8. Међународна Конференција Безбедност саобраћаја у локалној заједници Србија, Ваљево, Хотел Дивчибаре, 18 20. април 2013. 8 th International Conference ROAD SAFETY IN LOCAL COMMUNITY Serbia, Valjevo, Divcibare Hotel, April 18 20, 2013. ПРОВЕРА БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА (ROAD SAFETY INSPECTION) - ПРИМЕНА У ЛОКАЛНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ ROAD SAFETY INSPECTION IMPLEMENTATION IN THE LOCAL COMMUNITY Јелена Ранковић 1, Драгана Нојковић 2, Јелена Милошевић 3 Резиме: Према Ауто - мото савезу Србије, сваке године на путевима у Србији догоди се више од 60.000 саобраћајних незгода. Како би се смањио број саобраћајних незгода неопходно је непрестано унапређивати безбедност саобраћаја. Последњих година у свету су развијене различите процедуре унапређења безбедности путева. За успешно решавање локалних проблема, од којих зависи ниво безбедности и на националном нивоу, неопходна је примена превентивних алата за унапређење безбедности саобраћаја. Циљ примене превентивних алата је да се смањи број саобраћајних незгода, као и последице незгода. Један од прихваћених алата за превентивно деловање у безбедности саобраћаја је Провера безбедности саобраћаја (ПБС) која представља формалну, независну оцену безбедности постојећих путева од стране независног, стручног тима. Овај рад приказује примену поменуте процедуре на конкретној деоници која се налази на подручју општине Лазаревац. Приликом вршења Провере безбедности саобраћаја контролисани су сви елементи пута који су од утицаја на безбедност саобраћаја, а на основу резултата контроле дат је предлог контрамера за отклањање идентификованих опасности. Кључне речи: безбедност саобраћаја, ПБС, савремена процедура, локална заједница Abstract: According to Automotive Association of Serbia, every year on roads in Serbia happens more than 60.000 traffic accidents. In order to reduce the number of accidents it is necessary to constantly improve road safety. In recent years various procedures have been developed in the world to improve road safety. For the successful resolution of local problems from which depend level of road safety on national level, it is necessary to use preventive tools for improving traffic safety. The goal of implementing preventive tools is reduction of traffic accidents, as well as the consequences of accidents. One of the accepted tools for preventive actions in road safety is Road Safety Inspection (RSI) which is a formal, independent evaluation of safety of existing roads by an independent, professional team. This paper presents the application of this procedure to the specific section which is located in the municipality of Lazarevac. During Road Safety Inspection all road elements that have an impact on traffic safety were controlled. According to the RSI results, it is given a suggestion of countermeasures to eliminate identified hazards. Keywords: road safety, RSI, contemporary procedure, local community 1. УВОД Пут, као један од четири фактора безбедности саобраћаја, својим карактеристикама утиче на број и последице саобраћајних незгода. Фактор пут се самостално јавља као узрок саобраћајне незгоде у око 3% саобраћајних незгода. У развијеним земљама које управљају безбедношћу саобраћаја препознат је допринос пута настанку, односно последицама саобраћајних незгода. Процењује се да пут заједно са другим факторима представља узрок у 31% незгода (PIARC Road Accident Investigation Guidelines For Road Engineers, 2007). У Србији се не препознаје и не евидентира допринос пута настанку саобраћајне незгоде, па тако не постоји могућност да се недостатак пута који доприноси настанку незгоде отклони, осим у случајевима саобраћајних незгода код којих је пут очигледно у вези са незгодом. 1 Ранковић Јелена, студент, Саобраћајни факултет, Београд, j.rankovic@outlook.com 2 Нојковић Драгана, студент, Саобраћајни факултет, Београд, dragananojkovic@gmail.com 3 Милошевић Јелена, студент, Саобраћајни факултет, Београд, j.milosevic@outlook.com
Јелена Ранковић, Драгана Нојковић, Јелена Милошевић ПРОВЕРА БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА (ROAD SAFETY INSPECTION) - ПРИМЕНА У ЛОКАЛНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ Један од најшире прихваћених алата за унапређење безбедности путева је Провера безбедности саобраћаја. Развијене земље света су прве препознале користи које се остварују применом овог алата, и увеле су га као редовну процедуру за унапређење безбедности путева. Светска асоцијација путара (Permanent International Association of Road Congresses), Европска унија (European Union) и Светска банка (World Bank) препоручују да се Провера безбедности саобраћаја спроводи периодично за најважније путеве, а циљано за најризичније деонице путева. У Србији је новим Законом о безбедности саобраћаја на путевима дефинисана законска обавеза реализације савремених процедура за унапређење безбедности путева. Према Закону управљач јавног пута мора обезбедити независне пројекте провере безбедности саобраћаја на путу и то: периодичне провере у периоду од пет година за све деонице државних путева, циљане провере за најугроженије деонице државних путева и циљане провере за остале путеве према могућностима, односно потребама (члан 156, став 4). У раду је приказан процес вршења Провере безбедности саобраћаја који има за циљ да локалним властима приближи поступак спровођења ПБС-а на општинским путевима. Осим тога, указано је на користи које локална заједница може да оствари улагањем у вршење Провере безбедности саобраћаја. Резултати светских искустава о користима примене ПБС-а, као и препознат велики потенцијал деловања на локалном нивоу за унапређење безбедности саобраћаја требало би да мотивише локалну заједницу да примењује Проверу безбедности саобраћаја на својим путевима. 2. ПОЈАМ ПРОВЕРЕ БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА Провера безбедности саобраћаја представља превентиван алат чијом се применом делује на смањење броја и последица саобраћајних незгода кроз идентификацију недостатака пута и околине. Према Rune Elvik-у Провера безбедности саобраћаја представља систематску инспекцију постојећих путева у циљу идентификовања опасних места и промовише мере за отклањање ових проблема. Ова процедура се примењује на постојећим путевима према утврђеној методологији. Резултат Провере безбедности саобраћаја јесте Извештај о уоченим опасностима на путевима и недостацима пута са аспекта безбедности саобраћаја, на који је наручилац Провере безбедности саобраћаја (управљач пута или онај ко доноси одлуке) дужан да одговори. Провера безбедности саобраћаја није просто оцењивање и критика правилне примене одговарајућих стандарда за постојеће путеве, већ представља свеобухватно сагледавање стања и потенцијалних проблема на путу посматрањем из перспективе различитих учесника у саобраћају. На тај начин се предлажу одговарајућа решења за отклањање или умањивање проблема безбедности саобраћаја која уважавају потребе различитих учесника у саобраћају. Проверу безбедности саобраћаја потребно је спроводити када: је пут, деоница пута или раскрсница идентификована као опасна, нпр. према подацима о саобраћајним незгодама или на основу неке од оцена пута (irap), постоје друге информације о озбиљним проблемима у безбедности саобраћаја на путу, деоници пута или раскрсници добијене од полиције, службе за одржавање пута, локалне власти или слично, се планира реконструкција или рехабилитација у скоријој будућности, према плану спровођења Провера безбедности саобраћаја дође на ред. Учесници у Провери безбедности саобраћаја су клијент и проверавач. Клијент је наручилац Провере безбедности саобраћаја, и по правилу је то организација задужена за управљање путевима (управљач пута). Клијент доставља потребну документацију проверавачу који након прегледа и детаљне анализе у канцеларији излази на терен, уочава проблеме и након тога пише Извештај о спроведеној ПБС и предлаже мере. Не мора сваки уочени проблем да буде праћен предложеном мером, нити предлог мера обавезује клијента да мора поступати по њему. Проверавач доставља Извештај клијенту који је у обавези да да писмено саопштење о томе које мере су прихваћене, а које одбијене, са разлозима таквих одлука. Клијент је дужан да обезбеди потребна средства и остале ресурсе који су потребни за имплементацију прихваћених мера и да у што скорије време почне са применом истих. Проверавач је независан, стручан тим који спроводи Проверу безбедности саобраћаја. Тим има задатак да сагледа све утицајне елементе пута (пружање трасе пута, промену радијуса кривина, ширину коловоза, стање коловоза, прегледност итд.) који могу бити директни или индиректни узрочници саобраћајних незгода. Тим мора бити мултидисциплинаран, и састављен од више чланова како би се субјективност смањила на најмању могућу меру и по могућству елиминисала. Да би се обезбедили ефикасност теренске провере и адекватан избор мера Проверу безбедности саобраћаја би требало да врше веома искусни и добро обучени стручњаци за безбедност саобраћаја. Искуство чланова тима је битан фактор за процену важности уочених проблема и одабир мера које ће дати највеће ефекте у односу на уложена средства. Врло је битно да се Провера безбедности саобраћаја спроводи непристрасно. PIARC препоручује тим који обухвата Вођу тима, чланове тима, саветнике специјалисте (где је то неопходно) и посматраче.
VIII Међународна конференција БЕЗБЕДНОСТ САОБРАЋАЈА У ЛОКАЛНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ Ваљево, Хотел Дивчибаре, 18-20. април 2013 Приликом вршења Провере безбедности саобраћаја тим користи контролне листе (check листе) које служе као подсетници за евидентирање проблема који су уочени током обиласка деонице. Приликом спровођења ПБС - а мора се узети у обзир време вршења Провере (дневни и ноћни услови), сезонске промене (јако сунце, снег, киша, лед, магла) и посебне околности (близина школе, супермаркета, итд.). Како би се поуздано идентификовале опасности Проверу безбедности саобраћаја би требало извршити како из возила, тако и пешице, и то у оба смера. Идентификовани проблеми су разврстани у осам група: функција пута; попречни профил; пружање трасе; укрштања; јавни и приватни сервиси, јавни објекти и простори за одмор, јавни транспорт; рањиви учесници у саобраћају; саобраћајни знакови, ознаке на коловозу и осветљење; околина поред пута и елементи пасивне безбедности пута. Ради лакшег сагледавања уочених проблема Извештај мора да има одговарајућу форму (структуру). Структура Извештаја садржи неколико целина: увод, основне податке, резултате провере, предлоге и препоруке, формалну изјаву и прилоге. По критеријуму временских одредница и захтеваних финансијских улагања разликују се три нивоа мера: краткорочне, средњорочне и дугорочне мере. 3. ПИЛОТ ИСТРАЖИВАЊЕ - ИЗВЕШТАЈ О ПРОВЕРИ БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА Деоница пута IБ реда број 23 (магистрални пут М4) дужине 200 m од моста у Крушевици према Аранђеловцу и део општинског пута (регионални пут R201) од моста у Крушевици до Спортског центра у Рудовцима A: ПОДАЦИ О ПУТУ Деоница обухвата део државног пута IБ реда број 23 (магистрални пут М4) и део општинског пута (регионални пут R-201). Државни пут IБ реда број 23 (магистрални пут М4) представља везу Западне Србије са државним путем број 16 (Мали Пожаревац Крагујевац). Општински пут (регионални пут R201) повезује Барич (општина Обреновац) и Крушевицу (општина Лазаревац). Деоница пута за коју је вршена инспекција обухвата део државног пута IБ реда број 23 (магистрални пут М4) дужине 200 m од моста у Крушевици према Аранђеловцу и део општинског пута (регионални пут R-201) од моста у Крушевици до Спортског центра у Рудовцима. Тим за вршење ПБС: Вођа тима: проф. др Крсто Липовац... Асистент: мр Далибор Пешић... Чланови тима: Јелена Ранковић... Драгана Нојковић... Јелена Милошевић... Детаљни подаци о путу: Град: Категорија пута: Локација: Дужина: Попречни профил: Величина саобраћаја: Ограничење брзине: Подаци о незгодама: Београд Државни пут IБ реда број 23 (магистрални пут М4) и општински пут (регионални пут R201) део државног пута IБ реда број 23 (магистрални пут М4) дужине 200 m од моста у Крушевици према Аранђеловцу и део општинског пута (регионални пут R-201) од моста у Крушевици до Спортског центра у Рудовцима 5 km 2 коловозне траке са по једном саобраћајном траком ширина саобраћајне траке на IБ-23 је 3,5-4 m ширина саобраћајне траке на општинском путу (R201) је 2,5-3 m ПГДС на IБ-23 је 2800 воз/дан (у оба смера), 8% тешких теретних возила ПГДС на општинском путу (R201) је 4570 воз/дан (у оба смера), 10% тешких теретних возила 80 km/h ван насеља, 50 km/h у насељу, 40 km/h саобраћајним знаком Нема података
Јелена Ранковић, Драгана Нојковић, Јелена Милошевић ПРОВЕРА БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА (ROAD SAFETY INSPECTION) - ПРИМЕНА У ЛОКАЛНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ Б: УОЧЕНИ ПРОБЛЕМИ 1. Функција и окружење - На деоници пута ван насеља важи ограничење брзине од 80 km/h. На деоници пута у насељу важи ограничење брзине од 50 km/h, односно, ограничење брзине од 40 km/h које је регулисано постављеним саобраћајним знаком. 2. Попречни профил - Систем за одводњавање површинских и подземних вода на већем делу деонице није функционалан или не постоји, тако да није омогућено слободно отицање воде. Услед тога, вода и по сувом времену на више места прелази преко коловоза, односно, при падавинама долази до задржавања воде на коловозу. - На појединим местима је присутна ерозија, односно урушавање и одрони банкине и коловоза. - На појединим деловима деонице на коловозу се налазе земља и ризла, као последица кретања теретних возила из каменолома и наноса услед падавина, што може довести до губитка стабилности возила, посебно приликом вожње у кривини. - На деоници се налазе три моста који нису обезбеђени заштитним оградама. - Ивичњаци на појединим деловима деонице имају оштре ивице. - Деоница пута која се пружа поред реке није обезбеђена. - Површина коловоза је оштећена дуж целе деонице. - Ширине саобраћајних трака нису довољне за кретање теретних возила и аутобуса, па они при кретању прелазе на супротну страну коловоза. - На одређеним местима на деоници постоје сужења коловоза на којима је онемогућено мимоилажење теретних возила и аутобуса чије учешће је значајно у укупном саобраћају на деоници. 3. Пружање трасе пута - На деоници се налазе опасне кривине испред којих не постоје саобраћајни знакови који означавају близину кривине на лево, односно, на десно, која је опасна због физичких карактеристика или недовољне прегледности. 4. Укрштања, осветљење, прелази преко железничких пруга 5. Сервисне и површине за одмор 6. Рањиви учесници у саобраћају - На деоници су уочени бициклисти и мотоциклисти. - На делу деонице кроз насеље пешаци су, услед непостојања тротоара, принуђени да се крећу уз ивицу коловоза. - На целој деоници не постоје обележени пешачки прелази.
VIII Међународна конференција БЕЗБЕДНОСТ САОБРАЋАЈА У ЛОКАЛНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ Ваљево, Хотел Дивчибаре, 18-20. април 2013 7. Саобраћајни знакови, ознаке на коловозу, светлосни знакови - Разделна линија не постоји или је слабо уочљива на већем делу деонице, што нарочито може представљати проблем током вожње у ноћним условима. - Знакови вертикалне и путоказне сигнализације су заклоњени растињем. - Саобраћајни знакови на делу деонице нису постављени правилно. 8. Околина поред пута: објекти поред пута, растиње и дрвеће, остала ометања - Канали поред пута нису обезбеђени оградама. - На појединим деловима деонице поред коловоза налази се дрвеће и растиње које улази у слободни профил пута и смањује прегледност. - Уз саму ивицу коловоза налази се објекат Рашино село који је ограђен високом каменом оградом. - На делу деонице код објекта Рашино село налази се дрворед уз саму ивицу коловоза који може представљати опасност у случају слетања возила са пута. Кључни проблеми везани за безбедност саобраћаја су: Хоризонтална сигнализација на највећем делу деонице не постоји или је слабо уочљива. На деоници недостају разделна линија, ивичне линије, пешачки прелази итд. Од вертикалне сигнализације на деоници се налази један саобраћајни знак који је заклоњен вегетацијом, група неправилно постављених саобраћајних знакова и допунских табли на једном стубу носачу, и знакови за почетак/завршетак насеља који нису постављени доследно и на одговарајућим местима. На деоници недостају знакови ограничења брзине, знакови о близини опасне кривине, знакови о наиласку на место сужења коловоза, смерокази, итд. На пролазу деонице пута кроз насеље највећим делом нема изграђених тротоара. Фиксни објекти, мостови, канали поред пута, дрвореди и друга опасна места нису заштићени заштитном оградом. Површине коловоза и банкина су оштећени, односно, на коловозу су уочене напрслине, пукотине и рупе различитих нивоа оштећености. На коловозу су уочени наноси блата и ризле као последица кретања теретних возила из каменолома и наноса услед падавина. Ширина коловоза на појединим местима није довољна за мимоилажење возила. Уз саму ивицу коловоза налазе се објекти атракције (етно село, угоститељски објекат). Зеленило и вегетација улазе у слободни профил, заклањају саобраћајне знакове и смањују прегледност. Систем за одводњавање површинских и подземних вода на већем делу деонице није функционалан или не постоји, тако да није омогућено слободно отицање воде. Услед тога, вода и по сувом времену на више места прелази преко коловоза, односно, при падавинама долази до задржавања воде на коловозу. В: ПРЕДЛОЗИ И ПРЕПОРУКЕ 1. Краткорочне мере: Следеће мере морају бити изведене најхитније: Обновити хоризонталну сигнализацију: разделну линију, ивичну линију, пешачке прелазе, итд, (у складу са инвестиционим планом ЈП Путеви Србије, препорука је коришћење тзв. дуготрајних, пластичних ознака на коловозу). Обновити вертикалну и путоказну сигнализацију. Поставити заштитне ограде око фиксних објеката, на мостовима, поред дрвореда, канала поред пута, и других опасних места. У кривинама поставити смероказе, односно заштитне ограде са ретрорефлектујућим маркерима. Побољшати стабилност банкина. Уклонити вегетацију из слободног профила пута. 2. Средњорочне мере: У периоду између реализације краткорочних и дугорочних мера потребно је спровести још једну проверу безбедности саобраћаја. После следеће провере безбедности саобраћаја могу бити предложене средњорочне мере. Уколико краткорочне мере не дају резултате, тада би требало применити додатне средњорочне мере.
Јелена Ранковић, Драгана Нојковић, Јелена Милошевић ПРОВЕРА БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА (ROAD SAFETY INSPECTION) - ПРИМЕНА У ЛОКАЛНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ 3. Дугорочне мере: Извршити потпуну реконструкцију деонице пута. Изградити тротоаре на делу деонице кроз насеље. Размотрити уклањање објеката атракције из непосредне близине пута. Решити проблем одводњавања вода са коловоза. Г: ФОРМАЛНА ИЗЈАВА ИНСПЕКТОРА Овим изјављујем да је ПБС на државном путу IБ реда број 23 (магистрални пут М4) и општинском путу (регионални пут R-201), деоница државног пута IБ реда број 23 (магистрални пут М4) дужине 200 m од моста у Крушевици према Аранђеловцу и део општинског пута (регионални пут R-201) дужине 4800 m од моста у Крушевици до Спортског центра у Рудовцима, завршена. Вођа тима (потпис) 4. ЗАКЉУЧАК У раду је приказана примена једне од савремених процедура за унапређење безбедности путева Провере безбедности саобраћаја, чија реализација, према новом Закону о безбедности саобраћаја на путевима, представља законску обавезу управљача пута. Значај овог алата је у томе што, као последња фаза проактивног деловања, даје могућност отклањања уочених недостатака пута, тако да до саобраћајних незгода уопште не дође. Ниво безбедности саобраћаја је у директној вези са стањем путева. Детаљном анализом утицајних елемената пута идентификују се проблеми пута и предлажу се мере за повећање нивоа безбедности саобраћаја, по критеријуму временских одредница и захтеваних финансијских улагања. На овај начин, смањује се број незгода и величина њихових последица, чиме се директно остварује позитиван однос између уложених средстава за вршење Провере безбедности саобраћаја и примену мера према трошковима који би настали у случају да до незгода дође. Ово је основна корист која се остварује од примене Провере безбедности саобраћаја. Искуства досадашњих Провера безбедности саобраћаја указују да је однос користи и трошкова за постојеће путеве од 2:1 до 84:1 (Austroads - Удружење за управљање путевима Аустралије и Новог Зеланда). Сматра се да само један сачувани живот остварује корист која премашује укупне трошкове ПБС-а. Имајући у виду наведена светска искуства по питању ефеката и користи услед примене ПБС, стање безбедности саобраћаја у Србији и стање путне мреже, потребно је да локалне власти схвате и препознају користи од ПБС-а и почну са применом овог алата у што скорије време како би се ефекти што пре видели и донели користи. Наиме, постоји велики број мера које се предлажу на основу Провере безбедности саобраћаја које не захтевају велика финансијска улагања, а чији кратак период имплементације значи да до побољшања може доћи веома брзо. У основи, постоје две главне стратегије за примену Провере безбедности саобраћаја. То су деловање од националног нивоа ка локалном нивоу и деловање од локалног нивоа ка националном. Како је удео општинских путева у укупној саобраћајној мрежи велики, тиме се приступом од локалног нивоа, односно од локалних власти у чијој надлежности се налази управљање општинским путевима, ка националном нивоу може остварити велики напредак у унапређењу безбедности путева. Наиме, велики број субјеката у свакој од локалних заједница наспрам малог броја субјеката на националном нивоу, својим заједничким утицајем може извршити притисак са дна. Тиме се деловањем на локалном нивоу остварује и Законом предвиђена обавеза локалних власти да смање број погинулих и настрадалих на путевима Србије и омогуће безбедно одвијање саобраћаја. 5. ЛИТЕРАТУРА [1] Allan, P. (2006). Road Safety Inspections. PIARC World Road Association. Road safety seminar, Lome, Togo [2] Вујанић, М., Антић, Б., Пешић, Д. (2009). РБС Ревизије безбедности саобраћаја (RSA Road Safety Audit), ПБС Провере безбедности саобраћаја (RSI Road Safety Inspection) и могућности примене у локалној заједници. IV стручни семинар Улога локалне заједнице у безбедности саобраћаја [3] Вујанић, М. et al. (2009). Приручник за Провере безбедности саобраћаја на путевима. Саобраћајни факултет у Београду [4] Липовац, К. (2008). Безбедност саобраћаја уџбеник. ЈП Службени лист СРЈ, 130-132. [5] Липовац, К. et al. Резултати примене мера Провере безбедности саобраћаја (ПБС студија случаја) [6] (2007). Road Accident Investigation Guidelines For Road Engineers. PIARC [7] (2009). Упутство за писање Извештаја о Провери безбедности саобраћаја на постојећим путевима, Саобраћајни факултет, Београд [8] (2009). Закон о безбедности саобраћаја на путевима. Службени гласник Републике Србије број 41/09, Београд, члан 156