SAMO BUDI TU S.J.Abbo
SAMO BUDI TU S.J.Abbo Copyright 2016 S. J. Abbo o Autor s Note: This is a work of fiction. Names, characters, places, and incidents are a product of the author s imagination. Locales and public names are sometimes used for atmospheric purposes. Any resemblance to actual people, living or dead, or to businesses, companies, events, institutions, or locales is completely coincidental. o No part of this publication may be reproduced, distributed or transmitted in any form or by any means, including photocopying, recording, or other electronic or mechanical methods, without the prior written permission of the autor, except in the case of brief quotations embodied in critical reviews and certain other noncommercial uses permitted by copyright law. For permission requests, contact s.j.abbobooks@gmail.com Cover design S. J. Abbo Cover image : pixabay 1
Posveta: Mojoj deci, koja će možda jednoga dana ovo pročitati Mom suprugu, koji mi je inspiracija za ljubav o kojoj pišem Mojim čitaocima sa Wattpada, koji su mi među prvima dali podršku i vetar u leđa... Mojoj sestričini za njen osamnaesti rođendan i ujedno prvoj osobi kojoj sam rekla da krećem u ovu avanturu... Hvala vam!!! 2
Copyright Posveta Sadržaj Naslov Sadržaj Prolog 1. Dolazak 2. Ivanovi 3. Aleksei 4. Škola 5. Večera 6. Zagrevanje 7. Šoping 8. Hellgate 9. Sećanje 10. Uvek može gore 11. Suočavanja 12. Šta još ne znam 13. Savršen 14. Nema nazad 15. Samo ja grizem 16. Ljubomora 17. Dobrodošla u familiju 18. Sudbina je umešala prste 19. Ostani 20. Potreban ti je zagrljaj 21. Obriši suze 22. Devojka od milion dolara 23. Kazna 24. Savršen tajming 25. Odraditi posao 26. Jednokratna ponuda 27. Poziv 28. Pakhan 3
Epilog 29. Pacijent 30. Prvi sastanak 31. Ti odlučuješ 32. Jutro posle 33. Ko je Tod 34. Ponos i predrasude i 35. L autre 36. Savršen dan Reč Autora 4
Samo Budi Tu S.J.Abbo Being there is all you need to do. Wherever there is, whoever there is. Just be there!!! 5
Prolog Da sa sigurnošću znate da će događaji koji slede i vaše sudelovanje u njima, zauvek promeniti ne samo vaš, već i živote drugih ljudi, da li bi vas to zaista zaustavilo u onome što ste već naumili? Ma daj, čoveče. Treba mi samo pola doze Samo da preguram noć! Sutra ti plaćam duplo, kunem se! Daj jebote, što si takav? Molim te!!! Mladi čovek je sa gađenjem gledao ovog prljavog, slabašnog tinejdžera, bledog skoro skeletnog lica i upalih beživotnih očiju, koji je jedva stojeći na nogama pred njim, molio za jedino što mu je ovih dana bilo važno u životu. Koliko god je mrzeo te prljave ovisnike, oni su mu bili veliki izvor prihoda pa je na kraju ipak morao malo da se žrtvuje i udiše isti vazduh sa njima bar na pet minuta. Nije davao svoju robu bez para i to su svi na ulici znali, i neverovatno ga je nerviralo što su i dalje ti beskičmenjaci pokušavali da igraju na kartu sažaljenja. Kada bi samo znali koliko ne može da ih smisli Znam jednu kuću koja je noćas prazna. Rekao je posle nekog vremena, ipak ne želeći da izgubi mušteriju. U poslastičarnici moje mame lik je jutros kupio tortu i rekao da vodi porodicu preko vikenda na obalu. Možda ima nešto da se utopi?! Tu je odmah iza ugla, ako nađeš nešto vredno vrati se ovde pa ćemo poslovati. 6
Dao mu je adresu i kada je odlazio, krajem oko je ugledao kako klinac drhtavim rukama popravlja pištolj zakačen za pojasom. Govno jedno smrdljivo! Ljutito je promrmljao sebi u bradu. To im je pretežno bio jedan od poslednjih očajničkih pokušaja da dobiju ono što žele, ako moljakanje ne upali. Okrenuti se pretnjama. Zato je sigurno i ovaj noćas poneo oružje. Verovatno prazno, jer su pretežno svi do jednog bolesne kukavice koje nemaju muda povući obarač ali opet, ko zna? Sa takvima nikada nisi načisto! Nadam se da će te uhvatiti! Povikao je ali klinac je već zamakao iza ugla pa nije znao da li ga je čuo ili ne. Nije ni važno, pomislio je. U svakom slučaju, večeras me više neće videti. Zapalio je cigaretu i krenuo ka sledećoj mušteriji ne uzbuđujući se zbog jednog propuštenog poslića i ne sluteći da je pokrenuo lavinu koja je krenula u svoj nezaustavljivi pohod. *** Nekoliko stotina kilometara dalje, jedna drugi mladić je sedeći pred mnoštvom monitora ispred sebe, skoro nezainteresovano posmatrao paradu prelepih, doteranih, polugolih devojaka, koje su se zavodljivo u ritmu muzike a neke i totalno van ritma verovatno pod dejstvom alkohola, kretale po podijumu privlačeći na sebe muške poglede i poneku hrabru ruku. Pitao se, kao i puno puta u proteklih godinu dana od kada je klub otvoren, da li će ikada iza ovih monitora ugledati jednu, zbog koje će želeti izaći iz sobe za nadzor i skloniti je od nepoželjnih pogleda i ruku. 7
Prošlo je kroz klub devojaka koje su znale privući njegovu pažnju taman toliko da je zbog njih nakratko napuštao udobnost ogromne fotelje u kojoj je sedeo ali samo da bi zadovoljio trenutnu potrebu. Nisu mu smetali tuđi pogledi i ruke na njima ni pre, a ni posle kratkih trenutaka koje bi im posvetio. Nije znao šta je to što mu nedostaje ali osećao je u sebi prazninu, koju ni jedna od njih nije znala, a nije imala ni prilike ispuniti. Voleo je posmatrati zaljubljene parove na podijumu, i sa zanimanjem ih je proučavao, pokušavajući otkriti šta je to zbog čega gledaju jedno u drugo sa takvom posebnošću. Bilo je među njima skladnih lepih parova, onih koji nikako ne idu jedno uz drugo, kao i onih koji su delovali skoro komično ali svima im je bio zajednički način na koji su se gledali. Kao da je osoba ispred njih jedina na svetu, i često je odmahivao glavom na to pokušavajući da zamisli devojku koja bi od njega mogla dobiti takav pogled. Visoka, zanosna plavuša, sa velikim grudima. Lepa i elegantna, ne preterano glasna i buntovna ali dovoljno iskusna i sposobna u krevetu kao i van njega. Sa devetnaest godina, iako mlad, već je prošao dosta toga u životu i mislio je da zna šta želi. Sudbina je jedna ćudljiva i čudna ali većinom mudra žena, i zna da ti pruži ono što nisi ni svestan da ti je potrebno. Govorila je njegova Babuška. Dok je gledao u monitore ispred sebe, nije ni slutio koliko je bila u pravu, i kako je upravo u tom trenutku pokrenuta lavina koja će noseći sve na svom putu doneti sudbinu na njegov prag. 8
1. Dolazak Ljudi koji ostave trag na našem životnom putu, uvek se ispostavi da imaju razlog što su baš tu završili. Nikada nisu samo slučajni prolaznici. Tara je stajala na stepeništu kuće već desetak minuta i skupljala hrabrost da pokuca. O bože! Pomislila je, zar je toliko strašno lupiti nekoliko puta od vrata. Nije sebe smatrala kukavicom. Naravno, znala je da problem nije u kucanju. Doduše, verovatno i neće kucati već pozvoniti ali ni to nije važno. Vrata ispred kojih je stajala nalazila su se na velikoj porodičnoj kući, koja se nalazila na samom kraju grada. Dok je dolazila nije mogla da ne primeti da su sve kuće u komšiluku bile ogromne, sa prelepim dvorištima, većina i sa bazenima i naravno, ispred svake od njih je bio parkiran skupoceni auto ili dva. Kuća ispred koje se nalazila nije bila izuzetak. Bila je to jedna od onih velikih kuća na nekoliko nivoa, ogromnim prozorima sa prednje strane, velikim natkrivenim ulazom do kojega je vodio široki mermerni stepenik. Bar je mislila da je to mermer. Velika bela dvokrilna vrata su bila od, pretpostavljala je nekakvog skupog drveta i koštala su više nego što je mogla i da zamisli. Sve to i nije predstavljalo neki veliki problem. Tara nije odrasla u bogatstvu ali nikada nije za sebe mislila da manje vredi samo zato što nije imala novca. Tako su se jednostavno zvezde poklopile. Nije se nikada baš kretala u krugu veoma bogatih ljudi, oni su se držali zajedno. Setila se one izreke, "Para na paru...". 9
Problem je bio to što je sledećih godinu dana trebala provesti u toj kući a nije znala sta je čeka iza tih skupocenih belih vrata, osim onoga što joj je Anja, njena socijalna radnica ispričala. Nije volela da ne zna šta da očekuje. Osećala se prijatno kada je držala sve pod kontrolom. Naravno, to nije uvek moguće ali bar se trudila. Dosta stvari u prošlosti nije mogla da kontroliše i zato je sada volela da ima plan za sve. Ovo nije bilo planirano i zbog toga se osećala pomalo nelagodno. Pogledala je još jednom oko sebe, duboko uzdahnula i nabacila svoj najprijatniji osmeh; nije na odmet glumiti finu devojku. To je to, nadam se da se neću pokajati? Prošlo joj je kroz glavu, pre nego je podigla ruku prema vratima i odmah zatim se kroz unutrašnjost kuće prolomio glasan zvuk zvona. Nije joj palo na pamet da lupa po tim skupim vratima i da nešto ošteti. Kako bi objasnila Anji da nije njena krivica što su je vratili i pre nego su je pustili u kuću i to nakon svega što je ta žena uradila da bi je dovela tu gde jeste. *** 10
Nekoliko meseci ranije Tara, da li razumeš šta ti pričam? Anja je kao i svaki put kada bi se iznervirala počela da šeta po sobi i da popravlja savršeno isfeniranu dugu plavu kosu, kojoj uopšte nije trebala popravka. Ovaj put, kao i uostalom svaki put u protekle tri godine, Tara je bila ta koja je uspela da iznervira inače savršeno mirnu i staloženu Anju. Anja Sorakina je bila prelepa žena, duge plave kose i prodornih plavih očiju. Bila je visoka i vitka, sa kilometarskim nogama. Imala je klasično lepe crte lice, čist svetao ten, blago rumene obraze i izgledala je baš kao princeze iz ruskih bajki koje je Tari mama čitala kada je bila mala. Bila je u ranim tridesetim ali izgledala čak i mlađe od toga. Tara ju je posmatrala kako se iako užurbano i nervozno i dalje veoma graciozno kreće po svojoj maloj kancelariji. Uvek je bila besprekorno obučena. U svilenkastoj košulji boje breskve, uvučenoj u crnu usku suknju do kolena sa visokim strukom, izgledala je veoma elegantno. Tara se uvek pored nje osećala pomalo nezgrapno. Ponovila sam ti već nekoliko puta, stvarno mi nije jasno šta ne razumeš? Milerovi, kao što znaš, odlaze u neku bogu iza nogu malu državicu u Africi sa *lekarima bez granica* i ti naravno ne možeš sa njima. Našla sam ti savršenu porodicu koja je spremna da te prihvati na godinu dana dok ne završiš srednju školu, iako već za par meseci puniš osamnaest. Znaš da je to neverovatno retko i treba da budeš srećna što ima tako dobrih ljudi, ne da se žališ kako ne želiš opet da se seliš u novu školu. Dobrih??? Prekinula ju je Tara. Anja molim te i ti i ja dobro znamo da im je to plaćeno veoma dobro i da me neće primiti samo zato što su divni ljudi velikog srca. Rekla je, sada već prilično iznervirano. 11
Dobro, možda jesu dobri ljudi, dodala je kada je videla da se Anja namrštila, ali ne možeš da me kriviš što ne želim da budem nova učenica u srednjoj školi po četvrti put i opet ispočetka upoznajem nastavnike, mesto, a da ne pričam prijatelje. U stvari, ljudi koje poznajem par meseci pre nego što se preselim su više poznanici, ako ćemo biti iskreni. Tiho je dodala više za sebe. Ovaj put nisi u pravu! Rekla je Anja ljutito. Uh, ne znam kako uvek uspeš da me iznerviraš? Talenat, šta ćeš! promrmljala je Tara sebi u bradu ali ipak je znala kada je vreme da zaćuti jer je mlada žena već počela da dobija jarko crvenu boju u licu i izgledala je kao prezreo paradajz koji će svaki čas da eksplodira. Nije mogla a da se ne nasmeje na sliku u svojoj glavi ali bila je dovoljno pametna da stavi ruku na usta i da se pravi da se nakašljala. Anja je ipak imala svoje granice i znala je da je bila jako blizu toga da ih pređe, a nije želela da nervira mladu ženu više nego što je potrebno. Ona je zadnjih godina bila jedna od retkih ljudi koji su joj zaista nešto značili. Milerovi su bili porodica kod kojih je živela poslednjih šest meseci, pre toga su to bili Winstonovi, pre njih Bejkerovi,... i iako su to sve bili prilično dobri ljudi, nije imala nekakvu posebnu vezu ni sa kim od njih. Međusobno su se tolerisali i to je to. Ona je imala mesto za stanovanje, oni su imali redovne mesečne prihode i pohvale od svojih poznanika za dobro delo. Ni sada nije očekivala ništa drugačije. Bila je malo iznenađena jer su Milerovi neočekivano odlučili da otputuju i da ne mogu više da joj budu hranitelji a ostalo joj je još samo par meseci u sistemu. Onda je prepuštena sama sebi. Što se tiče države, kada napuniš osamnaest više nisi njihova odgovornost. Za punoletstvo kao poklon, od njih dobiješ nogu u dupe. 12
Ah, privilegije nas siročića. Sarkastično je pomislila. Doduše, jeste bilo čudno da je ova nova porodica odlučila da je zadrži i posle rođendana jer tada više neće biti plaćeni za to. Tara je mislila da će provesti par meseci u domu dok se ne osamostali, a onda pokušati naći nekakvu sobu i večernji posao dok ne završi školu. Očekivala je da će biti teško ali nije to najgore što joj se dogodilo. Prebrodila bi i to kao i sve do sada i nastavila dalje. Ali izgleda da je stvarno imala sreće da naleti na retke koji su u hraniteljskom poslu iz ljubavi prema deci. Zamisli!? Možda je stvarno malo preterala. Pogledala je Anju i zahvalila joj se što se potrudila da ih pronađe za nju. Nije volela kada nije u pravu ali morala je da prizna da je ovo jedan od tih retkih slučajeva. Vladimir i Nataša Ivanov su moji veoma dobri prijatelji. Nastavila je Anja i pogledala je ozbiljnim pogledom koji je zahtevao pažnju. Oni nisu registrovani hranitelji ali ja sam ih zamolila za uslugu i veruj mi, novac im ništa ne znači jer ga imaju sasvim dovoljno. Na tebi je da odlučiš, dom za nezbrinutu decu ili nova hraniteljska porodica? Budi pametna, molim te! Tara nije mogla da sakrije šok sa lica. Usluga,... tvoji prijatelji,...ali...? Ali, ali, šta ali? Pitala je Anja. Bože, za tako pametnu devojku ponekada si prilično glupa. Sela je pored Tare, uzela je za ruku i nastavila blagim umirujućim glasom. To je bila još jedna stvar kod Anje, koliko god je bila lepa izvana, bila je podjednako dobra i pažljiva. Zaista ju je volela ali ponekada je bilo prilično iritantno imati pored sebe nekoga ko je skoro pa savršen. Zato je i uživala sa vremena na vreme da je izbaci iz takta i iznervira, samo da se uveri da je i ona ljudsko biće. Nije bilo na odmet proveriti pored svih tih filmova i knjiga o vampirima i vukodlacima. Možda tu ima neke istine. 13
Samo bi joj još falilo da se Anja pretvori u neku krvopiju ili dlakavu kučku, doduše takvih je već upoznala nekoliko tako da, sve je moguće?! Ispod oka je odmerila Anju od glave do pete i sa smeškom odmahnula glavom. Obrati pažnju na homosapiensa pored sebe a paranormalno ostavi za kasnije! Tara je posavetovala samu sebe i okrenula se prema Anji koja je već nastavila sa pričom. Koliko puta, u protekle tri godine i više koliko se znamo sam rekla da ću učiniti sve što je u mojoj moći da budeš srećna i da imaš lep život kakav i zaslužuješ? Moj posao, primanja i činjenica da sam neudata su razlog što nisam mogla da te primim da živiš sa mnom ali to ne znači da mi nije stalo do tebe. Gledam te kao mlađu sestru, rekla je a glas je već počeo da joj podrhtava,... jer naravno, moraš priznati, suviše sam mlada i zgodna da bi mi bila ćerka. Dodala je piskutavim glasom, imitirajući prepotentnu divu, uz to je naravno i zabacila kosu rukom i zatreptala očima da bi upotpunila doživljaj. Sve to da opusti Taru, znajući koliko joj bude neprijatno kada se rasplače. Naravno, takodje si i neverovatno skromna. Pridružila joj se Tara. Nastavile su sa smehom i šalama na obostrani račun ali je Tara posle nekog vremena zamolila Anju da joj ispriča sve o novoj porodici. Prvi put joj nije bilo svejedno tko su ljudi kod kojih bi trebala da ide, niti šta će oni misliti o njoj. Ovo su bili Anjini prijatelji i nije želela da ih razočara jer je znala da će time razočarati Anju. Inače nije mnogo obraćala pažnju na tuđa mišljenja i uopšte na ljude generalno. Družila se sa raznim ljudima, bila prijatna kada je to bilo potrebno ali i đubre kada je situacija zahtevala; a zahtevala je dosta puta; izlazila je, zabavljala se ali uvek je to bilo nekako površno i nezadovoljavajuće. 14
Nije imala visoko mišljenje o ljudima a još manje je tražila njihovo odobravanje i zato joj je ova situacija bila nepoznata. Anja joj je ispričala da je Nataša desetak godina starija od nje ali najbolja prijateljica njene sestre. Zajedno su odrastale i kada se Nataša udala za Vladimira, ostale su u kontaktu. Vladimir je iz bogate porodice, bavi se nekretninama i suvlasnik je nekoliko klubova i diskoteka. Nasledio je a onda i uvećao svoje bogatstvo. Nataša se pretežno bavi dobrotvornim radom i pošto je diplomirani ekonomista, zadužena je za financije. Imaju dva sina Tarinih godina, blizance Sergeja i Kolju koji su takodje završna godina srednje škole i starijeg Nikolaja, koji je napunio 23 i radi sa ocem u porodičnom biznisu. Anja je pričala o Nataši iz mlađih dana, kakva je devojka bila i kakva je žena postala i Tara je mogla da zaključi iz njenog glasa da je to neko koga izuzetno ceni i voli. Ona je naravno, bez mnogo razmišljanja, prihvatila da ide da živi kod porodice Ivanov. Sa njima je imala šanse da završi školu i možda, uz neki poslić, za godinu dana zaradi dovoljno za prvih par meseci samostalnog života. Imala je dobre ocene i nadala se stipendiji za fakultet ali nije želela unapred da se raduje. Ko zna šta se sve može dogoditi za godinu dana? Anja joj je objasnila da će se preseliti petnaestak dana pre početka školske godine da bi imala malo vremena da se upozna sa porodicom, i da se pripremi za novi početak. Kucanje ih je prekinulo u razgovoru i obe su se okrenule ka vratima. Veoma zgodan, krupan muškarac je ušao u kancelariju posle Anjinog: Slobodno! Tara je primetila da su se Anjini obrazi malo zarumenili i da je počela ubrzano da diše kada ga je ugledala. 15
Neznanac je klimnuo glavom ka njoj i veoma zavodljivo se nasmešio Anji. Na Tarino iznenađenje, Anja se zakikotala kao klinka. Aha! Nasmejala se u sebi i sa zanimanjem pomislila kako je to veoma interesantno. Izgleda da je Anja pronašla još nešto osim posla da se zanima. Pošto je ovo veoma veliki čovek, zanimacija mora da je velika. Ovaj put se naglas nasmejala svom unutrašnjem monologu i smislu za humor, i oboje, i Anja i nepoznati muškarac su sa čuđenjem pogledali u nju. Samo je odmahnula rukom i Anji uputila jedan upitan pogled sa podignutim obrvama. Pošto ona i dalje nije uspela da se povrati iz svog prepubertetskog stanja i predstavi čoveka; koji doduše takođe nije uopšte obraćao pažnju na Taru previše zauzet buljenjem u Anju; ona je ustala sa troseda, stala ispred njega i sama se predstavila. Pošto je Anji zaklonila pogled na objekat njene fascinacije, to mora da ju je trglo iz transa u kojem se nalazila pa se napokon setila da ume da priča, i da Tara postoji, i predstavila neznanca kao svog radnog kolegu Davida. Radni kolega? Tara je ponovila. O, pa... onda ću vas ostaviti da malo radite. Naravno, namerno je naglasila ono radite, na šta se Anja zacrvenela, David glasno nasmejao i namignuo joj, a ona se onda još više zacrvenela; ako je to uopšte bilo moguće? Tara je odlučila da joj se David dopada. Iskreno mu se nasmešila i klimnula glavom u znak pozdrava a onda se nagnula prema Anji, poljubila je u obraz i prošaputala tiho: Nemoj da se premoriš RADEĆI!!! Grohotom se nasmejala i istrčala iz kancelarije dok je Anja za njom nešto glasno vikala. Nije bilo ništa kulturno, koliko je mogla da čuje, što je kod nje izazvalo još veću navalu smeha. Ko bi rekao, gospođica dobrica zna da bude i vulgarna. 16
Još uvek se smešila kada je izašla iz zgrade u kojoj se nalazila Anjina kancelarija i krenula prema kući da se polako počne pakovati. Vreme je da se još jedno poglavlje njenog života završi i počne novo. Možda će ova godina biti napokon jedna od dobrih? Zadnje je što je prošlo kroz Tarinu glavu to veče, pre nego što je utonula u san. 17
2. Ivanovi Postoji kratak trenutak, momenat koji traje samo par sekundi kada se tek probudimo, otvorimo oči, i ne postoji ništa. Sve je prazno kao čist list papira. Nema sećanja, nema osećanja, samo veliko debelo ništa. Onda trepnemo, i taj osećaj prođe i zameni ga teret stvarnosti. Odjednom, sve je opet tu i moramo se suočiti sa buđenjem. Polako je otvorila oči i iz položaja u kojem se nalazila videla sat na noćnom stočiću pored kreveta koji je pokazivao tek sedam sati. Lenjo se protegnula, okrenula na leđa i zatvorila oči. Nije bila ranoranilac i nikada nije razumela one ljude koji se u cik zore probude, skoče iz kreveta, obuju patike, optrče par krugova oko parka, a onda se nasmejani i puni energije tuširaju i pravac nove radne pobede. Sudeći po zvukovima koji su dopirali iz kuće, smehu, lupanju i užurbanim koracima po stepeništu; izgleda da su Ivanovi bili jedni od tih. Sranje! Uz glasan tresak vrata i nečije tiho, Koji ti je? Probudićeš je! Kuća je utihnula i Tara se pokušala vratiti spavanju. Okretala se i nameštala u udobnom krevetu ali nije više mogla da zaspi. Kroz poluotvorene oči je škiljila u prozor koji je bio ogroman, i kroz koji je ulazilo previše svetlosti. Razmišljala je o događajima od prethodnog dana i ljudima sa kojima će provesti sledeću godinu života. Nataša je otvorila vrata pre nego sto je zvono utihnulo. Tara ju je odmah prepoznala po Anjinom opisu. Elegantna, lepa žena u ranim četrdesetim. Obučena u sive duge pantalone sa ravnim nogavicama i tamno zelenu usku košulju bez rukava. 18
Jedini nakit koji je nosila bile su jednostavne kamene minđuše u istoj boji kao košulja i venčana burma. Visoka preko 1.75cm, vitka i lepo građena. Svetlu kosu boje meda je nosila pokupljenu u labaviju punđu. Imala je interesantno lice, velike zelene oči i mali prćast nos. Male ali blago napućene usne, koje su se čim je ugledala Taru razvukle u veliki osmeh za koji je pretpostavila da je često na njenom licu, sudeći po Anjinoj priči. Uđi, uđi, svi jedva čekaju da te upoznaju. Ne mogu da ti opišem koliko se radujem što ću napokon imati sa kim da idem u šoping i malo tračarim po kući. Ovde je previše testosterona u vazduhu pored toliko muškaraca... Oooo, izvini! Rekla je Nataša šaljivim tonom i malo slegnula ramenima; kao dete kada ga uhvate da radi nešto što ne treba; kada je pogledala u Tarino, blago rečeno začuđeno lice. Kada sam uzbuđena i vesela počnem da brbljam ali naviknućeš se već, videćeš. Odmahnula je rukom, okrenula se ka velikom otvorenom prolazu i rekla Tari da je prati. Ona nije imala izbora već se nasmejati i krenuti za ženom. Morala je da prizna da joj je Natašin srdačan doček razbio tremu koju je u jednom trenutku počela da oseća. Inače nije bila tremaroš ali ovih dana je izgleda prolazila kroz čitav niz emocija koje već dugo nije osećala. Pitala se, šta li je još čeka? Sa interesovanjem je posmatrala oko sebe i primetila da je kuća impresivna, iznutra još više nego spolja. Ogroman otvoren prostor sa velikim stepeništem u sredini, kao u onim starim filmovima gde se prelepa žena pojavi na vrhu i svi samo u nju gledaju. Svetao i nekako prijatan prostor, ne hladan kako je očekivala. 19
Kombinacija modernog i klasičnog, sa velikim staklenim zidom na vrhu belih mermernih stepenica kroz koji se prelamala svetlost i obasjavala svaki kutak prostorije. Sa desne strane je videla ulaz u ogroman dnevni boravak ali nije imala vremena bolje da ga pogleda jer su krenule na drugu stranu odakle su se čuli mnogobrojni muški glasovi. Pošto je Nataša žurila, nije želela da zaostaje. Ušle su u prelepu modernu kuhinju i kada se Nataša sklonila u stranu i rekla: Momci, ovo je Tara; Tara, upoznaj moje momke, doslovno je morala da prinese ruku ustima da se uveri da li su zatvorena jer su se ispred nje nalazila četiri savršena primerka muškog roda u raznim životnim fazama. Na barskim stolicama ispred šanka, u sredini kuhinje, sedeli su jedan pored drugoga blizanci Sergej i Kolja. Obojica su imali tamno smeđu razbarušenu kosu, malo dužu oko ušiju i na vratu, tamne oči sa dugim trepavicama, prav nos, špicastu bradu i pune usne koje su bile razvučene u mangupske osmehe. Dobro su izgledali i toga su bili itekako svesni. Duge noge u svetlim, ispranim farmerkama su bile obojici ležerno ispružene i prekrštene u zglobu kod stopala. Obojica su nosili svetle majice kratkih rukava i sasvim lepo su ih popunjavali. Jedan je držao prekrštene ruke na grudima a drugi se laktovima naslanjao na šank iza sebe. To je bila jedina razlika koju je primetila. Pored njih, sa njihove leve strane, stajao je visok stariji muškarac u kasnim četrdesetim koji ni malo nije zaostajao u kategoriji frajera. Proseda kosa i sitne bore oko očiju i usta dodale su novu dimenziju njegovom šarmu. Bio je za nijansu krupniji od blizanaca ali na prvi pogled se videlo da im je to otac. Vladimir! Imali su iste atraktivne crte lica. Obučen u klasične crne pantalone, košulju i raskopčan sako, delovao je ozbiljno i elegantno i kao slika i prilika uspešnog poslovnog čoveka. Na samom kraju prostorije, leđima naslonjen na zid, sa rukama u džepovima, stajao je mlad muškarac za kojeg je pretpostavila da je Nikolaj. 20
Iz njega je na sve strane izbijao seksipil. Imao je malo tamniju kosu od ostalih, kraću oko ušiju. Svetlije prodorne zelene oči i tamne guste obrve, od kojih je jedna bila blago podignuta. Slične crte lica kao ostali; očigledno su sva tri sina nasledila očev dobar izgled. Mišićavo telo, ne previše ali dobro definisano, koliko je mogla da primeti. Par centimetara niži od oca ali i dalje prilično visok, pogotovo njoj. I on je kao i Vladimir bio obučen u klasično odelo ali način na koji ga je nosio je bio potpuno drugačiji. Opušteno i ležerno kao da je rođen u njemu. Gledao je Taru pravo u oči i znalački podigao blago jedan kraj usne na gore. Znao je kakav utisak ostavlja i odjednom je imala glupavu potrebu da se zakikota, kao one guske kojima se smejala kada im frajer posveti sekundu svoje pažnje. Vau! Izletelo joj je pre nego što je uspela da se zaustavi ali zaista, niko nije mogao da je krivi, prizor je bio zadivljujući. Pa ćale, izgleda da ti je ipak pod stare dane još ostalo malo šarma, jer čini mi se da je i tebe, kao i nas ostale odmerila kao komad mesa. Nije da se bunim naravno! Podrugljivo je dobacio jedan od blizanaca, još nije znala koji jer je kao debil bila zauzeta buljenjem pa nije znala da li se predstavio. Tišina Sergej, postidećeš devojku. Rekao je Vladimir. Znači Sergej! Tara se brzo oporavila od prvobitnog šoka. Nema potrebe da se stidi kada je reagovala kao što bi sigurna je i svaka žena, a bogami i većina muškaraca kojima funkcioniše čulo vida u njenoj situaciji. Mislim da sam mogla biti malo suptilnija, a? Upitala je nikoga određeno. Malo??? 21
Srce, već sam počeo da se osećam pomalo neprijatno a zadnji put mi je bilo neprijatno kada sam u prvom razredu skupio hrabrosti i prvi put uhvatio devojčicu za dupe, a kada se okrenula, ispostavilo se da je to Stiven McRoberts iz drugog razreda čija je mama bila u fazonu da žali što nema ćerku pa mu je puštala kosu. Da, i onda te nije prestajao pratiti cele školske godine, jer je bio zaljubljen u tebe i naravno, bio ubeđen da je obostrano. Već sam se bio zabrinuo da će mu se upornost isplatiti, moraš priznati bio je jako sladaaaak. Smejući se podrugljivo, Kolja je dodao a onda odskočio od Sergeja, koji ga je krenuo udariti. Doduše, malo nas jesi unervozila, priznajem. Tatu već dugo nisu tako odmeravali i bojim se da će mu pritisak skočiti u nebo. Ipak je on čovek u godinama. Mislim stvarno!!! Nastavio je pričati i ramenom gurnuo Sergeja koji je podržavajući brata, klimao glavom glumeći neodobravanje. Momci! Ozbiljnim tonom je upozorio Vladimir i okrenuo se ka Tari. Nemoj da obraćaš pažnju na glupana i tupana ovde, ponekad ne znam zašto ih uopšte držimo u blizini ali Nataša im je veoma privržena pa se bojim da će se uznemiriti ako ih izbacim. Šaljivim tonom je dodao i prišao joj pružajući ruku i osmeh dobrodošlice. Dođi, upoznaj sve, Anja nam je ispričala neke stvari o tebi ali voleli bi da znamo i ostalo. Svi smo veoma srećni što te primimo u našu porodicu. Rekla je Nataša zvučeći veoma iskreno. Blizanci su se pozdravili i nastavili dalje sa pričom između sebe, povremeno je odmeravajući i verovatno procenjujući, a Nikolaj se ubrzo izvinio i rekao da ima posla u nekom klubu sa poslovnim partnerom i otišao. Pre toga nije propustio priliku da je odmeri od glave do pete i šeretski joj namigne izlazeći. 22
Paaaaaa, pošto kažu da je prvi utisak najvažniji, oni mora da su oduševljeni! Pomislila je Tara. Uspela je da izgleda kao napaljena, blago retardirana glupačica. Bravo Tara, posle ovoga, nema šanse da te ne zadrže. Pa ko takvu osobu ne bi voleo imati u svojoj blizini. 23
3. Aleksei Nekima je dovoljan samo jedan, onaj prvi, a neki je ni posle stotog pogleda ne prepoznaju. Neke potpuno zaslepi, a neki po prvi put zaista progledaju kada je osete. Uzvraćena ili ne, ona je najsnažnije osećanje koje ćete ikada osetiti! Daj Tara, ti psuješ malo manje od mene a to je i dalje previše, ako ćemo iskreno. Kakvo kulturno izražavanje, šta sereš? Sergej je sedeo pored nje, na velikom kožnom trosedu ali sada, već vidno iznerviran, ustao je i dugim koracima šetao tamo-amo po boravku dok je Kolja sa uživanjem gledao kako se ovo dvoje prepucavaju. To mu je postala omiljena zanimacija primetila je Tara. Još su mu samo kokice falile i naravno limenka hladnog piva ali to sigurno neće dobiti pošto je Nataša u kuhinji, a ona je u fazonu, "Nema alkohola dok ne napunite osamnaest!!! Već nedelju dana je živela kod njih i za to vreme su se njih troje počeli super slagati. Tara nije bila uštogljena kao većina devojaka koje su poznavali, više je bila kao jedan od ortaka ali sa sisama. Tako ju je bar Kolja prethodni dan opisao, misleći to naravno totalno kao kompliment rekao je ali ga je ona zviznula rukom u potiljak uz opomenu da ne priča o njenim sisama i usput da se kaže - grudi. "Jebote, žene su stvarno komplikovane!" Bio je jedini njegov komentar. Sergej, samo zato što nisi u pravu ne znači da moraš odmah da se nerviraš. Naravno da možeš lepo i kulturno nekome da spustiš a da ne koristiš ni jednu psovku. Rekla je Tara mirno i ispružila noge na stočić ispred sebe. Udobno se smestila i nastavila da gleda TV. Nije imala pojma kako su došli na tu temu ali svejedno, koristila je svaku priliku da nervira Sergeja. Primao se kao saučešće. 24
Ma daj, ja sam samo rekao istinu tom konju jer me je prvi napao. Ima sreće što ga nisam sastavio sa zemljom. Trener nije morao da me pošalje na klupu. Iznervirano je rekao. Da smo izgubili utakmicu zbog toga, uh!!! Dodao je kroz stisnute zube, odmahujući glavom i stežući pesnicu. Kolja se ubacio i sa očiglednim zanimanjem pitao: Dobro Tara, kako bi ti na kulturan način rekla nekome i sada citiram Sergeja: "Debilu, keva ti se kara sa onim Meksikancem što vam kosi dvorište, misliš da bi dala i meni malo???" Pa, pametnice. Da te čujem! Sergej je dobacio. Pogledala je prvo jednog pa drugog i posle kratkog razmišljanja bubnula: Gospodine sa veoma niskim koeficijentom inteligencije, moram da primetim da vaša gospođa majka ima seksualne odnose sa osobom latinoameričkog porekla, koji je trenutno zaposlen kod vas, pa ne mogu da se ne upitam, da li bi uzela u razmatranje da i meni posveti malo svoje pažnje? Vidiš kako to kulturno zvuči, a rekla sam istu stvar kao Sergej! E vidiš, to ti je kulturno izražavanje! Samozadovoljno je rekla, prekrštajući ruke preko grudi i gledajući dečke. Kolja i Sergej su na trenutak zabezeknuto, bez reči gledali u nju, a onda se gromoglasno počeli smejati pritom ispuštajući veoma neartikulisane zvukove. U jednom trenutku Sergej je i zaroktao, što je rezultiralo samo još većoj navali smeha. Toliko su se zarazno smejali da im se i ona morala pridružiti. Takve ih je zatekao Nikolaj, koji je morao da pričeka nekoliko trenutaka da se smire da bi mogli normalno da pričaju. Tara, posle prvog dana kada je upoznala Nikolaja, nije više buljila u njega svaki put kada bi ušao u prostoriju. Ona i Nikolaj nisu provodili previše vremena zajedno ali je zaključila da je super lik. 25
Veoma je voleo svoju braću i naravno kompletnu porodicu. Bio je odgovoran, dobar u poslu kojim se bavi, ambiciozan i vredan. U poslu je bio ozbiljan ali je voleo dobar provod. Zabavan, šarmantan i duhovit. Naravno, omiljena zanimacija su mu bile žene. Uz svoj izgled i novac nije mu nedostajalo pažnje suprotnog pola, i lako i često je dolazio do omiljene zabave. Koliko je razumela iz Sergejeve i Koljine priče, menjao ih je kao čarape i naravno, bio idol mlađoj braći. Dobro, hoće li mi neko reći šta se dešava? Pitao je, zainteresovano ih gledajući sa vrata. Kada mu je Kolja ispričao o čemu se radi, nasmejao se i sa zanimanjem okrenuo ka Tari. Ti si jedno veoma čudno stvorenje, zar ne? Odmeravajući je i ne čekajući da li će odgovoriti nastavio je : Imam jedan predlog za tebe, od sada kada imamo porodične prepirke, budi na mojoj strani protiv ove dvojice imbecila i ja i ti ćemo se super slagati. Čak ću te upoznati sa jednom od mojih prijateljica koja radi u modnoj industriji. Dodao je ozbiljnim glasom a onda posle Tarinog zbunjenog pogleda nastavio: Ona ti može pokazati kako se devojke oblače jer izgleda da tebi to niko nije objasnio. Priču je propratio pokazujući gore dole prstom po njenom telu. Smejući se, očigledno zabavljajući se sopstvenim komentarom, namignuo joj je, na peti se okrećući ka izlazu. Tara je uzela jastuk sa troseda i bacila za njim. Jedi govna, ništa ne fali mom oblačenju! Viknula je a onda se okrenula ka blizancima, upitno ih gledajući. Jelda? Oni su samo prevrnuli očima i krenuli za Nikolajem; ovo je bio zadnji vikend pre početka škole i morali su da ga nagovore da ih povede u klub. 26
Iako je njihov otac vlasnik i tako praktično i oni; suvlasnik bolje rečeno; nisu imali 18 još puna dva meseca i nije im bio legalno dozvoljen ulaz. Koga briga za te trivijalne sitnice, važno je ući i dobro se zabaviti, bio je njihov moto. Šteta što niko od odraslih nije isto gledao na to. Kada su svi izašli i ostavili je samu, pogledala je na dole u svoju garderobu i slegnula ramenima. Pa, baš mi ništa ne fali!? Imala je široki tamno plavi donji deo trenerke, za broj veći ali u njenu odbranu bio je na popustu samo u toj veličini kada ga je kupila. Crvenu majicu kratkih rukava sa slikom zombija iz nove serije, i bele sportske čarape. Sasvim normalno za sedenje kući petkom poslepodne. Ne razumem koji je njihov problem? Sležući ramenima, ustala je i pridružila se momcima koji su otišli u kuhinju. Svi su već sedeli za šankom; čak i Vladimir koji je u međuvremenu došao kući; dok je Nataša postavljala tanjire ispred njih pa je požurila da joj pomogne. Primetila je da nisu koristili veliki trpezarijski sto na drugom kraju prostorije. U retkim trenucima, kada su bili svi zajedno, voleli su biti bukvalno što bliže jedni drugima. To je nešto što je njoj najviše nedostajalo proteklih godina, ta porodična bliskost i toplina doma. Nije sada htela da razmišlja o tome pa je samo duboko uzdahnula, odmahnula glavom i nastavila pomagati Nataši. Vladimir je dosta vremena provodio van kuće, kao uostalom i Nikolaj. Stalno su bili po klubovima koji su bili u njihovom vlasništvu. Objasnili su joj da su dve najveće i najposećenije diskoteke u centru u njihovom vlasništvu, zajedno sa još jednim veoma poznatim klubom u okolini. Tehnički, bili su suvlasnici. Njihov partner je bio Aleksei Volkov, Nikolajev najbolji prijatelj i sin Vladimirovog pokojnog prijatelja. 27
Dok su se Vladimir i Nikolaj bavili marketingom, odnosima sa javnošću i personalom, Aleksei je bio zadužen za obezbeđenje i nabavku. Zajedno su uložili u biznis čim je Aleksei napunio osamnaest i mogao potpisati dokumenta. Očigledno je bio veoma odgovoran i ozbiljan čak i veoma mlad. Vladimir mu je bio kum pa se posle smrti njegovog oca; kada je imao samo šesnaest godina; pobrinuo da mu ništa ne nedostaje i da ga usmeri u dobrom pravcu kao jednog od svojih sinova. Koliko je razumela, majku nisu mogli naći ni u romingu. Brzo posle Aleksejevog rođenja ih je napustila i više se nije javljala. On je odrastao sa ocem i bakom, očevom majkom. Po tome kako su svi Ivanovi govorili o njemu, sa ljubavlju, poštovanjem, a blizanci i sa dozom obožavanja u glasu, jedva je čekala da ga upozna. Od svog posla su svi veoma dobro zarađivali i mogli su sebi da priušte dobar i lagodan život. To naravno nije značilo da su momci mogli da dobiju sve što požele. Vladimir i Nataša su bili strogi ali fer roditelji koji su im davali dosta slobode, sve dok ne preteraju. Dobro su ih vaspitali i pored nekih sitnih nestašluka, uobičajenih za tinejdžere, nisu pravili velike probleme. Nikolaj je kao najstariji završio menadžment i odmah počeo sa radom. Još uvek je živeo sa roditeljima i osim posla i lomljenja srca mladim devojkama; a i ženama; nije imao druge zanimacije. Blizanci su obojica trenirali košarku i fudbal, Kolja malo ozbiljnije a Sergej kao podršku bratu i jedan od načina prikupljanja poena kod suprotnog pola. Izlazili su, zabavljali se i naravno mislili da su ženama dar od boga. Večera je protekla u prijatnoj atmosferi i Tara je uživala gledajući dinamiku porodice. Blizanci su konstantno zadirkivali jedan drugog ili udruženo Nikolaja. Vladimir i Nataša su ih sa ljubavlju i zanimacijom gledali i uključivali se kada je trebalo malo primiriti situaciju. 28
U jednom trenutku je pogledala prema bračnom paru koji se gledao sa takvom ljubavlju i intimnošću da je okrenula glavu na drugu stranu, jer se osećala kao da ih ometa u veoma privatnom trenutku. Sve vreme se osmehivala, i razmišljala o tome kako bi se veoma lako mogla naviknuti na život sa ovom porodicom. Posle večere, ponudila se pospremiti i oprati sudove. Jedino se Nataša malo protivila; ostali su kao i što je očekivala sa oduševljenjem prihvatili predlog. Posle kratkog ubeđivanja, Nataša je popustila i ona i Vladimir su izašli da prošetaju. Uživali su u zajedničkim šetnjama kada god su imali priliku. Sergej i Kolja su otišli na večernji trening, a Nikolaj je za trpezarijskim stolom sređivao neke poslovne papire. Tara je u tišini, zamišljena, ostavljala tanjire u mašinu za sudove i okrenula se da pokupi escajg koji je ostao na šanku, kada je krajem oka ugledala ogromnu tamnu figuru na vratima kuhinje. Obuzeo ju je parališući teror i u trenutku je bila u jednoj drugoj kući...u drugom gradu...u noći kada joj se ceo život promenio. Ej, čoveče, otkud ti? Tara,...upoznaj najružnijeg, najhladnijeg, najzlobnijeg kučkinog sina na planeti, koji je nažalost ujedno i moj najbolji prijatelj. Aleksei Volkov glavom i bradom!!! Kad smo već kod brade, nemoj mi reći da je puštaš? Bez prestanka je brbljao Nikolaj, ustajući i sa osmehom prilazeći vratima. Aleksei, Aleksei,... Tarin mozak je napokon počeo dobijati potreban kiseonik, i posle nekoliko treptaja, da se povrati iz transa u koji je upala, shvatila je da joj se Nikolaj obraća. Tara!!!!!!!! Alo!? 29
Hm? Pomalo zbunjeno ga je upitala, a onda se okrenula ka pridošlici, za kojeg je shvatila da je Aleksei Volkov, njegov prijatelj i partner i da Nikolaj pokušava da ih upozna. Kada ga je napokon, sasvim svesno dobro pogledala po prvi put, sva krv iz mozga; koji je tek počeo sa ponovnim radom; joj je otišla u potpuno druge delove tela i svaka iole suvisla misao ju je napustila. O, Moj Bože! Njegova pojava je slala sitne žmarce duž njene kičme i čitavo telo joj je bridelo kao na iglama. Pred njom je stajao ogroman muškarac, bar 1.95cm visok, sa masivnim ramenima, ogromnim mišićavim rukama koje su se ocrtavale ispod obične bele pamučne majice dugih rukava, koja mu je primetila je stajala kao salivena. Kroz nju su se nazirali i stomačni mišici koje je odjednom imala neodoljivu želju da dodirne. Dugačke snažne noge su bile upakovane u svetle farmerke i bele patike. Lice mu je bilo blago zaklonjeno u senci ali koliko je mogla da vidi imao je kratku kosu ošišanu skoro do glave, tamne skoro crne oči koje nisu pokazivale nikakve emocije, lice koje se nije nikako moglo nazvati lepim već moćnim, muževnim i neverovatno atraktivnim. Primetila je ožiljak koji se protezao preko desne obrve, pored oka i sezao do polovine obraza. Malo svetliji od ostatka lica, tanka zakrivljena linija koja mu je davala nekakvu dodatnu dozu seksipilnosti i opasnosti. Par dana stara brada i savršene usne; koje nije mogla da prestane da gleda; dodatno su ulepšavale skoro savršenu sliku pred njom. Sranje! Nadam se da nisam počela da slinim!? Nikolajevo podrugljivo: Alek, ne obraćaj pažnju na nju, tako je odmeravala i mene, Sergeja, Kolju i tatu; ako možeš da poveruješ; kada nas je upoznala, nateralo ju je da napokon skloni pogled sa pridošlice. 30
Tara, uporno je nastavljao Nikolaj, očito se podsmevajući. Moraš da shvatiš da mi muškarci nismo komadi mesa i da moraš da nas tretiraš sa poštovanjem kakvo zaslužujemo. Gromoglasno je počeo da se smeje, zabavljajući sam sebe i dodao: Oduvek sam želeo to da kažem! Očigledno se fantastično zabavljao na njen račun i njegova faca je prosto vapila za njenom šakom. Kladim se da bi mu to skinulo taj glupavi kez sa lica. Pomislila je. Moraš da priznaš da sam neverovatno duhovit. Bože; ne znam kako ijedna žena može da mi odoli pored ovoliko kvaliteta? Da nisam čistokrvna hetero muškarčina, zaljubio bih se u sebe definitivno. Nastavio je Nikolaj sa svojim mini monologom ne obraćajući pažnju na Taru i Alekseia. Vaaažiii Rekla je Tara kroz smeh. Idi sada gledaj se malo u ogledalo i poljubi svoj odraz koji put a mene pusti da nastavim sa raspremanjem. Aleksei je u tišini posmatrao njihovo prepucavanje, staloženo, mirno, bez vidljivog zanimanja, i Tara je shvatila da nije progovorio ni jednu reč od kada se pojavio. Nije znala zašto ali jako je želela da čuje njegov glas. Posle samo blagog naklona glavom prema njoj, okrenuo se i obratio Nikolaju; na žalost dosta tiho tako da nije mogla da ga čuje; nakon čega je Nikolaj potvrdno klimnuo glavom i govoreći Tari da sa Aleksejem ide do kluba izašao u hodnik. Aleksei je krenuo za njim a onda zastao, polako okrenuo glavu prema njoj, pogledao je preko ramena sa izrazom koji nije mogla da protumači i dubokim, senzualnim, blago promuklim glasom prošaputao: Sada možeš pustiti. 31
Pogledao je prema Tarinoj ruci, okrenuo se i izašao. Ona je polako, zbunjeno, spustila pogled ka svojoj šaci, koja je stezala dršku kuhinjskog noža, pretpostavljala je od trenutka kada je ugledala senku na kuhinjskim vratima. 32
4. Škola Nije slabost povremeno nekome nešto prećutati, sve dok imate hrabrosti progovoriti onda kada je potrebno! Tara je pokušala bez otvaranja očiju ugasiti alarm, koji ju je trgao iz njenog omiljenog jutarnjeg hobija, spavanja ali glupavo dugme STOP izgleda da ne postoji na ovom satu. Ajde sunašce, na noge lagane! Vikao je Sergej kroz zatvorena vrata njene sobe i to propratio glasnim udaranjem po njima. Ne želiš valjda da zakasniš prvi dan škole? Pitala se, da li postoji šansa da joj Nataša napiše opravdanje za današnji dan ali onda je odbacila tu ideju i mrzovoljno ustala iz kreveta; posle napokon uspešnog gašenja alarma; i usporenim koracima krenula ka kupatilu. Kada je obavila sve jutarnje potrebe i skinula se da pokuša brzinskim tuširanjem da se razbudi, stala je i kritički odmerila svoj odraz u ogledalu. Znala je da izgleda sasvim ok. Privlačila je sasvim dovoljno muških pogleda; ponekada i nepoželjnih; da zna da ima nešto što im se dopada. Ne baš visoka, samo 1.61cm, male grudi, tanak struk i malo širi kukovi koji su koliko je mogla da primeti, privlačili dosta pažnje. Nije na odmet dodati i guzu koja je blago prelazila sa prosečne na pozamašnu ali srećom, verovatno zbog godina a malo i genetike stajala čvrsto i zategnuto. Još uvek! Noge je uvek želela da ima duže i tanje ali nije baš mogla mnogo da učini po pitanju toga pa se davno prestala opterećivati. Postoje srećom štikle koje mogu da zavaraju mušku populaciju da vide ono što želiš. 33
Duga ravna crna kosa, padala joj je niz leđa skoro do struka. Oči, dosadno smeđe ali oivičene dugačkim gustim trepavicama koje su izvlačile prosek. Prosečan nos i prirodno blago napućene usne ali ne takve da kao da je upravo krenula da duva svećice. Sve u svemu nije bila bomba ali nije bila ni za bacanje. Pogled joj se na trenutak zaustavio na ožiljku sa leve strane stomaka koji se protezao širine oko pet centimetara neposredno ispod leve dojke. Prstima je, mršteći se, polako prešla preko sada već dosta izbledele linije, koja se blago izdizala iznad ostatka kože. Nije volela da gleda u njega, ne zbog toga sto je ružno izgledao već zbog sećanja koja nosi sa sobom. Danas pogotovo nije želela da se vraća u prošlost. Spakovala je sve u delu mozga zaduženom za ružna sećanja kako je naučila na terapiji, i okrenula se ka luksuznoj tuš kabini koja se nalazila u njenom sopstvenom kupatilu; na šta se još uvek navikavala; i u koje se ulazilo direktno iz njene spavaće sobe. Pa onda neka neko kažu da pare nisu bitne! Naravno da nisu onima koji ne znaju za drugačije. Promrmljala je za sebe ulazeći pod tuš. Posle tuširanja, izašla je iz kupatila, obukla omiljene iscepane farmerke i široku sivu pamučnu majicu sa velikim okruglim izrezom, tako da je jedno rame ostalo otkriveno i obula crne duboke patike. Kosu je vezala u konjski rep, stavila malo maskare i sjaja na usta i voala*, spremna u rekordnih dvadeset minuta. Uzela je torbu i žurnim koracima strčala niz stepenice u hol, gde su je momci već čekali sa nestrpljenjem. 34
Ajde Tara, nemamo vremena za doručak i pored jutarnje gužve koju javljaju, imaćemo sreće ako stignemo u školu pre zvona. Rekao je Kolja i žurno izašao napolje. Sergej je sve vreme tipkao po mobilnom i samo sklonio pogled sa ekrana dovoljno dugo da ne promaši stepenik ispred vrata. Očigledno su svi već otišli iz kuće jer je Kolja, ulazeći u auto, doviknuo preko ramena da zaključa ulazna vrata. Seli su u njegov žuti Chevrolet Camaro; Tara je znala koji je to auto jer Kolja nije prestajao da priča o njemu. Navodno je imao još neke oznake ali to se nije trudila upamtiti. Izgledao je kao sportski auti za trke koje je viđala na TV-u. Sergej je podigao sedište da može da se zavuče pozadi; imao je samo dvoja vrata; a on je seo na mesto suvozača. Kolja je upalio auto i dodao gas par puta pre kretanja. Da čujete kako prede bebica! Oduševljeno je vikao pokušavajući nadjačati buku motora. Ni malo ne oduševljena zvukom koji je čula, prevrnula je očima pazeći da je ne vidi, a Sergej je naravno sa odobravanjem klimnuo glavom. Kolja je pretežno bio taj koji je zadužen za prevoz, tako su je bar informisali. Auto je bila njegova najveća ljubav, kako on kaže pored porodice, a jedan od razloga je bio i taj što je Sergej bio zauzet konstantnim pisanjem poruka da bi se koncentrisao na vožnju. Nije im trebalo dugo do škole, uprkos Koljinom stalnom prigovaranju da je gužva ogromna i da auto sigurno pati što mora ovako sporo da se kreće. Zaustavili su se ispred već krcatog parkinga i pomislila je da sigurno nema slobodnih mesta ali onda je Sergej rekao da se parkira pored Marka ; to je bio jedan od njihovih najboljih prijatelja, setila se. Verovatno je on bio jedan od mnogih sa kojima se Sergej dopisivao celo jutro. 35
Iako je znala otprilike imena svih njihovih prijatelja, još uvek nije upoznala nikoga iz njihovog društava jer su svi preko leta bili van grada. Njih dvojica su ostali kući za raspust zbog Tare, da bi je bolje upoznali ali dali su joj do znanja da joj nisu zamerali zbog toga. Bar ne previše! Slobodno mesto se nalazilo pored velikog crvenog džipa, ispred kog je stajala grupa momaka za koje je pretpostavila da su njihovi prijatelji. Čim su izašli iz auta, sve oči su bile uprte u njih troje. Njih dvojica su očigledno bili među veoma popularnom decom i inače privlačili pažnju a Tara, samim tim što se pojavila sa braćom Ivanov, automatski postala predmet nepodeljene pažnje među srednjoškolcima. Među pogledima zapazila je upitne, začuđujuće i popriličan broj ljubomornih; bar koliko je mogla protumačiti; od ženskog dela populacije. Dečki su, primetila je, zauzeli pomalo zaštitnički položaj, svaki sa po jedne njene strane a Sergej je uz to i nonšalantno prebacio ruku preko njenog ramena. Kao da su želeli da izjave, Ona je pod našom zaštitom! Prišli su njihovim prijateljima i momci su se pozdravili a onda predstavili Taru kao sestru. Ostala je pomalo zatečena sa tom izjavom i upitno pogledala Kolju pa Sergeja. Pa tehnički jesi, šta se čudiš? Prokomentarisao je Kolja i stegao je rukom oko vrata, što je pretpostavljala je Tara trebalo da bude ohrabrujući gest. Ili pokazivanje privrženosti, ko će ga znati? U svakom slučaju bolno, što mu je Tara sa laktom u stomak i dala do znanja. E..., sada ćemo se predstavljati kao trojke umesto dvojke, i moći ćemo da zbarimo još više riba na tu priču. Zar to nije super? Rekao je Sergej, Kolji, oduševljeno, i preko Tarine glave su se sudarili pesnicama. 36
Izvlačeći se ispod njihovih ruku koje su je zaklanjale, obratila je pažnju na momke ispred sebe. U grupi su bila njih četvorica; Mark, Liam,Viktor i Deril. Mark i Liam su bili visoki skoro kao i blizanci; zajedno su trenirali košarku pa je to bilo za očekivati; fino građeni. Klasični sportski tipovi. Mark je imao gustu crnu kovrdžavu kosu, crne oči i bio je veoma zgodan, morala je da primeti. Liam je bio malo svetliji, kratke svetlo smeđe kose i zelenih očiju i naravno, podjednako atraktivan. Obučeni u farmerke i slične tamne majice, izgledali su skoro kao braća. Čak im je i arogantni osmeh, dok su je odmeravali bio sličan. Alo, jeste li čuli, SESTRAAA, a to znači odjebite napaljeni divljaci! Rekao im je Kolja i zaigrano, gurnuo dalje od Tare. Momci su se na to samo nasmejali a Tara odmahnula glavom. Viktor je bio priča za sebe. Plavi div je bio jedini način da ga opiše. Visok skoro dva metra ali veoma mršav, plavih očiju i kose svetlo plave, skoro bele, bio je neko koga nisi mogao ignorisati. Na licu mu je bio ogroman iskren osmeh i Tari se odmah dopao. Četvrti, Deril, stajao je malo sa strane i pomalo odudarao od grupe. Niži od ostalih, sa malo dužom razbarušenom svetlo smeđom kosom, u pocepanim izbledelim farmerkama i drečavo zelenoj majici, na kojoj je crnim slovima pisalo Žene su zakon a ja volim rupe u zakonu! Nezainteresovano je gledao ispred sebe i Tara, da ga nije pažljivo posmatrala, skoro ne bi primetila blagi pokret glave koji je valjda, bar se nadala, značio pozdrav. Momci su počeli da je ispituju odakle dolazi, gde je prethodno išla u školu i bezbroj sličnih pitanja. 37