ИЗБОРНОМ ВЕЋУ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ ФАКУЛТЕТА ПОЛИТИЧКИХ НАУКА Изборно веће Факултета политичких наука Универзитета у Београду, на основу члана 70. став 1. и члана 72. став 1. и 2, Закона о високом образовању ( Службени гласник РС, број 76/05, 100/07 - аутентично тумачење, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14 и 45/15- аутентично тумачење и 68/15 и 87/16), члана 110. члана 114. и члана 156. Статута Универзитета у Београду Факултета политичких наука и на основу Правилника о начину и поступку стицања звања и заснивања радног односа сарадника, формирало је на 4. седници одржаној 23. фебруара 2017. године Комисију за писање извештаја о пријављеним кандидатима за избор асистента за ужу научну област Социјална политика, у следећем саставу: проф. др Мира Лакићевић, редовна професорка Факултета политичких наука, проф. др Наталија Перишић, ванредна професорка Факултета политичких наука и проф. др Александар Југовић, редовни професор Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију у Београду. Комисија је прегледала конкурсни материјал и, у складу са Законом о Универзитету и Статутом Универзитета у Београду Факултета политичких наука, подноси следећи: ИЗВЕШТАЈ ЗА ИЗБОР АСИСТЕНТА ЗА УЖУ НАУЧНУ ОБЛАСТ СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА I О конкурсу Универзитет у Београду Факултет политичких наука расписао је конкурс за избор једног асистента, са пуним радним временом, за ужу научну област Социјална политика. Оглас је објављен у публикацији Националне службе за запошљавање Послови, број 717, од 15. марта 2017. године. Конкурсом су прописани следећи услови за пријављивање кандидата: 1
кандидати треба да су студенти докторских студија или да су магистри наука са прихваћеном темом докторске дисертације; да су претходне нивое студија завршили, појединачно, са укупном просечном оценом најмање осам (8,00); да имају смисао за наставни рад; да испуњавају услове предвиђене Законом о високом образовању ( Службени гласник РС, број 76/05, 100/07 аутентично тумачење, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14, 45/15 аутентично тумачење, 68/15. и 87/16.), Статутом и Правилником о начину и поступку стицања звања и заснивања радног односа сарадника Универзитета у Београду Факултета политичких наука. У објављеном конкурсу истакнуто је да се приликом избора кандидата у обзир узимају: већа просечна оцена у току студирања, а посебно из уже научне области за коју се кандидат бира; време трајања студија; мотивисаност за рад у настави; познавање светских језика. Наглашено је да пријава на конкурс мора бити благовремена, поднета у року од 15 дана од дана објављивања огласа у публикацији Националне службе за запошљавање Послови и потпуна да би била узета у разматрање. Изричито је наведено да потпуну конкурсну документацију кандидата чине следећи документи приложени уз пријаву на конкурс: биографија; оверен препис дипломе стечене у земљи или решење о признавању стране високошколске исправе о одговарајућој стручној спреми; потврда о уписаним докторским студијама или одлука универзитета о прихваћеној теми докторске дисертације; уверење о положеним испитима са претходних нивоа студија; доказ о познавању светских језика; списак објављених радова и радови; 2
очитана/копија личне карте кандидата; својеручно потписана изјава о изворности која је доступна у електронском облику на интернет линку www.fpn.bg.ac.rs/5010. II О поднетим пријавама на конкурс Рок за подношење пријава кандидата истекао је 15 дана од дана објављивања огласа у публикацији Националне службе за запошљавање Послови, односно, 30. марта 2017. године. На конкурс се пријавила једна кандидаткиња: Марина Пантелић, мастер политиколог за социјалну политику, студенткиња докторских академских студија Социјалне политике и социјалног рада на Универзитету у Београду Факултету политичких наука. Комисија је 6. априла 2017. године преузела конкурсну документацију и извршила анализу свих докумената и материјала које је кандидаткиња поднела. Комисија је закључила да је пријава кандидаткиње Марине Пантелић поднета у складу са условима утврђеним Законом о високом образовању и Статутом Универзитета у Београду - Факултета политичких наука, односно, у складу са условима конкурса. III О кандидату који је поднео благовремену и потпуну пријаву на конкурс 1. Основни биографски подаци кандидата Марина Пантелић рођена је 15. јула 1985. године у Крушевцу. Након завршене Гимназије у Крушевцу, 2004. године уписала је Факултет политичких наука. Звање дипломиране социјалне раднице стекла је 2009. године, завршивши основне академске студије Социјалне политике и социјалног рада. Мастер академске студије уписала је исте године на Факултету политичких наука, на смеру: Социјална политика. Звање мастер политиколога за социјалну политику стекла је 2011. године, након чега је уписала докторске студије на истом Факултету, на смеру: Социјална политика и социјални рад. 3
Током мастер студија, Марина Пантелић била је ангажована на Факултету политичких наука у својству сарадника - демонстратора за ужу научну област Социјална политика и то на следећим предметима: Социјална политика, Доктрине социјалне политике и Савремени социјални проблеми, Системи социјалне сигурности, Социјална политика ЕУ и Социјални рад са старима. Од јануара 2011. године запослена је на Факултету политичких наука као стручни сарадник за подршку научноистраживачком раду, најпре изабрана у звање истраживач-приправник да би у марту 2012. године била изабрана у звање истраживачсарадник. У асистентско звање за ужу научну област Социјалнa политикa изабрана је од стране Наставно-научног већа овог Факултета јуна 2014. године, а у радни однос је ступила 1. јула 2014. године. Од тада до данас била је задужена за извођење часова вежби и колоквијума на већем броју предмета: Социјални развој, Планирање социјалног развоја, Социјални рад у привреди, Социјални рад у инклузији особа са инвалидитетом, Рехабилитација и социјална медицина, Академске вештине. Такође, била је задужена и за одржавање консултација, као и за припрему презентација и усмеравање рада студената током испуњавања предиспитних обавеза. Упоредо са формалним образовањем кандидаткиња је учествовала у раду значајног броја научних скупова и едукативних семинара како у земљи тако и у иностранству. Као одличан студент била је једини представник Србије на Европској летњој школи социјалног рада 2010. године у организацији Европског института за социјални рад у Берлину (Institute for Social Work, University of Applied Science Alice - Solomon Hochschule). Важан део њеног стручног усавршавања било је ангажовање на програмима бројних међународних и националних хуманитарних организација (UNICEF, Save the Children, Стални форум о несталим лицима, Наша Србија, Аутономни женски центар). Учествовала је у више научних и стручних пројеката, конференција и обука. Као истраживач учествовала је на пројекту Унапређење социјалне заштите за осетљиве групе деце и њихове породице, финансираном од старане УНИЦЕФ-а и делегације Европске комисије у Србији, на пројекту Министарство науке и технолошког развоја Републике Србије Политички идентитет Србије у регионалном и глобалном контексту (2011-2014), као и на ТЕМПУС пројекту Strengthening Higher Education for Social Policy making and Social Services delivery, који је резултата сарадње Универзитета у Београду, Нишу, 4
Новом Саду, Универзитета Зиланд (Данска), Универзитета у Катањи (Италија) и Института за образовање Универзитета у Лондону. Од 2013. године је тренер акредитованог програма обуке Примена скале за процену функционалне способности корисника и одређивање потребног степена подршке (Републички завод за социјалну заштиту), који је до сада похађао велики број стручних радника из система социјалне заштите. У периоду од априла 2013. године до јануара 2014. кандидаткиња је била чланица Комисије за реакредитацију студијских програма основних, мастер и докторских академских студија на Факултету политичких наука. Такође, кандидаткиња Марина Пантелић је децембра 2014. године именована за члана Радне групе за израду Нацрта закона о изменама и допунама Закона о социјалној заштити. Течно говори енглески и служи се француским језиком. 2. Стручна биографија, дипломе и звања кандидата Основне академске студије студије првог степена Кандидаткиња Марина Пантелић је основне академске студије Социјалне политике и социјалног рада на Универзитету у Београду Факултету политичких наука уписала школске 2004/2005. године. Дипломирала је у септембру 2009. године са просечном оценом 9,18, а дипломски рад на тему Улога Европског социјалног фонда оцењен је највишом оценом 10,00. Просечна оцена остварена на предметима из уже научне области Социјалне политике, за коју је расписан конкурс и за коју се кандидаткиња Марина Пантелић пријавила, износи 9,50. Мастер академске студије студије другог степена Мастер академске студије уписала је академске 2009/2010. године на Факултету политичких наука, на смеру: Социјална политика. Звање мастер политиколога за социјалну политику стекла је 2011. године, одбранивши рад на тему Програми дуготрајне заштите у европским земљама, који је оцењен највишом оценом 10,00. Током студија је остварила је просечну оцену 9,87, положивши осам испита: Миграциона политика, Социјална администрација, Демографија, Глобализација и социјална политика, Истраживање у 5
социјалној политици и социјалном раду, Увод у медијацију, Културна антропологија и Теорија правде. Пет од осам наведених предмета припадају ужој научној области Социјалнa политикa, и увидом у документацију утврђено је да је просечна оцена кандидаткиње у оквиру уже научне области за коју је расписан конкурс 10,00. Докторске академске студије студије трећег степена Кандидаткиња је академске 2011/2012. године уписла докторске студије Социјалне политике и социјалног рада на Универзитету у Београду Факултету политичких наука. Положио је свих дванаест прописаних испита и семинара (Теоријско-епистемолошки и методолошки приступи политичкој науци, Социјална политика и социјални развој, Теорија и методологија социјалног рада, Компаративна анализа социјалних модела, Развој и понашање у социјалном окружењу, Међународни односи на почетку ХХI века, Методолошко истраживачки семинар, Докторски семинар, Објављивање рада, Истраживачки рад на припреми дисертације, Истраживачки рад на изради докторске дисертације и Израда и одбрана тезе) остваривши до сада укупну просечну оцену 9,67. На петој седници Наставно-научног већа Факултета политичкин наука у академској 2016/2017. години, одржаној 6. априла 2017. године, кандидаткињи је усвојен извештај о подобности теме докторске дисертације. 3. Смисао и мотивисаност кандидата за наставни рад Кандидаткиња Марина Пантелић је свој наставни и педагошки рад демонстрирала у раду са студентима смера за Социјалну политику и социјални рад на Факултету политичких наука, прво у својству сарадника демонстратора, а затим и у звању асистента за ужу научну област Социјална политика. Од избора у звање асистента за ужу научну област Социјална политика, кандидаткиња Марина Пантелић је била задужена за извођење часова вежби и колоквијума, одржавање консултација, као и за припрему презентација и усмеравање рада студената током испуњавања предиспитних обавеза на следећим предметима: Социјални развој, Планирање социјалног развоја, Социјални рад у привреди, 6
Социјални рад у инклузији особа са инвалидитетом, Рехабилитација и социјална медицина, Академске вештине Током седам година колико је провела у раду са студентима, Марина Пантелић показала је изузетну посвећеност, марљивост, одговорност у обављању свих својих обавеза, тачност и педантност. Од почетка је остварила добру комуникацију са студентима, пружајући им правовремене, релевантне и тачне информације, ефикасно усмеравајући њихов рад током полагања стручних предмета. 4. Објављени радови Списак објављених радова Кандидаткиња Марина Пантелић објавила је значајан број радова у научним и стручним публикацијама и часописима. М 51 Рад у водећем часопису националног значаја 1. Пантелић, М., Бургунд, А. (2013). Програми подршке породици и деци у Европској унији. Годишњак Факултета политичких наука, 9: 177-192. М 52 Рад у часопису националног значаја 1. Пантелић, М. (2012). Дуготрајна заштита старих и међугенерацијска солидарност у Европи. Социјална мисао, 75: 39-54. 2. Бургунд, А., Пантелић, М. (2015). Компаративни преглед студија о напуштању алтернативног старања. Социјална мисао, 87: 49-64. М 53 Рад у научном часопису 1. Пантелић, М., Бургунд, А. (2013). Дуготрајна заштита у Србији. Социјална политика, 48: 153-163. 2. Бургунд, А., Пантелић, М. (2014). Феминистички социјални рад у Србији. Социјална политика, 49: 93-106. 7
3. Џамоња-Игњатовић, Т., Бургунд, А., Пантелић, М. (2016). Студентско вредновње наставног програма социјалне политике и социјалног рада. Социјална политика, 51(3): 91-108. М 23 Рад у међународном часопису 1. Burgund, A., Pantelić, M., Milanović, M. (2013). Single-parent families social status, needs and challenges. HUMAN, 3(1): 13-23. М 45 Рад у тематском зборнику националног значаја 1. Пантелић, М. (2011). Европски социјални фонд и подршка социјалним реформама. У: Д. Вуковић, М. Арандаренко (ур), Социјалне реформе садржај и резултати (стр. 74-88). Београд: Факултет политичких наука. 2. Пантелић, М. (2012). Економске и социјалне импликације демографских промена у Европи. У: Д. Вуковић, Н. Перишић (ур), Ризици и изазови социјалних реформи (стр. 246-258). Београд: Факултет политичких наука. М 34 Саопштење са међународног скупа штампано у изводу 1. Žegarac, N. Burgund, A. Pantelić, M. (2012). Tracking the decision-making processes for children in care in the context of deinstitutionalisation in Serbia. Abstract Book Joint World Conference on Social Work and Social Developement: Action and Impact (PMO113, str. 358). www.swsd-stockholm-2012.org М63 Саопштење са скупа националног значаја штампано у целини 1. Перишић, Н., Пантелић, М., Видојевић, Ј. (2015). Заступљеност проблематике социјалне искључености у наставним програмима на факултетима Универзитета у Београду. У: Н. Жегарац, Ј. Тодоровић (ур), Образовање у области социјалног рада и социјалне политике за XXI век (стр. 87-120). Ниш: Универзитет у Нишу. 2. Пантелић, М. (2015). Демографске промене и породична политика. У: В. Кнежевић- Предић (ур), Политички идентитет Србије у регионалном и глобалном контексту (стр. 363-375). Београд: Факултет политичких наука. 8
Анализа објављених радова 1 - У чланку Европски социјални фонд и подршка социјалним реформама објављеном 2011. године у монографији Социјалне реформе садржаји и резултати, Марина Пантелић представила је синтетизовано резултате истраживања значаја и доприноса Европског социјалног фонда, као најважнијег финансијског инструмента подршке социјалној политици на нивоу Европске уније, као и изазове са којима се суочава у актуелним реформама. 2 - У чланку Економске и социјалне импликације демографских промена у Европи објављеном 2012. године у монографији Ризици и изазови социјалних реформи, кандидаткиња је указала на далекосежне последице актуелних демографских процеса, које значајно трансформишу европска друштва. Посебан нагласак она је ставила на импликације које актуелне промене имају на обезбеђивање социјалне сигурности грађана и очување фискалне одрживости система, као и на потенцијални економски раст и продуктивност европских друштава са једне стране, и трансформацију у међугенерацијским односима са друге стране. У чланку се констатује да решавање ових изазова захтева свеобухватан политички приступ, као и колективну акцију кључних политичких актера и креатора политике на обезбеђивању одговарајућег оквира за спровођење реформи које су неопходне како би се ухватили у коштац са актуелним демографским променама. 3 - Рад Дуготрајна заштита старих и међугенерацијска солидарност у Европи објављен је 2012. године у часопису Социјална мисао. Кандидаткиња у њему анализира потребу за приступачном, квалитетном и одрживом дуготрајном заштитом. Несумњиво је да повећање удела старих лица у укупној популацији, као и актуелне промене у друштву (нуклеаризација породице и повећање партиципације жена на тржишту рада), имају значајан утицај на обезбеђивање и финансирање дуготрајне заштите и несумњиво доводе до јачања постојећих и развијања нових облика међугенерацијске солидарности. Ауторка истиче да дуготрајна заштита представља један вид солидарности у пракси и критеријум на основу ког се утврђује степен хуманости и поштовања основних вредности у сваком појединачном друштву. У скалду са тим, она резимира да дуготрајна заштита старих лица би требало да буде препозната као приоритет за друштво у целини. 9
4 - Чланак Програми подршке породици и деци у Европској унији је коауторски рад објављен 2013. године у Годишњаку Факултета политичких наука. Рад представља приказ програма подршке породици и деци на нивоу Европске уније, контекста, циљева и мера који се налазе у њиховој основи. Имајући у виду диверзификованост европских политика породице, кандидаткиња указује на актуелно стање у сфери породичне политике, као и на потребу за већом хармонизацијом и бољом координацијом националних законодавстава у овој области. Један део рада посвећен је и утицају економске кризе на породицу и реперкусијама које је она имала на породичну политику држава чланица. 5 - У коауторском раду Дуготрајна заштита у Србији објављеном 2013. године у часопису Социјална политика, кандидаткиња указује на карактеристике програма дуготрајне заштите у Србији. Поред упознавања са системским решењима и нормативним оквиром, у раду се чини осврт на квалитет и доступност услуга, као и на финансијску одрживост програма дуготрајне заштите, и при том указује на могућа решења за унапређење система дуготрајне заштите у Србији. Анализирајући трендове у дуготрајној заштити старих лица како у нашој земљи, тако и у осталим европским земљама, кандидаткиња констатује неопходност развоја адекватних и свеобухватних програма дуготрајне заштите старих, што по њеном мишљењу представља кључ за обезбеђивање равноправне улоге особа трећег животног доба у друштву. 6 - У раду Single-parent families social status, needs and challenges који је објављен 2013. године, Марина Пантелић у коауторству са двоје колега, разматра проблематику плурализације друштва и социјалних промена, са становишта њихових импликација на породицу, породичне улоге и структуру. С тим у вези, у раду се констатује да слику породице коју сачињавају отац, мајка и деца, убрзано мења слика породице коју сачињавају један од родитеља и дете или деца. Разматрају се и разлози из којих настају једнородитељске породице (развод, ванрачно партнерство, смрт итд), као и ставови друштва према њима. Циљ рада је идентификовање основних потреба и изазова са којима се суочавају једнородитељске породице у националном контексту. Стога су у сврхе рада организоване три фокус групе са 18 самих мајки (по шест у групи). Резулати истраживања представљени су са становишта креирања нових програма за побољшање њиховог положаја. 10
7 - Феминистички социјални рад представља интеграцију феминистичких идеја и праксе социјалног рада са циљем обогаћења приступа клијентима, уважавајући разлике и доминантне друштвене дискурсе. Као такав развијан је у Америци, Канади и англосаксонском подручју, док у Србији никада није био препознат као феминистички. Коауторски рад кандидаткиње Феминистички социјални рад у Србији објављен је 2014. године у часопису Социјална политика и бави се истраживањем развоја и основних концепата феминизма и социјалног рада како у светским контекстима, тако и у Србији покушавајући да идентификује разлоге за изостанак ове синтагме у националним оквирима. Циљ рада је разматрање идентитета обе професије, у циљу елиминисања социјалне опресије. 8 - Компаративни преглед студија о напуштању алтернативног старања, објављен 2015. године у часопису Социјална мисао представља коауторски допринос кандидаткиње испитивању проблематике напуштања алтернативног старања. Рад пружа увид у политике различитих земаља, које имају за циљ пружање подршке младима да се осамостале, као и што сагледава разлике које постоје међу исходима напуштања алтернативног старања. У закључку, показано је да се млади који напуштају алтернативно старање суочавају са ризицима социјалног искључивања и маргинализације, као и да је политичка акција усмерена према овој осетљивој групи у Србији изостала. 9 - Предмет анализе коауторског рада Заступљеност проблематике социјалне искључености у наставним програмима на факултетима Универзитета у Београду објављеног 2015. године у зборнику радова су наставни планови и програми на основним, мастер и докторским студијама оних факултета Универзитета у Београду који образују стручњаке за рад у областима креирања социјалне политике и пружања социјалних услуга социјалне раднике (Факултет политичких наука ФПН), психологе, педагоге, андрагоге, социологе (Филозофски факултет ФФ), дефектологе (Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију ФАСПЕР) и правнике (Правни факултет ПФ). Циљ рада је идентификовање и представљање садржаја релевантних за проблематику социјалне укључености и социјалне искључености у наставним плановима и програмима. 10 - У раду Демографске промене и породична политика објављеном 2015. године у зборнику радова, кандидаткиња се бави разматрањем иновација у области породичних 11
политика, као последице актуелних демографских трендова. Стога она у првом делу раду разматра демографске процесе у Европској унији, а након тога постојеће европске породичне политике, које и представљају фокус рада. Разматрајући њихове циљеве, као и правце промена, она констатује да се међу европским државама уочавају разлике у породичним политикама, на наредни начин: у Европи је у последњих пар година дошло до конвергенције у погледу циљева. На првом месту је реч о заједничком циљу повећања партиципације жена на тржишту рада и успостављања баланса између професионалних и породичних обавеза, заједно са оним који се тиче повећања фертилитета и улагања у децу. У том смислу, породица је у готово свим земљама постала експлицитни циљ политика. Ипак, и даље постоје разлике и специфичности у погледу националних политика, тако да се тешко може говорити о конвергенцији на међунационалном нивоу. 11 - Студентско вредновње наставног програма социјалне политике и социјалног рада је кандидаткињин коауторски рад објављен у часопису Социјална политика 2016. године. Његов циљ је приказ резултата евалуације студијских програма основних и мастер академских студија Социјалне политике и социјалног рада на Факултету политичких наука Универзитета у Београду. Евалуирани су: организација и садржај студијских програма, однос студената и наставника према њима, као и снаге и слабости ових програма и начини њиховог унапређења. Истраживање је спроведено у првој половини 2016. године, посредством анкета, фокус група са студентима и индивидуалних интервјуа са наставницима. Закључци истраживања су да су студенти и наставници задовољни уведеним иновацијама, пре свега садржајем нових курсева и квалитетом наставе која им омогућава даље усавршавање знања и практичних вештина релевантних за будућу праксу. Истакнута је већа потреба за праксом, као и за другачијом организацијом наставе, али је у односу на реалне могућности студената за похађање наставе, актуелно решење најприкладније, упркос тешкоћама. 5. Учешће у стручним и научно-истраживачким пројектима Кандидаткиња Марина Пантелић има значајно истраживачко искуство како у теоријским, тако и емпиријским истраживањима. Научноистраживачки развој започео је након завршених основних студија и стицања звања истраживача, односно асистента. 12
Кандидаткиња је учествовала на следећим националним и међународним научним и стручним пројектима: - Политички идентитет Србије у регионалном и глобалном контексту, 2011 2014. године, истраживач, Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, 2011 2017. година - Члан Радне групе за израду Нацрта закона о изменама и допунама Закона о социјалној заштити, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, децембар 2014 март 2015. године. - Примена скале за процену функционалне ефикасности корисника и одређивање потребног степена подршке, коаутор и тренер акредитованог програма, Републички завод за социјалну заштиту, 2013. година -.... - Strengthening Higher Education for Social Policy making and Social Services delivery, ТЕМПУС, истраживач, 2013. година -.... - Унапређење социјалне заштите за осетљиве групе деце и њихове породице, истраживач на пројекту Центар за истраживање у социјалној политици и социјалном раду, Факултет политичких наука, Универзитет у Београду, финансиран од стране УНИЦЕФ-а и делегације Европске комисије у Србији, 2011-2013. година 6. Учешће на научним стручним скуповима и конференцијама У научно-истраживачком раду и усавршавању, значајно место заузима и учешће на бројним научним и стручним скуповима, конференцијама и летњим школама на којима је презентовала ауторске и коауторске радове: - Challenges of Europe: The Strength of Soft Power - Inclusion and Exclusion in Contemporary European Societies, Inter University Centre Дубровник, Хрватска, 16-20. април 2012. година - Joint World Conference on Social Work and Social Developement: Action and Impact International Association of Schools of Social Work IASSW, International Council on Social Welfare ICSW, International Federation of Social Workers IFSW, Стокхолм, Шведска, 8-12. јул 2012. година 13
- Дани социјалног рада, Друштво социјалних радника Србије, Комора социјалне заштите и Удружење стручних радника запослених у социјалној заштити, Врњачка Бања, 17-19. септембар 2014. године - Политички идентитет Србије у глобалном и регионалном контексту, Универзитет у Београду Факултет политичких наука, 6. 11. 2015. године, Београд, Србија. - European Summer School for Social Work Fight against human trafficking Institute for Social Work, University of Applied Science Alice - Solomon Hochschule, Берлин, Немачка, 11-25. јул 2010. година IV Закључно мишљење и предлог Комисије На основу опсежне анализе садржаја документације пријављеног кандидата за избор асистента за ужу научну област Социјална политика, Комисија је једногласно закључила да кандидаткиња Марина Пантелић испуњава све услове превиђене Законом о високом образовању, Статутом и Правилником о начину и поступку стицања звања и заснивања радног односа сарадника Универзитета у Беогграду Факултета политичких наука. Научноистраживачки рад кандидаткиње Комисија је оценила као континуиран, веома квалитетан и релевантан за ужу научну област за коју се асистент бира. Учешће на истраживачким пројектима, научним скуповима у земљи и иностранству, као и значајан број публикованих радова показују да се ради о кандидаткињи која поседује способности за бављење научним радом. Једанаест објављених радова у значајним научним и стручним часописима и зборницима, тематика коју обрађује у својим ауторским чланцима, као и способност повезивања теоријског и емпиријског научно-истраживачког рада указују да се кандидаткиња профилисала у научној области за коју се бира. Истраживачко и практично искуство кандидаткиња је стекла ангажовање на програмима бројних међународних и националних хуманитарних организација. Изузетан успех остварила је и током студија, о чему сведоче и просечне оцене са свих нивоа студија: основне студије завршила је са просечном оценом 9,18, мастер студије је завршио са просечном оценом 9,87, док је просечна оцена на докторским студијама до сада 9,67. Као потврда посвећеног, континуираног и успешног научноистраживачког рада, кандидаткиња је у децембру 2014. 14
године именована од стране Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања за члана Радне групе за израду Нацрта закона о изменама и допунама Закона о социјалној заштити. Наставни рад кандидаткиња је демонстрирала током свог седмогодишњег рада са студентима смера за Социјалну политику и социјални рад на Факултету политичких наука, најпре у својству сарадника демонстратора за ужу научну област Социјална политика, а од 2014. године и у својству асистента за поменуту научну област. Наставнопедагошки рад кандидаткиње одликује посвећеност, висок ниво компетентности и одговорности, као и успешна комуникација са студентима. Томе доприноси њено академско и теоријско знање стечено на свим нивоима студија, али и практично искуство остварено њеним ангажманом у цивилном и јавном сектору. Захваљујући свему томе кандидаткиња је стекла драгоцено седмогодишње искуство у наставном раду на Факултету, које је изузетно битан критеријум за избор асистента јер сведочи о квалитету, али и о мотивисаности кандидаткиње за наставни рад. Имајући у виду све што је у претходном делу извештаја наведено, односно чињенице да је кандидаткиња испунила све неопходне услове прописане Законом о високом образовању, Статутом и Правилником о начину и поступку стицања звања и заснивања радног односа сарадника Универзитета у Београду Факултета политичких наука, да је остварила запажен успех на свим нивоима студијама, показала посвећеност научном развоју у области социјалне политике и социјалног рада, као и да се у досадашњем научно-истраживачком и сарадничком раду показала као одговорна, вредна, одлично организована и педантна, да је испољила истраживачке и педагошке квалитете неопходне за ваљано обављање сарадничког посла, као и да се у њој може препознати академски и научни потенцијал и простор за даљи напредак, Комисија једногласно предлаже Изборном већу Универзитета у Београду Факултета политичких наука да донесе одлуку да се Марина Пантелић изабере у звање асистента са пуним радним временом на одређено време од три године за ужу научну област Социјална политика. 15
У Београду, 21. априла 2017. године ЧЛАНОВИ КОМИСИЈЕ: проф. др Мира Лакићевић редовни професор Универзитета у Београду Факултета политичких наука проф. др Наталија Перишић ванредни професор Универзитета у Београду Факултета политичких наука проф. др Александар Југовић редовни професор Универзитета у Београду Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију 16