ПРАЋЕЊЕ ТРЕНДА ИНДИКАТОРА БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА У СРБИЈИ

XII International Symposium "ROAD ACCIDENTS PREVENTION 2014" Hotel Jezero, Borsko Jezero, 09 th and 10 th October 2014. UDK: ПРАЋЕЊЕ ТРЕНДА ИНДИКАТОРА БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА У СРБИЈИ Далибор Пешић а, Борис Антић b, Емир Смаиловић c a Универзитет у Београду Саобраћајни факултет, Војводе Степе 305, Београд, Србија, d.pesic@sf.bg.ac.rs b Универзитет у Београду Саобраћајни факултет, Војводе Степе 305, Београд, Србија, b.antic@sf.bg.ac.rs c Универзитет у Београду Саобраћајни факултет, Војводе Степе 305, Београд, Србија, smailovicemir@gmail.com Резиме: Метод анализе саобраћајних незгода представља традиционални начин праћења стања безбедности саобраћаја који има значајне недостатке, у условима када су анализираних узроци мањи, односно када се анализирају мање површине, са мањим бројем саобраћајних незгода, мањим бројем становника, мањим бројем регистрованих возила и сл. Примена традиционалног начина праћења стања безбедности саобраћаја подразумева анализу незгода које су се већ догодиле. Такође, примена мера унапређење система на основу закључака традиционалног начина праћења безбедности саобраћаја подразумева, да се одређена мера спроведе, затим да се ''сачека'' ефекат те мере, односно да се прати систем са примењеном мером, а тек након тога да се анализирају ефекти примењене мера. Имајући у виду наведене недостатке традиционалног начина праћења стања безбедности саобраћаја, током 2013. године у Србији је започет, а у 2014. години настављен тренд анализе стања безбедности саобраћаја на основу индикатора безбедности саобраћаја. У овом раду је представљен тренд најзначајнијих индикатора безбедности саобраћаја у Србији, на основу спроведених истраживања током 2013. и 2014. године. Посебан аспект истраживања је посвећен значајнијим променама вредности индикатора у Србији, као и активностима које су допринеле повећању односно смањењу вредности индикатора. Кључне речи: индикатор, тренд, оцена стања, извештавање 1. УВОД Развојем индикатора безбедности саобраћаја стварају се услови за праћење и оцену тренда безбедности саобраћаја коришћењем вредности индикатора. Током 2013. године у Србији су дефинисани кључни индикатори безбедности саобраћаја, дефинисана је методологија оцене безбедности саобраћаја коришћењем индикатора и започет је процес праћења стања безбедности саобраћаја путем индикатора безбедности саобраћаја. Значај индикатора безбедности саобраћаја у Србији, састоји се у томе што се комбиновањем вредности постојећих индикатора и упоређивањем са другим земљама може квантитативно одредити тренутно стање безбедности саобраћаја у односу на друге земље. Дефинисањем жељеног стања у будућности, уз анализе вредности индикатора у другим земљама, могу се квантитативно пројектовати неопходне вредности индикатора и идентификовати, нпр. угрожена област у безбедности саобраћаја у Србији. Оно што

индикаторима даје посебан значај, у односу на анализе саобраћајних незгода, јесте чињеница да се може квантитативно вршити оцена утицаја појединачног елемента на стање безбедности саобраћаја, а самим тим и одредити кључна област деловања. Наиме, однос између постојећих и жељених вредности индикатора одређује шта би требало предвидети у програмима безбедности саобраћаја и које мере треба предузимати (Липовац, 2008). На тај начин значајно се унапређује механизам управљања безбедношћу саобраћаја. Индикатори безбедности саобраћаја директно указују на област деловања у циљу унапређења безбедности саобраћаја и због тога се значајно разликују од последица саобраћајних незгода, односно традиционалног начина праћења стања безбедности саобраћа. Значај индикатора безбедности саобраћаја састоји се и у томе што представља подршку и алат за управљача безбедности саобраћаја на било ком нивоу (национални, локални итд.). На пример, индикатор безбедности саобраћаја који се односи употребу дечијих седишта показује да са повећањем употребе дечијих седишта опада број последица саобраћајних незгода по децу. Због тога је осим праћења саобраћајних незгода и њихових последица потребно пратити и индикаторе безбедности саобраћаја. Након позитивног искуства у оцени стања безбедности саобраћаја коришћењем индикатора из 2013. године, на Саобраћајном факултету у Београду, је и током 2014. године, настављен процес праћења и оцене стања безбедности саобраћаја коришћењем индикатора безбедности саобраћа. У овом раду биће извршена упоредна анализа вредности индикатора безбедности саобраћаја у Србији, у 2013. и 2014. години. 2. ПРЕДМЕТ И МЕТОД ИСТРАЖИВАЊА Посматрано за индикаторе безбедности саобраћаја који се односе на понашања учесника у саобраћају, током 2013. и 2014. године, у Србији, су извршена следећа истраживања: % употребе сигурносних појасева возача у путничким аутомобилима и доставним возилима (до 3,5t), % употребе сигурносних појасева сувозача у путничким аутомобилима и доставним возилима (до 3,5t), % употребе сигурносних појасева на задњим седиштима у путничким аутомобилима и доставним возилима (до 3,5t), % употребе сигурносних појасева возача у тешким теретним возилима (преко 3,5t), % употребе сигурносних појасева сувозача у тешким теретним возилима (преко 3,5t), % употребе заштитних кацига мопедиста, % употребе заштитних кацига мотоциклиста, % употребе дечијих седишта за децу до 3 године старости, % употребе сигурносних појасева, односно дечијих седишта, за децу од 4 до 12 година старости. У 2013. години у Србији су извршена и истраживања индикатора безбедности саобраћаја повезаних са употребом заштитних кацига од стране возача бицикала, као и индикатора ''% возача у саобраћајном току под утицајем алкохола''. Уважавајући потребу ширења листе индикатора и прикупљања што већег броја индикатора везаних за понашање учесника у саобраћају, током 2014. године у Србији су, поред наведених,

извршена и истраживања индикатора употребе дневних светала у вожњи, индикатора употребе мобилних телефона током вожње, индикатора употребе сигурносних појасева возача и сувозача аутобуса, као и индикатора употребе заштитних кацига путника на мопедима и мотоциклима. За потребе поређења стања безбедности саобраћаја у различитим деловима Републике Србије извршено је истраживање индикатора безбедности саобраћаја у свим полицијским управама у Србији (укупно 27 полицијских управа). У свакој полицијској управи вршено је мерење индикатора безбедности саобраћаја у насељу и ван насеља, док за полицијске управе на чијој територији се налази аутопут, вршена су мерења индикатора безбедности саобраћаја и на аутопуту. Посматрано за заштитне системе у путничким аутомобилима и доставним возилима до 3,5t, на сваком мерном месту обезбеђен је минимални узорак од 500 возача, 384 сувозача и 100 путника на задњем седишту. На сваком мерном месту, минимални број возача тешких теретних возила преко 3,5t је био 50. За заштитне системе за децу, величина узорка по мерном месту износила је минимум 50 деце. Током 2013. године, истраживање у вези заштитних система је спроведено током септембра и октобра месеца, док је у 2014. години, истраживање спроведено током маја и јуна месеца. Уважавајући потребу одговарајућег вредновања индикатора безбедности саобраћаја у вези заштитних система, извршена је анализа резултата мерења индикатора безбедности саобраћаја за сваку категорију саобраћајнице, и то користећи следеће класе: Врло висока вредност индикатора безбедности саобраћаја (95% ИБС), Висока вредност индикатора безбедности саобраћаја, (90% ИБС<95%), Средња вредност индикатора безбедности саобраћаја (80% ИБС<90%), Ниска вредност индикатора безбедности саобраћаја (70% ИБС<80%), Веома ниска вредност индикатора безбедности саобраћаја (ИБС<70%). Класе су дефинисане искуствено, а према жељеном циљу и према искуству најразвијенијих земаља у свету у погледу стања безбедности саобраћаја. Свакој од класа је додељена и једна од боја, посматрано од најбоље до најлошије вредности индикатора безбедности саобраћаја, респективно: тамно зелена, жута, наранџаста, црвена и црна, а како је приказано у Табели 1. 3. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА Према представљеној методологији, за потребе овог рада, систематизоване су вредности индикатора безбедности саобраћаја у Србији за 2013. и 2014. годину, и то за индикаторе чије је истраживање вршено у 2013 и 2014. години. У Табели 1 су представљене вредности индикатора безбедности саобраћаја у Србији, према индикатору, категорији саобраћајнице, години истраживања и процентуалној промени вредности индикатора 2014. у односу на 2013. Црвеном бојом је означен негативан тренд, односно смањење вредности индикатора, док је зеленом бојом означено повећање вредности индикатора. Током спроведених истраживања индикатора у Србији, у 2013. години измерено је у 37.080 возача, а у 2014. години 36.715, при чему просечна употреба сигурносног појаса возача путничких аутомобила и доставних возила до 3,5t, износи респективно 69,9% и 70,1% у 2013. и 2014. години.

Табела 1. Вредност индикатора безбедности саобраћаја у Србији за 2013. и 2014. годину

Очекивано, највећа вредност индикатора употребе појаса возача путничких аутомобила и доставних возила до 3,5t је на аутопуту, и то у 2013. години 80,6% и 2014. години, 83,1%. Најмање вредности употребе појаса возача путничких аутомобила и доставних возила до 3,5t је у насељу, у 2013. години 61%, а у 2014. години 64,1%. Упоредна анализа вредности индикатора употребе појаса у путничким аутомобилима показује да је у насељу у 2014. години дошло до пада употребе појаса возача и сувозача, док је ван насеља и на аутопуту дошло до незнатног повећања. Слично као код возача, употреба сигурносног појаса сувозача у путничким аутомобилима и доставним возилима до 3,5t, у Србији се не разликује значајније у 2013. и 2014. години. Просечно у 2013. години 65,8%, и 65,3% у 2014. години сувозача су користили сигурносни појас. Највећа вредност индикатора употребе појаса сувозача је на аутопуту, затим следе саобраћајнице ван насеља и најмања у насељу. Просечна употреба сигурносног појаса путника на задњем седишту у путничким аутомобилима у Србији, у 2013. години износи 3,1%, а у 2014. години 2,1%. На свим категоријама саобраћајница, и током обе године истраживања употреба појаса путника на задњем седишту у путничким аутомобилима и доставним возилима износи мање од 10%, при чему је нешто већа употреба појаса снимљена на аутопуту (види Дијаграм 1). Дијаграм 1. Просечна вредност индикатора употребе сигурносног појаса према категорији саобраћајнице у Србији, у путничким аутомобилима и доставним возилима до 3,5t за 2013. и 2014. годину Дијаграм 2. Просечно коришћење заштитних система за децу на свим саобраћајницама у Србији за 2013. и 2014. годину Ако се посматра употреба сигурносних појасева возача и сувозача тешких теретних возила преко 3,5t, може се закључити да је у 2014. години, већи проценат возача и сувозача користио сигурносни појас у односу на 2013. годину. Тако, у 2014. години, просечно 33,6% возача тешких теретних возила преко 3,5t су користили сигурни појас, у односу на 23,6% возача у 2013. години. У целом анализираном периоду, највећа употреба појаса возача тешких теретних возила преко 3,5t је на аутопуту, затим на саобраћајницама ван насеља и најмања у насељу. Резултати спроведеног истраживања, показују да је значајно мања употреба сигурносног појаса сувозача у односу на возаче. Просечно на свим категоријама саобраћајница у 2013. години 10,9% сувозача су користили појас, а у 2014. години 14,8%. Резултати истраживања употребе заштитних система за децу у Србији, показују веома ниску стопу коришћења. Просечно на свим категоријама саобраћајница, у 2013. години 32% деце до 3 године је правилно превожено, а у 2014. години 37,8%.

У Србији се деца до 3 године најчешће правилно превозе на аутопуту, и то у 2013 години 45,9%, а у 2014. години 47,2%. Занимљиво је да резултати спроведеног истраживања током обе године истраживања, показују да је већа употреба заштитних система за децу на саобраћајницама у насељу, у односу на саобраћајнице ван насеља, при чему не постоје значајне разлике у проценту коришћења у насељу и ван насеља. За децу од 4 до 12 године, употреба заштитних система већа је у 2014. години, у односу на 2013. годину, при чему је највећа на аутопуту, затим следе саобраћајнице у насељу и најмања на саобраћајницама ван насеља. Значајно је истаћи, да према искуству теренског истраживања мерења индикатора употребе заштитних система за децу у Србији, у највећем броју возила у којима деца до 3 године, нису правилно превожена, није ни постојало седиште за децу, а што указује на величину проблема. Наиме, док у развијеним земљама постоји проблем са правилним коришћењем заштитних система за децу, у нашој земљи постоји проблем са бројем возила опремљених дечијим седиштима. Током спроведених истраживања у 2013. и 2014. години, највеће вредности индикатора безбедности саобраћаја снимљене су за употребу заштитних кацига мопедиста или мотоциклиста. Занимљиво је да, према резултатима спроведених истраживања, у 2014. години, је мањи проценат коришћења заштитних кацига мопедиста, у односу на 2013. годину. Слично наведеном, у 2013. години, просечно 93,7% возача мотоцикала је користило заштитну кацигу на свим саобраћајницама, а у 2014. години 91,9%. 4. ДИСКУСИЈА РЕЗУЛТАТА И ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА Упоредна анализа вредности индикатора употребе појаса у 2013. и 2014. години, показује да у путничким аутомобилима и доставним возилима до 3,5t, не постоје значајне разлике коришћења сигурносног појаса. Наиме, посматрано просечно на свим саобраћајницама, приближно је идентичан однос употребе појаса у путничким аутомобилима у 2013. и 2014. години. Резултати спроведених истраживања евентуално се могу тумачити тиме да просечно 30% возача, односно 35% сувозача нема свест о потреби коришћења сигурносног појаса. Детаљна анализа резултата истраживања током 2013. и 2014. године, показује да постоји око 20% возача, односно око 15% сувозача који користе појас уколико се налазе на аутопуту, док у насељу не користе сигурносни појас. Такви подаци се евентуално могу тумачити тиме да су то возачи, односно сувозачи који сматрају да им појас није неопходан при мањим брзинама и на краћим растојањима. Анализа резултата истраживања показује да у Србији не постоји свест путника о потреби коришћења сигурносног појаса на задњем седишту у путничким аутомобилима и доставним возилима до 3,5t. Такви подаци указују на потребу промене свести друштва и указивања на значај и неопходност коришћења сигурносних појасева и на задњем седишту у путничким аутомобилима. Анализом резултата истраживања употребе сигурносних појасева у путничким аутомобилима, може се закључити да мере и акције повећања употребе сигурносног појаса морају бити усмерене на око 30% возача или сувозача путничких аутомобила и практично свих путника на задњем седишту у путничким аутомобилима. Значајно је истаћи да су за успешно повећање употребе појаса у путничким аутомобилима неопходне дугорочне, систематичне мере које ће бити усмерене на циљну групу. Искуства развијенијих земаља показују да политички подстицај, спровођење медијских кампања и принуде као крајње мере, представљају кључ успеха у процесу повећања употребе појаса.

У посматраном периоду истраживања, промена понашања уочена је код возача и сувозача у тешким теретним возилима, као и код заштитних система за децу. Наиме, за возаче тешких теретних возила преко 3,5t употреба појаса је већа за око 10%, односно код сувозача за око 5% у 2014. години, у односу на 2013. годину. На основу упоредне анализе резултата истраживања у 2013. и 2014. години, може се закључити да постоји тренд благог раста индикатора коришћења заштитних система за децу, и то на свим категоријама саобраћајница. За даљи развој оцене безбедности саобраћаја коришћењем индикатора потребно је у наредним годинама наставити тренд прикупљања података и оцене безбедности саобраћаја користећи индикаторе. Постојећа истраживања индикатора у Србији, показују да су вредности индикатора безбедности саобраћаја у Србији значајно мање у односу на вредности у најразвијенијим земљама Европе. 5. REFERENCES [1] European Transport Safety Council (ETSC). (2010). Transport Safety Performance Indicators. Brussels. [2] Hakkert, A.S., Gitelman, V. and Vis, M.A. (Eds.). (2007). Road Safety Performance Indicators: Theory. Deliverable D3.6 of the EU FP6 project SafetyNet. [3] Pešić, D., Vujanić, M., Lipovac, K., Ross, A., Antić, B. (2013). Possibility of assessment of road safety level at local community, 8th International Conference Road Safety in Local Community, Divčibare. [4] Vis, M.A. and Eksler, V. (Eds.). (2008). Road Safety Performance Indicators: Updated Country Comparisons. Deliverable D3.11a of the EU FP6 project SafetyNet. [5] Vis, M.A. and Van Gent, A.L. (Eds.). (2007). Road Safety Performance Indicators: Country Profiles. Deliverable D3.7b of the EU FP6 project SafetyNet. [6] Антић, Б., Вујанић, М., Пешић, Д., Нешић, М., Пешић, С. Д., Марковић, Н., Смаиловић, Е., Росић, М., Миљковић, М., Церовић, М., Вујанић М. М. (2014). Пројекат '' Истраживање индикатора перформанси безбедности саобраћаја у Србији за 2014. годину, први пресек стања резултати пролећног истраживања'', Универзитет у Београду Саобраћајни факултет, Београд [7] Вујанић, М., Пешић, Д., Антић, Б., Нешић, М., Пешић, С. Д., Марковић, Н., Смаиловић, Е., Росић, М., Миљковић, М., Церовић, М., Божовић, М., Вујанић М. М. (2013). Пројекат ''Методе праћења индикатора безбедности саобраћаја у Србији и њихов значај за стратешко управљање безбедношћу саобраћаја'', Универзитет у Београду Саобраћајни факултет, Београд [8] Липовац, К. (2008). Безбедност саобраћаја. Службени лист, Београд. [9] Пешић, Д. и Антић, Б. (2012). Значај и могућност примене индикатора безбедности саобраћаја за локалну заједницу. 7. Међународна конференција ''Безбедност саобраћаја у локалној заједници'', Доњи Милановац, стр.111-116. [10] Пешић, Д., Антић, Б. (2012). Значај и могућност примене индикатора безбедности саобраћаја за локалну заједницу. VII међународна конференција Безбедност саобраћаја у локалној заједници, Доњи Милановац, стр.111-116. [11] Пешић, Д., Вујанић, М., Кукић, Д., Антић, Б. и Вујанић, М.М. (2010). Одабир показатеља за оцену ризика, односно нивоа безбедности саобраћаја светска искуства. Х Међународни симпозијум ''Превенција саобраћајних незгода 2010'', Нови Сад, стр.164-173.