КАДА БИ ЈЕ ДАН ЗА ДАНОМ СТРПЉИВО ЦРТАЛА

Мир ја на Ма рин шек Ни ко лић КАДА БИ ЈЕ ДАН ЗА ДАНОМ СТРПЉИВО ЦРТАЛА О Џо зе фи ни Беј кер и Ми ле ни Ба ри ли у Бе о гра ду, 1929. Хо ћу да вас на тре ну так вра тим ерот ском мо ти ву: у јед ној им про ви зо ва ној сце ни Џо зе фи на Беј кер у афро рит му из во ди плес пред пре пу ном ка фа ном бе о град ског Лук со ра. Те хи ља ду де вет сто два де сет осме го ди не, сли кар ка Ба ри ли у свом до живља ју Беј ке ро ве, кроз плес и на гост го спо ђе са ју га Аме ри ке, ње ном ба на на-ко сти му и фа лу со ид ној при ро ди ју жног пло довља, от кри ва сво ју (не)кон тро ли са ну страст и алу зив ну при ро ду (не)спу та не сек су ал но сти. Гре шка је је ди но у то ме што је де мон ка са ју га Аме ри ке тре ба ло да бу де на га. То је сли кар ки би ло пред очи ма, док је скро ви та у по лу мрач ном про сто ру ка фа не ис пу ње не ди мом, оп чи ње но по сма тра ла игру цр но пу те пле са чи це. Кро ки по те зима бе ле жи ла је ње не по кре те. Ми ле ни на мла да лач ка фа сци наци ја Беј ке ро вом, до би ја и опи пљив до каз: пор трет Џо зе фи не из хи ља ду де вет сто два дест осме го ди не сто ји не где ура мљен. Али иза све га то га, иза за ве се чу је се њи хов ша пат. Крај ње су тај нови те. Ми ле на, окре ну та ле ђи ма бе о град ској чар ши ји, о то ме не же ли да раз го ва ра. Не ћу по гре ши ти ако сма трам да је ово увод у сли кар кин ви ше знач ни рас цеп из ме ђу же ља и сно ва. Се ри је за го нет них ли ко ва, ауто пор тре та и дво знач но сти, кроз ико но граф ски са држај по ста ју ње на те мат ска оп се си ја. У флу ид ном су сре та њу пле- 194 Београдски књижевни часопис, бр. 29, зима 2012.

са чи це и сли кар ке, хи ља ду де вет сто два десет осме го ди не, де силе су се две слу чај но сти. У ју ну те исте го ди не, Ми ле на на пу шта Aka de mie der bil den den Künste у Мин хе ну, и са мај ком Да ни цом од ла зи у Па риз. Крат ко бо ра ви у Па ри зу, у ко ме ру ска ба ле ри на свет ског гла са, Ана Па влов на, већ по ти ску је са сце не Беј ке ро ву. Цр но пу та пле са чи ца све ви ше раз ми шља о по се ти остат ку Европе, зе мља ма Бал ка на. Осе ћа при влач ност ener gie vi tal тог под небља. Исти ни за во љу, не мо гу да уђем у Ми ле нин па ри ски ате ље, ни ти на ме сто Џо зе фи ни них ва ри је тет ских на сту па; пре о ста је ми да њи хов (бе о град ски и/или па ри ски?) су срет на не ки на чин до ку чим. То ми, уоста лом, на го ве шта ва Ми ле ни на двој ни ца. Она у огле да лу. Као удво је ни пор трет не зна не осо бе, Ми ле ни не сли ке се игра ју са два ли ца истог жи во та: са све сним и под свесним, сло бо дом и спу та но шћу, на ме ти ма и чед но шћу. То је основа на ко јој Ми ле на гра ди ти ху и из не над ну по бу ну сво је двој нице, ка да је схва ти ла да све што је во ле ла до та да не са мо да јој ни је до вољ но не го је и уда ља ва од ње ног пра вог би ћа. Ми ле на про ла зи пут са мо ка жња ва ња, са мо и ску ша ва ња и са мо спо зна вања. Об у зда ва ла је сво је стра сти и сво је сно ве ду бо ко у се би. Али, стра сти и сно ви се по не кад пре пли ћу. Де си ло се да у де цем бру хи ља ду де вет сто два дест осме го ди не, у Но ви нар ском до му на Оби ли ће вом вен цу, Ми ле на при су ству је отва ра њу сво је са мо стал не из ло жбе у Бе о гра ду. Око по ла ме тра плат на од по сто ра до ва пре те жно са мин хен ских сту ди ја, сли ке, па сте ли и па ри ски цр те жи су ма њег фор ма та. Од мах по том, у ја ну а ру хи ља ду де вет сто два дест де ве те го ди не, упра ва Жен ског по кре та при ре ђу је јој из ло жбу у По жа рев цу у основ ној шко ли (та да шњој Кр сти ној ку ћи ). У ли сту Вре ме њен умет нич ки ка рак тер опи су ју кроз жи вах не фан та зи је, сми сао за гро те ску, не сва ко днев не сце не и лич но сти (...). Ми ле на до пу шта да те лич но сти про вру у ње ној чи стој, па ипак би зар ној фан тази ји. Де фи лу ју ту и Џо зе фи на Беј кер, као и гро теск не фи гу ре из 1001 но ћи, па ри ски жи го лои, фа тал не же не, игра чи це, улич ни ти по ви... сви за но сних очи ју, по гле да и до ди ра. Џо зе фи на Беј кер у Па ри зу ви ше ни је мо гла да оп ста не, у Бе чу су је, као уоста лом и у Бу дим пе шти, хлад но при ми ли. Стиже Ори јент екс пре сом у Бе о град, по чет ком апри ла хи ља ду де вет сто два десет де ве те го ди не. На бе о град ској ста ни ци је до че ку је оду ше вље на мла деж: гим на зи јал ци са фо то граф ским апа ра ти ма, уче ни це са та шна ма, а би ло је и по ста ри је го спо де, ко ја су се то бо же не мар но ше та ла по стра ни. Код нас је по ста ла Београдски књижевни часопис, бр. 29, зима 2012. 195

Милена Павловић Барили: Џозефина Бејкер, 1928. пр во ра зред на сен за ци ја. Цр нач ка ле по ти ца оста је у Бе о гра ду два да на. А мо жда и три. Цр на зве зда са Да ле ког за па да, осе ћа се, из гле да, ве о ма угод но на на шем Бли ском Ис то ку. А не осе ћа се рђа во ни њен пра ти лац, до бро ћу дан, пи то ми ита ли јан ски гроф. У јед ном ста ром бро ју По ли ти ке из апри ла хи ља ду де ветсто два десет де ве те го ди не је дан су ге стив ни цр теж угљем на словља ва ју са: Цр на зве зда у бе о град ској чар ши ји. Она еро тичном игром уве се ља ва го сте у Лук со ру, пе ва бо ле ћи ве цр нач ке пе сме за ко је се ве ли да во де по ре кло од по бо жних пе са ма пр вих хри шћан ских ми си о на ра. И од ма ра се у свом ста ну Екс цел зи о- ра у дру штву свог вер ног пра ти о ца. По сле пред ста ве Беј ке ро ва од ла зи у но воотво ре ни ло кал Јар, у ко ме већ не ко ли ко ве че ри на сту па ју две мла де Ру ски ње. Оне уве се ља ва ју је дан до бар део ноћ ног Бе о гра да. Пле са чи це се кре ћу у рит му око по ди ју ма и ша пу ћу јед на дру гој тај но ви те по ру ке. У па у зи, оне се де за јед но у мрач ни јем де лу са ло на на кон што су ис пи ле не што же сто ко. Једна је при лич но по пи ла а дру га јој пру жа ци га ре ту ко ју за тим 196 Београдски књижевни часопис, бр. 29, зима 2012.

па ли. Ла ким по кре том при но си за па ље ну ши би цу ње ном ли цу и је дан трен је др жи ис пред ока док се не уга си. Две бе ле же не об у- че не су у цр но у цр ве но ома ла ној про сто ри ји. А цр на же на се по ја вљу је у крат кој бе лој ха љи ни. Ор ке стар је за сви рао не ка кву лу ду игру, а пу бли ка за пље ска ла ка да се Цр на зве зда по ја ви ла на ула зу. Џо зе фи ни, за сто лом, при ла зе обо жа ва те љи, и те леграм, на ко ме је ћи ри лич ним сло ви ма ис пи са но не што што она не раз у ме. Из Чач ка не ки го спо дин, по име ну Бо ра Об ра до вић, мо ли Цр ну зве зду да му по ша ље сво ју фо то гра фи ју. Шта је то Ча чак? је два је из го во ри ла. Об ја сни ли су јој да је то за на шу зе мљу от при ли ке оно што је за Аме ри ку ре ци мо Бо стон у Ма сачу сет су. Ча-ча-к! от пе ва ла је у рит му ча-ча-ча Gen til!... и да ла на лог гро фу да се фо то гра фи је по ша љу у Ча чак. И ре кли су јој да је Бе о град ве о ма бо гат ка фа на ма: упра во, он је по знат по ве о ма раз ви је ном ка фан ском жи во ту. У том по гле ду рет ка је европ ска ва рош ко ја се мо же с њи ме так ми чи ти. И још не што су јој на гове сти ли: да зна да су ка фа не у Бе о гра ду по де ше не за леп про вод и да се у њи ма чо век с пу ним нов ча ни ком увек мо же про ве сти бо ље не го код сво је ку ће. Не ки обе ше њак је још до дао да у нас има и по сто ји ве ли ки број љу ди ко ји сва за до вољ ства тра же по ка фа на ма, у ко ји ма се, ка ко би се мо гло ми сли ти по на зи ву, пи је са мо ка фа. Ме ђу тим, хе, хе, хе... у њи ма се до би ја ју и сва оста ла пи ћа. А и је ла. Об ја сни ли су јој на фран цу ском да ка фа на зна чи ујед но и го сти о ни ца и хо тел у ши рем сми слу. Ту се мо гу до би ти и по сте ља и би ли јар, и шах и кар те, и жен ска (ту се она гро хо том на сме ја ла: О, ла, ла!...) и ђу веч, и ке чи га и пи во, и ра ки ја и...! За то ни је ни чу до што је Бе о град на чич кан ка фа ни ца ма у ко ји ма се до би ја све што се за же ли. Ка фа, пи во, ра ки ја, ви но. Та њир је ла, све се то про да ва ло по ди нар. О! о!..., за чу се ру ска му зи ка! Сјај но... ве ли Џо зе фи на и при том стре са сво ја ра ме на, је жи се и по дрх та ва чи та вим сво јим ела стич ним и вит ким те лом. Oui, oui... Вол га... Les ba te li ers de la Vol ga од го ва ра јој пра ти лац, гроф Пе пи то, у то ну као да је поду ча ва. Чи ни се да Џо зе фи ни на по ја ва зра чи. Ње не круп не очи са мо игра ју и ма ме. Ње ни ве ли ки и бе ли зу би бли ста ју док го вори сво јим чуд ним фран цу ским је зи ком, оним истим је зи ком ко јим го во ре и сви ње ни зе мља ци ко ји про во де но ћи у Па ри зу крај бен џоа, буб ње ва, са сак со фо ном или ги та ром у ру ка ма... Џо зе фи на до пу њу је свој го вор ге сти ку ла ци јом, екс пре сив ном ми ми ком. Уста ла је са пи рот ског ћи ли ма на ко ме је час кле че ћи, час чу че ћи пе ва ла го во ре ћи и го во ри ла пе ва ју ћи. Сво ју бе лу Београдски књижевни часопис, бр. 29, зима 2012. 197

ха љи ну за ме ни ла је по ја сом о ко ји ви си круп но би сер но кла сје са ду гач ком ку ку ру зном сви лом од злат них вла ка на. Го то во. Фај ронт! Џо зе фи на је сво је од и гра ла и от пе ва ла. На кра ју, сви су хте ли да до би ју ње ну сли ку, и то ону са по све том. Мо ле је. Мла ди ћи ко ји сва ког да на гор до про ла зе бе о- град ским кор зом, ушто гље ни и на мр го ђе ни, та ти ни и ма ми ни си но ви за бо ра вља ју сво ју над ме ност и пре кли њу је за пот пис. Сви ма де ли сво је сли ке. Не ће она, тек та ко, да им пра ви ма ле ре. Љу ди ма ко ји су пла ти ли за сво ја ме ста по две и три сто ти не ди нара. У Бе о гра ду, Па ра ћи ну и Кни ну, де вој ке су се др му са ле, из ви јале, кр ши ле, гр чи ле у нај лу ђим гри ма са ма. Но ћу су са ња ле о Црној зве зди, а да њу гра би ле ње не сли ке из из ло га ду ван џиј ских. У том бе о град ском пе ри о ду Ми ле ни ног умет нич ког са зрева ња ја вља се је дан па ра докс: ње но ака дем ско обра зо ва ње до би ја фор му не ке не а ка дем ске ви зи је. У свој школ ски обра зац Ми ле на укљу чу је еле мен те ма сов не кул ту ре филм ски пла кат, мо ду и филм ску хо ли вуд ску фик ци ју. Ни је ли то био, већ та да, њен на гове штај од ла ска у Но ви свет? Иако је од мах по до ла ску у Њу јорк, хи ља ду де вет сто че тр де се те, са сво јом им пре сив ном збир ком ра до ва има ла са мо стал ну из ло жбу у Gal lery Levy, Ми ле на свој сли кар ски та ле нат пре но си на по ље при ме ње них умет но сти: ко сти мо гра фи ју и мо ду. Са ис ку ством сте че ним у Па ри зу, пре и- на чу је га у пот пу но ауто но ман, лич ни стил и ли ков ни из раз у мо ди и ди зај ну. Ми ле на осми шља ва гра фич ка ре ше ња, на дах ну та кре а ци јом ха љи на и одев них пред ме та. Сво је ра до ве: Hot pink with cool gray, To day lit tle pink an gel, Mo del of an eve ning dress, и остале на ме ње не мод ним ча со пи си ма Vo gue и Town and co un try, сли ка уљем на плат ну ка ши ра ном на кар то ну. Ње но за ни ма ње за ре клам ни аспект умет но сти би ло је ди зај ни ра ње за Но ви свет. Док по сма трам ње не оми ље не ли ко ве: Џо зе фи ну, Па вловну, Ру дол фа Ва лен ти на, и др. са плат на ми из ла зи пред очи лик ове мла де де вој ке. Ње, из ста ре ср би јан ске по ро ди це: тан ке, витке, са ду гим не жним пр сти ма, ко ји као да су ство ре ни за сли карску ки чи цу. У очи ма јој го ри све тло, оно све тло ко је до ла зи од по ви ше ног ду шев ног жи во та, од оног нер во зног, огром ног илузи о ни стич ког про сто ра. Ко јим не про ве ја ва за ми шље ност и страх већ се на слу ћу је свест о ко смич ком је дин ству се бе и се би свих слич них. 198 Београдски књижевни часопис, бр. 29, зима 2012.