КА КО ЈЕ ЛИ ЦЕ ПО СТА ЛО МА СКА У СА ВРЕ МЕ НОЈ СРП СКОЈ ДРА МИ

Similar documents
МИ КРО БИ О ЛО ШКИ КРИ ТЕ РИ ЈУ МИ ЗА ХРА НУ

ИН ДЕКС. цр ве ни муљ из про из вод ње алу ми ни ју ма дру га чи ји од оног на ве де ног у

МИ СМО РО ЂЕ НИ ЗА ТИ ЈА ЧО ЧЕ ЦИ: О СА БО РУ ТРУ БА ЧА У ГУ ЧИ

КАДА БИ ЈЕ ДАН ЗА ДАНОМ СТРПЉИВО ЦРТАЛА

ПРЕДАВАЊА МИЛАНСКИ ЕДИКТ ИЗАЗОВ СВАКОМ ЧОВЕКУ, ХРИШЋАНИНУ И ХРИШЋАНСТВУ НАРОЧИТО

Ви ла ди на сти је Обре но вићу Сме де ре ву

BALCANICA XXXIV ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES. Rédacteur LJUBINKO RADENKOVIĆ Directeur de l Institut des Etudes balkaniques

ВИКИНШКИ БРОДОВИ У СВИТАЊЕ

Прин ци пи и ве ли ке иде је на уч ног обра зо ва ња

Земљотрес у праскозорје

КОН ТЕК СТУ АЛ НЕ ПРАКСЕ У ОКВИ РУ УМЕТ НИЧ КЕ РЕЗИДЕН ЦИ ЈЕ ЦИ МЕР

Кли мент Џам ба зов ски, на уч ни

СРПСКО СРЕДЊОВЕКОВНО ПРАВО: ОД ОСВЕТЕ ДО РЕЗЕРВАТА СУДСКИХ

ИРЕНА ЂУКИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло ло шки фа кул тет, Бе о град

КОН ТЕКСТ МЕ ДИЈ СКОГ СПЕК ТА КЛА У УСЛО ВИ МА ДРУ ШТВЕ НЕ КРИ ЗЕ

Питер Браун: Успон хришћанства на Западу : тријумф и разноликост године

МАЈА М. ЋУК. Ал фа БК уни вер зи тет, Фа кул тет за стра не је зи ке, Београд

ОД НО СИ С ЈАВ НО ШЋУ, МЕДИ ЈИ И УБЕ ЂИ ВА ЊЕ

СТО ГО ДИ НА АЛ БАН СКЕ ПРА ВО СЛАВ НЕ ЦР КВЕ

Смернице за националну стратегију финансијског извештавања

СИ НИ ДИ КА ТИ И ПО ЛИ ТИЧ КЕ СТРАН КЕ У ТРАН ЗИ ЦИ ЈИ

ОД НО СИ С ЈАВ НО ШЋУ У КУЛ ТУР НИМ ЦЕН ТРИ МА ЗА ДЕ ЦУ И МЛА ДЕ

КЊИ ЖЕВ НИ КА НОН И КЊИЖЕВ НА ПРО ДУК ЦИ ЈА: НА ГРА ДЕ И КРИ ТИЧ КИ СУД

БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ. Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет - Де парт ман за со ци о ло ги ју, Ниш

БЕТ КЕВАРОТ КУЋА МРТВИХ

Шта је то конкуренција и како се штити? CLDS ЦЛДС

СВА КО ДНЕВ НИ ЖИ ВОТ И СА МО ОР ГА НИ ЗО ВА ЊЕ МЕ ШТА НА У СРП СКОЈ ЕН КЛА ВИ ПРИ ЛУЖ ЈЕ НА КО СО ВУ И МЕ ТО ХИ ЈИ *

СО ЦИ ЈАЛ НА ПЕН ЗИ ЈА ИЛИ ПО ВЕ ЋА НА СО ЦИ ЈАЛ НА ПО МОЋ

ТРЕЋА КУЛТУРА: ФИЛОЗОФИЈА И НАУКА

КОМ ПА РА ТИВ НА АНА ЛИ ЗА КОН ЦЕП ЦИ ЈА ИН ТЕ ЛЕК ТУ АЛ НОГ ВАС ПИ ТА ЊА ЏО НА ЛО КА И ЖАН-ЖА КА РУ СОА *1

МА СКА КАО СЛИ КА СВЕ ТА

ГЕ О ГРА ФИ ЈА И УМЕТ НОСТ

П РА В И Л Н И К. о на став ном пла ну и про гра му за об да ре не уче ни ке у Фи ло ло шкој гим на зи ји

СКРИ ВЕ НИ И ОТ КРИ ВЕ НИ СМИ САО СВЕ ТОГ ПИ СМА 2

СТЕ ФАН ДЕ ЧАН СКИ У ЦАМ БЛА КО ВОМ ЖИ ТИ ЈУ И СЛУ ЖБИ**

у Ср би ји Прав ни по ло жај Цр кве у обла сти ме ди ја

НА ЧЕ ЛО ЈЕД НА КО СТИ У РАД НОМ ПРА ВУ

ДРУ ШТВЕ НИ КА РАК ТЕР И КУЛ ТУР НИ ОБРА ЗАЦ

Оснивање Земунске болнице

ПО ЈАМ КО СОВ СКИХ МО ТИ ВА *

НА ЦИ О НАЛ НА СТРА ТЕ ГИ ЈА УПРА ВЉА ЊА ОТ ПА ДОМ - СА ПРО ГРА МОМ ПРИ БЛИ ЖА ВА ЊА ЕУ -

ЈЕЗИК И УКЉУЧИВАЊЕ ДОСЕЉЕНИКА У ВЕЋИНСКУ ЗАЈЕДНИЦУ: СРБИ У ЉУБЉАНИ *

Прин це за Шар ло ша. и ро ђен дан ски бал. Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб. Пре вео Ни ко ла Паjван чић

ЈЕ ДАН АСПЕКТ КРИ ТИЧ КЕ ДЕ ЛАТ НО СТИ РО ЛА НА БАР ТА: ПУТ ОД СТРУК ТУ РА ЛИ ЗМА КА ПОСТСТРУК ТУ РА ЛИ ЗМУ

ВРЕ МЕН СКА НАД ЛЕ ЖНОСТ МЕ ЂУ НА РОД НИХ СУ ДО ВА И АР БИ ТРА ЖА 1

СВЕТ И ИСТИ НА КЊИ ЖЕВ НО СТИ: КА МИ ЈЕВ НА ГО ВОР НА ПО МИ РЕ ЊЕ

ПРЕСЕК. ИНТЕРВЈУ СА ДЕКАНОМ ФПУ И ПРОФЕСОРОМ ЗОРАНОМ БЛАЖИНОМ страна 3. ИСКУСТВA СТУДЕНАТА СА РАЗМЕНЕ страна 5

РАЗ ВОЈ НА ЧЕ ЛА СУП СИ ДИ ЈАР НО СТИ У ЕВРОП СКОЈ УНИ ЈИ ОД УГО ВО РА ИЗ МА СТРИх ТА ДО УГО ВО РА ИЗ ЛИ СА БО НА **2

Прин це за Алиса. и чаробно оgледало. Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб. Пре вео Ни ко ла Паj ван чић

НЕ КО ЛИ КО ДО КУ МЕ НА ТА о СТРА ДА ЊУ СР БА у НО ВОМ ПА ЗА РУ као ПО СЛЕ ДИ ЦИ ЕТ НИЧ КИХ СУ КО БА КРА ЈЕМ ГО ДИ НЕ**

УТИ ЦАЈ КУЛ ТУ РЕ И СВЕТСКА ЕКО НОМ СКА КРИ ЗА

ФИЛМ СКА КУЛ ТУ РА И РУ СКА ЕСТЕ ТИ КА ЕКРА НИ ЗА ЦИ ЈЕ

Ва са Чу бри ло вић је ро ђен 14.

СУ О ЧА ВА ЊЕ СА ПРО БЛЕ МОМ СМР ТИ *

ТО СЈАЈ НО ТРЕ ЋЕ МЕ СТО ЗА НАЈ ЛЕП ШЕ ТРЕ ЋЕ ПО ЛУ ВРЕ МЕ

Издавач. За издавача. Рецензенти. Штампа. Тираж 2007.

МЕХАНИЧКИ И НЕЖИВИ СВЕТ У ПИНЧОВОМ РОМАНУ В.

Цр ква у са вре ме ном се ку лар ном срп ском дру штву

Белешке о. иконографији Крштења Господњег у Византији и древној Русији

МАРИЈА ПОКРАЈАЦ. Универзитет у Београду, Филозофски факултет Одељење за историју уметности, Београд

ГОРАН ГАВРИЋ. Универзитет у Београду, Филозофски факултет Одељење за историју уметности, Београд

DE RE BUS AR TI UM QU A SI PHE NO ME NA APOP HA TI CA

ПА ЛА ТА СРП СКЕ АКА ДЕ МИ ЈЕ НА У КА И УМЕТ НО СТИ И ЈАВ НИ ПРО СТОР КНЕЗ МИ ХА И ЛО ВЕ УЛИ ЦЕ

КА НО ВИМ ВИ ДО ВИ МА КО ЛЕК ТИ ВИ ТЕ ТА

ЈЕ ВРЕ ЈИ И ПРА ВО СЛАВ НИ ЈЕ ВРЕ ЈИ КРУ ШЕВ ЦА

ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ТУРСКА КЊИЖЕВНОСТ

Античка пластика Смедеревске тврђаве преглед досадашњих истраживања

ДО БРИ ЦА ЋО СИЋ И ОТВА РА ЊЕ КО СОВ СКОГ ПИ ТА ЊА ГО ДИ НЕ**

АЛЕКСАНДАР ЈОКСИМОВИЋ. Ал фа БК Уни вер зи тет, Бе о град

СТИ ЦА ЊЕ СВО ЈИ НЕ од НЕ ВЛА СНИ КА у НА ЦР ТУ ЗА ЈЕД НИЧ КОГ ПОЈ МОВ НОГ ОКВИ РА СТУ ДИЈ СКЕ ГРУ ПЕ за ЕВРОП СКИ ГРА ЂАН СКИ ЗА КО НИК

МИЛАН ПОПАДИЋ. Му зеј не ви но сти

ВЛАДАНА ПУТНИК ПРИЦА. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за исто ри ју умет но сти, Бе о град

НО ВА КУЛ ТУ РА УПО ТРЕ БЕ АЛ КО ХО ЛА: BINGE DRINKING КОН ЗУ МА ЦИ ЈА УМЕ СТО КОМУНИКAЦИЈЕ

ПЕР МА НЕНТ НА КРИ ЗА

С А Д Р Ж А Ј. П р ед с ед н и к Ре п убл и ке. В л а д а. М и н и с т а р с т в а. Београд, 9. септембар Година LXXI број 77

РАТ СЕ ЋА ЊА (ЗЛО)УПО ТРЕ БЕ ДИ СО НАНТ НОГ НА СЛЕ ЂА У ПО ЛИ ТИЧ КЕ СВР ХЕ

Про у ча ва ње Бал ка на и ње го вих кул тур них и исто риј ских

ЛИ ЦЕ ИЛИ МА СКА У ЖИ ВО ТУ И ДЕ ЛУ ЛА ЗЕ КО СТИ ЋА

ОД НО СИ СА ЈАВ НО ШЋУ ЈАВ НИХ МЕ ДИЈ СКИХ СЕР ВИ СА

ГЕОГРАФИЈА. Образовни стандарди за крај обавезног образовања за наставни предмет. Република Србија Министарство просвете

Читање, кликтање и мишљење у дигиталном добу

ДА ЛИ ЈЕ ФИ ЛО ЛО ГИ ЈА ЗАИСТА ПРЕ ВА ЗИ ЂЕ НА

НЕ СВЕ ДО ЧИ ЛА ЖНО НА БЛИ ЖЊЕ ГА СВО ГА

КУЛ ТУР НИ КО РЕ НИ СРП СКЕ КА ФА НЕ

АЛЕКСАНДАР КАДИЈЕВИЋ. Универзитет у Београду, Филозофски факултет - Одељење за историју уметности, Београд

УМЕТ НОСТ И ПО ЛИ ТИ КА, ПОР ТРЕ ТИ ДВЕ ПРИН ЦЕ ЗЕ ИЗ ДИ НА СТИ ЈЕ АР ПА ДО ВИЋ

БОЈАНА ИЛИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за исто ри ју умет но сти, Бе о град

Сем Брукс 1 EB SCO из да ва штво, САД С енглеског пре ве ла: Ива на Мак си мо вић То мић

МО СКОВ СКА СА ГА Три логи ја

Прин це за Емили. и леиа вила. Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб. Пре вео Ни ко ла Паj ван чић

НО ВИ УНИ ВЕР ЗИ ТЕТ СКИ ЦЕН ТАР МЕ ЂУ РАТ НОГ БЕ О ГРА ДА

НОВИ МЕДИЈИ: ИДЕНТИТЕТ И ГЛОБАЛНИ КУЛТУРНИ ЕНТИТЕТ

диносауруси До ку мен тар ни до да так Диносаурусима pре мрака

СТРУЧ НОСТ ТЕ МА ПРО ФЕ СИЈ СКОГ ФОЛ КЛО РА У УСТА НО ВА МА КУЛ ТУ РЕ У СР БИ ЈИ

Развој апотекарства у лесковачком крају у периоду од ослобођења од Турака до Другог светског рата

ДИ ЈА ЛЕК ТИ КА ТЕ ЛА ФЕ МИ НИ ЗА ЦИ ЈА ФИЛМ СКОГ ЈЕ ЗИ КА

БРЕН ДИ РА ЊЕ МЕ СТА И/ИЛИ ДЕ СТИ НА ЦИ ЈА

Однос психоанализе и религије

ПРИ ВАТ НИ НОВ ЧА НИ ЗА ВО ДИ У УРО ШЕВ ЦУ**

Све ти Бру но из Кел на и кар ту зи јан ски ред

Transcription:

Уни вер зи тет у Но вом Са ду, Ака де ми ја умет но сти, Но ви Сад DOI 10.5937/kultura1755146M УДК 792.2091(497.11) 2000/... 82.09 оригиналан научни рад КА КО ЈЕ ЛИ ЦЕ ПО СТА ЛО МА СКА У СА ВРЕ МЕ НОЈ СРП СКОЈ ДРА МИ Са же так: Ау тор ка на при ме ру че ти ри са вре ме не срп ске дра ме на ста ле на кон 2000. го ди не (Ми ле на Мар ко вић Ши не, Би ља на Србља но вић Ска кав ци, Ма ја Пе ле вић По мо ран џи на ко ра и Ол га Ди ми три је вић Мо ја ти) ана ли зи ра раз ли чи те при сту пе ли цу као ма ски, по ја ви на ра то ра у драм ској фор ми као ма ске ау то ра. Предста вља ју ћи сво је ли ко ве као ма ске, а не це ло ви та за о кру же на бића, драм ске спи са те љи це де ми сти фи кују сам чин пи са ња и од но се се са свим сло бод но пре ма драм ској фор ми. Ли ца ко ја су ма ске омогу ћа ва ју спи са те љи ца ма да ис пи ту ју раз ли чи те дру штве не по ја ве ко је су скри ве не ис под ве ла нор мал но сти, дру штве не инер ци је и ме диј ских ми сти фи ка ци ја ко је ка на ма про јек ту ју же ље ну сли ку дру штва и нас са мих. Кључ не ре чи: ма ска, ли це, иден ти тет, же на, са вре ме на дра ма, са вре ме но дру штво Увод У овом ра ду ба ви мо се пи та њем ка ко је ли це по ста ло маска у са вре ме ној срп ској дра ми. Да бисмо од го во ри ли на ово пи та ње мо ра мо пр во да од ре ди мо два пој ма: ли це тј. лик и ма ска и њи хо ву ме ђу соб ну ве зу у са вре ме ној дра ма тур ги ји и те о ри ји дра ме кроз те о риј ске при сту пе Жан-Пјер Са ра зака (Jean-Pi er re Sar ra zac), Ери ке Фи шер-лих те (Eri ka Fischer- Lic hte) и Ан Ибер сфелд (An ne Uber sfeld). Жан-Пјер Са ра зак сма тра да је од нос пре ма драм ском ли ку је дан од кључ них по ка за те ља тран сфор ма ци је са вре ме не дра ме. Лик гу би карак те р: Лик без осо бо сти на ста је ка да за по чи ње игра у ко 146

јој лик ни је ни шта дру го до кон фрон та ци ја и ра зно ли кост сво јих уза стоп них ма ски. 1 Ери ка Фи шер Лих те овај фе номен у дра ми по ве зу је са про у ча ва њем пој ма иден ти те та савре ме ног чо ве ка. На и ме, то ком 20. ве ка, иден ти тет пре ста је би ти атри бут за не што што увек оста је иден тич но се би, већ се он фор ми ра у ко му ни ка циј ским од но си ма и произвoд је раз ли чи тих од но са 2. Ако је иден ти тет чо ве ка по стао не цело вит он да не чу ди што је и драм ски лик та ко ђе не це ло вит, про ти ву ре чан и не до ку чив. Од кра ја 19. па то ком чи та вог 20. ве ка, по чев од Стринд бе га (Jo han Au gust Strind berg) па све до Хај не ра Ми ле ра (He i ner Müller), мо же мо пра ти ти декон струк ци ју драм ског ли ка о че му ис црп но пи ше Жан-Пјер Са ра зак у сво јој књи зи По е ти ка мо дер не драмe. У исто ријском пе ри о ду ка да је ари сто те лов ско-хе ге лов ска дра ма турги ја би ла до ми нант на рас пра вља ло се о драм ском ли ку као ми ме зи чо ве ка. Са вре ме на по зо ри шна ис тра жи ва ња имају дру га чи ји фо кус. Она за па жа ју да по јам ли ка има у себи дво стру ку при ро ду. Он је исто вре ме но из ми шље но би ће од ре чи и па пи ра ко је на сце ни тре ба да ова пло ти ре ал но и кон крет но би ће глу мац 3. Глу мац на се бе тре ба да на вуче лик. На са мом по чет ку европ ског драм ског по зо ри шта на из во ђе њу тра ге ди ја у ста рој Грч кој глу мац је и бу квално ста вљао ма ску да би сво је лич но би ће одво јио од ју на ка. У Кључ ним тер ми ни ма по зо ри шне ана ли зе Ан Ибер сфелд на во ди да ма ска у по зо ри шту да је до зна ња да је ин ди виду ла ни чо век не стао иза уло ге, тј. фи гу ре 4. Ову тврд њу може мо до пу ни ти тврд њом Ери ке Фи шер-лих те: Бу ду ћи да ма ска глум ца де но ти ра ли це и стас ли ка X, мо же мо је ствара ти и ту ма чи ти као знак за 1) жи вот ну доб, спол, ра су или здрав стве но ста ње ли ка X, 2) за ње гов друш тве ни по ло жај и 3) за ње гов ка рак тер. У по след ња два слу ча ја ма ска је увијек по ве за на с друш тве ним сте ре о ти пи ма окол не кул ту ре. 5 Ма ска, у по зо ри шту, мо же би ти по ве за на са дру штве ним сте ре о ти пи ма, али исто та ко она мо же би ти по ве за на и са са вре ме ним осе ћа њем ви ше стру ког оту ђе ња (од за јед ни це, од се бе), као и књи жев ном и драм ском иде јом о чо ве ку без свој ста ва ко ји по ста је не ка вр ста ма ске у ко ју се сло бод но учи та ва зна че ње. 1 Sa ra zak, Ž. P. (2012) Po e ti ka mo der ne dra me, Be o grad: Clio, str. 136. 2 Fischer-Lic hte, E. (2015) Se mi o ti ka ka za liš ta, Za greb: Dis put, str. 105. 3 Iber sfeld, A. (2001) Ključ ni ter mi ni po zo riš ne ana li ze, Be o grad: CEN PI, str. 34. 4 Исто, стр. 37. 5 Fischer-Lic hte, E. нав де ло, стр. 114. 147

Ка да ка же мо ма ска на шта ми сли мо? У Ве ли ком реч ни ку стра них ре чи и из ра за 6 по сто ји чак пет мо гу ћих од ре ђе ња за ма ску, од ко јих су за на шу ана ли зу ре ле ван тна пр ва три: навла ка пре ко гла ве ко ја са кри ва иден ти тет осо бе ко ја је но си, за тим фи гу ра гла ве ко ју је но сио глу мац да би до ча рао лик и фи гу ра тив но, ма ска је из раз или по на ша ње ко ји скри ва ју пра ве осо би не и став лич но сти. У Реч ни ку сим бо ла 7 на ла зимо да ма ске мо гу има ти ча роб ну моћ. Оне ко ји их но се штите од зло тво ра и ве шти ца. Она мо же има ти функ ци ју си ле ко ја упра вља кре та њем ду хов них сна га рас пр ше них у све ту. Ве сна Мар ја но вић у уво ду књи ге Ма ске, ма ски ра ње и риту а ли у Ср би ји пи ше: Љу ди но се ма ске и ма ски ра ју се из раз ли чи тих по бу да и на ме ра. Пре о бра жа ва ње чо ве ка по моћу оде ће, про ме не ли ка и по на ша ња у вре ме ну и про сто ру, де фи ни ше и ње го ву уло гу у дру штву као ho mo symbo li cu ma 8 Ма ска са кри ва иден ти тет оно га ко је но си и да је му но ви. Тим чи ном тра сцен ден ти ра се про фа ни про стор и при пре ма за ула зак у свет су про тан сва ко дне ви ци. 9 Из све га на ве де ног мо же мо до ћи до за кључ ка, за по тре бе на шег ис тра жи ва ња, да је ма ска обра зи на ко ја се на вла чи пре ко ли ца и по кри ва иден ти тет, да она да је но ви иден ти тет ко ји мо же би ти лажан, али исто та ко и сим бо ли чан и мо же по ве зи ва ти особу ко ја но си ма ску са оп штим, ду хов ним си ла ма, чи ни ти је тран сцен дент ном. Ка ко се све ово на ве де но мо же при ме ни ти на ана ли зу савре ме них срп ских драм ских де ла? Да би смо то об ја сни ли на пра ви ће мо сту ди ју слу ча ја ко ја ће об у хва ти ти при ме ре драм ских де ла на ста лих на по чет ку 2000-тих дело Ми лене Мар ко вић Ши не, за тим сре ди ном пр ве де це ни је 21. века Ска кав ци Би ља не Ср бља но вић и у дру гој по ло ви ни исте де це ни је По мо ран џи на ко ра Ма је Пе ле вић и Мо ја ти Ол ге Ди ми три је вић ко ја је на ста ла сре ди ном ове де це ни је. Студи ја слу ча ја че ти ри дра ме, че ти ри ре пре зен та тив не спи сате љи це по ка за ће нам, на да мо се, на ко ји све на чин драм ско ли це функ ци о ни ше као ма ска у са вре ме ној срп ској дра ми. Ми ле на Мар ко вић Ши не Дра му Ши не Бог нас по гле дао Ми ле на Мар ко вић је на писа ла то ком 2002. го ди не. Рад ња ко ма да пра ти суд би ну ју на ка од де тињ ства, пре ко мла до сти, укљу чи ва ње у рат на деј ства 6 Клајн, И. и Шип ка, М. (2006) Ве ли ки реч ник стра них ре чи и из ра за, Нови Сад; Про ме теј, стр. 738. 7 Ger bran, A. i Še va li je, Ž. (2004) Reč nik sim bo la, No vi Sad: Sti los, str. 548. 8 Мар ја но вић, В. (2008) Ма ске, ма ски ра ње и ри ту лаи у Ср би ји, Бе о град: Чи го ја, стр. 11. 9 Исто, стр. 13. 148

на простoру бив ше СФРЈ и њи хо вих суд би на на кон за вршет ка ра та. Ју на ци овог ко ма да не ма ју вла сти та име на већ но се име на функ ци ја као нпр. Ју нак, До мо ро ци и Ри бо лов ци или осо би на (Гад ни, Де бил, Ве се ли, Ма сни), а сви жен ски ли ко ви но се јед но име Ру пи ца. Већ на са мом по чет ку, од на во да име на ли ца, ја сно је да спи са тељи ца не раз ми шља о ли ко ви ма као о ми ме зи су за о кру же ног, пси хо ло шко реа ли стич но пор тре ти са ног ка рак те ра већ да о њи ма раз мишља као о сво је вр сним ти по ви ма, тј. ho mo symbo li cum. Овај по јам, ко ји смо ми про на шли код Ве сне Мар ја но вић во ди по ре кло од иде ја нео кан тов ских фи ло зо фа по пут Ерн ста Казјзе ра (Ernst Cas si rer) ко ји чо ве ка де фи ни шу као жи вотињу ко ја ства ра сим бо ле. То да ма ска мо же би ти сим бол и да драм ских лик мо же би ти сим бол ни је но ви на, но оно што је сте осо бе ност спи та тељ ског сти ла Ми ле не Мар ко вић то је на чин на ко ји она кре и ра ли ко ве-сим бо ле, шта пу тем тих ли ко ва она го во ри о све ту ко ји чи не ти ли ко ви и у ка квом су од но су ти ли ко ви-сим бо ли и њи хов свет спрам оно га ка ко у да том тре нут ку спи са те љи цин свет по ста је ре пре зент ње ног раз у ме ва ња све та у ко ме жи ви мо. Му шки ли ко ви су стал ни ми пра ти мо жи вот ну дра му три дру га ра Ју нак, Гад ни и Де бил, ко ји сту па ју у раз ли чи те од но се са раз ли чи тим же на ма од де тињ ства и дру же ња у пар ки ћу до зре лог до ба. Дра ма по чи ње у парку, по лу кру жни про стор с мо стом (ко ји не во ди ни ку да), пе ском и зи дом. Био би то оби чан парк, про стор за де чи је игре и срећ но де тињство, да њи ме не до ми ни ра зид. Зид је ме та фо ра ску че ног све та, а ти ме и све сти ли ко ва дра ме у овој дра ми ме та фори свет и свест су исто. Упра во за то ва жи пра ви ло no men est omen ли ко ви не ма ју лич на име на већ се зо ву: Де бил, Ју нак, Ру пи ца, Гад ни, Ве се ли, Ма сни, До мо ро ци... Њи хо ва име на су њи хо ве суд би не, њи хо ве ма ске ко је скри ва ју иденти тет и чи не од по је ди нач ног оп ште. Нај оп шти ји од свих оп штих је Ру пи ца име за све жен ске лико ве без об зи ра на уз раст, обра зо ва ње или на ци ју. Шта зна чи ка да сви жен ски ли ко ви но се исто име Ру пи ца? Њи хо во име је њи хо ва суд би на про кле то жен ско. Же не-ру пи це мо гу би ти ме ђу соб но ве о ма раз ли чи те по уз ра сту, обра зова њу, на ци ји, дру штве ној по зи ци ји... али их ује ди њу је иста уло га, уло га под ре ђе ног и жр тве. Оне су па сив не, на ив не, по во дљи ве и за то че сто при ма ју уда р це и од не по зна тих, али и од по зна тих му шка ра ца. Оне же ле да на ђу свог му шкарца, али их ма ска Ру пи це те ра да увек би ра ју по гре шног. Мушка рци их увла че у про бле ме као Ју нак и Гад ни, дру штве но стиг ма ти зу ју као До мо ро ци, или са мо ка сне ка да тре ба да их из ба ве као Ве се ли. Кроз суд би ну Ру пи ца (или Ру пи це, у 149

су шти ни је све јед но) спи са те љи ца от кри ва мно го број не обли ке на си ља над же ном од вр шњач ког на си ља, на си ља од ра слих пре ма де ци, на си ља у шко ли, на си ља у ра ту, до же не као жр тве по страт них тра у ма му шка ра ца. На си ље је то ко је чи ни да ин ди ви дуа гу би лич ни иден ти тет и по ста је јед но став но Ру пи ца. Ако је же на Ру пи ца да ли је му шка рац пред о дре ђен за улога на сил ни ка? На то пи та ње не ма јед но став ног од го во ра. У пр вој сце ни Ју нак ма ни пу ли ше Ру пи цом де вој чи цом, у дру гој је Ма сни мал тре ти ра, у тре ћој је Ју нак за ве де и по нижава, у че твр тој је Ру пи ца од ба че на де вој ка, а у рат ној сцени за ро бље ни ца. Ипак! Бес му шка ра ца се не сва љу је увек и не по сред но на Ру пи цу јер, иа ко је сла ба, Ру пи ца ни је увек и нај сла би ја. За тво ре но и на сил но дру штво не по гре ши во прона ла зи нај сла би јег, ко ји је го то во увек раз ли чит тј. дру ги мен тал но не до вољ но раз ви је на осо ба, при пад ник ма њинског на ро да, рат ни за ро бље ник, ра ње ник, стра нац Сва ки лик у овој дра ми, ма кар јед ном, до ла зи у по зи ци ју да бу де дру ги. Ме та фо ра на си ља пре ма же ни по ста ју ме та фо ре на си ља као та квог, због че га сви јед ном по ста ју жр тве, па чак и они ко ји се би и дру ги ма из гле да ју као (глав ни) ју на ци. Го во ре ћи о ли ко ви ма-ти по ви ма-сим бо ли ма ко ји су у су штини ма ска за сте ре о тип у па три јар хал ном дру штву у ко ме је чо век или/и жр тва или/и ју нак ду жни смо да скре не мо пажњу и на лик ко ји се зо ве Ју нак. Спи сате љи ца на по чет ку ко ма да пи ше: Ју нак је оно што је по треб но за при чу. Зашто је Ју нак по тре бан за при чу? У овом ко ма ду он је ма ска Ју на ка. Она је сте не ко ко по ве де дру штво у аван ту ру, али због ње го вих иде ја увек не ко дру ги стра да (нај че шће Ру пица, по не кад Де бил или Гад ни) и он, бу ду ћи без свој ста ва, а ти ме и без мо ра ла или ем па ти је не ма ни ка кав осе ћај за страда ња дру гих и тек кад по тр о ши све сво је дру ге (Ру пи ца, више пу та, Гад ни и Де бил) он од лу чу је да се сми ри по ву че у ка ме ле он ски жи вот. Но упра во та да га сти же усуд сре ди не у ли ку Ри бо ло ва ца јер ни је Ју нак тај ко ји до но си ра за ра ње већ то чи ни са ма сре ди на оли че на у зи ду са по чет ка ко ма да. Сре ди ну пред ста вља ју ма ске До мо ро ца 1 и 2 и Ри бо лов ца 1 и 2. Они су у нај ве ћој опо зи ци ји спрам Ру пи це жр тве. Јер док се ис под јед не ма ске Ру пи це кри је ви ше при ме ра раз личи тих суд би на, док тле се под две раз ли чи то име но ва не маске До мо ро да ца и Ри бо ло ва ца кри је исти фе но мен сре ди на ко ја је не то ле рант на, за ви дљи ва и скло на на си љу пре ма другом и дру га чи јем. Раз ли ка из ме ђу До мо ро да ца и Ри бо ло ва ца је у ак цен ту ко јим го во ре (До мо ро ци су при мор ци, а Ри билов ци из Вој во ди не), али оно што им је за јед нич ко је агреси ван од нос пре ма му шкар ци ма до ђо ши ма ко ји из ла зе са 150

њи хо вим де вој ка ма. У тре ћој сце ни они пре би ја ју Гад ног и ва де му око за то што је иза шао са њи хо вом де вој ком (ко ју они пре зи ру јер је би ла са сва ким ) у прет по след њој сце ни уби ја ју Ју на ка јер на ме сту ко је тре ти ра ју као њи хо во он из ла зи са де вој ком из њи хо вог кра ја. До мо ро ци и Ри бо лов ци за јед нич ки про стор и сло бод не же не тре ти ра ју као вла сништво. Али ако по гле да те ка ко су се од ви ја ле сце не на си ља схва ти те да ни те же не ни тај про стор уства ри ни су бит ни. Оно што је сте смр то но сно је сан о то ме да не ко дру ги има и ужи ва у сре ћи ко ја би мо гла би ти њи хо ва. На кра ју оста је са мо сан о не до жи вље њој и не до са ња ној сре ћи на љу ља шци, јер за чо ве ка ко ји но си ма ску сте ре оти па сре ћа се мо же до го ди ти са мо у сну док их на ја ви че ка уза луд но и не по треб но стра да ње. Би ља на Ср бља но вић Ска кав ци У ко ма ду Ска кав ци Би ља на Ср ба но вић на вла чи на се бе маску на ра то ра (ко ји се из ра жа ва кроз ди да ска ли је) и На де жде (гла ва ју на ки ња ко ма да) ка ко би раз об ли чи ла дру штве не ма ске ко је ре пре зен ту ју сви оста ли ли ко ви. Као и у Ши нама Ми ле не Мар ко вић и ов де на ла зи мо те жњу ау тор ке да се ба ви сте ре о ти пи ма па три јар хал ног дру штва, уко ре ње них у ур ба ну струк ту ру. Но за раз ли ку од Ши на у ко ји ма се списа те љи ца ба ви дру штве ном мар ги ном где су од но си ого љени, а на си ље очи глед но, Би ља на Ср бља но вић у Ска кав ци ма раз об ли ча ва тзв. дру штве ну ели ту где су па три јар хал на матри ца и на си ље па жљи во са кри ве ни иза фор ме угла ђе ног, ур ба ног гра ђан ског жи во та. Ма ска на ра то ра има функ ци ју све ви де ћег ока у ко ма ду. Нара тор се из ра жа ва кроз ди да ска ли је ко је пре ра ста ју у на раци ју. Кроз ди да ска ли је се ко мен та ри шу ли ко ви и де ша ва ња, ства ра се ат мос фе ра, раз от кри ва ју скри ве ни од но си и свест ју на ка. Ова кав трет ман ди да ска ли ја се до след но при ме њу је кроз цео ко мад. Оне су на ро чи то обим не на по чет ку сцена ка да да ју оквир зби ва ња. Ка сни је до би ја ју но ву уло гу ко мен тар рад ње, тј. про це са. На ра ци ја је у овом ко ма ду нео п ход на јер ли ко ви у Ска ка ва ца ма ни су де лат ни већ су за хва ће ни про це сом ста ре ња и уми ра ња. Уво де ћи у дра му на ра ци ју ау тор ка ства ра драм ски ро ман ко ји, по ми шље њу Са ра за ка, отва ра у са вре ме ном по зо ри шту про стор за драму жи во та. Ра ди се о иде ји да се дра ма, уме сто јед ним дога ђа јем, је дом при чом ба ви про ти ца њем укуп ног жи во та. Драм ски ро ман је фор ма ко ја омо гу ћа ва отва ра ње про бле ма по ло жа ја ста ра ца у са вре ме ном срп ском дру штву, ка ко оних фи зич ких та ко и ду хов них, као и про блем од но са у дру штву у ко ме се не ги ра ста рост и смрт. Дра ма Ска кав ци го во ри о 151

про бле му (не)при хва та ња ста ро сти као јед ном од кључ них про бле ма са вре ме ног дру штва, про бле ма ко ји има раз ли чите ма ни фе ста ци је и ко ји ре пре зен ту ју раз ли чи те ма ске. Већ смо ре кли да су ли ко ви Би ља не Ср бља но вић ма ске вишег дру штве ног сло ја они ко ји ра де све ка ко тре ба и успе шни су у то ме али су су штин ски оту ђе ни, не чо веч ни и без свој ста ва. За што су углед ни ака де мик, це ње ни ле ка ри, ме диј ски екс по ни ра ни но ви на ри са мо ма ске, а не при ме ри ин ди ви ду ал ног по стиг ну ћа? Они не ги ра ју основ ни жи вотни ток (ста ре ње), смрт и на ру ша ва ју од нос де це и од ра слих (ро ди те ља). У овом ко ма ду од ра сли оста ју ја ко ду го за робље ни у уло зи де те та (Ми лан, Да да, Фре ди), не ма ју де це (Макс, На де жда, Жа на, Си мић), или ако их има ју тре ти ра ју их на не а де ква тан на чин пра ве ћи од њих ма ле мон стру ме (по ро ди ца Иг ња то вић). Ста ри ова квом дру штву на из ме нично мал тре ти ра ју и/или су за не ма ре ни (Пе тро вић ка, Јо вић). Та кво дру штво спи са тељи ца ме та фо рич но на зи ва ска ка вацима. Ска кав ци ка да их има ма ло мо гу би ти украс ли ва де, али ка да се на мно же по ста ју по шаст ко ја про жди ре суп станцу жи во та, од но сно те ме ље на ко ји ма сто ји дру штво. Спи са те љи ца пре и спи ту је иде ју о дру штве ној ели ти (Макс, Иг ња то вић) о не за ви сним, са мо стал ним, ви со ко о бра зо ваним же на ма (Жа на), о по ро ди ци као сту бу дру штва (Пе тровић ка и ње на ћер ка Жа на, по ро ди ца Иг ња то ви ћа, Фре ди, Дада и њи хов отац Јо вић), о ме ди ји ма као из во ру објек тив ног и не при стра сног обав е шта ва ња јав но сти (Макс и Да да). За то што не ма ју аде ква тан од нос спрам ста ре ња њи хо во дру штво је без бу дућ но сти па је с тим у ве зи де тро ни зо ва на и иде ја о де ци као бу дућ но сти по ро ди це. Ју на ци Ска ка ва ца не мисле на бу дућ ност, од но сно они су убе ђе ни да су они са ми бу дућ ност, да бу дућ ност ван њих не по сто ји и са мим тим по ста ју за ро бље ни ци про шло сти. При хва ти ти бу дућ ност зна чи при хва ти ти не ми нов ност смр ти, а то ни ко у Ска кавци ма не же ли. Култ те ла је јед на од ма ни фе ста ци ја стра ха од смр ти у дру штву у ко ме је на па три јар хал ну осно ву на о па ко на са ђе на ур ба на струк ту ра. Дру га зна чај на ма ни фе ста ци ја стра ха од смр ти је до са да и по ку шај да се уби је до са да. Биља на Ср бља но вић кроз ма ни фе сто ва ње до са де ра за ра вредно сти све та у ко ме је про из вод ња јав ног ја сми сао жи во та. Тре ћа ма ни фе ста ци ја је рас крин ка ва ње те про из вод ње јавног jа као сми сла жи во та. Уну тра шња пра зни на се по пу њава фор ми ра њем и не го ва њем ими џа у јав но сти. Не до статак љу ба ви за дру ге при кри ва се зах те вом да се сам бу де во љен, од но сно по пу ла ран и успе шан. Оне ко ји не ма ју та квих амби ци ја, по пут На де жде, дру штво из Ска ка ва ца од ба цу је. 152

На су прот свим ли ко ви ма ко ји су раз ли чи те ма ни фе ста ци је чо ве ка без свој ства, На де жда је још јед на ма ска спи са те љице. На де жда у се би има не чег чу де сног. Она је је ди на једно став на, она је ди на се бе до жи вља ва као ста ру (док се сви оста ли ужа сно бо ре да бу ду мла ди), она је по ми ре на (па и за до вољ на) сво јим дру штве ним по ло жа јем. Она има и неке нео бич не ве шти не (чи та ње са уса на), а има и ин ди ци ја да има и кон такт са над на рав ним тј. оним све том ко ји вр ло де ли кат но ства ра спи са те љи ца у ди да ска ли ја ма. Она је ди на раз у ме не ми нов ност про ме не у жи во ту, не у мит ност смр ти и сми сао жи во та у бри зи за дру ге. Исто вре ме но, она је из пер спек ти ве дру гих ли ко ва пра зна фор ма ко ју они чи та ју као ма ску де вој ке ко ју мо гу за ве сти (Макс) или де вој ке ко јој тре ба за шти та (Си мић). Али она ни је ни шта од све га то га јер она из ла зи из окви ра па три јар хал них ма ски иа ко не не ги ра па три јар хал ну струк ту ру дру штва (рав но ду шна је спрам ње као и сам жи вот). Она је ма ска све ви де ћег ока ко је би мо гло во ле ти свет ка да би тај свет мо гао во ле ти се бе и опро сти ти се би што оста је на о пак игра ју ћи упо р но игру да бу де све ка ко тре ба и да бу де мо увек мла ди, ле пи и успе шни. Ма ја Пе ле вић По мо ран џи на ко ра Ли ко ви у По мо ранџи ној ко ри су ма ске пи сца ко ју Ма ја Пеле вић ста вља (ка да текст до де љу је ли ци ма са оп штим имени ма, и/или ли ци ма ко је име ну је за ме ни ца ма ОНА, ОН) и ски да (у на ра тив ним де ло ви ма тек ста ка да) от кри ва ју ћи оно што че сто за бо ра вља мо, a то је да су ли ца у ко ма ду би ћа од ре чи и па пи ра, а не ствар не осо бе. То скри ва ње и от кри ва ње ау тор ке да је увид у чи ње ни цу да је драм ски текст пре свега тек сту ал на по вр ши на и по че так је су о ча ва ња са на шим и ау тор ки ним илу зи ја ма. Те ма ко ма да је илу зи ја иден ти те та же не у ур ба ној Ср би ји. На ту ма че ње драм ског тек ста Ма је Пе ле вић мо же се при ме ни ти те за да иден ти тет не по сто ји по се би већ је скуп раз ли чи тих дру штве них ин тер ак ци ја. Стално про мен љи ви иден ти тет исто вре ме но се са сто ји из по куша ја да се укло пи мо у за јед ни цу и да бу де мо по себ ни. Растрг ну тост са вре ме не же не из ме ђу те две раз ли чи те по тре бе ау тор ка ис пи ту је кроз 22 сце не и раз ли чи та ли ца ма ске. Тек сту ал не по вр ши не ко је у пр вој по ја ви го во ри ОНА отвара ју про блем љу ба ви тј. во ље ња и ла га ња тј. са мо за ва ра вања. ОНА је са мо ма ска ис под ко је се ау тор ка пре и спи ту је и по зи ва нас на пре и спи ти ва ње да ли је жи вот ЊЕ тек copy/ pa ste обра сца ко ји на ме ће са вре ме ни мар ке тинг под ве лом 153

бри ге за по је ди ца, а у су шти ни да би смо тро ши ли, је ли дру ге и хра ни ли се сва ко вр сним бљу воти на ма 10. На кон лич ног пре и спи ти ва ња ЊЕ ви ди мо не ко ли ко ва ри јаци ја на те му су срет две ма ске ОНА и ОН. Сте ре о тип ни по че так су сре та до би ја нео че ки ва ни за о крет услед сло бодног при сту па ЊЕ ко ји збу њу је ЊЕГА и те ра га на бег. Након то га има мо на ра тив ни део у ко ме се ау тор ка по и гра ва са фор мом и са др жи ном жен ских ма га зи на. Же на се под уча ва ка ко да оства ри успе шан су срет да упра жња ва ма трицу па сив не же не ко ја ин ди рект но за во ди му шкар ца. У ове три ана ли зи ра не сце не ау тор ка по ста вља оно што је осно ва ко ма да, а то је од нос же не спрам се бе, му шко-жен ски одно си и стерeотипи са вре ме ног дру штва ко ји усло вља ва ју и разједају иден ти тет и од но се. На кон то га сле ди сце на у ко јој је те ма ме та фо ра из на сло ва ко ма да по мо ран џи на ко ра еу фе ми зам за це лу лит ко ји је по сле ди ца са вре ме ног жи во та тј. ску пља ња ма сно ће, во де и ток си на у те лу. Ау тор ка от кри ва на чин на ко ји мар ке тиншке кам па ње ко зме тич ких ку ћа кре и ра ју иден ти тет же не на осно ву ти па ко же. Она уо ча ва па ра докс да је про кла мо ва ни циљ за до вољ ство же не, а ре зул тат ду бо ко не за до вољ ство и фру стра ци ја ка ко Зре ле (тип ко же ста ри је же не) та ко и Пробле ма тич не (тип ко же мла ђе же не), те да те жња ка улеп шава њу и уса вр ша ва њу во ди сав ре ме ну же ну путем упро сеча ва ња и за ви сно сти од ко зме тич ких трет ма на. На кон то га сле ди бр зи пре лаз пре ко рит мич ки по ре ђа ног тек ста кроз ко ји се се про би ја ју од бле сци јед ног да на јед не же не у ко ме је ак це нат на фи зич ким рад ња ма и упо тре би ком пју тера ком пју тер као стал ни пра ти лац сва ког тре нут ка у јед ном дану од уста ја ња до од ла ска на по чи нак. На спрам овог огоље ног при ка за жи во та сле де сце не у ко ји ма се при ка зу ју сте ре о тип не сце не из брач ног и пар тнер ског жи во та, ра зотр ки вају се си сте ми за ва ра ва ња и са мо за ва ра ва ња са вр шене же не у са вр ше ном све ту. Жи вот на при ча же не ко ја не ма де це и жи ви у не срећ ном бра ку са му жем ко ји је ва ра проби ја се кроз шу му ре клам них по ру ка, са ве та за здрав жи вот, до бар секс... Ове крат ке и ма ло ду же сце не има ју по зајм љене на сло ве из ча со пи са за же не: Ку пи те ку вар по ста ните мла да, Спрем на на све... Сце не ње ног са мо пре и спити ва ња се сме њу ју са сце на ма ту роб ног брач ног на те за ња, сце на ма су сре та у са ло ну где ва зда се де Про бле ма тич на и Зре ла. Је су ли то, из сце не у сце ну, исте осо бе или раз ли чи те не бит но је јер су ли ко ви ма ске дру штве них по ја ва. Мо ме нат 10 Pe le vić, M. Po mo ran dži na ko ra, u: Pred smrt na mla dost: an to lo gi ja naj no vije srp ske dra me: 1995-2005, pri re di li Jo va nov, S. i Je zer kić, V. (2006), No vi Sad: Ste ri ji no po zor je, str. 229. 154

пре окрета на ста је ка да ОНА схва та да је за труд не ла то ком слу чај ног сек са са ги не ко ло гом. Си ту а ци ја по ста је ком плико ва на јер је мо ме нат за че ћа дру штве но оства ре ње же не, али исто вре ме но де те ван бра ка до но си број не дру штве не ком пли ка ци је. Шта учи ни ти? Муж бе жи од са вр ше не су пруге са са вр ше ним мо де лом, а ОНА, иду ћи кроз шу му ре клама, са ве та и осу да због труд но ће ван бра ка, по ла ко до ла зи до све сти о по себ но сти сво је по зи ци је и свог те ла. Ро ђе ње де вој чи це отва ра си ја сет но вих мо гућ но сти за жи вот ко ји је по чео да де лу је про ма ше но бу ду ћи да је ис пао из фор ме ко ју прописују ре кла ме и са ве ти на ме ње ни же на ма. По след ња, 22. сце на, но си на зив Ма ни фест и крај и она је то што у на сло ву пи ше ма ни фест спи са те љи це и крај кома да. Не ма ви ше ни ка квих ли ца, ни ти ма ске. Оста ле су са мо ре чи, сло же не у фор ми сло бод ног сти ха, ре чи ко је отво рено го во ре о уве ре њи ма ау тор ке, о ве зи умет но сти и ор га зма кроз ин спи ра ци ју и пи са ње тек ста. Ол га Ди ми три је вић Мо ја ти 11 У дра ми Ол ге Ди ми три је вић има мо спи са те љи цу са ма ском на ра то ра, али ов де је уло га на ра то ра дру га чи ја. На по четку спи са те љи ца ка же да на ра тив ни про лог тре ба да го во ри глав на ју на ки ња Дра ги ца. На ра тив ни де ло ви се на ста вља ју да ље кроз ко мад. У њи ма се опи су ју сце не, за ко је ау тор ка прет по ста вља да би се те шко од и гра ле у по зо ри шту, опису ју си ту а ци је, ана ли зи ра ју по ја ве, сли ка ат мос фе ра... Проза спон та но пре ла зи у по е зи ју пи са ну сло бод ним сти хом, у текст се уба цу ју еле мен ти из по пу лар не кул ту ре у вре ме ка да су ју на ки ње ко ма да би ле мла де... На ра тор би мо гла бити Дра ги ца као што су ге ри ше ау тор ка на по чет ку, али би и дру ге ју на ки ње мо гле да пре у зму ову уло гу у де ло ви ма који се њих не по сред но ти че. Спи са те љи ца има са свим слобо дан од нос пре ма на ра тив ном и драм ском, али је сми сао на ра ци је са свим ја сан. На ра тор је ту да нас под у чи ка ко у жи во ту је сте, а ка ко би мо гло да бу де. Умет ност (од но сно аутор ка) је ту да нам по мог не да на при ме ри ма са гле да мо ове две крај но сти и да нам кроз ду хо ви ту и емо тив ну драм ску при чу по диг не мо рал и осна жи нас да по ку ша мо да створи мо про ме ну у ре ал ном жи во ту. Ове ау тор ки не те жње се умно го ме по кла па ју са ле ви чар ским, на ро чи то брех тов ским те а тром ко ји ра до ко ри сти лак ше жан ро ве и по пу лар ну кул ту ру ра ди под у ке и ве ру је у по уч ну и про па ган ду сна гу 11 Ко мад Мо ја ти се на по чет ку звао Ка ко је до бро ви де ти те опет. Са дашњи на зив дра ма је по де ли ла исто и ме ном књи гом Ја сне Жмак уз приста нак Жма ко ве у ду ху ју го сло вен ства, со ли дар но сти и жен ског при јатељ ства. 155

те а тра. Уоста лом, на са мом по чет ку ко ма да и пи ше по све та: АФЖ-у, ето, она ко. 12 Те ма Ол ги ног ко ма да, је сли чан као код Би ља не Ср бља новић про блем ста рих и ста ре ња у Ср би ји, али је при ступ бит но дру га чи ји. Она ста ре осо бе до жи вља ва као же не из дру ге епо хе ко је се те шко (а нај че шће ни ка ко) не укла па ју у то ко ве са вре ме ног ка пи та ли стич ког и тран зи циј ског друштва. Три глав не ју на ки ње су три пред став ни це ста ри добрих вре ме на. Дра ги ца, же на ко ја во ли сво ју дра гу по којну дру га ри цу пар ти зан ку Ива ну, Ру жа, удо ви ца ар хи тек те и За гор ка, не ка да су ди ја, а са да пен зи о нер ка. Њих три се за јед но бо ре за сво је пра во да и под ста рост жи ве и то не би ло ка ко не го жи вот до сто јан сло бод ног чо ве ка тј. же не. Оне се бо ре да Дра ги ца са чу ва кров над гла вом (стан) ко ји јој је Ива на са ко јом се во ле ла пре пи са ла, да Ру жу вул гар ни са вре ме ни пред у зет ник не ис те ра из ку ће ра ди град ње но вог објек та на до број ло ка ци ји и да се За гор ка осло бо ди на порног и не пла ће ног ра да у ку ћи. Њих три су пред став ни це три ти па же не у по зним го ди на ма, на чи на на ко ји се (не)сна ла зе у жи во ту и на чи на на ко ји их тре ти ра сре ди на. За раз ли ку од ју на ка Ска ка ва ца оне су ве о ма све сне да су ста ре, да због то га има ју трет ман сре ди не ка кав има ју и то без об зи ра на вред но сти ко је су ство ри ле и ко је са да шње дру штво ко ри сти и ра за ра. Пред ста вља ју ћи ова три ти па, Ол га Ди ми ри је вић ски да ма ску ла жне ци ви ли зо ва но сти, на прет ка и об зи ра које на се бе ста вља са вре ме но нео ли бе рал но ка пи та ли стич ко дру штво. За то што је од нос пре ма ју на ки ња ма увек исти, раз ли чи те пред став ни ке овог но вог све та увек ту ма чи иста ма ска он се зо ве Иван. О ње му спи са те љи ца у ли сти име на ка же сле де ће: Ту је и Ива нин син, не ки пи сар, и још по не ко, али њих ио на ко пре зи ре мо и мо же ко мот но да их игра јед на осо ба. 13 Лик Ива на је ма ска ко ја се ко ри сти да би се ис прича ла же ље на при ча, на ода бра ни на чин. У ту свр ху по сто ји и још је дан лик Ива на пар ти за н ка ex mac hi na 14 из не над ном и бај ко ви том по ја вом ду ха Ива не, спи са те љи ца вра ћа на сцену елан не ка да шњих вре ме на. Љу бав као ре во лу ци о на рна бу ра ру ши пред со бом пре пре ке и пред ра су де. Из ко ма да раз у ме мо да љу бав не зна за пол, али зна за до сто јан ство, по што ва ње и част. Ау тор ка има не га ти ван став спрам банал ног гра бе жа у ко ме је огре зло са вре ме но дру штво и супрот ста вља му дух за јед ни штва и оп ти ми зма ко ји, по ње ном ми шље њу, кра си до ба ка да су ју на ки ње овог ко ма да гра ди ле 12 Ди ми три је вић, О. (2015) Ка ко је до бро ви де ти те опет, Сце на бр. 3, Но ви Сад: Сте ри ји но по зор је, стр. 211. 13 Исто. 14 Исто. 156

свој свет. Тај жал за про шлим вре ме ни ма, за Ју го сла ви јом, за со ци ја ли змом ов де ни је па си ван, шмр цав и но стал ги чан, већ на сто ји да пре у зме на се бе ен ту зи ја зам и елан осо бен за ту ге не ра ци ју, а ко ји не до ста је овом на шем без вољ ном, сумњи ча вом и ци нич ном вре ме ну, не скло ном да ве ру је у бај ке и сре ћан крај. За и ста, чи та о цу уз дрх ти ср це при по ми сли ка ко у жи во ту ствар но је сте, а ка ко нам овај ко мад по ка зу је да би мо гло би ти. Три ста ри це и је дан дух, ма ске про ху ја лог до ба, ок три ва ју сву без ду шност и ја ло вост са вре ме ног до ба. За кљу чак У че ти ри ана ли зи ра на ко ма да про на шли смо раз ли чи те начи не на ко ји драм ско ли це по ста је ма ска и/или драм ска списа те љи ца уво ди на ра ци ју ка ко би де ма ски ра ла свет сво јих ли ко ва. Пред ста вља ју ћи сво је ли ко ве као ма ске, а не це ло вита за о кру же на би ћа, драм ске спи са те љи це де ми ни сти фи ку сам чин пи са ња и од но се се са свим сло бод но пре ма драмској фор ми. Ли ца ко ја су ма ске, омо гу ћа ва ју спи са те љи ца ма да фо ку си ра но ана ли зи ра ју раз ли чи те дру штве не по ја ве ко је су ина че скри ве не ис под ве ла ме диј ских ми сти фи ка ци ја ко је ка на ма про јек ту ју же ље ну сли ку дру штва и нас са мих. Савре ме на дра ма ства ра ју ћи од сво јих ли ко ва ма ске, успе ва да стрг не ма ску сте ре о тип них ма три ца са са вре ме ног друштва. ЛИ ТЕ РА ТУ РА: Ger bran, A. i Še va li je, Ž. (2004) Reč nik sim bo ra, No vi Sad: Sti los. Ди ми три је вић, О. (2015) Ка ко је до бро ви де ти те опет, Сце на бр. 3, Но ви Сад, Сте ри ји но по зор је. Iber sfeld, A. (2001) Ključ ni ter mi ni po zo riš ne ana li ze, Be o grad: CEN PI. Клајн, И. и Шип ка, М. (2006) Ве ли ки реч ник стра них ре чи и из ра за, Но ви Сад: Про ме теј. Мар ја но вић, В. (2008) Ма ске, ма ски ра ње и ритуaли у Ср би ји, Бе оград: Чи го ја. Mar ko vić, M. (2006) Dra me, Irig: Srp ska či ta o ni ca, Fond Bo ri slav Mi haj lo vić Mi hiz. Pe le vić, M. Po mo ran dži na ko ra, u: Pred smrt na mla dost: an to lo gi ja naj no vi je srp ske dra me: 1995-2005, pri re di li: Jo va nov, S. i Je zer kić, V. (2006), No vi Sad: Ste ri ji no po zor je. Sa ra zak, Ž-P. (2012) Po e ti ka mo der ne dra me, Be o grad: Clio. Sr blja no vić, B. (2007) Bar be lo o psi ma i de ci i Ska kav ci, Be o grad: JDP. Fischer-Lic hte, E. (2015) Se mi o ti ka ka za liš ta, Za greb: Dis put. 157

Marina Milivojević Mađarev University of Novi Sad, Academy of Arts, Novi Sad HOW DID A CHARACTER BECOME A MASK Abstract On the example of four modern Serbian dramas created after 2000: Šine by Milena Marković (The Tracks), Skakavci by Biljana Srbljanović (Locusts), Pomorandžina kora by Maja Pelević (Orange Peel) and Moja ti by Olga Dimitrijević (Dear you), the paper analyses different approaches to the character as a mask and the appearance of a narrator in a dramatic form, as a mask for the playwright. The author finds theoretical foundation in the works of Jean-Pierre Sarrazac, Anne Ubersfeld and Erika Fischer-Lichte who discuss the importance of the idea of mask in modern dramaturgy. In her play Šine (The Tracks) Milena Marković examines the position of women in a modern version of the patriarchal matrix: every female character in her drama, no matter what age, education or nationality shares the same name Rupica (Dimple). Biljana Srbljanović in her drama Skakavci (Locusts) disfigures the socalled social elite where patriarchal matrix and violence are carefully hidden behind a form of refined, urban city life. Maja Pelević in her drama Pomorandžina kora (Orange Peel) examines the influence of the media and the environment on the formation of a modern woman`s consciousness. Olga Dimitrijević in Moja ti (Dear you), through a story of love and friendship between members of older generations, seeks to revitalize their values. By not showing their characters as whole beings but rather as masks, the playwrights demystify the act of writing and relate freely towards the drama form. Characters that are masks, enable writers to examine different social phenomena which are hidden beneath media mystification, projecting desirable images of the society and ourselves. Key words: mask, Serbian contemporary drama, contemporary society, identity, face, woman 158