DIN Fabrika duvana a.d. Niš, u sastavu Philip Morris International - Bulevar 12. februar 74, NIŠ Tošin Bunar 130, BEOGRAD Muzej Vojvodine - Dunavska

DIN Fabrika duvana a.d. Niš, u sastavu Philip Morris International - Bulevar 12. februar 74, NIŠ Tošin Bunar 130, BEOGRAD Muzej Vojvodine - Dunavska 37, NOVI SAD

Галерија, израз вере у потенцијале Ниша Ниш је град дуге историје, славних имена у далекој прошлости, где се у глави владара цара Константина и мајке Јелене зачела данашња европска хришћанска цивилизација. Ниш је данас град младих. Довољно је прошетати се његовим улицама које врве од енергије младости. А где је младости има и дара. У то је поверовао Нишлија Радован Лале Ђурић, који се одавно отиснуо од свога родног града и обрео у Њујорку. И где је успео као сликар. Он није жалио труда, рада и средстава да оснује Ниш Арт Фоундатион да се помогну млади дарови широм наше земље и да се направи модерни галеријски простор најпространији, најлепши и најмодернији у нас, где ће сваке године млади сликари до 35 година показати шта су створили током те године. Ниш, други град по величини у нашој земљи, може управо преко те галерије постати место из којег ће исијавати нова енергија, ново виђење и нови доживљај света. Галерија се нуди и као алтернативни простор за нова виђења сценске уметности. Захваљујући донатору ДИН Фабрика Дувана а.д. Ниш, у саставу Philip Morris Internacional, са већ осведоченим смислом за потенцијале нишке културе, постоје сви услови да се она развије и да подухват са галеријом превазиђе локални оквир. Није тајна да је у граду Нишу завладало мртвило међу онима који би требало да подстичу и одржавају немалу културну традицију овог града. Енергија која ће исијавати из галерије као места нових подухвата, биће импулс и за друга догађања у граду. Галерија, и вера у младост оних који су око галерије, улиће нову наду у уметничке потенцијале Ниша. Ја верујем у те потенцијале и мисију Фондације која је за добробит дарова младих и основана. Јован Ћирилов The Gallery, Reflecting Faith in the Potentials of the City of Niš Niš is a town of long history, of glorious names from distant past, the venue in which in the minds of Emperor Constantine and Mother Helen today s European Christian civilization was conceived. Today, Niš is the city of the young. One needs only to walk along its streets and see them thronging with youthful energy. Energy breeds talent. Such was the belief of Niš native Radovan Lale Đurić, who moved out of his hometown long ago and settled in New York. There he became successful as a painter. He spared no effort, work or resources to start up Niš Art Foundation. Its objective is to help young talented individuals from around our country, and to make a streamlined gallery building, the most beautiful and modern in the region, where every year young artists, up to 35 years of age, will present their creations from the previous twelve months. Niš, the second city in the country by size, can use this very gallery as a centre from which a new kind of energy, a new view and experience of the world will emerge. In addition, the gallery will also provide an alternative stage for new enterprises in performing arts. Thanks to the donation of DIN Fabrika Duvana a.d. Niš, part of Philip Morris International, a company with well-established understanding of the potentials of Niš culture, all conditions have been met for the Foundation to grow and for the gallery enterprise to extend beyond local borders. It is no secret that in Niš apathy prevails among those who should be supporting the cultural tradition of this city, which is by no means neglectable. The energy that will glow from this gallery, as the core of new ventures, will provide impetus to other events in the city, too. The gallery, and faith in the youth of those around it, will bring in new hope for the artistic potentials of Niš. I believe in those potentials and in the mission of the Foundation, which started precisely with the benefit of youthful talent in mind. Jovan Cirilov

Подршка духу иновације... Април 2007. друга година Нишке уметничке фондације Млади таленти Балкана поново су на сцени како би све нас још једном опчинили својим савременим порукама. Енергију на платну, педесет емоција преточених у боју, педесет различитих форми визуелног изражавања, педесет неуобичајених погледа на нашу тренутну стварност, педесет порука пуних наде, шаљу нам даровити млади људи са жељом да изненаде и покрену све оне који верују да је уметност снажана форма израза, језик који не садржи речи али има моћ да пренесе осећања, опажања, интуицију... Бизнис и уметност, насупрот мишљењу многих, имају много тога заједничког: обоје живе од исте индивидуалне енергије, обома је потребна слобода како би остварили свој израз, причају језиком друштва у коме живе, обоје живе од промене и иновације, обоје су у потрази за видљивошћу и одговарајућим простором како би пренели своју поруку... У транзиционом окружењу какво је Србија, промене у друштву, економији, начину живота, култури представљају свакодневна правила игре, а уметничке експресије откривају невидљиво и постају глас свега што је неизречено. Уметност је креативни напор, она предвиђа трендове у друштву и говори нам о окружењу у коме живимо више од било које форме уобичајене комуникације. Управо из тог разлога водећа транснационална корпорација, попут оне коју ја представљам, подржава даровите младе људе и њихове уметничке изразе, посебно у области савремене уметности и то на светском нивоу. Таленту је потребна нега, потребна му је шанса, а пре свега подршка. Зато смо посвећени пружању подршке младим уметницима Србије и Балкана кроз Нишку уметничку фондацију. Поздрављам педесеторо нових амбасадора уметности, њихов стваралачки напор и чврсто верујем у њихов допринос побољшању друштва коме припадамо. Eugenio Sidoli генерални директор ДИН Фабрика Дувана а.д. Ниш, у саставу Philip Morris International

Supporting the spirit of innovation April 2007, year two of the Nis Art Foundation. Young talents from the Balkans are on stage again to charm all of us once more with their contemporary messages. Energy on canvas, fifty emotions in color, fifty diverse forms of visual expression, fifty unlikely outlooks on our contemporary reality, fifty hopeful messages from young talents wishing to surprise and engage all those who trust that arts are a powerful form of expression, a language not made by words but capable to spread feelings, perceptions intuition Business and art, unlike many may think, have a lot to share; they both live out of the same individual energy; they both need freedom to express themselves; they both talk the language of the society they live in; they both live out of change and innovation; they both seek for visibility and for an appropriate space to get their message across In transitional environments like Serbia, changes in society, in economy, in lifestyles and in culture are the name of the game and art expressions uncover the invisible and voice the unspoken. Art is a creative effort; it anticipates trends in society and it tells us more about the environment we live in than any other form of conventional communication. That s why a leading trans-national corporation, like the one I am representing, is supporting talents and art expressions, especially contemporary arts, at a worldwide level. Talent needs nurturing, it needs a chance and most of all it needs a supporter. That s why we are committed to supporting young contemporary artists in Serbia, and in the Balkans, through the Nis Art Foundation. I welcome these fifty new ambassadors of arts, I commend their creative effort and I very much trust their constructive contribution to the betterment of the society we belong to. Eugenio Sidoli Managing Director DIN Fabrika Duvana a.d. Nis, an affiliate of Philip Morris International

Како поставити питање - како дати одговор Ниш арт фондација улази у другу годину свог хуманитарно-уметничког постојања. Поново је прегледано преко 2500 слика, цртежа, графика, скулптура... И већ после две године требало би дати неки генерални утисак о садашњој младој генерацији, као њен увид у свет и наш увид у њих. Како они виде свет данашњице, својим очима, јер ми више немамо ни исту диоптрију, ни исти поглед на свет, ни исто време, ни исти угао из кога гледамо. Њихов угао у односу на наш угао из кога ми процењујемо и свет и њих већ се померио на неки други меридијан, на неку другу локацију. Могло би се рећи да је наша локација већ измештена донекле из овог времена, већ има увид у много тога, до чега они не могу стићи јер је велико време већ прошло, а они имају само своју, њихову садашњост. Питање њихове садашњости је тема свих ових слика гледаних и прошле и ове године, а надам се још известан низ година док та страст не престане. Који је свет данашњице, посматран из њиховог угла, шта они нуде кроз свој рад, без обзира колико је он личан, он је и општи. Значи кроз личан поглед на свет дајеш и слику о свету која би могла да изрази управо и искључиво садашњи тренутак. И они се баве садашњошћу. Питање садашњости је прилично оскудно, из једног јединог разлога, а тај разлог је у томе како ми живимо, где ми живимо и како смо у односу на ово сада живели некада. Не постоји догађај који ми не сазнајемо истог тренутка кад се он десио. Не постоји више пошта која се чека, а која се истог секунда не деси и тамо где је њу неко одавде или из било ког краја света послао. Брзина поруке, брзина преноса мисли, брзина догађаја не одвија се на исти начин на тим сликама, као да ништа од технолошке еволуције коју смо постигли данас и постижемо у сваком тренутку са неким новим додавањем на оно што већ постоји, на ту неку неограничену брзину, са којом ћемо ми сада, за који тренутак добијати слику са Марса, са заостатком од пар секунди, или податке са Венере, Јупитера, та иста брзина се не очитава на сликама. Слике по теми, по избору мотива, као да нису прављене у садашњем тренутку. Питам се зашто, где смо то застали. Не кажем да тај тренутак мора да се очита кроз слику, али он у сваком случају не сме бити занемарен. Као да раст онога изнутра не прати раст онога споља. Овај изнутра је заостао, скврчио се, замро. Можда је ту сад питање школа, едукације, можда је питање шта се све у тим уметничким школама учи, да ли је систем наставе довољно добар. Не знам који је систем едукације данас јер у школу нисам ушла откад сам из ње изашла, а изашла сам давно. Као да нешто у тим школама не иде упоредо са временом. Нећу да тврдим да су ово све школски радови, то јест, да су везани искључиво за школу, јер постоји и живот ван школа, ван академија, ван институција у којима се стиче формално образовање. Има оних који су сами од себе, сами по себи и сами у себи стварали уметност. Али гледајући позамашан део једне године и младих генерација, стичем утисак да је уметност негде на једном раскршћу, а имајући донекле увид у оно што се догађа било где, не баш сасвим наравно, тешко је, мало је информација. Мало је могућности да се сагледа све што се догађа у уметности данас јер на било којој телевизији света, а да не говорим о новинама, часописима којих скоро да и нема, има врло мало извештаја о ономе о чему би требало да има највише, о уметности. Оно до чега се највише дошло је до шампона и до моде. Ту смо најбоље обавештени. И о перути, као да је перут општа појава, која је заузела сва места у информацијама и на светским топ листама. Као да сви имају перут и да је једино питање како ту перут изгубити. Измислили су Великог брата и Великом брату се десио Велики Проблем. Десило му се да је због једне реченице у Енглеској увређена цела Индија. Дошао је до закључка да има много расних проблема. А сви су једино желели да заташкају те расне проблеме, годинама се инсистира да расних проблема нема и сад је испало да се ти проблеми не дају заташкати. Сви су прешли све границе. Расули су се. Суочени смо с тим да видимо разна лица која нам се свиђају или не, мање-више, а што би сви морали свима да се допадају. Уметност младих је негде у свему томе, али опет, не могу ја да дам формулу каква би она требало да буде, али бих волела да добијем податке о времену преко тих експонената садашњег тренутка а експоненти садашњег тренутка су оне генерације које су сада младе. Ако бих упоредила моје цртеже из те моје младости са цртежима ових данас генерација, што можда и није лоше узети у обзир као начин сагледавања, можда би се тим упоредним сагледавањем дошло до тога у чему се то некада преламало, где је била разлика, ако је била и у чему је био проблем. Можда сувише тражим из ове перспективе, из мог односа према свету, јер питање је да ли су данашњи млади способни да дају више. Очигледно је да нису, јер ово

што дају, што нам нуде је оно што и могу. Да ли тај максимум задовољава? Када се посматрају тркачи, занемарујемо све остале осим оног најбржег, првог. Следеће године ће се тражити да се буде за неки део секунде бржи, као што и бива, обарају се светски рекорди. Значи, рачуна се увек тај максимум. И онда је питање тог дела секунде онога ко је трчао или пливао, да ли је имао ветар, да ли је носио капицу или није, да ли је обучен боље. Ту секунду, или делић секунде одређује и одело од ајкулине коже која је глаткија од људске било које боје, типа а која се зноји, прави мехуриће и успорава, за разлику од ајкуле у коју је био обучен најбржи пливач на последњој Олимпијади, неодољиви Ian Thorpe а гледа се и како је скочио и положај његовог тела а и рад ногу, први пут виђен на тај начин. Тражи се максимум секунде. А где је та секунда у уметности? У чему се очитава? Где је то фамозно одбројавање у уметности? На то питање нема одговора. Можда је одговор у збиру свих радова, у бирању тема првенствено, јер ако се слажемо да су изражајна средства платно, боје, четке, угљен, оловка, а у скулптури и мало компликованије, да ли глина, да ли камен директно, дрво, стакло, керамика, жица, гвожђе, ако се, дакле, сложимо да се у овој концепцији Нишке фондације ради о класичним материјалима, с тим да има и видеа и фотографије и интервенције на њој, да има и онога што је модерно време додало, што је све језик уметности, атрибути уметности, питање је на који се све то начин види. Уметност данас је искочила из једног одређеног оквира, и проширила га истовремено, и све што се ради, што се догађа, о чему се говори, на чему се инсистира би могло да се назове и уметност данас, за разлику од неких прошлих уметничких времена, која су опет имала своје широке оквире, почев од архитектуре палата, гробница, пирамида, тријумфалних капија, вртова, седам чуда света... Никада није био скучен репертоар, као што није ни данас. А повремено неко нешто осети више и боље. У распону од Тежине подизања самопоуздања, до Униформе војника без лица, маскираног, опаког, опасног, заводљивог, савременог, спремног, или низа безазлених дебелих жена без назива, нешто као студија а нешто и више од тога, од Хијерофаније и Симултанке са старим мајсторима, одвија се прича 2007. Заступљене су све области, од екологије Чувара мора, до јесени Када почну ветрови и пада кестење, у распону од бура преко оних који немају наслова, до камена за под главу у облику Јастука и пратеће му Инсомние са издуженим сенкама искључиво у црно белој тами, од разиграног мачка и миша као далеког одјека неке борбе за опстанак, до паприка, црвених, пуних, сочних, кроз одбљесак пољупца и импозантног стопала једне палме у Америци за почетнике, од вртоглавог суноврата атомизиране коцке која се појављује и као игра старих мајстора и као скулптура која се покреће, заједно са Предахом и Пиетом, инвентивно и снажно, кроз идеју лежерних графита, представника уличног гнева, ироније и сатире, сада пресељених у галерију. И најзад, поздрав једног Космонаута из таме простора, нама на Земљи, Распећа као облика агоније планете, или очију Теодоре, које што више гледам све више од њих нешто тражим, очекујем. А за крај да се мало заљуљамо на Вртешци и вратимо на сам почетак, до поште, до шармантне ноншалантности Post Office-а, SMS поруке, Chatrooma, са кавезом без птице, са псом без разлога и цитираним Буковским. Помоћу овог предговора покушавам да се обратим младим уметницима, да на неки начин отворимо дијалог. Покушавам да им пренесем оно што нам је најсветије а то је љубав према уметности. Знам једино да нећемо погрешити АКО... Оља Ивањицки 19. фебруар и 8. март 2007.

Радјард Киплинг - Ако Ако можеш да сачуваш разум кад га око тебе Губе и осуђују те; Ако можеш да сачуваш веру у себе кад сумњају у тебе, Али не губећи из вида ни њихову сумњу; Ако можеш да чекаш а да се не замараш чекајући, Или да будеш жртва лажи а да сам не упаднеш у лаж, Или да те мрзе а да сам не даш маха мржњи; И да не изгледаш у очима света сувише добар ни твоје речи сувише мудре; Ако можеш да сањаш а да твоји снови не владају тобом, Ако можеш да мислиш, а да ти твоје мисли не буду (себи) циљ Ако можеш да погледаш у очи Победи или Поразу И да, непоколебљив, утераш и једно и друго у лаж; Ако можеш да поднесеш да чујеш истину коју си изрекао Изопачену од подлаца у замку за будале, Ако можеш да гледаш твоје животно дело срушено у прах, И да поново прилегнеш на посао са поломљеним алатом; Ако можеш да сабереш све што имаш И једним замахом ставиш све на коцку, Изгубиш, и поново почнеш да стичеш И никад, ни једном речи не поменеш свој губитак; Ако си у стању да присилиш своје срце, живце, жиле Да те служе још дуго, иако су те већ одавно издали И да тако истрајеш у месту, кад у теби нема ничега више До воље која им говори: Истрај! Ако можеш да се помешаш са гомилом а да сачуваш своју част; Или да општиш са краљевима и да останеш скроман; Ако те најзад нико, ни пријатељ ни непријатељ не може да увреди; Ако сви људи рачунају на тебе али не претерано; Ако можеш да испуниш минут који не прашта Са шездесет скупоцених секунда, Тада је цео свет твој и све што је у њему, И што је много више, тада ћеш бити велики Човек, сине мој. Избор Оље Ивањицки

How to ask a question - how to give an answer Niš Art Foundation has entered the second year of its humanitarian and artistic existence. Once again, 2500 paintings, drawings, graphics and sculptures have been previewed. Therefore now, two years later, we should give a general impression of the young, such as their world view and our view of them; the way they see the world of today with their own eyes, because we don t have the same dioptre, nor the same world view anymore, not even the same time, or the angle from which we observe. Their angle, in comparison to the angle from which we value both the world and themselves, has already moved to some other meridian, some other location. One could say that our location has been dislocated to certain extent from this time, it already gives a good insight into many issues, which cannot be reached by the young because the big time has passed by, and all they have is their own, present time. The issue of their present is the topic of all those paintings that have been seen this year and the last, and, hopefully, for many more years, until the passion ceases. It is how the world of today looks, observed from their angle, what they have to offer though their work, because regardless of how personal it is, it is general, as well. So, through one s personal world view, one gives the picture of the world which could express precisely and exclusively the present moment. They, too, deal with the present. The issue of the present is rather meagre because of one and the only reason: that is, how we live, where we live and how we lived in the past in comparison to the life of today. There is no chance for any event to occur without us knowing about it the very moment it happened. There is no more mail that we wait for that is not received the same moment it is sent from here, or any other place in the world. The speed of the message, the speed of the transfer of thoughts, the speed of events, doesn t happen in the same way in these paintings; it is as if nothing from the technological revolution, that we have achieved until today and that we achieve every moment when adding up onto something that already exists, up to the limitless speed with which we will soon be getting messages from Mars, with the delay of only a few seconds, or data from Venus or Jupiter, that same speed cannot be seen in these pictures. According to the themes and the choice of motifs, these paintings seem to be made at some moment other that the present one. I wonder why and where we have stopped. I don t say that the moment should be shown in the painting, but it shouldn t, under any circumstance, be neglected. As if the growth of what is within doesn t follow the growth of what is outside. The one within has stayed behind, squatted, faded away. Maybe it is the matter of school, education, maybe the matter of what is actually studied in these schools for art crafts, if the system of tuition is good enough. I don t know much about the system of tuition today because I haven t stepped into school ever since I finished it, and it has been a while since then. It seems as if something in these schools does not function alongside the time it happened in. I do not wish to claim that all these are school works, i.e. that they are related strictly to school, because there is life outside schools as well, outside academies, outside institutions where formal education is acquired. There are also such people who have created art by themselves, for themselves and in themselves. However, watching a major part of a year and young generations, I get the impression that art is on some crossroads, and to have, to some extent, the insight into what is happening anywhere else, not in details, of course, is very difficult, there s a lack of information. There is little possibility to see the big picture of what is happening in art today, because on any television channel in the world, not to mention newspapers, magazines, which are too sparse, there are very little reports about what should be written about the most, the art. The furthest point they have come to are shampoos and fashion. These are the topics we are best informed about. And about dandruff, as if it is a general occurrence, which has occupied all places in giving information and on the world top lists; as if all people have dandruff and the only issue is how to lose it. Then, the Big Brother was invented, and in the Big Brother a Big Problem happened. What happened is that, because of a single sentence, the whole India was offended. A conclusion was drawn that there are many racial problems. All everyone wanted was to obliterate the racial problems, it has been insisted for years that there are no racial problems and now it turned out that these racial problems cannot be obliterated. Everyone crossed all lines. They dispersed. We are faced with the situation of seeing the faces which we like or dislike, more or less, thinking, why should everybody like everybody else? The art of the young lies somewhere among all that, and yet, I cannot give the formula of what it should be like, but what I would like to get is the time through these exhibits of the present moment, and the exhibits of the present moments are the young present generations. If I compared drawings from my youth to the drawings of these generations, which might be a good way of observing, then, maybe, by the method of comparative consideration, we

would get to the point where it used to break, where the difference was, if there was one at all, and what caused the problem. Maybe I ask too much from this perspective from my relation to the world, because the real question is if the young are ready to give more. Obviously, they aren t, because what they give and offer is what they can. Is that maximum enough? When we look at the racers, we neglect all others but the fastest, the first one. Next year we will expect him to be a second faster, as it usually is, and so the world records are broken. Therefore, the maximum is what always counts. And then it is the question of that part of the second of the one who ran or swam, if he had the wind, if he wore the bathing cap or not, if he was dressed better. That second, or the part of the second, is determined by the shark leather suit, which is smoother that any person s skin, regardless of the colour, type A, which sweats, makes bubbles and slows down, in comparison to the shark s leather, which the fastest swimmer, the irresistible Ian Thorpe, was wearing at the last Olympics; besides, what is also taken into account is the way he jumped, the position of his body and the foot work, which was never seen before. What is needed is the maximum of the second. And where is that second in art? What is it reflected in? Where is that pompous countdown in art? There is no answer to that question. Maybe the answer is in the collection of all works, in the choice of the themes, first of all, because if we agree that the means of expression are canvas, colours, brushes, black lead, a pencil, and a little more complicated in sculpture, whether it is clay, or rock itself, or wood, glass, ceramics, wire, iron, if we, then, agree that in this concept of the Niš foundation it is all about the classical materials, having into account that there is also video and photography, as well as their modifications, it is also about what the modern times brought, which altogether represents the language of art, the attributes to art, the question is what are the ways it can be seen. The art today has come out of a certain frame, which it has changed at the same time, and all that is done, that happens, that is spoken about, that is insisted on, could also be called the art today, which is rather different from the past artistic time, which, again, had its wide frames, starting with the architecture of the palaces, tombs, pyramids, arches of triumph, gardens, the seven world wonders, etc. Never has the repertoire been narrow, nor is it today. Even sometimes, someone feels something more and better. Within the scope between the Difficulty of raising self-esteem to the Uniform of a faceless soldier, masked, pernicious, dangerous, seductive, modern, ready, or the line of nameless simple-minded fat women, something like a study, an maybe something more than that, or between the Seven layers of the sky and the Simultaneous game with masters, there is the story of the year 2007. All areas dominate, from the ecology of Sea protectors, to the autumn When the winds start and chestnuts fall, within the scope of the tempests, through the ones without titles, to the rock in the shape of the Pillow to put under your head, and the following Insomnia with prolonged shadows in the black and white darkness, from the joyful cat and mouse as a secluded echo of a fight for survival, to peppers, red, full, mellow, through the blast of a kiss and a stately foot of a palm tree in America for beginners, from a dizzy agave of an atomised cube, which appears both as a game of the old masters and as a sculpture, which moves, together with Predah and Piet, inventively and intensively, through the idea of mellow graphiti, the representatives of the street wrath, irony and satire, now moved into a gallery. An finally, a greeting of a Cosmonaut from the darkness of the space, to us on the Earth, the Crucifixion as a form of the agony of the planet, or the eyes of Teodora, which, the longer I look, the more I ask from, expect from. And, for the end, we could swing on the Carousel a little and go back to the very beginning, to the mail, to the charming nonchalance of the Post Office, SMS message, Chat Room, with the cage without the bird, with the dog without the reason and quoted Bukovski. With this preface, I am trying to address the young artists, to start a dialogue in a way. I am trying to transfer what is the most radiant, and that is the love of art. I only know that we will not make a mistake IF Olja Ivanjicki February 19 / March 8, 2007

Rudyard Kipling If If you can keep your head when all about you Are losing theirs and blaming it on you, If you can trust yourself when all men doubt you But make allowance for their doubting too, If you can wait and not be tired by waiting, Or being lied about, don t deal in lies, Or being hated, don t give way to hating, And yet don t look too good, nor talk too wise; If you can dream--and not make dreams your master, If you can think--and not make thoughts your aim; If you can meet with Triumph and Disaster And treat those two impostors just the same; If you can bear to hear the truth you ve spoken Twisted by knaves to make a trap for fools, Or watch the things you gave your life to, broken, And stoop and build em up with worn-out tools; If you can make one heap of all your winnings And risk it all on one turn of pitch-and-toss, And lose, and start again at your beginnings And never breath a word about your loss; If you can force your heart and nerve and sinew To serve your turn long after they are gone, And so hold on when there is nothing in you Except the Will which says to them: Hold on! If you can talk with crowds and keep your virtue, Or walk with kings--nor lose the common touch, If neither foes nor loving friends can hurt you; If all men count with you, but none too much, If you can fill the unforgiving minute With sixty seconds worth of distance run, Yours is the Earth and everything that s in it, And--which is more--you ll be a Man, my son! Choosing by Olja Ivanjicki

МЛАДИ - ДРУГИ ТАЛАС 07 Пред педесетак слика, цртежа и скулптура младих стојим радознао да себи њихову уметност објасним као њихов доживљај света. Далеко од тога да визуелну уметност схватам као пуки одраз стварности у којој живе, могу ипак себи да дозволим да визуелни свет који су они створили од боја, жица, камена, оловке, хартије и гвожђа схватим као њихову емоцију. Они те емоције чак не морају бити свесни, баш као ни они уметници који су се родили давно пре њих. Уметничко дело је каткада више, а каткад мање од намера уметника. Али је увек нова стварност коју уметник додаје свету својим даром. Њихово дело тај свет допуњује, мења, оцењује, ублажава, ставља под знак питања и много што шта још. Педесет један млади уметник од 22 до 35 година које су између близу осам стотина њихових вршњака-уметника изабрали рођени пре њих, овога пута ми делују одређенији, опредељенији, вичнији него они од пре годину дана. И јаснији ми је њихов профил. Велика већина њих је иронична, чак до сарказма. Они се подсмевају свету који их окружује, било да свет одраслих схватају као гротеску, или малограђанско животарење, или непреболну ружноћу егзистенције, или похлепну еротичност. Готово сви или полазе од апстракције да би као у некој визуелној загонеци сместили појединост готово очигледне фигуративности. Или од конкретног иду у апстракцију. Јер чак кад су опредељени за фигурацију, код њих се осећа да је сликарство ове земље прошло озбиљни период визуелне апстракције, те је она присутна код њих у енформелу позадине, најчешће неког конкретног зида. Велика већина изабраних су девојке, две трећине. Али не може се рећи да те две трећине сликају женским рукописом, како се то одомаћило да се каже у светској и нашој литератури. Не, слике, скулптуре и цртежи су снажног замаха, чак бесне. Нису никакав ситан вез, недај боже сликарска или вајарска чипка. Жене су се код нас очигледно оставиле плетећих игала и ткачког разбоја. Сликају масним бојама, дељу груби камен, летују љуто гвожђе, као да је оружје а не оруђе. А млади мушкарци, међу овим младим уметницима диве се себи, својој мушкости, својој лепоти потеза, својој пожељној мањини младих сликара и вајара. А они најбољи међу најбољима на овој изложби сигурно ће нам пружити нешто ново по којима ћемо у будућности препознати баш ову 2007. годину. Уколико то буде тако то ће значити да је Ниш Арт фондација са својим донатором Philip Morris испунила своју мисију. 10. март 2007. Јован Ћирилов

THE YOUNG THE SECOND WAVE 07 Here I am, curiously standing in front of a dozen paintings, drawings and sculptures done by young people, trying to explain their art to myself as their experience of the world. Far away from understanding visual art as mere reflection of the reality they live in, I can just allow myself to perceive the visual world they created with colours, wires, rock, pencils, paper and iron as their own emotion. They do not even have to be aware of the emotion, just like the artists born long before them. A work of art presents an intention of the artist, sometimes more, sometimes less so. But it is always a new reality that the artist adds to the world with his gift. Their work fulfils the world, changes it, evaluates, mitigates, questions it and much more. Fifty-one young people, age between 22 and 35, who were selected among eight hundred artists their age by the ones born before them, seem more precise this time, more determined, more agile than the ones from a year ago. And I can see their profile more clearly. A great majority of them is ironic, sarcastic even. They flout to the world around them, whether they perceive the world of adults as grotesque or provincial easy-living, or as an impossible-to-overcome ugliness of existence, or as greedy eroticism. Almost all of them either start from the abstract in order to put a detail of almost obvious figurativeness into a visual riddle, or start from the concrete and go to the abstract. Because, even when they are in favour of figuration, one feels in their work that the painting of this country passed through a serious period of visual abstraction, and so it is present in their works as background, usually in the form of a concrete wall. A great majority of the selected ones are girls, two thirds of them, actually. However, one cannot say that these two thirds have female signatures, as it is usually said in world literature, as well as in ours. Quite the contrary, the paintings, sculptures and drawings have a strong lunge, fury even. They are not fine embroideries, let alone pictorial or statuary lace. Women here have obviously given up on knitting needles and weaving loom. They paint in oil colours, carve rough rock and solder hot iron as if it is armour, not an instrument. Young men, on the other hand, among the young artists, admire themselves, their manliness, their beauty of strokes, their desirable minority of young painters and sculptors. And the best of the best on this exhibition will certainly give us something new, something that will be able to identify the year of 2007. If that happens, it will mean that Niš Art Foundation, together with its donor, Philip Morris, has fulfilled it mission. Jovan Ćirilov March 10, 2007

Андреа Ивановић Накнадна разборитост - комбинована техника, акрил, битумен 160x180цм Subsequent Prudence - combined technique acrylic, bitumen 160x180cm

Кристина Ристић Чувари мора - уље на платну, диптих 140x140цм 140x140цм Sea guards - oil on canvas, diptych 140x140cm 140x140cm

Маја Величковић Инсомнија - уље и акрил на медијапану 130x170цм Insomnia - oil and acrylic on mdf 130x170cm

Лана Шуклетовић Стаменић Композиција I - акрил на папиру 100x70цм Composition I - acrylic on paper 100x70cm

Ранка Марковић Балон - уље на платну 90x120цм Baloon - oil on canvas 90x120cm

Ивана Ђорђевић Космонаут - уље на платну 180x240цм Cosmonaut - oil on canvas 180x240cm

Дарко Ђорђевић Доручак на тераси - скулптура, варено гвожђе 100x90x70цм Breakfast on the Terrace - sculpture welded iron 100x90x70cm

Анита Бунчић Балтичко море - уље на платну 60x50цм The Baltic sea - oil on canvas 60x50cm

Оливера Инђић Вртешка 01 - оловка, папир и фолија на лесониту 60x30цм, Вртешка 02,03 - оловка и уље на папиру, комбинована техника 50x35цм Carousel 01 - Pencil paper and folio on hardboard 60x30cm, Carousel 02,03 - pencil and oil on paper, combined technique 50x35cm

Маја Станимиров Америка за почетнике - Палма - акрил на платну 160x180цм America for Beginners - Palm - acrylic on canvas 160x180cm

Милана Пауновић Diptih eros - комбинована техника 80x160цм Diptych еros - combined technique 80x160cm

Анита Бакош Мачак - миш -1-2-3, триптих - комбинована техника на платну 100x70цм Cat-mouse-1-2-3, triptych - combined technique on canvas 100x70cm

Слободанка Паћанин Чудаци - керамика, 5 скулптура Cranks - ceramics, 5 sculptures

Маша Цвијановић 1:05h, Јагањац, Упитник - триптих, литографија, графика 50x70цм 1:05h, Lamb, Question mark - triptych, lithography, graphics 50x70cm

Драгана Јаћимовић Предео IV - оловка на папиру 100x70цм, Предео - уље на платну 140x160цм Landscape IV - pencil on paper 100x70cm, Landscape - oil on canvas 140x160cm

Мина Илић Колектив - металне скулптуре, 12 ком. 23-47цм висина The collective metal sculptures, 12 psc. 23-47cm height

Симонида Ђорђевић Сањарим - комбинована техника 200x150цм I m daydreaming - combined technique 200x150cm

Тијана Цакић Предах - акрил на платну 300x200цм Timeout - acrylic on canvas 300x200cm

Марко Пашић Путеви моје I-II-III - триптих, цртеж, комбинована техника 65x91цм My ways I-II-III - triptych, drawing, combined technique 65x91cm

Невена Алексовски Простор - акрил на платну 100x100цм Space - acrylic on canvas 100x100cm

Никола Марковић Без назива - полиптих, комбинована техника, цртеж на папиру 350x100цм No name - polyptych, combined technique, drawing on paper 350x100cm

Наташа Филиповић Јастук - скулптура, камен 20x20x10цм Pillow - sculpture, stone 20x20x10cm

Маријан Мушкиња Теодора - акрил и уље на платну 140x140цм Teodora - acrylic and oil on canvas 140x140cm

Душко Бјељац Dream - уље на платну 100x100цм Dream - oil on canvas 100x100cm

Јакша Влаховић Дуел, Матица, Непознати облик живота - триптих, дигитална графика, ЦГД 50x70цм Duel, Queen, Unknown form of life - triptych, digital graphics, CGD 50x70cm

Јелена Стојковић Lofty goal - комбинована техника, акрилик и уље на платну 145x175цм Lofty Goal - combined technique, acrylic and oil on canvas 145x175cm

Владан Славковић Post office - комбинована техника, угљен и акрилик 130x166цм Post Office - combined technique, charcoal and acrylic 130x166cm

Марија Величковић Променљивост - скулптура-инсталација, комб. техника 10ком. 20x20x20, 10ком. 20x20x15, 10ком. 20x20x10, 10ком. 20x20x5цм коцке Variability - sculpture - installation combined technique 10psc. 20x20x20, 10psc. 20x20x15, 10psc 20x20x10, 10 psc. 20x20x5cm cubes

Војин Рајовић Милитаризам, еротика, религија, Еротика, милитаризам, религија - 2 скулптуре, комбинована техника, ливени клирит и прохром Militarism, eroticism, religion, Eroticism, militarism, religion - 2 sculptures, combined technique molten clirit and prochrome

Радован Станојевић Без назива - комбинована техника 180x130цм No Name - combined technique 180x130cm

Драгана Стевановић Мали документ твог мог садашњег времена - комбинована техника на платну, акрилна боја, суви пастел, угљен 80x80цм Small document of my present time - combined technique on canvas, acrylic paint, dry pastel, charcoal 80x80cm

Ана Церовић Пољубац - уље на платну 60x80цм Kiss - oil on canvas 60x80cm

Никола Марчета Теофилиос - уље на платну 160x135цм Teofilios - oil on canvas 160x135cm

Сања Ждрња Memento mori - графика, ручно развијана црно/бела фотографија 200x185цм Memento mori - graphics, manually developed black/white photography 200x185cm

Тимотије Одаџић Распеће - скулптура, арматура, жица, газа, завој, гипс, боја за фасаде 80x80x85цм The crucifixion - sculpture, armature, wire, gauze, bandage, plaster, facade paint 80x80x85cm

Шејма Продановић Pieta - комбинована техника, колаж, акрилик, цртеж 43x62цм Pieta - combined technique, collage, acrylic, drawing 43x62cm

Марина Стојановић С јесени, кад почну ветрови - скулптура - инсталација, дрво, теракота 34x34x29, 10x10x8цм In Autumn, when the Winds Start. - sculpture - installation, wood, terracotta 34x34x29, 10x10x8cm

Срђан Стојиљковић Униформа - скулптура - инсталација, сито на текстилу 180цм Uniform - sculpture - installation, sreen print on textile 180cm

Неда Веселиновић Шуклетовић Бура - акрилик на папиру 70x100цм Tempest - acrylic on paper 70x100cm

Борис Лукић Tomatto mozarela - уље на платну 150x130цм Tomatto mozarela - oil on canvas 150x130cm

Ана Бонџић Графити 1, 2,3 - триптих, уље на платну 100x100цм Graphiti 1, 2,3 - triptych, oil on canvas 100x100cm

Марија Фелкер Симултанка са старим мајсторима - цртеж, комбинована техника, шаховска табла 200x200цм, коцке 32 објекта 20x20,25x20,30x20цм Simultaneous game with the old masters - drawing, combined technique, chessboard 200x200cm, cubes 32 objects 20x20,25x20,30x20cm

Немања Николић Тежина подизања самопоуздања, Пратећи вокали - скулптура, керамика, каменина 50x30x5цм The difficulty of raising one s self-esteem, Backup singers - sculpture, ceramics, stoneware 50x30x5cm

Наташа Дејановић Паприке - уље на лесониту 100x150цм Peppers - oil on hardboard 100x150cm

Младен Јеротијевић Коцке у цвату - скулптура - инсталација, промењива величина, дрво 72x72x72цм Cubes blooming - sculpture - installation, variable size, wood 72x72x72cm

Татјана Милошевић Школски одмор - акрилик, уље и лак 170x160цм Recess - acrylic, oil and varnish 170x160cm

Марко Давидовић Sometimes - комбинована техника, уље, акрилик, ауто лак, грунд, лесонит 52x87цм Sometimes - combined technique, oil, acrylic, car paint, primer, hardboard 52x87cm

Данка Димитријевић Велики прасак - комбинована техника на платну 162x130цм The Big Bang - combined technique on canvas 162x130cm

Милица Милићевић Хиерофанија - уље на платну 120x160цм Hierophany - oil on canvas 120x160cm

Бојан Цветковић Оплакивање Христа - акрил на платну и уље 155x190цм Mourning Christ - acrylic on canvas and oil 155x190cm

Вељко Зејак Nucleus - скулптура - инсталација, тифани техника витража, стакло, огледало, вода, метал 30x40x30цм Nucleus - sculpture - installation, tiffany stained glass technique, mirror glass, water, metal 30x40x30cm

Oснивачи Ниш Арт Фондације Радован Лале Ђурић NY, Оља Ивањицки, Неда Арнерић, Јован Ћирилов, Гордана Суша, Тихомир Тривунац, Рада Ђуричин, Др. Ђорђе Лалошевић, Др. Драгош Стојановић, Mихаило Спасовић, Борислав Гвозденовић, Ненад Цветковић захваљују се на донаторству ДИН Фабрика дувана а. д. Ниш, у саставу Philip Morris International. Штампа: Pelikan Print Ниш Тираж: 3000 The founders of Nis Art Foundation Radovan Lale Đuric NY, Olja Ivanjicki, Neda Arnerić, Jovan Ćirilov, Gordana Suša, Tihomir Trivunac, Rada Đuričin, Dr. Đorđe Lalošević, Dr. Dragoš Stojanović, Mihailo Spasović, Borislav Gvozdenović, Nenad Cvetković express gratitude for the donation to DIN Fabrika duvana a. d. Niš, an affiliate of Philip Morris International. Printed by: Pelikan Print Niš Copy print: 3000