УПУТСТВО АУТОРИМА Упутство ауторима за припрему чланка усклађено је према Акту о уређивању научних часописа које је прописало Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије, као и стандардима Народне библиотеке Србије. Часопис Гласник Српског географског друштва објављује чланке двојезично на енглеском и српском језику. У енглеској верзији дају се табеле, графикони, скице, карте; док српска верзија је без тих прилога. Чланци у часопису разврставају се у следеће научне категорије: 1. оригиналан научни рад (рад у коме се износе претходно не објављени резултати сопствених истраживања добијени научним методом); 2. прегледни рад (рад који садржи оригиналан, детаљан и критички приказ истраживачког проблема или подручја у коме је аутор остварио одређени допринос, видљив на основу аутоцитата); 3. кратко или претходно саопштење (оригиналан научни рад пуног формата, али мањег обима или прелиминарног карактера). НАСЛОВ: фонт 10 (kaps look, bold) Наслов треба да што верније опише садржај чланка. ИМЕ АУТОРА: фонт 10 (smol kaps look). Наводи се пуно име и презиме (свих) аутора. Имена и презимена домаћих аутора увек се исписују у оригиналном облику, са српским дијалектичким знаковима, независно од језика рада. НАЗИВ УСТАНОВЕ АУТОРА (АФИЛИЈАЦИЈА) : фонт 8. Наводи се пун (званични) назив и седиште установе у којој је аутор запослен. У сложеним организацијама наводи се укупна хијерархија (нпр. Универзитет у Београду Географски факултет, Студентски трг 3/3, 11000 Београд; Универзитет у Београду Филозофски факултет, Одељење за социологију, Београд). Ако је аутора више, а неки потичу из исте установе, у надскрипту сваког аутора назначити исти број из којих установа потиче сваки од наведених аутора. Афилијација се исписује непосредно након имена аутора. Функције и звања аутора се не наводе.
КОНТАКТ ПОДАЦИ: фонт 8. Е-mail адреса аутора исписује се у фусноти при дну прве странице чланка. Ако је аутора више, даје се само адреса једног, обично првог аутора изнад чијег имена у надскрипту стоји знак *. ЗАХВАЛНИЦА: фонт 8. Исписује се у фусноти при дну прве странице чланка, испод контакт адресе. Садржи назив или број пројекта, односно назив програма у оквиру кога је чланак настао, као и назив институције која је финансирала пројекат или програм. САЖЕТАК (АПСТРАКТ): фонт 8. Сажетак треба да има од 100 до 250 речи. Стоји између заглавља (наслов, име аутора, назив установе) и кључних речи. Саставни делови сажетка су: циљ истраживања, методи, резултати и закључак. КЉУЧНЕ РЕЧИ: фонт 8. Број кључних речи не може бити већи од 10. Дају се непосредно након сажетка. СТРУКТУРА ЧЛАНКА: Основна структура чланка треба да садржи: - Увод, - Методологија и медоде истраживања, - Резултати истраживања и дискусија и - Закључак. Уколико чланак третира проблематику везану за одговарајући простор (слив, општину и сл.) дати као посебан поднаслов Географски положај. ДУЖИНА ЧЛАНКА: Максимално два ауторска табака (1 ауторски табак 16 страна, 1860 карактера по страни). ФОРМАТ ЧЛАНКА: фонт 10, Times New Roman Margins Top: 2,5 cm Bottom: 1,5 cm Left: 2,5 cm Right: 2,0 cm Paper Custom size Layout Width: 17,6 cm Height: 25,0 cm Header: 2 cm Footer: 1 cm
ФОРМАТ ТАБЕЛАРНИХ ПРИЛОГА: фонт 8 Назив табеле исписује се изнад табеларног прилога. ФОРМАТ ГРАФИЧКИХ ПРИЛОГА: фонт 8 Назив графичког прилога или карте исписује се испод истог. НАЧИН ЦИТИРАЊА ЛИТЕРАТУРЕ: фонт 8. Референце у тексту се наводе у загради следећим редоследом: презиме почетно слово имена и година (нпр. Манојловић П., 1989). Ако је више од два аутора даје се име првог и додаје и др.) Референце се не преводе на језик рада. Наслови цитираних домаћих часописа дају се у оргиналном пуном, али никако у преведеном обилку. Часопис за начин навођења литературе користи APA формат Publication Manual of the American Psychological Association. ЧАСОПИСИ: Манојловић, П.А. (2002). Интензитет хемијске ерозије у сливу Нишаве. Гласник Српског географског друштва, 82(1), 3-8. Рашевић, М.М. (1997). Фактори природног фертилитета. Становништво, вол. 35, бр. 3-4, стр. 93-108 Ћалић, Ј. и Милошевић, М. (2005). Морфолошка еволуција клисура-пробојница у појасном карсту Џевринске греде - североисточна Србија. Гласник Српског географског друштва., 85(1), 3-10. Манојловић, П.А., Драгићевић, С. и Мустафић, С. (2004). Основне морфометријске карактеристике рељефа Србије. Гласник Српског географског друштва, 84(2), 11-20. МОНОГРАФИЈЕ: Ако је један издавач Љешевић, М. (1982). Ушачки пећински систем са красом ближе околине. Београд: Српско географско друштво, Посебно издање, Књига 53 Група аутора (1974). Развитак становништва Југославије у послератном периоду. Београд: Институт друштвених наука - Центар за демографска истраживања Драгићевић, С. (2002). Биланс наноса у сливу Колубаре. Београд: Географски факултет Гавриловић, Љ. и Дукић, Д. (2002). Реке Србије. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства
Ако су два издавача Поповић, Д.Ј. (1955). Срби у Банату до краја XVIII века - историја насеља и становништва. Београд: Етнографски институт САНУ, Београд: Научна књига, Посебна издања, књ. ВИ ПОГЛАВЉЕ У МОНОГРАФИЈИ: Demeny, P. (1986). Pronatalist policies in low-fertility countries: Patterns, performance, and prospects. U Davis K., Bernstam M.S., Ricardo-Campbel R. (ur.), Below Replacement Fertility in Industrial Societies: Population and Development Review (A Supplement to vol. 12, str. 335-358) Waldron, I. (1995). Contributions of biological and behavioral factors to changing sex differences in ischaemic heart disease mortality. U Lopez A., Caselli G.,Valkonen T. (ur.), Adult Mortality in Developed Countries - from Description to Explanation. Oxford: Clarendon Press РАДОВИ СА НАУЧНИХ СКУПОВА штампани у оквиру зборника радова Ракићевић, Т.Л. (1985). Развитак физичке географије и њен допринос истраживању наших земаља. У Развитак и примена географске науке у Србији за протеклих девет деценија (Посебна издања, књ. 3). Београд: Природно-математички факултет - Одсек за географију и просторно планирање Љешевић, М.А., Ђурдић, С. и Шабић, Д. (2004). Природни потенцијали одрживог развоја Сјеничког краја. У Зборник радова "Локална самоуправа у планирању и уређењу простора и насеља". Београд: Географски факултет, Београд: АППС УЏБЕНИЦИ Љешевић, М. (2002). Животна средина, теорија и методологија истраживања. Београд.: Географски факултет Манојловић, П.А. и Драгићевић, С. (2002). Практикум из геоморфологије. Београд: Географски факултет ДИСЕРТАЦИЈЕ, МАГИСТАРСКИ РАДОВИ, ДИПЛОМСКИ РАДОВИ Радовановић, М.М. (2001). Утицај рељефа и атмосферске циркулације на диференцијацију климата у Србији. Београд: Географски факултет, докторска дисертација Драгићевић, С. (2001). Ерозија у сливу Колубаре. Београд: Географски факултет, магистарски рад Драгићевић, С. (1997). Пронос силта Јабланицом и Ветерницом. Београд: Географски факултет, дипломски рад ГОДИШЊАЦИ *** (1957-1991). Метеоролошки годишњаци. Београд: Републички хидро-метеоролошки завод Србије *** (1985-1995). Статистички годишњак. Београд: Републички завод за статистику *** (2003). Упоредни преглед броја становника 1948-2002. У Попис становништва, домаћинстава и станова у 2002. години (св. 9). Београд: Републички завод за статистику
КАРТЕ: Војногеографски институт / ВГИ Топографска карта, 1: 50 000, Лист Нови Пазар. Београд Урошевић, М. (1973). Лист Нови Пазар. Београд.: Савезни геолошки завод, ОГК, 1: 100 000 Урошевић, М. (1973). Тумач за лист Нови Пазар. Београд: Савезни геолошки завод Група аутора (1977). Основна геолошка карта и тумач за лист Пирот. Београд: Савезни геолошки завод