УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ ЗА ИЗРАДУ МАГИСТАРСКЕ ТЕЗЕ Мирјана Карановић: ТИПОВИ И ФУНКЦИЈЕ ПРИПОВЕДАЧА У ДЕЛУ МИЛИЦЕ МИЋИЋ ДИМОВСКЕ I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ 1. Датум и орган који је именовао комисију 12.2.2016. Наставно-научно веће Филозофског факултета у Новом Саду 2. Састав комисије са назнаком имена и презимена сваког члана, звања, назива уже научне области за коју је изабран у звање, датума избора у звање и назив факултета, установе у којој је члан комисије запослен: др Горана Раичевић, ред. проф. за ужу научну област Српска и јужнословенске књижевности са теоријом књижевности, 23.4.2015, Филозофски факултет у Новом Саду, ментор др Зорица Хаџић, доцент за ужу научну област Српска и јужнословенске књижевности са теоријом књижевности, 7.6.2012, Филозофски факултет у Новом Саду др Јован Делић, ред. проф. за ужу научну област Наука о књижевности, 15.7.2009, Филолошки факултет у Београду II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ 1. Име, име једног родитеља, презиме: Мирјана Карановић (рођ. Петков) 2. Датум и место рођења, општина, Република: 4. 8. 1967, Кикинда, Република Србија 3. Година уписа на магистарске студије, смер/усмерење, број положених испита и просечна оцена 1995, Српска књижевност, 11, 9,72 4. Приказ научних и стручних радова са оценом: Мирјана Карановић објавила је научни рад у Зборнику Матице српске за књижевност и језик (књ. 48, св. 2-3, 2000, 395-422) Шенди и Сам: о Кишовом шендизму, а у дневном листу Дневник објавила је приказ књиге Милице Мићић Димовске Мрена (бр. 20071, 25.12.2002, 21). Будући да је запослена у Лексикографском одељењу Матице српске, написала је 26 биографија за Српски биографски речник (томови 1-4) и 16 обрада објављених у Грађи за Лексикон писаца Југославије. На основу објављеног научног рада закључује се да је кандидаткиња показала високу аналитичку и теоријску вештину у тумачењу књижевног опуса Данила Киша и да је штета што се од тада није објављивала интерпретативне и теоријске анализе књижевних дела. III ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ПРЕДЛОЖЕНОГ МЕНТОРА ИЛИ ПРЕДЛОГ НОВОГ МЕНТОРА Предложени ментор др Горана Раичевић редовни је професор, стално запослена на Филозофском факултету у Новом Саду. Држи часове предавања и вежбања из предмета Књижевност српске модерне, Међуратна књижевност, Поетика Иве Андрића и Поетика Милоша Црњанског на основним студијама. На мастер студијама има курс о Модерним књижевним теоријама а на докторским курс О есеју. Аутор је више
2 књига, научних радова и превода (око 100 библиографских јединица). Наратологија и српска савремена књижевност такође су у пољу њених компетенција што је чини подобном за ментора ове тезе. IV. ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ ОЦЕНА 1. формулације назива тезе (наслова): Наслов предложене магистарске тезе Мирјане Карановић: Типови и функције приповедача у делу Милице Мићић Димовске прецизно и јасно је формулисан и садржи потпуну информацију о предмету истраживања. 2. предмета (проблема) истраживања: Предмет истраживања дефинисан насловом је наратолошки аспект књижевног опуса Милице Мићић Димовске, то јест, биће речи о типовима и функцијама приповедача у њеном делу. У разматрање се узима целокупан прозни опус ауторке (збирке приповедака Приче о жени, Познаници, Одмрзавање и У процепу, романи Утваре, Последњи заноси МСС, Мрена и Уточиште, затим Путописи и текстови из заоставштине објављени у књизи После мене, као и прозни текстови објављени у периодици). 3. познавања проблематике на основу изабране литературе: Кандидаткиња је показала изузетно познавање литературе коју је поделила на примарну: дела Милице Мићић Димовске Priče o ženi, Novi Sad 1972. Познаници, Нови Сад 1980. Утваре, Нови Сад 1987. Одмрзавање, Нови Сад 1991. Последњи заноси МСС, Београд 1996. У процепу, Београд 1998. Путописи, Врање 1999. Mrena, Beograd 2002. Utočište, Beograd 2005. После мене (приредила Радмила Гикић Петровић), Нови Сад 2014. и секундарну која се дели на текстове о самој ауторки и на теоријску литературу: Литература о Милици Мићић Димовској: Анђелковић, Мирјана, Духовни отисци, Нови Сад 2005: Животу збир су минуси и нуле, 121 123; Прича о жени, 136 141. Аћимовић Ивков, Милета, Заноси и падови, Борба, 14. XI 1996, Свет књиге, II. Аћимовић Ивков, Милета, Очев врт, Књижевни магазин, 6, 55 56, 2006, 35 36. Babić, Sava, Pripovedač ostvarenog glasa, Rukovet, 34, 4, 1988, 462 474. Babić, Duško: Milica Mićić Dimovska, Utvare, Književna kritika, 5, 1988, 173. Белеслијин, Драгана, Подозрива према роду јунакиње кратке прозе Милице Мићић Димовске, Златна греда, 13, 145 146, 2013, 27 30. Прештампано у: Драгана В. Тодоресков, Збогом, причина истино, Нови Сад 2015, 211 224. Брадић, Стеван, Мајка која искупљује, Златна греда, 13, 145 146, 2013, 35 40. Брајовић, Снежана, Пет лица једна тема, Књижевне новине, 18. VI 1981. Брајовић, Тихомир, Силазак у биографију, НИН, 30. VIII 1996. Брајовић, Тихомир, Хроника послератних нарави, Глас јавности, 4. IX 1998. Брајовић, Тихомир, Без заноса, НИН, 1. XII 2005, str. 63. Vladušić, Slobodan, Gusle od kutlače, ProFemina, 11, 1997, 211 213. Прештампано у: Дегустација страсти, Београд 1998, 20 23. Врбавац, Јасмина, Продор стварносног, у: Јасмина Врбавац, Три и по: критике, Зрењанин 2007, 91 93. Вукмировић, Јелена, Последња верзија, Књижевни магазин, 10, 112 114, 2010, 40 41. Делић, Јован, Галерија женских портрета, Летопис Матице српске, 451, 2 3, 1993, 347 351. Демић, Мирко, Вето у естетском процењивању је преседан (интервју), Кораци, 36, 33, 1 2, 2003, 161 166. Диковић Ћургуз, Даница, Шта нам остаје осим ироније (интервју), Политика, 31. VIII 1998, 23. Дугалић, Љиљана, Приче о судбини жене, Наше стварање, 45, 3, 1998, 359 360. Дугалић, Љиљана, Ноћна фрајла, Луча, 7, 10, 1998, 46 48. Gavanski, Mirjana, Milica Mićić-Dimovska, Poznanici, Polja, 27, 267, 1981, 257 258. Ђерић, Зоран, Милица Мићић Димовска (1947 2013): Од прича о жени до породичне хронике града, Златна греда, 13, 145 146, 2013, 27 30. Đorojević, Bojana, Pisac kao večiti opozicionar i nepotkupljivi posmatrač, Nova misao, 29, 2014, 42 43. Гавриловић, Вера, Двије Милице (интервју), Побједа, 22. II 1997, 10.
3 Гароња Радованац, Славица, Побуњена жена и њен психолошки расцеп, Школски час српског језика и књижевности, 1, 2002, 81 88. Гароња Радованац, Славица: Хуморна критика наше трагичне друштвене стварности, Школски час српског језика и књижевности, 21, 1, 2003, 128 131. Гароња Радованац, Славица, Роман о изгубљеном уточишту, Кораци, 39, 36, 7 8, 2006, 206 209. Гароња Радованац, Славица, Богатство женског доживљаја света (интервју), Школски час српског језика и књижевности, 2, 2007, 24 35. Гикић Петровић, Радмила, Критичност уз разумевање (интервју), Токови савремене прозе, Нови Сад 2002, 116 121. Гордић, Славко, Призори свести, Књижевна реч, 10. XI 1981. Гордић, Славко: Двадесет и три бекства у слободу: романи и сродне творевине из минуле године, Летопис матице српске, 441, 6, 1988, 956 976. Гордић, Славко, Путничка писма, Летопис Матице српске, 466, 7-8, 2000, 201 204. Gordić, Vladislava, S onu stranu sumoreske, Reč, 5, 49, 1998, 146 148. Гордић, Владислава, Описи сна и смрти. Приповедни кругови Милице Мићић Димовске, Књижевне новине, 1013 1014, 2000, 14. Гордић, Владислава, Поетика снова у приповеткама Милице Мићић Димовске, Зборник Матице српске за књижевност и језик, 48, 2 3, 2000, 467 471. Gordić, Vladislava, Smrt, san i priča: o prozi Milice Mićić Dimovske, Rukovet, 46, 9 12, 2000, 54 55. Grgurić, Ivana, Stvarnost kao alibi za fikciju, Građanski list, 4, 10 12. IV 2004, 14. Grgurić, Ivana, Simbolima nabijena, slojevita priča o promašenom životu, Građanski list, 20. IV 2006, 11. Ивановић, Нина, Последњи тестамент Оскара Вајлда Питера Акројда и Последњи заноси МСС Милице Мићић Димовске: компаративна анализа, Годишњак Филозофског факултета, 30, 2002, 130 154. Ивков, Бошко, Сиви људи у сивим временима, Летопис Матице српске, 441, 2, 1988, 304 306. Jeremić, Ljubiša, Proza novog stila, Beograd 1978. Јовановић, Александар, Маштар и стваралац, Политика, 17. X 1998, 37. Катанић, Ксенија, Милица Мићић Димовска: Одмрзавање, Дневник, 11. XI 1992, 18. Прештампано у: Ксенија Катанић, Над књигом завичајном, Петроварадин 2004, 68 70. Kojić, Zorica, Moje ime je nemogućnost (intervju), Naša borba, 28. II 1997, 18. Крагујевић, Тања, Дисање са маском, Књижевна реч, 387 388, 1992, 13. Kragujević, Tanja, Sumnja u žanr ili: U tamnici vrline, Polja, 42, 403 404, 1997, 41. Кујунџић, Миодраг, На одморишту живота, Дневник, 14. XII 1980, 14. Laković, Aleksandar B., Pogled unazad i u sebe, Polja, 48, 426, 2003, 157 159. Ласек, Агњешка, Порука без лепоте казивања нема значаја, Стање ствари, 2, 1999, 6. Lasek, Agnieszka, Junak u stvaralaštvu Milice Mićić Dimovske (magistarski rad, Poznán 1999.) Лотина, Радмила, Вратимо дугове прошлости (интервју), Дневник, 18. I 2006, 23. Lukić, Jasmina, Kozmetičke priče, Vreme, 6. IV 1992. Lukić, Jasmina, Ženа i modeli ženskosti u prozi Milice Mićić Dimovske, ProFemina, 2, 1995, 161 168. Lukić, Jasmina, Women-centered Narratives in Contemporary Serbian and Croatian Literatures, у: Engendering Slavic Literatures, ed. Pamela Chester and Sibelan Forrester, Bloomington 1996. Марчетић, Адријана, Свет иза мрене, НИН, 2738, 2003, 46. Мартинов Златоје, Колективно слепило и интелектуална окамењеност, Свеске, 14, 68, 2003, 156 160. Мартиновић, Катарина, Уточиште као савремена метафора потраге за смислом, Свеске, 18, 81, 2006, 75 78. Mikić, Radivoje, Nicanje iz uspomena, Borba, 23. IV 1992. Микић, Радивоје, Песнички занос и блато историје, Заплањске новине, 10. X 1996. Микић, Радивоје, Опис душевног стања, Политика, 7. VIII 1999, 27. Мирковић, Чедомир, Женски род, време садашње, Политика, 16. V 1992, 16. Мирковић, Чедомир, У Андрићевом сазвежђу, Политика, 10. X 1992, 15. Мирковић, Чедомир, Две Милице, Политика, 14. IX 1996. Прештампано у: Чедомир Мирковић, Одреднице, Београд 2000, 65 68. Mitrović, Mirjana, Milica Mićić Dimovska o aktuelnosti tragikomičnosti Milice Stojadinović Srpkinje, Duga, 1662, 14. III 1997. Негришорац, Иван, Приповедање и коментари, Летопис Матице српске, 472, 6, 2003, 994 1002. Недић, Марко, Роман о паду, Свеске, 9, 38, 1997, 145 150.
4 Николић, Даринка, Не волим нејасне ситуације (интервју), Дневник, 4. VIII 2001, 8. Pančić, Teofil, Monumentalni pokušaj, Vreme, 26. XII 2002, 40 41. Pančić, Teofil, Na hartijskom zadatku, Novi Sad 2006: Monumentalni pokušaj, 84 87; Novosadski triling, 161 162. Паовица, Марко, Слике света у процепу, Књижевне новине, 987 988, 1999, 16. Pavković, Vasa, Milica Mićić Dimovska: Odmrzavanje, Borba, 21. XI 1991, 17. Pavković, Vasa, Priča o snovima, ProFemina, 2, 1995, 156 160. Pavković, Vasa, Žrtva i istorija, Vreme, 28. XII 1996. Pavković, Vasa, Kritički tekstovi, Beograd 1997. Pavković, Vasa, U ženskom svetu, Reporter, 30. VIII 1998. Pavković, Vasa, Putovanje i bol, Reporter, 19. V 1999. Павковић, Васа, Причање: трпљење (интервју), Књижевни магазин, 3, 23, 2003, 32 35. Петков, Мирјана, Замућен поглед на стварност, Дневник, 25. XII 2002, 21. Петриновић, Фрања, Значај доживљеног, Дневник, 12. I 1997, 12. Петровић, Ивица, Прича тражи модел (разговор са М. М. Д.), Гласник ДКВ, подлистак Поља II, 7, 1992, 4 (Polja, 38, 399). Писарев, Ђорђе, Писац у свету стварности, Градина, 38, 1, 2003, 270 272. Pisarev, Đorđe, Misterija zvana protokol života vreme koje proždire stvari ili U krevetu groba mog, Dometi, 40, 152 155, 2013, 110 112. Попов, Јован, Постмодерно лице историје, Летопис Матице српске, 459, 3, 1997, 381 386. Popnovakov, Dragomir, Milica Mićić: Priče o ženi, Polja, 19, 167, 1973, 25. Попноваков, Драгомир, Животи који не могу да узлете, Летопис Матице српске, 427, 2, 1981, 340 343. Прештампано у: Драгомир Попноваков, Не реци да си књижевник, Нови Сад 1996, 138 144. Prins, Džerald, Naratološki rečnik, Beograd 2011. Радикић, Василије, Песникињин усуд, Књижевне новине, 47, 937 938, 1996, 17. Radosavljević, Ivan, Rizik i veština, Reč, 26, 1996. Прештампано у: Budno oko: iz savremene srpske proze, Novi Sad 1999. Радосављевић, Иван, Раскошна туробна и прецизна слика, Књижевни лист, 2, 13, 2003, 8. Радосављевић, Иван, Невољна препуштеност животу, Београдски књижевни часопис, 2, 2, 2006, 221 223. Рибникар, Владислава, Обнова историјског романа, Књижевна историја, 44, 147, 2012, 429 454. Рогановић, Весна, Стварност као пишчева унутрашња мука (интервју), Књижевни гласник, 15, 2002, 14 17. Rosić, Tatjana, Sud i predrasuda, Reč, 26, 1996. Stašević, Milenko, Tačke gledišta i žensko pismo, ProFemina, 11, 1997, 213 215. Stašević, Milenko, Površina i dno priče, Pro Femina, 15 16, 1998, 246 248. Стеванов, Владимир, О мајдану једном, и о златној жици: прислов, у: Милица Мићић Димовска, Заручнице, приредио Владимир Стеванов, Нови Сад 2003, 32 35. Тодоров, Милан, У трагању за пунијим животом, Летопис Матице српске, 426, 6, 1980, 1054 1056. Trijić, Vesna, Krivica, Blic, 31. I 2006, 15. Ćirić, Saša, Milica Mićić Dimovska, Utočište, Užici hermeneutike, Zrenjanin 2009, 39 42. Форестер, Сибелан, Несрећна жена писац: Милица Мићић Димовска о Милици Стојадиновић Српкињи, Зборник Матице српске за славистику, 54 55, 1998, 179 187. Forrester, Sibelan, Moral and Corporeal Ghosts in Milica Mićić Dimovska s Collection U procepu, AATSEEL, New York City, December 2002. Цвијић, Анђелка, Бунтовна правичност (интервју), Политика, 4. I 2003, Б4. Šalgo, Judita, Ovo je trebalo da bude intervju, ProFemina, 2, 1995, 169 170. Шапоња, Ненад, Једна биографија, у: Аутобиографија читања: критике и есеји, Београд 1999, 72 74. Шапоња, Ненад, Стратегија трача, Политика, 21. XII 2002. Секундарна (теоријска) литература: Auerbah, Erih, Mimesis, Beograd 1968. Bahtin, Mihail, O romanu, Beograd 1989. Bahtin, Mihail, Autor i junak u estetskoj aktivnosti, Novi Sad 1991. Bal, Mieke, Prema kritičkoj naratologiji, Republika, 7 8, 1988. Bal, Mieke, Naracija i fokalizacija, Reč, 8, 1995. Bal, Mike, Naratologija, Beograd 2000. Bart, Roland, Književnost, mitologija, semiologija, Beograd 1979. Barthes, Roland, Uvod u strukturalnu analizu, Republika, 9, 1983.
5 Barthes, Roland, Smrt autora, u: Suvremene književne teorije, prir. Miroslav Beker, Zagreb 1986. Booth, Wayne C., Rhetoric of Irony, Chicago London 1974. But, Vejn, Retorika proze, Beograd 1976. Бут, Вејн, Реконструкција и просуђивање, Летопис Матице српске, 431, 3, 1983. But, Vejn, Glas ironičara, Polja, 25, 241, 1979. Vidan, Ivo, Nepouzdani pripovjedač, Zagreb 1970. Gordić Petković, Vladislava, Na ženskom kontinentu, Novi Sad 2007. Gordić Petković, Vladislava, Rod i književnost, u: Uvod u rodne teorije, Novi Sad 2011. Грковић, Милица, Лично име и књижевно дело, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 40, 2, 1997. De Bovoar, Simon, Drugi pol, Beograd 1982. Edmiston, Vilijem F., Fokalizacija i pripovedač u prvom licu: jedna revizija teorije, Reč, 8, 1995. Genette, Gérard, Figures III, Paris 1972. Genette, Gérard, Granice priče, Teka, 6, 1974. Genette, Gérard, Narrative Discourse, Oxford 1980. Genette, Gérard, Figures of Literary Discourse, Oxford 1982. Genette, Gérard, Tipovi fokalizacije i njihova postojanost, Republika, 9, 1983. Genette, Gérard, Mimologije, Zagreb 1985. Ženet, Žerar, Figure, Beograd 1985. Ženet, Žerar, Perspektiva i fokalizacije, Reč, 8, 1995. Žmegač, Viktor, Povijesna poetika romana, Zagreb 1991. Именослови српских писаца, Ниш 2009. Jankelevič, Vladimir, Ironija, Sremski Karlovci 1989. Jeremić, Ljubiša, Proza novog stila, Beograd 1976. Кајзер, Волфганг, Језичко уметничко дело, Београд 1972. Kajzer, Volfgang, Tko pripovijeda roman, u: Teorijska misao o književnosti, prir. Petar Milosavljević, Novi Sad 1991. Culler, Jonathan, Priča i diskurs u analizi pripovjednog teksta, Republika, 2 3, 1984. Калер, Џонатан, Структуралистичка поетика, Београд 1990. Књижевна реторика, прир. Миодраг Радовић, Београд 2008. Књижевност, 8 9, 1986, темат Женско писмо. Cohn, Dorrit, Transparent Minds: Narrative Modes for Presenting Consciousness in Fiction, Princeton 1978. Cohn, Dorrit, Pripovijedani monolog, Republika, 1, 1984. Лазаревић, Велибор, Српски именослов, Београд 2001. Lotman, Jurij, Struktura umetničkog teksta, Beograd 1976. Marčetić, Adrijana, Traganje za pripovedačem, Reč, 8, 1995. Marčetić, Adrijana, Figure pripovedanja, Beograd 2003. Mayer, Hans, Autsajderi, Zagreb 1981. Papić, Žarana Sklevicky Lydia (prir.), Antropologija žene, Beograd 2003. Peleš, Gajo, Iščitavanje značenja, Zagreb 1982. Peleš, Gajo, Priča i značenje, Zagreb 1989. Prins, Džerald, Naratološki rečnik, Beograd 2011. Rimmon-Kenan, Shlomith, Narrative Fiction. Contemporary Poetics, London 1983. Rimon Kenan, Šlomit, Narativna proza. Savremena poetika, Beograd 2007. Rister, Višnja, Ime lika, Pojmovnik ruske avangarde, 4, Zagreb 1985. Русе, Жан, Облик и значење, Нови Сад 1993. Русе, Жан, Нарцис романописац, Нови Сад 1995. Solar, Milivoj, Ideja i priča. Aspekti teorije proze, Zagreb 1974. Strukturalni prilaz književnosti, ur. M. Bunjevac, Beograd 1978. Uvod u naratologiju, priredio Zlatko Kramarić, Osijek 1989. Fish, Stanley, Litterature in the Reader: Affective Stylistics, New Literary History, 5, 1970. Fuko, Mišel, Šta je autor, Književna kritika, 5, 1983. Hamburger, Käte, Logika književnosti, Beograd 1976. Chatman, Seymour, Story and Discourse. Narrative Structure in Fiction and Film, Ithaca London 1978. Chatman, Seymour, Karakter u pripovjednom tekstu, Republika, 10, 1983. Četmen, Simur, Likovi i pripovedači, Reč, 8, 1995. Шипка, Милан Клајн, Иван, Име моје и твоје, Нови Сад 2011. Štancl, Franc, Tipične forme romana, Novi Sad 1987. Већ сам увид у литературу наводи на закључак да је Мирјана Карановић компетентан истраживач дела
6 Милице Мићић Димовске. 5. циљева истраживања Циљ истраживања је наратолошки аспект прозног опуса Милице Мићић Димовске и његова функција у тумачењу књижевног дела ове ауторке. Истраживање би требало да прикаже развој приповедачких избора Милице Мићић Димовске кроз анализу места и улоге приповедача у њеним делима. Треба показати како се различитим изборима задобијају одређене предности на тематском плану, као и на нивоу оспољавања ауторске реторике (нпр. мања или већа иронијска дистанца). Дијахронијско праћење приповедачких избора показаће да се, уз одређена одступања, избор приповедача код Милице Мићић Димовске у крајњој линији показује као пут ка првом лицу. Ово би, истовремено, био почетак систематичног (потенцијално монографског) бављења незаслужено потиснутим делом Милице Мићић Димовске. 6. очекиваних резултата (хипотезе) Очекивани резултат је релевантна монографија која ће на синтетички начин обухватити дело значајне српске ауторке. 7. плана рада: План рада који је изложила кандидаткиња у својој пријави сматра се одговарајућим за предложену тезу (Уводни део: методолошке основе, терминологија, степен истражености теме. Основни део истраживања односиће се на три кључна аспекта: 1. Однос аутора и приповедача. У центру пажње наћи ће се Бутов појам имплицитног аутора као различитог од стварног аутора, али и од приповедача, као и детектовање онога што он назива ауторском реториком. 2. Однос приповедача и јунака. У овом делу централни појам биће фокализација појам који потиче од Женета, а критички га разматрају остали заступници наратолошких теорија. Такође, биће тематизовано и питање приповедача у првом и у трећем лицу, односно хомодијегетичког и хетеродијегетичког приповедача. Кроз основно женетовско разликовање оног ко види од оног ко говори биће разматране и класификоване манифестације приповедачевог гласа у односу на гласове јунака у делу Милице Мићић Димовске. 3. Однос приповедача и имплицитног читаоца. Као посебна целина разматраће се индикатори приповедачевог обраћања имплицитном читаоцу. Како се не ради о ауторки која по правилу експлицитно апострофира читаоца, овај важан сегмент ће се и овде ишчитавати из реторичког избора говорника. 8. метода и узорка истраживања: Као методолошка основа послужиће наратолошке теоријске поставке, пре свега оне Жерара Женета и Симура Четмена, уз узимање у обзир и теорија које су добрим делом настале као резултат критичког отклона од њих оне Мике Бал и Шломит Римон Кенан, као и теоријске поставке Дорит Кон. Као допунска и алтернативна методолошка димензија у раду ће бити узети у обзир књижевнотеоријски и естетички ставови Михаила Бахтина. Осим тога, у анализи ће бити примењени и теоријски ставови Вејна Бута. 9. места, лабараторије и опреме за експериментални рад 10. методе статистичке обраде података и осталих релевантних података V ЗАКЉУЧАК СА ОБРАЗЛОЖЕНОМ ОЦЕНОМ О ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ: Као одличан познавалац и целокупног опуса Милице Мићић Димовске и теоријских, нарочито наратолошких метода анализе прозних књижевних жанрова, кандидаткиња је, првенствено полазећи од присуства гласовне полифоније у прозним текстовима ове ауторке, пошла од тезе да се профил опуса Милице Мићић Димовске најбоље може сагледати управо кроз анализу приповедача које ауторка креира. Осим тога, сматра се да ће изучавање типова и улоге приповедача у прози Милице Мићић Димовске знатно допринети и јаснијем сагледавању њеног прозног опуса, а тиме и јаснијем и целовитијем сагледавању српске прозе из друге половине двадесетог века којој су дела ове ауторке дала значајан есететички и значењски допринос. Све ово потврђује релевантност и сврховитост предложене теме.
7 ПОТПИСИ ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ: др Горана Раичевић, ред. проф., ментор др Зорица Хаџић, доцент др Јован Делић, ред. проф.