивић Алекса, Историја Срба у Војводини, Нови Сад 1929; Историја српског народа, Радован Самарџић, Српски народ под турском влашћу, том III, књ. 1, Београд 1993; Историјско друштво у Новом Саду, Споменица града Новог Сада, Сремски Карловци 1933; Јелић Томислава, Постанак Новог Сада и први магистрат 1748. године, XVIII столеће (2002), 130 140; Јелић Томислава, Повеља и Статут Слободног и краљевског града Новог Сада 1748. године, Нови Сад 2004; Kállay von Benjamin, Geschichte der Serben, Ester Band, Budapest, Wien, Leipzig 1878; Kann Robert A, A History of the Habsburg Empire 1526-1918, Berkeley 1974; Каниц Феликс, Србија, земља и становништво: од римског доба до краја XIX века, књ. I, Београд 1999; Катић Срђан, Потрошни материјали у османском рударству и металургији, Историјски часопис 58, Београд 2007; Кицикис Димитри, Османлијско царство, Београд 1999; Kolmos J, Stature and Nutrition in the Habsburg Monarchy: The Standard of Living and Economic Development in the Eighteen Century, The American Historical Review 90 (1985), 1149 1161; Костић Константин, Немачко и аустријско школство у терезијанским реформама, Историја школа и образовања код Срба, ур. Е. Хасанагић, Београд 1974, 155 162; Костић Константин, Прва варошка кућа у Сомбору, ГИДНС I (1928), 124 125; Костић Константин, Српско трговачко насеље у Трсту XVIII века, ИЧ V (1954 1955), 167 187; Костић Мита, Из социјално-економске историје Срба у XVII и XVIII веку, III део: О Рацима - трговцима и трговачким компанијама у Бечу XVII и XVIII века, Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду I, Нови Сад 1956; Kostić S. Đorđe, Testimonies to Common Life. German Writers of Travel Accounts from the 18th and 19th Centuries about the Greeks in Serbia, Balcanica XXIX, Beograd 1998; Крчмар Филип, Прилог биографији грофа Мерсија, Зборник Матице српске за историју 83, Нови Сад 2011; Lampe John R.- Jackson, Marvin R, Balkan Economic History 1550 1950, Bloomington 1982; Landais Benjamin, Habsburg`s State and the Local Orthodox Elite. The Case of the Banat of Temesvár (1750 1780). Encounters in Europe`s Southeast. The Habsburg Empire and the Orthodox World in the Eighteenth and Nineteenth Centuries, The Eighteenth Century and the Habsburg Monarchy, Bd. 5, Bochum 2012; Landais Benjamin, Village Politics and the Use of Nation in the Banat in the 18th Century, Forschungswerkstatt: Die Habsburgermonarchie im 18. Jahrhundert, Jahrbuch der österreichischen Gesellschaft zur Erforschung des 18. Jahrhundert, Bd. 26, Bochum 2012; Мантран Робер, Историја Османског царства, Београд 2002; Марковић Слободан, Патентно право, Београд 1997; May Arthur, The Habsburg Monarchy 1867 1914, Cambridge (Mass) 1951; Медаковић Дејан, Јозеф II и Срби, Нови Сад 2005; McCartney C.A, The Habsburg Empire 1790-1918, London 1968; Микавица Дејан, Равноправност и дискриминација на угарској Дијети (1690 1848), Истраживања 21, Нови Сад 2010; Милитар Трива, Нови Сад на раскрсници минулог и садањег века, Нови Сад 2000; Милошевић Ана, Пропагандна кампања бечког двора у аустријско турском рату 1716 1718. године на картама и гравирима, Култура 131, Београд 2011; Мирковић Мијо, Трговина и унутрашња трговинска политика, Београд 1931; Митровић Мирко, Насељавање и колонизација Војводине 1690 1945, у: Годишњак друштва историчара Војводине, Нови Сад 1982; Mrgić Jelena, Criss-crossing the Danube with Marsigli, БИГ II, Београд 2011; Овакимјан Ашот, Арменске колоније у српским земљама, Зборник Матице српске за историју 55, Нови Сад 1997; Пантелић Душан, Кочина крајина, Београд 1930; Пантелић Душан, Београдски пашалук после Свиштовског мира 1791 1794, Београд 1927; Пантелић Душан, Београдски пашалук пред Први српски устанак (1794 1804), Београд 1949; Пантелић Душан, Ухођење Србије пред

Кочину крајину, Глас СКА CLIII, 1933; Ћелап Лазар, Прилог проучавању колонизације Војводине крајем XVIII века, Зборник МС за друштвене науке 29, 1961; Стајић Васа, Грађа за политичку историју Новог Сада, Нови Сад 1951; Павловић Драгољуб, Аустриска владавина у северној Србији: (од 1718 1739.) по грађи из бечких архива, Глас СКА 64, Други разред 40, Београд 1901; Павловић М. Драг, Србија за време последњег аустријско-турског рата (1788 1791), Београд 1910; Павловић М. Драг, Финансије и привреда за време аустриске окупације Србије, Глас САНУ, LXIV, 1910; Павловић Стеван, Историја Балкана, Београд 2001; Пантелић Душан, Једна сељачка буна у окупираној Србији 1720, Историјски часопис 5, Београд 1954 1955; Павловић Драгољуб, Финансије и привреда за време аустриске владавине у Србији (од 1718 1739.) по грађи из бечких архива, Београд 1901; Петровић Коста, Карловци и карловачко становништво у првој половини 18. века, Историјски часопис 5, Београд 1954 1955; Пецињачки Срета, Документи о бачко-банатским миграцијама 1719 1725. године, у: Зборник Матице српске за историју, бр. 6, Нови Сад 1972; Пецињачки Срета, Подаци о прописима и пореским дажбинама у Србији од 1717. до 1719. године, Мешовита грађа 3, Београд 1974; Пецињачки Срета, Подаци о куги 1738. године у Бечкереку, Дески и Ђали, Зборник Матице српске за историју 11, Нови Сад 1975; Пецињачки Срета, Подаци о приходима и расходима Банатске администрације у првој половини XVIII века, Зборник Матице српске за историју 8, Нови Сад 1973; Пецињачки Срета, Извештај о Банату и Браничеву из 1721. године, Зборник Матице српске за историју 23, Нови Сад 1981; Пецињачки Срета, Војна контрибуција југословенских и других земаља Аустријске царевине од 1700. до 1746. године, Мешовита грађа 5, Београд 1977; Пешаљ Јован, Надзор и контрола странаца у 18. веку. Случај Хабзбуршке монархије, БИГ II, Београд 2011; Полит- Десанчић Михајло, Најстарија кућа у Новом Саду, ГИДНС VI (1933), 236 237; Полит- Десанчић Михајло, Нови Сад пре сто година, ГИДНС VI (1933), 242 246; Попов Чедомир, Грађанска Европа 1770 1871, I II, Матица српска, Нови Сад 1989; Поповић Ј. Душан, Велика сеоба Срба 1690, Срби сељаци и племићи, Београд 1954; Поповић Ј. Душан, О Цинцарима, Београд 1937; Поповић, Ј. Душан, О Цинцарима. Прилози питању постанка нашег грађанског друштва, Београд 1998; Поповић Ј. Душан, Прилози проучавању економског стања нашег народа у Војводини и Србији током 16. и 17. века, у: Гласник Историског друштва у Новом Саду, Нови Сад 1928; Поповић, Ј. Душан, Срби у Војводини, I III, Нови Сад 1957 1963; Поповић Ј. Душан, Срби у Бачкој до краја осамнаестог века: (историја насеља и становништва), Београд 1952; Поповић Ј. Душан, Срби у Срему до 1736/37, Београд 1950; Поповић Душан, Србија и Београд од пожаревачког до београдског мира 1718 1739. године, Београд 1950; Поповић, Ј. Душан, Српско племство у Војводини у 18. веку, ГИДНС XIII (1940), 84 88; Поповић, Ј. Душан, Статут краљевске слободне вароши Новог Сада из 1748, ГИДНС VI (1931), 196 204; Приватни живот у српским земљама у освит модерног доба, приредио Александар Фотић, Београд 2005; Радонић Јован, Прилози за историју Срба у Угарској у 16, 17. и 18. веку, Зборник историјских докумената, књ. Матице српске бр. 25 и 26, Нови Сад 1908 1909; Радонић Јован, Костић Мита, Српске привилегије од 1690. до 1792, Београд 1954; Rapp Alfred, Die Habsburger, Franckh`sche Verlagshandlung, Stuttgart 1936; Самарџић Радован, Велики век Дубровника, Београд 1983; Самарџић Радован, Гавриловић Славко, Јакшић Иван, Грађа о балканским трговцима у Угарској XVIII века: царинарнице и контумаци, Српска академија наука и уметности, књ. 24, том 1, Београд 1985; Сеги Ласло, Студенти са данашње територије Војводине на европским универзитетима

1338 1919, Нови Сад, 2010; Скарић Владислав, Изабрана дјела, I III, Сарајево 1985; Стајић Васа, Два лика из Српског Града или Петроварадинског шанца, ГИДНС VII (1934), 95 128; Стајић Васа, Грађа за културну историју Новог Сада. Из архива новосадског магистрата, Нови Сад 1947; Стајић Васа, Jus gladii сомборског магистрата, ГИДНС VI (1933), 372 374; Стајић Васа, Како су Цинцари прелазили у Аустрију, ГИДНС IX (1936), 189 190; Стајић Васа, Нови Сад, његов магистрат и културна прегнућа новосадских Срба, ГИДНС VI (1933), 1 159; Стајић Васа, Новосадске биографије из Архива новосадског магистрата, I III, Нови Сад 1936 1956; Стајић Васа, Привреда Новога Сада: 1748-1880: из архива новосадског магистрата, Нови Сад 1941; Стајић Васа, Цинцари у Новом Саду, ГИДНС IX (1936), 257 283; Станков Р, Сомбор у 18. веку у Згодопису самостана фрањевачког, XVIII столеће III (2002), 89 98; Стојановић Трајан, Land tenure and related sectors of the Balkan economy, у: The Journal of Economic History, 13, 1953, 398 411; Стојановић Трајан, The conquering Balkan Orthodox Merchants, у: Journal of Economic History, XX, 2, 1960, 234 313; Tapie Victor, The Rise and fall of the Habsburg Monarchy, New York 1971; Таубе фон Ф. В, Историјски и географски опис Краљевине Славоније и Војводства Срема како с обзиром на њихове природне особине тако и на њихово садашње устројство и ново уређење у црквеним, грађанским и војним стварима, Нови Сад 1998; Tejlor A.J.P, Habsburška monarhija 1809-1918, Zagreb 1990; Тимотијевић Мирослав, У освит новог доба, Историја приватног живота у Срба од средњег века до савременог доба, Београд 2011; Тимотијевић Мирослав, Рађање модерне приватности. Приватни живот Срба у Хабзбуршкој монархији од краја 17. до почетка 19. века, Београд 2006; Ткалац К, Одредбе о трговини и јавном животу градова Српске Војводине и Тамишког Баната у недељне и празничне дане, ЗМСДН 50 (1968), 160 162; Тодорова Марија, Имагинарни Балкан, Београд 1999; Тојнби Арнолд, Проучавање историје, извод из књига I VI, Београд 2002; Томандл Миховил, Панчево: насеље и становништво од почетка XVIII века, Историјски часопис 5, Београд 1954 1955; Точанац Исидора, Београдска и Карловачка митрополија. Процес уједињења (1722 1731), Историјски часопис 55, Београд 2007; The Multinational Empire: nationalism and national reforming the Habsburg monarchy: 1848 1918. Vol. 1, Empire and Nationalities, New York: Octagon Books Inc., 1964, 444 p, Vol. 2, Empire Reform, New York: Octagon Books Inc, 1964; Ћирковић Сима, Ковачевић-Којић Десанка, Ћук Ружа, Старо српско рударство, Београд Нови Сад 2002; Ћоровић Владимир, Историја Срба, Ниш 1999; Форишковић Александар, Грађански сталеж код Срба у Угарској Историја српског народа, IV, 1, ур. С. Гавриловић, Београд, 1986, 294 305; Форишковић Александар, Један документ о Србији из времена аустријске окупације (1718 1739), Годишњак града Београда 15, Београд 1968; Форишковић Александар, Племство код Срба у Угарској у XVIII веку, ЗМСИ 24 (1981), 37 49; Форишковић Александар, Племство код Срба у Хабзбуршкој монархији, Историја српског народа, IV, 1, ур. С. Гавриловић, Београд 1986, 283 294; Hammer von Jozef, Historija turskog (osmanskog) carstva, I III, Zagreb 1979; Хегедиш Антал, Слободан краљевски град Сомбор (1749 1848), Домети 100 103 (2000), 7 124; Храбак Богумил, Босански и банатски бакар у трговачком промету XVI XVIII века, Истраживања 20, Нови Сад 2009; Храбак Богумил, Довозници пољопривредних производа из Ужица и западне Србије у Срем (1719 1723. године), Ужички зборник 23, Ужице 1994; Храбак Богумил, Јевреји у северној Србији 1688 1739, Зборник Народног музеја XXI, Чачак 1991; Швикер Ј. Хајнрих, Политичка историја Срба у Угарској, Нови Сад 1998; Шмале

Волфганг, Историја европске идеје, Београд 2003; Шулман Мирко, Цеховски обичаји у Суботици, РВМ 2 (1953), 189 199; 3 (1954), 279 280. Избор литературе је одговарајући? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО V.4 циљева истраживања У српској историографији није посвећена довољна пажња институцији слободних краљевских градова, посебно када је реч о просторима које су укључивале земље угарске круне током 18. и 19. века. Основни, али недовољни подаци о томе могу се наћи у синтезама националне историје, као и у делима која се односе на локалну историју, посебно ако се ради о прошлости места која су имала статус слободних краљевских градова. У својим радовима слободних краљевских градова дотицали су се Душан Поповић, Васа Стајић, Славко Гавриловић, Славен Бачић. Када је реч о слободном краљевском граду Новом Саду, важно је напоменути да је то питање присутно како у појединим радовима који се односе на локалну историју Новог Сада, који су објављивани у реномираним научним часописима и зборницима радова (Архив за историју Српске православне Карловачке митрополије, Гласник Историјског друштва у Новом Саду, Зборник матице српске за историју, Зборник Матице српске за друштвене науке, Истраживања, Осамнаесто столеће...), затим Енциклопедији Новог Сада, и монографским делима која се односе на ту тему, попут књига Мелхиора Ердухељија Историја Новог Сада, затим Ђорђа Србуловића, Кратка историја Новог Сада. Подаци о томе могу се наћи и у делима Славена Бачића, Повеље слободних краљевских градова Новог Сада, Сомбора и Суботице (Суботица 1995), док је правна основа његовог утемељења објашњена у делу истог аутора Povjerenstveni statuti Subotice, Sombora i Novog Sada sa osvrtom na slobodne kraljevske gradove (Osijek 2001). У делима Љубомирке Кркљуш Правна историја српског народа (Нови Сад 2004) и Историја политичких и правних институција Војводине (Нови Сад 2004) тема правне регулативе слободног краљевског града Новог Сада такође је заступљена. Циљеви истраживања су одговарајући? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО V.5 очекиваних резултата (хипотезе) Намера рада на овој докторској дисетрацији је да обједини сазнања о оснивању, правном утемељењу, друштвеној и привредној историји слободног краљевског града Новог Сада у времену од доношења елибертационе повеље о његовом установљавању 1748, до краја 18. века. Реч је о периоду када је отпочео његов динамичан развој, посебно када је реч о економској димензији, што је постало снажна основа за његов успон као културног и просветног средишта, које се током 19. века профилише и као најзначајнији српски центар у Хабзбуршкој монархији, преузимајући тако примат од 300 километара удаљене Пеште. У дисертацији ће бити анализирана целукупна трговина и занатство, као најважније привредне гране и делатности у 18. веку, укључујући њихову еснафску структуру. Биће дата и анализа постепеног формирања савремене етничке слике тог времена, која је

добрим делом била условљена специфичним географским положајем и привредним развојем. Из те анализе могуће је даље извући закључке о историји свакодневног живота у сфери приватног и јавног, као темељу изучавања друштвене историје тог времена уопште. Закључци до којих је у таквом истраживању могуће доћи корисни су вишеструко у историјској науци, како за утврђивање мало познатих чињеница, тако и за компаративну анализу са другим сличним срединама. Очекивани резултати представљају значајан научни допринос? V.6 план рада ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО Прва фаза рада на докторској дисертацији биће упознавање са до сада објављеним научним радовима који се односе на тему докторске дисертације. Поред дела од значаја за општу историју, или историју Хабзбуршке монархије, домаће и стране провенијенције, посебна пажња биће посвећена литератури (расправе, чланци, објављени историјски извори, монографије), која се односи на прошлост града Новог Сада, нарочито у периоду од 1748. до 1800. На овај начин били би уобличени тематски и хронолошки оквири рада, како се не би ишло у истраживање већ објашњених историјских процеса, после чега би уследила темељна архивска истраживања у поменутим фондовима. У томе би акценат био стављен на изворе који су прворазредни како у односу на догађаје, тако и на истраживача, а од непроцењиве су вредности за истраживање привредне и друштвене историје. По прикупљању извора била би извршена њихова спољашња и унутрашња критика, утврђена аутентичност и веродостојност. После тога приступило би се анализи, синтези и експозицији. 2014 средина 2015 прикупљање и систематизовање архивске грађе средина 2015 средина 2016 рад на грађи која је сакупљена, њена спољна и унутрашња критикa крај 2016 сређивање и уобличавање дисертације, корекције и допуне средина 2017 одбрана докторске дисертације. План рада је одговарајући? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО V.7 метод и узорак истраживања Критичка анализа досадашњих научних резултата, прикупљање, спољашња и унутрашња критика објављених и необјављених извора, њихова анализа, затим синтеза и експозиција. Приликом формирања истраживачког узорка, као основни параметри узети су статус Слободног краљевског града Новог Сада, његов специфичан географски положај који је утицао на привредну делатност и формирање етничке и друштвене структуре становништва. За хронолошки оквир истраживања узето је време од елибертационе повеље о проглашењу Новог Сада за слободан краљевски град 1748, до краја 18. века. Тематски и хронолошки, ови оквири уклапају се у опште историјске процесе који су се, у политичком, друштвеном и привредном погледу одвијали на просторима тадашње Хабзбуршке монархије.

Метод и узорак су одговарајући? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО V.8 места, лабораторије и опреме за експериментални рад У складу са темом и методолошким начелима историјске науке, истраживања ће бити обављена у библиотекама и архивима у земљи и иностранству (Сегедин, Будимпешта, Беч, Братислава). Услови за експериментали рад су одговарајући? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО V.9 методе статистичке обраде података и осталих релевантних података Након прикупљања доступних извора и литературе, биће извршена њихова критичка провера, а компаративном анализом ће се додатно извршити њихово вредновање за тему дисертације. Предложене методе су одговарајући? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО VI ЗАКЉУЧАК кандидат је подобан ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО ментор је подобан ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО тема је подобна ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО

Образложење (до 500 карактера): С обзиром на то да је тема дисертације до сада била недовољно заступљена у српској историографији и историји југоисточне Европе уопште, њени резултати ће бити допринос бољем разумевању како националне, тако и опште историје Новог века, посебно када је реч о времену просвећености у 18. столећу. У том смислу, биће указано да су становници Новог Сада, без обзира на етничко порекло, сталешку и верску припадност, заједно усвајали идеје економског и културног напретка у 18. веку. Ово је од посебног значаја за историју Срба, који су тако постали једини балкански народ чија је матица била у Османском царству, а који је у великој мери усвајао привредне, културне и друге европске утицаје. Захваљујући својој бројности, ослањајући се на танку основу привилегијалног права, део српског народа опстао је у Хабзбуршкој монархији, и био у могућности да своја достигнућа стави на располагање модерној Србији, насталој у 19. веку. Резултати ове дисертације ће бити применљиви у даљим истраживањима друштвене и привредне историје како предела које је насељавао српски народ, тако и централне и југоисточне Европе у целини. датум: Нови Сад, 4.новембар 2014. председник комисије доц.др Небојша Шулетић члан 1 (ментор) проф.др Владан Гавриловић члан 2 доц.др Горан Васин