PLATNI PROMET U ZEMLJAMA NA TERITORIJI BIVŠE SFRJ
PLATNI SISTEM Pouzdan i efikasan platni sistem jeste jedna od osnovnih pretpostavki efikasnog funkcionisanja celokupnog finansijskog sistema zemlje. U svetu nema jedinstvenog i idealnog načina organizovanja platnih sistema.
PLATNI PROMET Savremeno organizovan platni promet zasnovan je na korišćenju informaciono-komunikacione tehnologije. Platni promet obavlja se razmenom elektronskih poruka kroz informacione sisteme učesnika.
STRATEGIJE IMPLEMENTACIJE PLATNOG SISTEMA Postoje dva osnovna pristupa: tranzicija, i nagli prelazak na novi sistem.
ZEMLJE NA TERITORIJI BIVŠE SFRJ Proces tranzicije je počeo kao i u drugim socijalističkim zemljama 90-tih godina, ali je taj proces prekinut zbog raspada zemlje. U proces transformacije sistema platnog prometa prva je pošla Slovenija, zatim Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Srbija i Crna Gora.
SLOVENIJA Platni promet Slovenije od maja 1998. godine zasnovan je na RTGS sistemu, koji je povezan sa SWIFT mrežom.
U Sloveniji deluju: PLATNI PROMET SLOVENIJE Platni sistem TARGET2-Slovenija,, koji funkcioniše na jedinstvenoj zajedničkoj platforrmi sistema TARGET2; Pravno formalno je pod nadzorom i upravljanjem Banke Slovenije i namenjen je, pre svega, poravnanju plaćanja velikih vrednosti, u realnom vremenu, u evrima. SVT (Skupna Vstopna Točka), koji omogućava bankama u sistemu STEP2, obradu prekograničnih plaćanja do 50.000 evra. SEPA- za SЕPА kreditne transfera, bez ograničenja vrednosti plaćanja (EBA Clearing).
SRBIJA Početkom januara 2003. godine platni promet je iz Zavoda za obračun i plaćanja prenet u poslovne banke. Učesnici u RTGS i kliring sistemu NBS povezani su u jedinstvenu celinu u kojoj se platne transakcije razmenjuju porukama, zasnovanim na SWIFT standardu, kroz privatnu komunikacionu mrežu NBS. NBS je operator i vlasnik RTGS i kliring sistema, konfigurisanih kao jedan sistem, na jednoj platformi.
MREŽE Privatna mreža Narodne banke Srbije SWIFT Obe mreže koriste SWIFT formate poruka Svi participijenti koriste privatnu mrežu NBS
LOGIČKA I GEOGRAFSKA ORGANIZACIJA INFORMACIONOG SISTEMA PLATNOG SISTEMA NBS.
SRBIJA U RTGS-u (obračunu u realnom vremenu po bruto principu) se mogu izvršavati svi nalozi za plaćanje, s tim što se obavezno izvršavaju nalozi za plaćanje koji glase na iznose veće od 250.000 dinara ( velika plaćanja ), a što je utvrđeno operativnim pravilima za RTGS i kliring.
SRBIJA Plaćanja u kliringu ( mala plaćanja - nalozi čiji je iznos do 250.000 dinara ) izvršavaju se u procesu neto poravnanja u tri klirinška ciklusa svakog radnog dana (u 11.00; 13.30 i 16.15 časova).
SRBIJA NBS je od januara 2005. godine učesnicima ponudila novi servis izvršavanje malih, klirinških plaćanja u RTGS sistemu, po tarifi za klirinška plaćanja. To je omogućilo bankama sa boljom likvidnosnom pozicijom da izvršavaju plaćanja putem RTGS sistema, ne čekajući klirinški ciklus, a po nižoj tarifi.
SRBIJA Tokom prvog meseca udeo navedenih plaćanja u ukupnim plaćanjima iznosio 7%, da bi ga vremenom sve veći broj banaka počeo koristiti, tako da je u decembru 2005. g. učešće ovih plaćanja u ukupnom broju transakcija iznosilo 37,19%. To je, naravno, uticalo i na učešće klirinških plaćanja u ukupnom broju plaćanja koje je se sa 94%, koliko je iznosilo u 2004. godini, palo na 34 % u 2009. godini.
12,000 10,000 8,000 6,000 4,000 2,000 0 Broj naloga u RTGS-u i kliring sistemu NBS RTGS thousands of payments Clearing thousands of payments Jan-03 Feb-03 Mar-03 Apr-03 May-03 Jun-03 Jul-03 Aug-03 Sep-03 Oct-03 Nov-03 Dec-03 Jan-04 Feb-04 Mar-04 Apr-04 May-04 Jun-04 Jul-04 Aug-04 Sep-04 Oct-04 Nov-04 Dec-04 Jan-05 Feb-05 Mar-05 Apr-05 May-05 Jun-05 Jul-05 Aug-05 Sep-05
SRBIJA U RTGS i kliring sistemu Narodne banke Srbije u novembru 2011. je, za 22 radna dana, realizovano ukupno 17,1 milion plaćanja. Od ukupnog broja plaćanja, 5,9 miliona, ili 34,2%, čine nalozi za plaćanje u kliringu, a 11,3 miliona, ili 65,8%, nalozi za plaćanje u RTGS-u. Prosečan dnevni broj plaćanja iznosio je 779.166, od čega 512.629 plaćanja u RTGS-u, a 266.537 plaćanja u kliringu.
SRBIJA Vrednost prometa u RTGS-u sistemu iznosila je 3.006 milijardi dinara, a vrednost prometa u kliringu 42,9 milijardi dinara, ili 1,4% ukupne vrednosti. Prosečna dnevna vrednost prometa u RTGS-u je iznosila 136,6 milijardi dinara, a prosek vrednosti prometa u kliringu 1,9 milijardi dinara.
BOSNA I HERCEGOVINA Platni promet u BIH je prešao iz Zavoda za platni promet (ZPP), 5. januara 2001. godine u poslovne banke. Platni promet u BiH se obavlja preko dva međusobno povezana sistema: RTGS-a i žiro kliringa. U BIH je primenjen sistem kompletnog pokrivanja platnog prometa uvoznim softverom (RTGS-Logica UK Limited i Žiro kliring Halcom, Slovenija).
Bosna i Hercegovina
BOSNA I HERCEGOVINA BUSINESS CONTINUITY PROCEDURE
CRNA GORA Novi platni sistem u Crnoj Gori počeo sa radom 6. januara 2005. godine. Međubankarski platni sistem za plaćanja u zemlji u nadležnosti Centralne banke Crne Gore.
CRNA GORA Bruto obračun u realnom vremenu (RTGS) - za velika, urgentna plaćanja učesnika u platnom prometu; Neto obračun u određenom (odloženom) vremenu - za sva ostala plaćanja.
KONCEPT PLATNOG SISTEMA CRNE GORE Međubankarski platni sistem Centralna banka Crne Gore (RTGS + DNS) Domaća mreža/swift FIN COPY DVP Centralna depozitarna agencija (CDA) Komercijalne banke Unutarbankarski platni sistem Filijale banaka Šalteri za rad s klijentima Klijenti (E-Banking) Provajderi telekomunikacionih usluga (Internet, Telekom) PC računar Handheld računar Mobilni telefon ATM POS
CRNA GORA
HRVATSKA Zakon o platnom prometu u Hrvatskoj usvojen je sredinom 2001. godine i omogućava obavljanje platnog prometa u skladu sa tržišnim uslovima.
Formirani su: HRVATSKA Hrvatski sistem velikih plaćanja (HSVP) za izvršenje međubankarskih plaćanja i knjiženja na računima banaka u realnom vremenu po bruto principu (RTGS). Nacionalni klirinški sistem (NKS), za izvršenje malih plaćanja, gde se obračun izvršava na neto multilateralnoj osnovi.
HRVATSKA HRVATSKI SUSTAV VELIKIH PLAĆANJA STATISTIKA TRANSAKCIJA 2010. 2009. 2008. 2007. 2006. Vrijednost transakcija (u mil. kuna) 4.073.154 3.046.065 3.290.706 3.775.688 2.224.741 Broj transakcija 279.730 291.085 275.844 249.541 171.092 Prosječna vrijednost transakcija 14.561.021 10.464.521 11.929.592 15.130.532 13.003.187
HRVATSKA NACIONALNI KLIRINŠKI SUSTAV STATISTIKA TRANSAKCIJA 2010. 2009. 2008. 2007. 2006. Vrijednost transakcija (u mil. kuna) 650.196 695.415 807.453 797.195 764.591 Broj transakcija 131.522.176 130.834.657 127.782.387 122.432.475 115.053.770 Prosječna vrijednost transakcija 4.944 5.315 6.319 6.511 6.646
MAKEDONIJA U Makedoniji je primenjen metod postepenog prelaska platnog prometa u periodu od šest meseci (od 03.06.2001. godine do 20.12.2001. godine). Zakonska regulativa je doneta pre početka prelaska platnog prometa u banke na osnovu iskustva iz Bosne i Hercegovine.
MAKEDONIJA Metod obračuna velikih plaćanja RTGS u NBM baziran je na CMA A.B. rešenju, a razmena podataka se obavlja preko SWIFT mreže i koristi V oblik, za koji nije neophodno formiranje zatvorene korisničke grupe, jer se sve poruke adresiraju prema NBM. U ovoj strukturi kompletna poruka sa svim informacijama o plaćanju prvo se prenosi do klirinške kuće, a šalje prijemnoj banci posle obračuna transfera.
MAKEDONIJA RTGS SISTEM MIPS (Македонски Интербанкарски Платен Систем - МИПС) ) predstavlja sistem sistem za bruto poravnanje u realnom vremenu (RTGS - Real Time Gross Settlement System). Preko ovog sistema se procesiraju velika plaćanja i hitna plaćanja u domaćem platnom prometu, u makedonskim denarima.
MAKEDONIJA KLIRING SISTEM Klirinška kuća: Клириншки интербанкарски системи АД Скопје. Osnovana 2001. godine od strane banaka, saglasno Zakonu o platnom prometu, sa ciljem utvrđivanja i prebijanja malih međubankarskih plaćanja na multiratelarnoj osnovi. Učesnici u kliringu su sve banke koje su registrovane da domaći platni promet u Republici Makedoniji.