1

Sandra Braun LJUBAV OSLOBAÐA 2

Drage čitateljke i čitaoci, Godinama pre no što sam počela da pišem beletristiku, pisala sam ljubavne romane pod različitim pseudonimima. Knjiga Ljubav oslobađa objavljena je pre otprilike dvadeset godina. Ovaj roman oslikava stavove i način razmišljanja vremena u kome je nastao, ali su teme koje obrađuje večite i univerzalne. Kao i u drugim ljubavnim romanima, u središtu zapleta su dvoje mladih čiji su životi obeleženi tragedijama iz prošlosti. Ima tu trenutaka strasti, agonije i nežnosti, koji uvek predstavljaju sastavni deo zaljubljivanja. Oduvek sam uživala pišući ljubavne romane. Oni odišu optimizmom i poseduju poseban šarm koji se retko nalazi u drugim vrstama narativnih formi. Ukoliko je ovaj roman vaš prvenac u ovom žanru, nadam se da ćete uživati. SANDRA BRAUN 3

1. Poglavlje Muškarac je ispio poslednji gutljaj šampanjca iz nežne kristalne čaše sa postoljem i spustio je na srebrni poslužavnik koji je pored njega vešto proneo kelner. I sam svečano odeven u smoking, kelner je spremno zastao kako bi se muškarac poslužio još jednom čašom penušavog vina, a zatim se izgubio u bučnoj gomili. Rivs Grant je pijuckao hladno i resko piće, u isto vreme se pitajući zašto je uopšte posegnuo za drugom čašom. Nije mu prijalo. Odjednom je poprimilo ukus sirćeta. Čak m u je i taj najskuplji i najkvalitetniji šampanjac ostavljao metalni osećaj u ustima. Podrugljivim pogledom je prelazio preko uglednih zvanica i poznatih ličnosti, posmatrajući ih sa uzdržanom dosadom. Lepa francuska filmska glumica, već u godinama, ali još uvek veoma privlačna, ponosno je pod ruku držala svog novog supruga, naftnog magnata iz Talse u Oklahomi. Nosilac olimpijskog zlata u skijaškim spustovima ozbiljnog izraza lica trudio se oko nadurene, privlačne princeze iz jedne mediteranske zemlje, koja ga je uporno ignorisala. Njujorški modni kreator i njegov prijatelj i učenik zabavljali su grupu zainteresovanih slušalaca zlobnim tračevima o nekada poznatoj manekenki koja se ugojila dvadeset kilograma i obratila im se kako bi joj sašili odeću koja prikriva njene novostečene obline. Sve u svemu, sala prepuna poznatih, bogatih ili važnih ličnosti. Bilo je tu onih koji su bili i poznati i bogati i važni. A bilo je i onih koji su samo bili slavni, po dobru ili po zlu. Domaćin tog raskošnog prijema ih je sve pozdravljao dostojanstveno i graciozno. Visok, snažan i vitak, izgledao je upravo onako kako bi se očekivalo od švajcarskog industrijalca neprocenjivog bogatstva. Plavokos, plavook i privlačan, nalazio se na svim svetskim listama najprivlačnijih neženja". Neposlušne zelene oči odbile su komandu racionalnog dela mozga i skrenule pogled ka ženi koja je stajala pored milionera. Bila je odevena u fantastičnu belu balsku haljinu. Belu!, za ime boga, pomislio je prezrivo. Prethodna dvadeset i četiri sata u sećanju Rivsa Granta nisu izbrisala uspomenu na njenu lepotu. Bela pripijena odora sa Diorovim potpisom isticala se u tom moru skupe i dizajnirane garderobe. Ogrlica od opala i dijamanata blistala je 4

na vitkom vratu. Lepa kao i bilo koji komad nakita na bilo kojoj drugoj ženi u sali, na njoj je delovala gotovo čedno. Frizura je izgledala gotovo previše nemarno za tako svečanu priliku. Kosa joj nije bila puštena i divlja kao kada ju je Rivs video prethodnog dana. Sada je nevidljivim ukosnicama bila prikupljena na vrhu glave. Nekoliko gustih, tamnih, sjajnih, neposlušnih pramenova kovrdžalo joj se oko lica. Izgledalo je kao da bi svaki dodir, nežni dodir muških prstiju na primer, mogao da je razbaruši i učini da se ta gusta griva sjajne kose razlije preko ruku srećnika koji bi joj prišao. Do đavola! Šta je to sa tobom?, pitao se. Prevarila ga je, pa šta. Ipak, kao kakva mazohistička budala, nije mogao da skrene pogled sa nje. Neprestano je sebi postavljao isto pitanje: Šta li je radila u onoj knjižari prethodne noći? Ili, još bolje, šta je sada tražila ovde? Među svim ovim ljudima? U ovoj raskoši? Sa tim muškarcem? Skroman stančić iznad knjižare i ova sala za prijeme sa pozlaćenim mozaicima na tavanici, mermernim podovima i blistavim kristalnim lusterima nikako nisu išli jedno uz drugo. Ona nije pripadala ovom svetu. Minijaturna kuhinja, veselo grgorenje džezve za kafu iz koje je dopirala sveza aroma tek pripremljenog espresa, to je bio njen svet. Jasno ju je video sklupčanu u uglu kratke sofe, one sa udobnim jastucima koje je privijala na grudi... Do đavola! Spustio je čašu sa ostacima šampanjca na mali sto. Pripremio je Nikon fotoaparat koji mu je visio oko vrata. Toliko je navikao na njega, da ga je doživljavao kao deo sopstvenog tela, nimalo mu nije smetalo što ga je okačio preko večernjeg odela. Izgledalo je da ni gomila, naviknuta da je fotografišu, ne primećuje njegov fotoaparat dok se Rivs probijao između njih ne skidajući pogled sa profila žene u belom. Upravo se rukovala sa belgijskim diplomatom sa kojim ju je upoznavao muškarac koji je stajao uz nju. Nagla se ka Belgijancu, nekoliko centimetara nižem od sebe i ljubazno mu se obratila. Rivs nije mogao da čuje sadržaj njihovog razgovora dok je podešavao fotoaparat i veštim pokretima ga prinosio oku. Igrao se objektivom sve dok mu se njene prefinjene crte lica nisu prikazale kristalno jasnim. Diplomata joj je zvanično ljubio ruku kada je fotoaparat škljocnuo. Odblesak blica ju je trgao, okrenula je glavu u smeru iz koga je došao. Ponovo je brzo podesio fokus dok joj je lice ispunjavalo objektiv. Osmeh joj je bio zbunjen, stidljiv, izgledala je kao da joj je neprijatno dok je pravio novu fotografiju. Ovoga puta ju je blic potpuno zaslepeo. Nekoliko puta je gustim trepavicama zatreptala skrivajući sive ženice pre no što je ponovo jasno progledala. Reporter je polako spustio fotoaparat dozvoljavajući svojim zelenim očima da je oprlje ljutitim, optužujućim pogledom. 5

Ljupki osmeh joj se zamrzao na usnama trenutak pre nego što se potpuno ugasio. Vidno je raširila oči. Tajanstveni sivi krugovi oko ženica su još malo potamneli. Ružičastim jezikom je pokušavala da ovlaži iznenada potpuno suve usne. Usne, kojima je oblikovala malo, iznenađeno, nemo slovo O. Rivs je primetio isti izraz čuđenja i opreza koji je ga dočekao prethodne noći. Pljuštala je kiša. Grmljavina je odjekivala uskim ulicama i odbijala se o kamene zidove starih građevina Lucerna u Švajcarskoj. Bio je potpuno mokar. Ali, u jednom trenutku je oluja postala nevažna. Kada je ugledao njeno lice kroz staklena vrata knjižare, sva ostala čula su mu utihnula, pružajući mogućnost vidu da uživa u prizoru njenog lika. Oh! uzviknula je Džordan Hedlok. Uplašeno je privila tešku knjigu na grudi dok je još jedan udar groma protresao izlog knjižare. Zatim je shvatila da grmljavina nije jedini uzrok zveketa stakla. Neko je kucao na ulaznim vratima. Sa vrha merdevina oslonjenih o policu sa knjigama mogla je jasno da vidi staklena vrata knjižare. Ali, kada ih je nekoliko sati ranije, po završetku radnog vremena, zaključala, spustila je i neprozirnu roletnu. Videla je samo siluetu osvetljenu povremenim odbleskom munje. Nije mogla znati ko to pokušava da se skloni od oluje i odlučno udara u njena vrata. Prema veličini senke zaključila je da se radi o muškarcu. Pokušavao je da vidi ima li koga u radnji, ruku savijenih oko očiju i pritisnutih o staklo. Džordan je čula kada je sočno opsovao, rečima koje niko nikada ne bi trebalo da glasno izgovori, posle čega je ponovo počeo da udara o staklo, još jače nego ranije. Polako se spustila niz merdevine dok joj je srce udaralo gotovo podjednako jako kao i dobovanje na vratima. Provukla se između polica sa knjigama i časopisima i stala na nekoliko centimetara od vrata. Odblesak munje prikazao joj je krupnu mušku figuru, raskrečenih nogu, sa rukama na kukovima. Neočekivani posetilac je postajao sve nestrpljiviji. Klecavih kolena, neodlučna, procenjivala je šta treba da uradi. Svakako je bilo rizično da otvori vrata nepoznatom, i pri tome besnom muškarcu u to doba noći. Ipak, sumnjala je da bi neko ko je počinio neki zločin tako glasno i javno pokušavao da privuče njenu pažnju. Možda mu je jednostavno potrebna pomoć. Možda mu je potreban lekar? Svakako je izgledao veoma uznemireno. Ne pruživši sebi priliku da se predomisli, prišla je vratima i podigla roletnu kako bi mogla da ga osmotri. Svetio iz knjižare obasjalo je široka pleća odevena u košulju natopljenu kišom i pripijenu uz telo. Košulja mu je bila raskopčana oko vrata. Radoznalim pogledom mu je prelazila preko lica i vrata. 6

Njegov izgled je probudio iskrenu žensku pažnju. Iako su mu pravilne crte lica bile smrknute, iako je delovao uznemireno, nije joj se činilo da joj od njega preti opasnost. Polako je odmerila odlučnu bradu, dug, tanak nos i zelene oči iznad kojih se izvijala jedna obrva, prekorevajući i nemo ispitujući. Kao da joj je govorila: Dakle, hoćeš li da nastaviš da buljiš u mene ili ćeš mi otvoriti vrata? Da, otvoriće mu. Ponovo je spustila roletnu, povukla rezu, okrenula mesinganu kvaku i širom otvorila vrata. Dve putne torbe koje do tada nije primetila pale su preko praga, za malo joj promašivši noge. Odskočila je u stranu kada su je kapi kiše poprskale po bosim stopalima dok su se torbe sa treskom rušile oko nje. Jedna braon, kožna druga plava, platnena. Muškarac je uleteo u prostoriju, par sekundi posle prtljaga, okrenuo se i zalupio vrata za sobom. Potom se ponovo okrenuo ka njoj, u nameri da kaže nešto grubo u vezi sa njenim oklevanjem da mu otvori, ali su mu reči zamrle na usnama kada ju je pogledao. Dugo su se nemo gledali, bezizražajno, zatečeno, samo su pokreti očiju otkrivali da se međusobno pažljivo odmeravaju. Posle svega nekoliko sekundi oboje su čuli disanje onog drugog. On je disao brzo i plitko zbog fizičkog napora kome je upravo bio izložen; ritam njenog disanja pratio je njegovo iz njoj još uvek nepoznatih razloga. Jedini drugi zvuk u prostoriji bilo je kapanje kapi kiše sa Rivsovog odela na popločani pod knjižare. Džordan je s mukom prva skrenula pogled i spustila ga ka podu gde se već formirala barica oko njegovih nogu. Da li imate peškir? upitao je nesvestan nereda koji je napravio. Molim? promuklo je progovorila, neuobičajeno uznemirena i dezorijentisana. Oh... oh... imam. Evo samo da... odmah ću... Odjurila je na drugu stranu prostorije, upalila svetio na stepenicama i uzverala se kao da je sami đavoli progone. Zgrabila je peškir sa najniže police u kupatilu, shvatila da ga je već upotrebila prilikom prethodnog tuširanja, bacila ga na zemlju, gunđajući sebi u bradu zbog sopstvene gluposti, i zatim otvorila ormarić sa čistim peškirima. Uzela je dva, za svaki slučaj. Zastala je na trenutak na vrhu stepenica, duboko uzdahnula tri puta i zatim sišla smirenijim, pažljivim korakom. Šta se to sa njom događa? Zatekla ga je na istom mestu; pogledom je pažljivo prelazio preko najbližih polica. Nagnuo je glavu kako bi pročitao jedan naslov i Džordan je pri metila kako 7

mu se kiša u blistavim potočićima spušta niz vrat i nestaje u okovratniku njegove košulje. Donela sam vam dva peškira. Čini mi se da su vam oba potrebna. Hvala kratko je odgovorio i zaronio lice u meki frotir. Posle nekoliko trenutaka je peškirom protrljao tamnu, razbarušenu kosu i vrat, nakratko ga zavukavši u raskopčan okovratnik košulje. Džordan je brzo skrenula pogled. Posmatrao je sve veću lokvu oko sopstvenih stopala. Baš sam vam udesio pod. Izvinite. U redu je. Samo ću ga prebrisati. Ko... Do đavola, još jednom se izvinjavam. Ja sam Rivs Grant. Naglo joj je pružio ruku i Džordan se u poslednjem trenutku suzdržala da ne odskoči unazad. Iz nekog razloga joj se učinilo da je veoma opasno da ga dodirne, makar i samo u činu prijateljskog rukovanja. Nije sasvim jasno mogla da definiše opasnost koja joj je pretila od njegovog dodira; samo je znala da bi fizički kontakt sa njim bio opasan po nju. I bio je. Prenebregnula je besmisleni oprez i prihvatila ispruženu ruku. Onog trenutka kada je prstima obuhvatio njenu šaku, mišići oko njenog srca su se zgrčili, te je par trenutaka bila uverena da nikada više neće moći da slobodno udahne. I laknulo joj je kada je nesvesni deo njenog mozga preuzeo kontrolu i omogućio joj da uvuče dovoljno vazduha kako bi tiho promrmljala: Džordan Hedlok. Činilo joj se da okleva da joj pusti ruku, te je ona oslobodila svoje utrnule prste iz njegovog stiska. Hvala vam što ste me pustili unutra rekao je. Šta ste radili napolju u ovo doba noći i po ovakvom vremenu? Jeste li baš mene tražili? Tužno se nasmejao. Nisam. Kamo sreće da je tako jednostavno. Doputovao sam danas poslepodne, predveče, zapravo. Nikada ranije nisam bio u Lucernu i poželeo sam da malo upoznam grad pre no što pronađem hotel. Izašao sam iz taksija, malo prošetao oko jezera, večerao i zatim krenuo u šetnju starim delom grada. Oluja je naišla iznenada. Shvatio sam da sam se beznadežno izgubio. Postiđeno se nasmešio, dečački očaravajuće. Naterao ju je da se nasmeje. Nemojte biti toliko strogi prema sebi. Ovde je lako izgubiti se ukoliko ne poznajete stari grad. Tako je, ali ja sam iskusan putnik. Obišao sam čitav svet i imam reputaciju osobe koja se dobro snalazi. Nadam se da me nećete odati i ugroziti mi dobar glas. Obećajte zaverenički je prošaputao. 8

Obećavam odgovorila je podjednako utišanim tonom. Zatim ga je upitala: Kojim se to poslom bavite koji vas odvodi u najudaljenije tačke kugle zemaljske, gospodine Grante? Ja sam fotoreporter i novinar. Najčešće slobodni strelac. Ponekad radim za velike novinske agencije kada neki od njihovih novinara nisu na raspolaganju. Širom je otvorila oči iznenada prepoznavši ime. Rivs Grant. Vi ste R. Grant? Potvrdno je klimnuo glavom. Često sam viđala vaše fotografije. Puno čitam novine. Nasmešila se i širokim pokretom ruke pokazala na obližnje police. Sigurno vam je posao veoma uzbudljiv dodala je. Skromno je slegnuo ramenima. Pa, pomaže mi da platim račune i kiriju. Odnosno, mogao bih da plaćam kiriju da imam stalnu adresu. Uglavnom živim po hotelima objasnio je. U svakom slučaju, ne možete ni zamisliti kako sam se osećao kada sam ugledao vašu knjižaru. Lutao sam po kiši više od pola sata, a onda sam ugledao upaljeno svetio. Nisam poverovao svojim očima kada sam ugledao natpis na vratima. Knjige i novine na engleskom jeziku! Božji glas u tamnoj noći, svetionik u oluji dramatično je izjavio i ponovo je nasmejao. Nije ni blizu tako impresivna odgovorila je smešeći se. Ali, drago mi je da vam je bila od pomoći. Da li imate telefon? I da li možete da mi preporučite hotel pre no što vam potpuno upropastim pod? Odgovor je potvrdan po oba osnova. Okrenula se ka pultu na kome se nalazila starinska kasa i izvukla telefon zajedno sa izgužvanom turističkom brošurom. Kakav hotel želite? Na obali jezera ima odličnih hotela, ako vaš budžet... Svi troškovi su mi plaćeni odgovorio je široko se osmehujući. Vi odaberite. Važi. Prinela je slušalicu uhu i zatim zastenjala. Oh, ne! Nešto nije u redu? Telefoni ne rade. Žao mi je. Ponekad, kada protutnji ovako snažna oluja... Ućutala je tužno ga gledajući. Ponovo je slegnuo ramenima. Ne brinite zbog toga. Naći ću neki smeštaj ako mi date uputstva kako da se izvučem odavde. Ali, po ovoj kiši? pobunila se. Zašto ne ostanete još malo? Samu je sebe iznenadila ovim rečima, a njegove obrve su se izvile u izraz zabavljenog čuđenja. Požurila je da doda, trudeći se da prikrije neprijatnost. Možda će uskoro prestati. 9

Pogledao je kroz prozor u oluju koja je i dalje besnela. Činilo se da su munje i gromovi još snažnije i češće parali nebo. Nisam baš neki mazohista priznao je. Ostaću još malo. Da li sam vas prekinuo u nekom poslu? Niste... samo sam raspoređivala neke knjige. Pokazala je ka merdevinama. Onda insistiram da vam pomognem dok sam ovde. Nema potrebe, sve to mogu da odložim za kasnije. Ja... Vaš sam dužnik rekao je. To jest, ako vam ne smeta moja mokra odeća. Smetala joj je, ali ne na način na koji je on mislio. Fina tkanina njegove plave košulje bila je i dalje vlažna i prilepljena za snažni grudni koš i mišiće na stomaku. Farmerke, ionako tesne, na sličan način su mu obavijale uske kukove i vitke, duge butine. Ne smeta mi odgovorila je drhtavim glasom. Ni ja nisam baš odevena za posete. Iznenada, po prvi put od kada mu je otvorila vrata, postala je svesna sopstvenog izgleda. Pošto je zatvorila knjižaru, spremila je sebi laganu večeru, istuširala se i obukla najudobniji par pantalona i mekani, pamučni džemper. Kosu je šnalom od kornjačinog oklopa prikupila u nemaran konjski rep. Bila je bosonoga. I bez grudnjaka, Što su njegove zelene oči odmah primetile dok je pažljivo odmeravao njeno vitko telo. Kao da ju je taj pogled uznemirio, Džordan je osetila kako joj bradavice pupe pod mekim ružičastim pamukom i naglo se i uspaničeno okrenula, trudeći se da se opusti. Zašto nije na sebi imala neku od svojih praktičnih suknji ili poslovnih kompleta? Ova neobavezna odeća dodavala je još koji stepen intimnosti ovom ionako sasvim bizarnom spletu okolnosti. Ali prisnost je bila prisutna i gotovo opipljiva. Pri svakom pogledu na Rivsa Granta protresali su je blagi strujni udari iščekivanja. Šta je to iščekivala? Čitava stvar je postajala sve apsurdnija i bila je sasvim sigurna da haos vlada samo u njenoj glavi. On ga nije bio svestan. Zapravo, kada ga je ponovo pogledala, on je klečao sa vlažnim peškirom u ruci i brisao baricu koju je napravio. Molim vas, ne trudite se oko toga rekla mu je dok se spuštala niz merdevine sa gomilom knjiga u naručju. Mislim da mi se odeća malo prosušila. Malo će me manje gristi savest što sam vam ovako upao u knjižaru ako pokupim ovu vodu sa poda. Da li ovde živite? iznenada je upitao. 10

Da odgovorila je. Iznad knjižare se nalazi mali stan. Ovde sam već tri godine. Tri godine? Izgledao je iznenađeno. Vi ste Amerikanka. Iako to nije bilo pitanje, ona je odgovorila kao da jeste. Jesam. Sa Srednjeg zapada. Pre tri godine sam se našla na životnoj prekretnici i otputovala prvo u London. Poslovni prijatelji mog oca su mi pomogli da dobijem ovaj posao. Širom Evrope postoji lanac ovakvih knjižara i novinarnica na engleskom jeziku, najčešće u malim gradovima, gde je teže doći do američke i britanske štampe. Naravno, naši klijenti su uglavnom turisti kojima je engleski maternji jezik. Šta se desilo pre tri godine? Zbog čega ste se našli na prekretnici? Kao da ništa sem toga nije čuo, kao da se usredsredio na jedini deo njene priče koji nije želela da sa njim podeli. Isprva je pomislila da bi trebalo da mu odbrusi da ga se to ne tiče i prede na drugu temu. Međutim, dok ga je posmatrala sa vrha merdevina, u njegovim zelenim očima pročitala je iskreno interesovanje za iskren odgovor. Snažnu ruku, čiji su spretni prsti tako lako rukovali osetljivom fotografskom opremom, spustio je tik uz njeno boso stopalo. Skrenula je pogled i promrmljala: Suprug mi je preminuo. Trudila se da prikrije drhtanje ruku ređanjem knjiga na najvišoj polici. Bilo joj je potrebno mnogo više nego obično da ih poređa onako kako je zamislila. Šta to stavljate gore? upitao je, prekidajući tišinu koja se opasno odužila. Knjige iz oblasti filozofije i religije odgovorila je. Bestseleri idu na niže police. Što su pikantniji, to se vidnije izlažu, da budu nadohvat ruke. Pogledala ga je sa visine i vragolasto se nasmešila. Glasno se nasmejao. Dobra strategija rekao je. Evo, ovo su poslednje. Pružao joj je poslednji naramak knjiga i ona se nagla da ih prihvati. U tom trenutku je još jedan odblesak munje osvetlio nebo. Posle pucketave eksplozije, svetla su se pogasila. Džordan! Na trenutak je izgubila ravnotežu, ali ju je on spretno obuhvatio oko struka i zadržao na merdevinama. Jesi li dobro? upitao je u iznenadnoj pomrčini. Jesam odgovorila je bez daha. Grejale su je njegove ruke kroz pamučnu tkaninu tankog džempera. Pažljivo je nogama opipavala prečke na merdevinama dok je silazila i dok nije osetila pod bosim stopalima. 11

Mislim da ćeš iz Lucerna poneti prilično neprijatne uspomene usplahireno je prokomentarisala. Još uvek ju je grlio oko struka. Ja bih rekao da su mi prvi utisci savršeni. Glas mu je bio zvonak; iznenadio ju je intenzitet njegovih reči. Gotovo neprimetno je pomerao ruke nagore dok je nije obuhvatio oko rebara. Idem po sveće rekla je drhteći. Pripremljena sam, ovo nam se često događa. Brzo se odmakla od njega. Odmah se vraćam. Oh, ne, ne plašim se mraka rekao je. Pratim te. Zakačio je palac za gajku na pojasu njenih pantalona, zbog čega mu se pesnica našla na oblini njenog kuka. Samo napred. Polako je prolazila između polica i štandova sa knjigama i časopisima, saplićući se u mraku, sve vreme potpuno svesna visoke siluete koja ju je pratila u stopu i sudarala se sa njom na svakih par koraka. Moramo da skrenemo nadesno ka stepenicama. Veoma su uske. Tik uz tebe sam rekao je i spustio i drugu ruku na njen struk. Bilo im je potrebno nekoliko minuta da se popnu mračnim stepenicama. Čak ni povremeni odblesci munje nisu obezbeđivali dovoljno svetla u uskom hodniku. Evo nas rekla je sa olakšanjem kada su stigli na sprat. Nije se plašila mraka, ni oluje, ni nestanka struje. Bila je prestravljena osećajima koja je u njoj izazivao taj muškarac, sopstvenom reakcijom na njegov dodir. Ruke su joj drhtale potpuno beskorisne. Prokletstvo promrmljala je sebi u bradu. Šta se desilo? Progovorio je odmah iza nje. Nije ga čula dok joj je prilazio, trgla se i ispustila kutiju sa šibicama. Jesam li te uplašio? zabrinuto je upitao. Jesi. Izvini. U redu je. Ne mogu da upalim šibicu. Bilo joj je strašno važno da bilo kakva svetlost raznese svu tu tamu. Potpunu tamu, previše prisnu, previše spajajuću. Njegova bliskost ju je činila nervoznom i napetom. Podigao je kutiju šibica koju je ispustila na kredenac. Bio mu je dovoljan jedan energičan pokret ruke da upali palidrvce. Hvala ti promrmljala je i približila sveću plamenu. Pogledala ga je i shvatila da mu je lice nepotrebno blizu njenom. 12

Nema na čemu odgovorio je. Blago se nagnuo dok je ona nepomično i bez daha stajala misleći da će je poljubiti. Umesto toga, blago je dunuo i ugasio Šibicu. Tanak stub dima im je razdvajao lica. Da li je osetila olakšanje ili razočaranje? Užurbano se okrenula i pošla ka vratima koja su povezivala minijaturnu kuhinju sa dnevnom sobom. Ovde imam još sveća rekla je kao da se pravda. Brzo je prelazila preko sobe obasjana malecnim krugom svetlosti sveće i na svakih par koraka zastajala kako bi upalila još jednu mirišljavu sveću. Uskoro se soba kupala u blagoj, mirisnoj svetlosti. Kada si rekla da imaš još sveća, pomislio sam na još jednu-dve šalio se stojeći na kuhinjskim vratima pošto ih je popalila petnaestak. Tu su više iz estetskih razloga, ali kao što vidiš, ponekada su i veoma korisne. Stajala je zbunjena, bosih stopala ljupko stisnutih jedno uz drugo, ruku obavijenih oko tela. Šta sada? Da li želiš kafu? upitala je. Bez struje? Imam štednjak na gas. Odlično. Baš bi mi prijala. Prošla je pored njega, držeći u ruci jednu veću sveću na mesinganom svećnjaku. Pomerio se u stranu, ali je ipak morala da se okrene postrance dok je ulazila u kuhinju. Nemoj osećati obavezu da me zabavljaš rekao je dok je vodom punila džezvu za italijanski espreso ali, zaista mi se ne dopada ideja da lutam lavirintom ovih uličica bez uličnog osvetljenja. Nasmešila mu se preko ramena dok je sipala kafu u metalnu korpicu. Kakva bih ja to Amerikanka bila kada bih odbila da pružim pomoć i okrilje svom zemljaku? Odakle si Rivse? Rivse? Već mu se neformalno obraćala imenom. Odrastao sam u Kaliforniji. Diplomirao na Kalifornijskom univerzitetu u Los Anđelesu1. Počeo profesionalno da se bavim fotografijom tokom studija. Upalila je ringlu i spustila džezvu. Slušaj, da li bi ti smetalo ako bih te zamolio da se presvučem? Još uvek sam prilično mokar. Da... hoću da kažem, ne, ne bi mi smetalo. Naravno. Verovatno ti je već užasno neprijatno. 1 University of California at Los Angeles (UCLA): jedan od najprestižnijih američkih državnih univerziteta, (prim. prev.) 13

Idem dole, presvući ću se u knjižari. Nemoj. Idi u kupatilo. Evo, ponesi sveću i idi po svoje stvari. Ponovo je užurbano prošla pored njega i donela mu još jednu sveću iz dnevne sobe. Hvala rekao je, prihvatio sveću i krenuo niz strme stepenice. Izgledalo je da se već dobro snalazi, iako se svega par minuta ranije saplitao, čvrsto se pridržavajući za nju kao da mu život od toga zavisi. Brzo se vratio i Džordan ga je poslala u kupatilo kroz spavaću sobu, u sebi se nadajući da je bar koliko toliko u pristojnom stanju. Znala je da je bar jedan peškir na podu. Kao i većina osoba koje žive same, nije obraćala previše pažnje na urednost. Kafa je bila spremna kada se vratio, u novom paru farmerki, drugoj sportskoj košulji, svetložute boje, i... u čarapama. Bez cipela. Kafa dobro miriše rekao je s vrata. Izvoli, sedi. Izneću je u dnevnu sobu. U kuhinju jedva da staje i jedna osoba. Kada je unela poslužavnik sa kafom, mlekom, šećerom, dvema kašičicama i dvema šoljicama sa tacnama, zatekla ga je opruženog na sofi, udobno zavaljenog među mekim jastucima u jednom uglu. Sipala je mirisnu kafu koja se pušila u jednu šoljicu i upitala: Kako je piješ? Crnu i bez šećera. Naučio sam da živim bez mnogo luksuza putujući po svetu, pa sam navikao da pijem kafu kakva god da mi se ponudi. Otpio je gutljaj vrele tečnosti. Ako me čulo ukusa ne vara, ovo je američka kafa. Nasmejala se. Roditelji mi je šalju svakih nekoliko meseci. Ah, odlična je. Zadovoljno je coknuo usnama. I sebi je sipala kafu i smestila se u suprotni ugao sofe. On je sedeo dugih nogu ispruženih ispred sebe. Ona je svoja stopala podvukla pod butine. Šta ti još nedostaje od kuće? Pitanje je postavljeno uzgred, gotovo previše neusiljeno. Da li je u njemu bilo više od površne radoznalosti? Američki komfor. Restorani brze hrane. Moja omiljena serija. Nasmejao se. I gotovo ništa više. Nedostaju mi roditelji, mada su mi bili u poseti prošle godine. Lucern je veoma prijatan grad. Švajcarci su inteligentni, vredni i ljubazni ljudi. Puno sam putovala po Evropi. Planiram da jednoga dana pišem o tome. I ti si retko u Americi, Rivse. Šta tebi nedostaje? Svakako ne žena, pomislila je dok je on ćaskao o nebitnim stvarima. On sigurno nikada nije bez žene. Pod blagom treperavom svetlosti sveća kosa mu je poprimila bakarni odsjaj dok mu se buntovno kovrdžala oko čela. Jagodice ispod 14

očiju bile su poprskane pegicama koje nije primetila na grubom, fluorescentnom osvetljenju u knjižari. Svaka ponaosob, njegove crte lica nisu bile lepe u klasičnom smislu. Nos mu je bio malo preuzak. Usta gotovo preširoka. Brada malo previše odlučna. Ali imao je fantastične zelene oči, oivičene gustim, oštrim trepavicama. Ipak, sve u svemu, bio je drsko privlačan. Odisao je pretećom muževnošću kojoj nijedna žena ne bi mogla da odoli. Odeću je nosio nemarno. Čistu košulju nije zakopčao ni koliko onu koju je upravo skinuo, a kovrdžave maljice na grudima jasno vidljive kroz otvorene krajeve bile su više nego privlačne. Džordan je shvatila da je prestao da govori. Još kafe? upitala ga je, trudeći se da udahne dovoljno vazduha kako bi do kraja izgovorila tih par reci. Ne, hvala ti. Ponovo je u sledila tišina. Netremice ju je posmatrao dok ih je razdvajao samo jedan ukrasni jastuk na sofi. Nesvesno, automatski, nagnuo se preko jastuka i uhvatio je za ruku koju je držala na butini. Nije je povukla. Sveće su bacale džinovske senke po zidovima udobne sobe. Malter na jednom zidu je bio sljušten, a gole starinske cigle doprinosile su šarmu prostorije. Zanimljivi posteri sa koncerata, baletskih predstava i umetničkih izložbi u mesinganim ramovima ukrašavali su ostale zidove. Visoki, široki prozori na jednom zidu bili su prekriveni zavesom sa indijskom šarom u zlatnim i braon tonovima. Ista tkanina prekrivala je sofu i jastučiće na starinskoj kožnoj fotelji. Drveni pod, koji je sijao patinom koju samo dugi vek trajanja može da proizvede, bio je tu i tamo prekriven prostirkama koje ni na koji način nisu umanjivale njegovu lepotu. Dopada mi se tvoj stan. Palcem je hipnotišući iscrtavao krugove po njenom ručnom zglobu, a zatim ga je spustio kako bi joj istražio središte dlana. Nije gledao u stan. Gledao je u njena usta. Hvala ti brzo je odgovorila. Sama... lično sam ga uredila. Ja sam i sofu presvukla i zavese sama sašila. Divne su odgovorio je, ali su mu oči počivale na njenim grudima, ne na zavesama. Grčevito je progutala vazduh dok je pogledom ponovo prelazio preko njenog lica i suočio se sa krupnim sivim, zamagljenim očima. Rivsa nikada ranije ničije oči nisu toliko privukle. Neuobičajeno svetlo-sive, bile su još izražajnije zbog tamnoplavih krugova oko tajanstvenih zenica. Ipak, njihova jedinstvenost nije se mogla objasniti samo fizičkim opisom. Posedovale su sopstveni život i dušu. Plave trake koje su okruživale sive zenice su se, činilo se, širile i sužavale 15

rukovođene sopstvenom voljom, dozvoljavajući tek poneki kratak uvid u suštinu mlade žene. Za Rivsa Granta je odjednom postalo neobično važno da spozna sve tajne koje su se krile iza tih očaravajućih očiju. Džordanino srce je divlje udaralo da je pomislila da ga i on sigurno može čuti ili primetiti kako joj treperi tkanina pripijenog džempera zategnuta preko grudi. Oči su mu bile previše ubedljive, telo previše toplo, ruka kojom ju je i dalje milovao vrela. Boreći se sa nagonom da mu se približi, povukla je ruku u nameri da je oslobodi. Nije se lako predao. Još jednom ju je odlučno cimnula i rekla: Ako nećeš više kafe, odneću ovo u kuhinju. Oslobodio joj je ruku i posmatrao je dok je slagala stvari na poslužavnik. Prsti su joj drhtali toliko da se plašila da će joj sve poispadati. Verovatno bi trebalo da proverim da li je telefon proradio rekao je nevoljno. Vraćala se u dnevnu sobu pošto je odložila poslužavnik na kuhinjski sto, kada je on spustio slušalicu. Preklinjuće ju je pogledao i rekao: I dalje ne radi. Odblesak munje i prasak groma propratili su njegovu objavu. 16

2. Poglavlje Zašto ne ostaneš ovde? Izgovorila je to pre no što je promislila koliko je to mudra odluka. Znala je da on želi da ostane. U tom trenutku nije razmišljala o ozbiljnosti mogućih posledica. Nisu je plašili očigledni rizici. U datoj situaciji je to bila prava odluka. Mislio sam da me nikada nećeš pitati. Široko se osmehnuo. Kako bi ga sprečila da donese pogrešne zaključke o njenoj spontanoj ponudi, požurila je da doda: Možeš da uzmeš moju spavaću sobu. Ja ću spavati ovde na sofi. Ni govora odgovorio je i galantno se naklonio. Dama svakako mora da sačuva svoj krevet. Ja ću spavati na sofi. Ali ti čak ne možeš ni da staneš na sofu pobunila se. Kad bi samo videla neka mesta na kojima sam spavao na različitim zadacima, shvatila bi koliko mi je ova sofa privlačna. Pa, ako si siguran... Siguran sam. Važi. Možeš u kupatilo dok ti ja ovde pripremim ležaj. Razumem. Salutirao je, podigao jednu od dve putne torbe koje je nešto pre toga doneo iz prizemlja i krenuo u kupatilo. Vratio se par sekundi kasnije i uzeo jednu sveću. Sarkastično se osmehujući ponovo je nestao iza vrata kupatila. Džordan je ubrzano vadila ćebad i posteljinu iz ormara u svojoj spavaćoj sobi i nasmešila se kada ga je začula kako zvižduće uz šuštanje vode. Spretno je pretvorila sofu u udoban krevet. Jedan od jastuka je uvukla u čistu jastučnicu i snažno ga protresla. Po ko zna koji put je poravnavala čaršave kada ga je čula kako joj se približava s leđa. Pranje zuba na svetlosti sveća je neverovatno seksi iskustvo otegao je. I dalje je bio obučen, ali mu je okovratnik bio vlažan posle umivanja. Razborito je odlučila da ne odgovori na njegovu provokativnu izjavu. Treba li ti još nešto? tiho ga je upitala. Spustio je torbu pored nogu i u tri koraka se našao tik ispred nje. Ne. Dok sam živ ću pamtiti tvoju gostoljubivost, mala moja američka rođako. 17

Pre no što je i naslutila šta namerava, spustio joj je ruke na ramena i nagnuo se da je poljubi. Usnama je dodirnuo njene u odlučnom, zvučnom prijateljskom poljupcu zatvorenih usta. Ništa strašno, pomislila je zdravorazumski. Ali kada je trebalo da se povuče, nije to učinio. Ruke su mu i dalje bile na njenim ramenima. Zapravo, prstima je preko njih prelazio pokretom veoma nalik milovanju. Usne su mu i dalje lebdele nad njenima. Dah mu se mešao sa njenim, zaključio je da ga taj miris opija i sa radošću udahnuo aromu nevidljive pare koja im se izvijala iz usta. Shvatajući njenu zbunjenost i neodlučnost kao poziv, oklevajući je usnama okrznuo njene, jednom, dva puta, a zatim ih potpuno oslonio o nežnu kožu. Pojačavao je pritisak sve dok nije zaključila da je zaista ljubi. Kako bi lako bilo prepustiti se tom poljupcu, nasloniti sa na njegovu snagu, dozvoliti da u nju prodre vrelina koju je odašiljalo njegovo telo. Ali iskonska energija i osećaj spokojstva u njegovom zagrljaju su je plašili. Potpuno odsustvo sopstvene volje ju je uznemirilo. Ako mu se preda, biće to potpuna kapitulacija, a to nije smela sebi da dozvoli. Prinela je ruke njegovim ramenima i nevoljno ga odgurnula. Prihvatio je njeno odbijanje i uzmakao unazad. Laku noć promrmljao je dok ju je proždirao očima. Laku noć odgovorila je, podigla sveću i pojurila ka spavaćoj sobi. Oslonila se bespomoćno o zatvorena vrata i pokušala da smiri disanje. Kada je osetila da joj se vraća snaga i puls umiruje, ušla je u kupatilo. Nanela je noćnu kremu na lice, oprala zube, i raspustila kosu. Sve te rutinske radnje obavila je mehanički, sve vreme razmišljajući o odluci koju je donela par minuta ranije. Na šta li su sve spremne njegove usne kada dozvoli strasti da se razbukta? Ruke kojima joj je milovao ramena nagoveštavale su veštinu i sposobnost za čulno uživanje. Ludost! Grdila je sebe dok je svecu prenosila u spavaću sobu. On je jednostavno ljubazan. Bio je to poljubac u znak zahvalnosti. Prijateljstva. Sunarodnika u inostranstvu. Ništa više od toga. Spustila je sveću na noćni stočić, sklonila pačvork prekrivač i otkrila čaršave jarkih boja. Nervoznim prstima je otkopčavala dugme na pantalonama kada su se vrata iza nje besčujno otvorila. Samo je još jedna sveća gorela na niskom stolu u dnevnoj sobi, ali je Džordan jasno videla da je na sebi imao samo donji deo pižame, nisko spušten na kukove. Njegova silueta je potpuno zaklanjala vrata, raširenih ruku, dlanova oslonjenih o ragastov. 18

Zurila je u njega sa mešavinom straha i uzbuđenja. Jednu ruku je prinela grlu kako bi umirila srce koje je pretilo da iskoči iz grudi. Drugu je spustila na stomak uzalud pokušavajući da primiri uznemireno treperenje. Osetila se bespomoćnom, zarobljena u klopci iz koje nije bilo moguće pobeći. Bekstvo? Da li uopšte želi da beži? Hoćeš li da vrištiš? tiho je upitao. Krenuo je ka njoj. Ne znam iskreno mu je odgovorila, očajno odmahujući glavom. Zastao je na par koraka od nje. Sada je mogla jasno da sagleda svu veličanstvenost njegovog stasa i da sebi prizna da nijedan muškarac do tada u njoj nije probudio ovakve ženstvene instinkte kao ovaj sada. Mislim da neću prošaputala je. Zatim joj je rukama obuhvatio lice i nagnuo joj glavu unazad kako bi je poljubio. Zatvarala je oči dok je mrmljala: Ne, neću da vrištim. Ovog puta nije bilo oklevanja. Divljim poljupcem joj je zarobio usta. Zatim ih je otvorio i bez rasprave prisvojio. Odlučno je zahtevao, a ona mu se predala bez otpora, rastvorila je usne i priznala mu da je njegova. Jezikom je senzualno trljao njen i zatim nastavio dublje istražujući tajne njenih usta. Otkrivao ih je jednu po jednu. Obgrlio ju je obema rukama. Spustio joj je dlanove na struk i privukao je bliže sebi sve dok im se tela nisu stopila u jedno. Usnama ju je zadirkivao, prelazeći joj preko lica i izbegavajući njena usta koja su ga tražila. Kada joj se oteo tih, zahtevan jecaj, nagradio je njenu upornost i ponovo joj pritisnuo usne u strastan poljubac. Podigla je ruke i uplela prste na njegovom vratu. Pali su na krevet zajedno, ne razdvajajući se, legli na jastuke koji su ih dočekali kao da im je oboma tu oduvek mesto. Podigao je glavu i pogledao je užarenim očima. Brzo je govorio, kao da je do tog trenutka razmišljao o svemu što želi da joj kaže i da sada, kada mu se ukazala prilika, ne želi da bilo šta izostavi. Imaš divnu kosu. Tako je tamna i sjajna. Prstima je prolazio kroz svilenkaste pramenove. Ten ti je savršen, ne treba ti šminka. Oči... Oh, bože, prelepa si, Džordan. Poljubi me ponovo. Molim te. Nije bilo potrebno da je dodatno ubeđuje. Prstiju zarobljenih u njegovoj zamršenoj kosi privukla mu je lice ka svome. Usne su im se srele, podjednako željne, vrele i vlažne i u potrazi za umirenjem te novootkrivene žeđi koja im se učinila neutoljiva. Oprostio se od vrela njenih usana kako bi joj ljubio obraz i uho. Kušao je njenu ušnu školjku jezikom nalik grubom baršunu. Džordan je vrhovima prstiju pretraživala snažne, napete mišiće na njegovim ramenima dok joj je on hirovitim 19

usnama prelazio preko vrata. Precizno, polako, zavukao je ruku između njihovih tela i dlanom joj obuhvatio dojku. Nestašnim palcem je milovao napupelo središte koje je drsko tražilo zadovoljenje. Rivse zastenjala je i izvila se ka njemu. I tada joj je postalo jasno šta radi. Do pre sat vremena nije ni poznavala ovog čoveka. Sada je sa njim u krevetu, dozvoljava mu, ne, moli ga, da je ljubi i miluje kao niko nikada pre. Ovo nije tek obično ljubakanje. Ovo je vođenje ljubavi. Sa potpunim strancem! Da li je potpuno izgubila razum? Ovo mora da prestane. Odmah. Ali, ruke su mu već bile pod njenim džemperom i upoznavale se sa oblinama njenih grudi. Rivse, molim te... ne... preklinjala ga je. Ne... ne mogu... Ja ne radim ovakve stvari... Ja radim, Džordan. Ja radim. Ali ne ovako. Nikada ranije nije bilo kao sada. Zatim joj je prevukao džemper preko glave; ležala je potpuno izložena njegovom vrelom pogledu. Gospode dahtao je dok ju je gutao očima. Nežno ju je milovao i sa divljenjem posmatrao kako joj bradavice reaguju brzo, spremno, željno na dodire njegovih prstiju. Zažmurila je posramljena tim ispitivačkim pogledom i sopstvenim odgovorom na njegov dodir. Usnama joj je obuhvatio dojku. Bradavica je upoznala slatko gurkanje njegovog jezika. Povukao ju je nežno, ali je ona taj pokret osetila duboko, u samoj srži svoga bića, pokret koji je potpalio oganj koji joj je prokuljao venama ostavljajući za sobom razoran požar. Tiho je uzviknula njegovo ime. Podigao je glavu i uznemireno upitao. Da li sam te povredio? Ne, ne jecala je i zgrabila mu glavu obema rukama, ponovo je privukavši ka sebi. Džordan mrmljao je usana pripijenih uz njenu rosnu kožu. Divna si. Usnama je nastavio da je muči i zadirkuje i znala je da je sve izgubljeno. Bitka je bila gotova pre nego što je i počela. A on je pobedio jer nije ni bilo protivnika. Predala se. Želela ga je baš koliko i on nju. Nije se usprotivila kada joj je skinuo pantalone i prevukao joj ih preko nogu zajedno sa gaćicama. Ustao je i brzim pokretom odvezao učkur na pižami i spustio je niz noge na pod. Ponovo je legao i privukao je sebi. Pomerao se uz nju, uživajući u razlikama između njihova dva tela. Njegova noga, kože ogrubele od maljica ležala je preko njene, teška i zaštitnička. Prsima je prelazio preko njenih grudi, golicao ih kovrdžavim maljicama koje su ih prekrivale. Palcem ju je milovao po obrazu dok ju je dugo i strasno ljubio. 20

Rukom joj je milovao satensku kožu na kuku, na butinama, između njih. Oštro je udahnuo, baš kao i ona, kada je dodirnuo kapiju njene ženstvenosti. Bila je podatna i spremna za njegova milovanja. Trljao se o nju sa zahvalnošću. Džordan, tako je dobro milovati te. Neverovatno dobro. Prstima je kao čarobnim štapićem kupao njeno telo iskrama ekstaze duginih boja. Vrelim poljupcima joj je obasipao dojke. Nastavio je da se svojim telom trlja o njeno. Sa svakim pokretom, sa svakim tihim uzdahom, preklinjala ga je da dalje istražuje. Kada nije mogla da izdrži više, čvrsto ga je privila uz sebe. Izdigao se nad njom, i uzdržao se dovoljno dugo kako bi je promuklo upitao: Džordan, postoji li bilo šta zbog čega ne bi trebalo ovo da uradim? Da! Bilo je stotinu razloga. Hiljadu. Slika drugog lica joj se pojavila pred očima, ali je ona odbila da je vidi. Toliko ga je želela da ništa više nije bilo važno. Rivs ju je ljubio, milovao, kao nijedan muškarac pre njega. Nije mogla da se odupre uspavanoj strasti koju je u njoj probudio. Ništa od ovoga ne bi trebalo da se događa. Ali događalo se. I ona je želela da se dogodi. Odrično je odmahnula glavom na jastuku. Ne, nema nijednog razloga. Spojio se sa njom sa takvom predanošću da je ona u nastupu strasti prodahtala njegovo ime. Tako, Džordan, tako šaputao joj je promuklo u uho. Dobro je. Fantastično. Savršenstvo spajanja nije promaklo ni njihovim strašću pomućenim umovima. Oboje su primetili harmoničnost pokreta. Ritam kojim su se kretali kao da je bio uvežban. Nisu se uzdržavali. Nije bilo ograda, sve inhibicije su bile prognane. Nisu ni žurili. Svaki pokret je bio proračunat tako da onom drugom pruži maksimalno zadovoljstvo. Milovanja su im bila spora, provokativna, sa jedinom namerom da zadovolje. Opijeni jedno drugim pozdravili su eksploziju ekstaze. Potresla ih je istovremeno. Rivs je zario lice duboko u udubljenje njenog ramena. Džordan ga je grčevito stezala i slavila ispunjenje. Ne razumem ovo. Još mu se malo približila i spustila obraz na tamne malje na njegovim grudima. Šta tu ima da se ne razume? tiho je upitao. Grlio ju je jednom rukom dok joj je drugom milovao kosu. Ovo ne liči na mene... Nikada nisam... nisam bila ni sa jednim muškarcem od kada mi je muž umro stidljivo je priznala. Verovatno joj neće poverovati. I njoj je bilo teško da poveruje u to što je govorila. 21

Podigao je glavu sa jastuka i zagledao se u njeno lice, u senci jedine sveće koja je gorela na noćnom stočiću. Kažiprstom joj je prešao preko obraza, još rumenog od vođenja ljubavi. Ne moraš da mi se pravdaš ili da objašnjavaš. Mislim da sam i sam shvatio. Podigla je pogled ka njemu. Da li sam bila toliko trapava? upitala je. Bila si savršena. Nežno ju je poljubio u usta. Ali imao sam osećaj da nisi tako često bila sa muškarcem. Ponovo je zaronila lice u udolinu njegovog ramena, a on se tiho nasmejao njenoj postiđenosti. Dugo su ležali tihi i zamišljeni, zadovoljni u osećaju topline, dodira, mirisa, bliskosti. Tiho i ohrabrujuće je rekao: Pričaj mi o svom mužu. Ruka kojom ga je milovala po rebrima, iznenada se ukočila. Venčali smo se čim sam završila fakultet. Bili smo u braku četiri godine. Poginuo je u saobraćajnoj nesreći. Žao mi je. Sigurno ti je bilo veoma teško. Uzdahnula je. Bili smo razdvojeni kada je poginuo, Rivse. Čarls je bio prodavac, neuspešni prodavac. Menjao je poslove, jurio za vetrenjačama, nikada nije racionalno razmišljao. Godinama sam ga pratila od grada do grada, od države do države, sve vreme u nadi da ću uspeti da se skućim pre nego što bi se ponovo vratio kući i objavio da je pronašao novi projekat i da ponovo moramo da se selimo. Konačno mi se smučio taj nomadski način života i ostavila sam ga. Dobila sam posao u jednim novinama. Pisala sam za rubriku o društvenim događajima. Nije to bio uzbudljiv život, ali je bio stabilan. Čarls me je neprestano preklinjao da mu se vratim, ali sam ja odbijala. Tražila sam da mi obeća da će se skrasiti. Poginuo je nekoliko meseci kasnije. Rivs je duboko uzdahnuo i privio je bliže sebi. Nadam se da se ne osećaš krivom zbog toga što se dogodilo. Gorko se nasmejala. Verovatno bih se tako osećala da se posle njegove smrti nije pojavila njegova devojka da me upozna i da mi sa grižom savesti prizna sve gnusne detalje njihove veze. Bili su ljubavnici i pre no što sam se ja iselila. Zvuči kao sjajan tip rekao je Rivs sarkastično. Nemoj mu previše oštro suditi. Čarls nije mogao da se promeni, baš kao ni bilo ko drugi. Mislim da si previše velikodušna prošaputao je. Obuhvatio joj je bradu i podigao lice ka sebi kako bi je nežno poljubio. Doslovno ju je zbacio sa sebe i naglo se uspravio u krevetu kada su se iznenada popalila svetla. Istog trenutka su shvatili šta se dogodilo i zajedno su se nasmejali. 22

Preživeo sam ratove, gladi, poplave, a umalo nisam doživeo srčani udar kada su ponovo uključili struju. Rukama je prolazio kroz kosu na očaravajući, dečački način. Koliko je sati? upitala je. Pogledao je u svoj ručni sat. Tek je prošlo dva. Pa, zaista su popravili struju u rekordnom vremenu prokomentarisala je šaljivo. Ostani tu gde si, ženo. Idem da pogasim svetla. Tako? upitala ga je. Sedela je i zaprepašćeno ga posmatrala kako nonšalantno preskače donji deo svoje pižame odbačen na podu. Spustio je obrve na pohotne oči dok joj je lenjo odmeravao grudi. Da li ti smeta? zavodio ju je. Vragolasto se nasmešila. Ne smeta mi pod uslovom da požuriš natrag. Nezasita devojčuro zadirkivao ju je dok je izlazio iz sobe dugim korakom. Džordan se ponovo naslonila na jastuke, podigla ruke iznad glave i zadovoljno protegla. Duboko je i ispunjeno udahnula. Šašav osmeh joj je titrao na usnama dok je odsutno pogledom prelazila preko sobe, koja je u prisustvu Rivsa Granta postala sasvim drugačije mesto. Pogled joj se kratko zadržao na bočicama Lalik parfema na toaletnom stočiću. Nastavila je dalje, ali je iznenada osetila potrebu da se vrati i jedan bolje pogleda. Helmut. Helmut joj je prošle nedelje poklonio poslednju bočicu kao poklon bez određenog razloga. Za trenutak, kada ju je Rivs pitao da li postoji neki razlog zbog koga ne bi trebalo da se prepuste ljubavnom činu, Helmutovo ime joj je prošlo kroz glavu. To što je ona sa Rivsom nije fer prema Helmutu. Kako li će to rešiti? Da li da kaže Rivsu za Helmuta? To ga se zapravo nije ticalo, ali možda bi bilo bolje da mu sve prizna na samom početku. Na početku čega? Nije imala razloga da veruje da ovo između njih dvoje ima bilo kakvu budućnost. Možda bi ipak bilo bolje da sve zadrži za sebe dok joj Rivs ne stavi do znanja kakve su njegove namere. Ne, ipak mu ništa neće reći za sada. Ali kada se Rivs vratio u sobu i ugasio svetio, znala je da mora biti iskrena sa njim. Rivse rekla je dok se privijao uz nju i uzimao je u naručje. Rivse... 23

Sve ostale su izgorele. Da li da ostavimo i ovu da dogori do kraja? Ne bih želeo da pogasim baš sva svetla, jer onda ne mogu da te gledam. Glas mu je bio promukao dok joj je usnama prelazio preko vrata u potrazi za nežnim trouglom u dnu. Rivse... Hm? Moram da... ahhh... Rivse... molim te... razgovaram... Dlanom je prekrio ravnu mekotu njenog stomaka i usnama joj nežno ljubio dojke, dok su joj bradavice pupele od želje. Da li zaista želiš da razgovaraš? Baš sada? upitao je trenutak pre no što je usnama zapečatio njene. Prodorom jezika ju je sprečio da progovori, ali ionako je bilo svejedno. Već je zaboravila šta je planirala da mu kaže. *** Helmut Ekert je pružio ruku Rivsu Grantu i uzviknuo: Gospodine Grante, jedva da smo se videli od kada ste stigli. Nadam se da ste se poslužili hranom i pićem. Blistavi osmeh mu je krasio privlačno lice; bio je potpuno nesvestan napetosti koja je vladala između fotoreportera i Džordan. Hvala vam, gospodine Ekerte. Odlično se zabavljam. Sve bolje iz minuta u minut. Rivs je skrenuo pogled ka Džordan, koja je ponosna i bleda stajala pored Helmuta. Oh, oprosti, molim te, draga, dozvolite mi da vas upoznam izvinio se Helmut i provukao ruku pod njenu. Gospodin Rivs Grant, gospođa Džordan Hedlok. Ona je vaša sunarodnica, ali ne još dugo, nadam se. Helmut se sa obožavanjem osmehivao Džordan dok je ona napetog i bledog lica Rivsu pružala ruku u znak pozdrava. Nije je odmah prihvatio. Na trenutak je oklevao. Krv joj je pojurila u glavu, osetila je vrtoglavicu. Usta su joj se osušila. Svakako ne planira da pomene ono što se desilo prošle noći! Ne bi mogao da bude toliko prost. Polako je podigao ruku i pružio je ka njenoj. Snažno ju je stisnuo vitkim prstima i prodrmao. Drago mi je, gospođo Hedlok rekao je svilenkastim glasom. Hvala vam promrmljala je. Draga, narednih nekoliko dana ćeš Rivsa viđati često - da li mogu da vas zovem Rivs? rekao je Helmut. Pravi reportažu o meni za jedan američki časopis. On je fotoreporter i novinar. Poznat mi je rad gospodina Granta tiho je rekla Džordan. Hrabro je podigla glavu i susrela se sa drskim pogledom zelenih očiju. Videla sam njegov 24

članak o Irskoj revolucionarnoj armiji u Tajmu. Bio je veoma iscrpan i zanimljiv. Realistično ste, ali istovremeno sa puno emocija obradili tu veoma osetljivu temu. Hvala vam, gospođo Hedlok. Rešio sam da se ovoga puta bavim manje depresivnim temama. Veoma sam se radovao susretu sa gospodinom Ekertom. Mislim da će se američkim čitaocima dopasti članak o jednom od najuticajnijih ljudi na svetu. Voleo bih da se Džordan takođe nađe u tom članku, Rivse. Zapravo, možda bi mogao odmah da kreneš da slikaš. Za nekoliko minuta ću javno objaviti vest o našoj veridbi. Džordan se naglo okrenula ka njemu. Helmute! povikala je. Zašto... zašto mi ništa nisi rekao? Zato što sam želeo da to bude iznenađenje. Zubi su mu blesnuli kada joj je uputio očaravajući osmeh. I da sam ti rekao, ti bi opet pronašla razlog da odložiš neizbežno. Postaćeš gospoda Ekert, draga moja. To je samo pitanje vremena. Zar nisi pristala da se udaš za mene? Tokom nedavnog puta u Zermat na Materhornu2, ona je preko volje pristala da razmisli o ponudi da se uda za njega, posle nekoliko sati duhovitog nagovaranja. Planirala je da se ponovo vrati na tu temu kasnije i da mu razumno objasni da nije spremna da se ponovo udaje. Ali nije pronašla pravi trenutak i sada ju je doveo pred svršeni čin i planirao da njihovu neizvesnu veridbu učini zvaničnom tako đto će je javno obznaniti. A Rivs? Gospode, da li je moguće da se ovo događa? Divna haljina, koju joj je Helmut bez njenog pristanka kupio za ovaj prijem, ju je stezala. Prostorija je bila prepuna sveta. Šampanjac koji je popila kao da joj je ključao u stomaku; osećala je nagon za povraćanjem. U glavi joj je tutnjalo. I za sve to vreme Rivs je stajao sasvim blizu i zlurado je posmatrao. Džordan kao da je izašla iz sopstvenog tela dok je posmatrala Helmuta kako sve moli za malo pažnje. Postepeno su razgovori utihnuli, glave se okrenule, tanjiri odlične hrane odložili i gosti su ljubazno usmerili svoju pažnju na domaćina. Siguran sam da je većina vas do sada upoznala Džordan. Imam veliku čast i zadovoljstvo da vas obavestim da će ona uskoro postati moja supruga. Žamor je prostrujao balskom dvoranom. Žene su je ljubomorno posmatrale, muškarci udivljeno; neki zaokupljeni sopstvenim ljubavnim aferama gotovo da nisu ni obratili pažnju na objavu. 2 Jedan od najviših alpskih vrhova na granici Italije i švajcarske i čuveno turističko odrediste, (prim. prev.) 25