ПРЕДАВАЊА МИЛАНСКИ ЕДИКТ ИЗАЗОВ СВАКОМ ЧОВЕКУ, ХРИШЋАНИНУ И ХРИШЋАНСТВУ НАРОЧИТО

Академик др Владета Јеротић 1 Српска академија наука и уметности Београд ПРЕДАВАЊА МИЛАНСКИ ЕДИКТ ИЗАЗОВ СВАКОМ ЧОВЕКУ, ХРИШЋАНИНУ И ХРИШЋАНСТВУ НАРОЧИТО До зво ли те ми да нај пре на ве дем оне нео бич не да ли да ка жем и ге ни јал не ре чи Кон стан ти на Ве ли ког из 313. Го ди не по сле Хри ста: Ни ко га не тре ба при сиља ва ти да ве ру је Не ка сва ко бу де след бе ник ве ре ко ју хо ће Мо же сло бод но да ве ру је она ко ка ко му ср це же ли Онај ко ји је убе ђен да је на пра вом пу ту ве ре, не тре ба да чи ни зло дру го ме. Тре ба у крај њем слу ча ју са мо да по ма же дру ги ма. Ако то не же ли не ка их бар пу сти на ми ру. Тре ба сва ко од нас да уло жи на пор за спасе ње сво је ду ше по сло бод ној во љи, а не да му то бу де на мет ну то на си лу Ја желим да мој на род жи ви у ми ру и да бу де спо ко јан што је за оп ште до бро свих људи и чи та вог цар ства. Не ка и они ко ји гре ше, исто као и они ко ји има ју ве ру у себе, осе те с ра до шћу до бро бит ми ра и спо кој ства. На и ме, тај бла го дет ни мир који вла да у дру штву мо жда ће на ве сти оне ко ји гре ше да се вра те на пра ви пут. Нека ни ко не зло ста вља дру ге и не ка сва ко има оно што му ср це же ли, и не ка по штује оно у шта ве ру је. Кључне речи: Милански едикт, Констатин Велики, хришћанство, верске слободе, толеранција Ово ни су под сме шљи ве из го во ре не ре чи из Шек спи ро вог Ха мле та ко је на рав но да су би ле и до да нас оста ле пра зни, на ду ве ни ме хо ви, већ ми сли, осе ћа ња и ре чи из го во ре не (и на пи са не) од не ко га ко ме као да се сам Дух Све ти усе лио (за тре ну так), не са мо у ср це, већ и у ум ну Кон стан ти нову гла ву. Из два јам нај у збу дљи ви је и за чо ве ка и чо ве чан ство нај трај ни је Констан ти но ве ре чи из Ми лан ског едик та: Сва ко не ка ве ру је ка ко му ср це хоће. По јам ср ца је сло жен јер не под ра зу ме ва са мо чо ве ко ва осе ћа ња, ма коли ко она би ла ду бо ко про жи вље на већ, и пре ма хри шћан ским Све тим Оци 1 Предавање одржано на конференцији, 19. априла 2013. године у Београду, у организацији Центра за емпиријска истраживања религије из Новог Сада и Дома омладине Београда

348 Владета Јеротић: Милански Едикт изазов сваком човеку ма из ра ни јих ве ко ва, као и пре ма ру ском ре ли ги о зном фи ло со фу у XX веку, Бо ри су Ви ше слав це ву (из ње го ве вред не књи ге Ср це у хри шћан ској и ин диј ској ми сти ци ), ср це тре ба да је сре ди ште и осе ћа ња и ми шље ња и воље; ка да су ове три зна чај не пси хич ке функ ци је ре ла тив но ускла ђе не, могу ће је го во ри ти и ка да смо хри шћа ни, али и као аг но стич ки ан тро по ло зи, о хар мо нич ком, склад ном и плод ном по ми ре њу су прот но сти у се би (co in ciden tio op po si to rum). Да ли је та кав чо век за и ста био Кон стан тин Ве ли ки? Ве ли ки, као дода так име ну, но се и Алек сан дар и Кар ло и Пе тар, и наш Ми лош, да ли с пра вом, раз у ме се са мо при по ре ђе њу са Кон стан ти ном? Не мам на ме ру, ни же љу да ана ли зи рам си гур но ве о ма сло же ну ду шев но-ду хов ну пси хич ку струк ту ру Кон стан ти но ву, ка ко ону мно го бо жач ку, па и уби лач ку, так ои ону хри шћан ску. Кон стан тин Ве ли ки би мо гао да бу де, по мом ми шље њу, ју нак не ког ро ма на До сто јев ског, ма да и не ког са вре ме ног та лен то ва ног пи сца. Мно го шта је на и ме оста ло за го нет но у лич но сти Кон стан ти но вој, и то до кра ја ње го вог жи во та. Оста ни мо на иза зо ву Кон стан ти но вих ре чи о ве ри и ср цу ко је су поста ле и оста ле трај не, ми слим за сва ког чо ве ка, за хри шћа ни на и хри шћанску Цр кву (тра гич но по де ље ну на три ве ро и спо ве сти) по себ но. За што су оне то ли ко иза зов не, не ми нов но тра же ћи ду го ве ков ни од го вор од чо ве ка-по једин ца, од на ро да (не са мо хри шћан ског), од чо ве чан ства и исто ри је? Иза зов је упра во у већ по ми ња ној син таг ми: Сва ко не ка ве ру је ка ко му ср це хо ће. У овим ду бо ко сми сле ним ре чи ма Кон стан ти на Ве ли ког, са др жа на је нај пре при род на по тре ба чо ве ка да у не што ве ру је. Др жим да не ма чо ве ка на Зе мљи ко ји не зна за ве ру у не што (при то ме раз ли ку је мо са мо ве ру, за тим по божност и ре ли ги о зност у чо ве ку). Још из Ста рог за ве та (по твр ђе но и у Но вом за ве ту) до би ли смо од Бо га по ру ку: Љу би Го спо да Бо га сво је га свим ср цем сво јим, свом ми шљу сво јом, свом сна гом сво јом, а он да и та ко исто ва жну по ру ку: Љу би бли жње га сво га као са мо га се бе. Ве ли чан стве на јед но ставност, а за што и тра гич на не мо гућ ност да чо век оства ри ова кву по ру ку? Чо ве ку, на ро ду, на ци ји, ра си, чо ве чан ству, по тре бан је Дру ги. Не може мо са ми жи ве ти, и још ма ње се спа са ва ти (хри шћан ским је зи ком ре че но). Ни ко не жи ви са мо за се бе; ми смо ро ђе ни, ка ко ка же све ти Мак сим Ис повед ник, за дру гог и са мо се њи ме спа са ва мо (под пој мом спа се ња раз у мем до жи во тан про цес ин ди ви ду а ли за ци је и/или обо же ња, до жи вот но са зре вање чо ве ка на пу ту од ин ди ви дуе до Лич но сти). Кон стан тин Ве ли ки је Милан ским едик том при хва тио и увео Дру го га (хри шћа не и хри шћан ство) у сфе ру до та да друк чи јег иден ти те та (по ли те и стич ког рим ског као и оста лих по ко ре них на ро да у рим ском цар ству). Зар то ни је био ре во лу ци о на ран прео крет у до та да шњем по и ма њу сло бо де! По јам сло бо де у по ли те и стич ким ре ли ги ја ма и на ро ди ма, бит но се раз ли ко вао од пој ма сло бо де у хри шћанској ре ли ги ји. Кон стан ти нов едикт пру жио је пр ви пут мо гућ ност (ма да са

Religija i tolerancija, Vol. XI, 20, Jul Decembar, 2013. 349 мо мо гућ ност) чо ве ку да у бу дућ но сти мо же да раз ви ја, и као по је ди нац и као на род сво је фи зич ко, и још мно го ва жни је, сво је ду шев но и ду хов но биће, и то да их раз ви ја у сло бо ди. На сло же но пи та ње: Ка ко се раз ви ја ла то ле ран ци ја ме ђу ре ли ги ја ма и на ро ди ма у свет ској исто ри ји од Кон стан ти но вог вре ме на до да нас, те шко да мо же мо да од го во ри мо по зи тив но. Ксе но фо бич но и се бич но, тзв. природ но чо ве ко во би ће (у хри шћан ству на зва но гре шно и па ло би ће ), у сталном рва њу, па и клин чу са сво јим ду хов ним би ћем, не одо ле ва ис ку ше њи ма тр пе љи во сти, раз у ме ва ња и са о се ћа ња за дру гог, раз ли чи тог, друк чи јег него што је он сâм. Па ипак, ипак; не што трај но и су штин ско у са мој ду би ни чо ве ко вој, о ко јој је Кон стан тин из го во рио оне чу ве не ре чи, тра је у љу ди ма. Нај пре је то уну тар ња бор ба у сва ком од нас, а он да и спо ља шња бор ба за истин ско прихва та ње Дру гог (под Дру гим под ра зу ме вам и ве ро ва ње у Бо га, као ап со лутно Дру гог, али и не го ва ње, раз у ме ва ње и упо зна ва ње дру гог и дру га чи јег чове ка; не са мо дру га чи јег Ср би на као чо ве ка, већ га је њем у се би људ ског сао се ћа ња за чо ве ка из Афри ке и Ази је, раз у ме се он да и при хва та ње чо ве ка дру га чи је ре ли ги је или са мо дру га чи јег по гле да на свет (за што пре це њива ти раз ли ко ва ње тзв. Ате и сте од тзв. Те и сте?). Не за бо ра ви мо да је вре ме у ко ме је жи вео Кон стан тин слич но вре мену у ко ме ми жи ви мо да нас. Ка ко је то мо гу ће? Љу ди су и он да, ако и да нас, има ли пред со бом без број раз ли чи тих ве ро ва ња, ми шље ња, па и на чи на живље ња. Го спо да ри ли су они ко ји су би ли ја чи би ла је то ду го ве ков на римска им пе ри ја са по што ва њем мно штва бо го ва. Је дан од при ста ли ца та квог ве ро ва ња био је и цар Кон стан тин. А он да, да ли зби ља не ким зна ком одо зго, или је то би ла та са мо ге ни јал на ви зи ја Кон стан ти но ва да у то мноштво бо го ва до зво ли улаз, и то на ве ли ка вра та, јед ном Бо гу, и Бо го чо ве ку Ису су Хри сту! Да ли би ово по ре ђе ње са на шим вре ме ном, мно го бо жач ко-јед но божач ким, нео па ган ско-хри шћан ским, тре ба ло да зна чи оче ки ва ње но вог Констан ти на? Не. Кон стан тин је је дан јер је он по знао по ру ку љу ба ви пре ма сви ма, зби ља са мо Јед ног Ису са Хри ста. Ако је хри шћан ство иде ал на ре лиги ја (а мо жда за и ста та ква је сте) и ако њој те же ари сто крат ски ду хо ви чове чан ства (Ни ко лај Бер ђа јев је хри шћан ство на звао ари сто крат ском ре ли гијом), мо гу ће је да ће све дру ге ве ли ке ре ли ги је све та (пре све га хин ду и зам, ју да и зам, бу ди зам и ислам) тра ја ти до кра ја све та и ве ка. Али све ове ре лиги је као и ње ни не из бро ји ви вер ни ци, тре ба да бу ду по што ва ни и одо бре ни упра во од пра вих хри шћа на а би ће по што ва ни са мо ако их хри шћа ни упозна ју, на рав но под усло вом да су бар де ли мич но упо зна ли соп стве ну ре лиги ју хри шћан ство, и то у ње ним раз ли чи тим ве ро и спо ве сти ма. Ка ко по сти ћи та кву (да ли не мо гу ћу?) то ле ран ци ју? Нај пре, не прекид ним упо зна ва њем се бе, јер пре ма ре чи ма све тог Се ра фи ма Са ров ског:

350 Владета Јеротић: Милански Едикт изазов сваком човеку Ста рај се да по знаш се бе и не ћеш има ти во ље да осу ђу јеш дру ге. Отуд је пле ме ни та пре по ру ка Дар ка Та на ско ви ћа (из ње го вог пре да ва ња Хришћан ство у ди ја лек ти ци сло бо де и при ну де ) ко ја не би тре ба ло да де лује уто пиј ски ка да он ка же: Од то ле ран ци је би се убу ду ће ап со лут но мора ло кре ну ти ка плу ра ли зму. На овом тр но ви том, а нео п ход ном пу ту чо века, на ро да и чо ве чан ства ово ка жем као пси хо те ра пе ут по ста ни мо нај пре тр пе љи ви пре ма са мом се би, упо зна ва ју ћи све бо ље два Ја ну со ва ли ка, хришћа ни би ре кли Бо га и ђа во ла, или бар пре по зна ва ли ли ко ве До бра и зла у се би, па тек он да у дру го ме. До зво ли те ми на кра ју да на ве дем ре чи, ово га пу та бач ког епи ско па др Ири не ја Бу ло ви ћа (из ње го вог пре да ва ња Ми лан ски едикт као ду хов ни путо каз да на шњој Евро пи ): Овај Кон стан ти нов ис каз (вла ди ка ми сли на већ по ми ња не ре чи: Сва ко не ка ве ру је ка ко му ср це хо ће, при мед ба В.Ј.) слу жи ми као под сти цај да ука жем на зна чај на че ла вер ске сло бо де, од но сно пошто ва ња пу не вер ске сло бо де и сло бо де са ве сти. Ово на че ло, на и ме, обично ве зу је мо за мо дер на вре ме на. Ве ћи на на ших са вре ме ни ка чак и мно ги до бро оба ве ште ни ин те лек ту ал ци ми сле да су сло бо да ве ре и сло бо да саве сти по стиг ну ће фран цу ске ре во лу ци је и вре ме на по сле ње. Ви ди мо, међу тим, да је већ цар Кон стан тин про кла мо вао то на че ло Уко ли ко исто рију по сма тра мо под хри шћан ском при змом, мо рао при зна ти да ни ти по стоји хри шћан ска др жа ва, ни ти је по сто ја ла хри шћан ска исто ри ја Оно што је сте мо гу ће, ре ал но и ак ту ел но а што с му ком осва ја мо то је про стор аутен тич не сло бо де, у пр вом ре ду вер ске и ду хов не, а по том и сва ке дру ге.

Religija i tolerancija, Vol. XI, 20, Jul Decembar, 2013. 351 Dr Vladeta Jerotić, academician Serbian Academy of Sciences and Arts Belgrade THE EDICT OF MILAN CHALLENGE TO EACH MAN, CRISTIAN AND ESPECIALLY CHRISTIANITY Summary Allow me to quote these unusual or should I say genial words of Constantine the Great dated to 313 AD: No one should be forced to observe religion Let everyone follow the religion he chooses Everyone may freely believe in what his heart wants One who is convinced to be in the right path of faith should not mistreat others. At worst, he should only help others. If he does not want that, let him leave them be. Let everyone try to save his soul as his soul desires, it should not be forced onto him. I wish that my people live peacefully and be serene; this is the common good of all people and the entire Empire. Let those who mistake, same as those who have faith, feel joyfully the benefit of the peace and serenity. Namely, that graceful peace in society may bring those who mistake back to the right path. Let no one mistreat others and let everyone have what his heart wants, and let them revere what they believe. Key Words: The Edict of Milan, Constantine the Great, Christianity, Religious Freedom, Tolerance