Copyright Aleksandar Gajović, Copyright 2008 ovog izdanja, LA GU NA

I S T O R I J S K I

V E L I K I V R E M E P L O V A l e k s a n d a r G a j o v ić

Copyright Aleksandar Gajović, 2008 Copyright 2008 ovog izdanja, LA GU NA

Knjigu Veliki istorijski vremeplov po sve ću jem su pru zi Ta nji; bez nje ona ni ka da ne bi bi la napisana. Ta nja, hva la ti još jed nom na sve mu.

Poštovani, Sa mo su dve stva ri na Ze mlji iz ve sne da tum ro đe nja i da tum smr ti. Sve osta lo se mo že sme sti ti u po jam re la tiv no pro men lji ve me đu vre me no sti. Iz tog raz lo ga sma tram da je pri hva tlji vo upo zna ti se sa onim što je ne ka da bi lo, po što će mo ta ko sprem ni je do če ka ti ono što će bi ti. Rad na knji zi Veliki istorijski vremeplov do veo me je do za ni mlji vih sa zna nja. Iz me đu osta log, i do zaključka da se mnogo toga u vremenu ciklično ponavlja. Tako, recimo, možemo lako uočiti da se najveći među kreatorima prošlosti stalno iznova istorijski javljaju, upravo kroz karakterne osobine onih, koji na Zemlji ostavljaju nasleđe. Zato Veliki istorijski vremeplov ne pri pa da šti vu ko je se kre će (samo) u okvirima teme dogodilo se na današnji dan, bez obzira na hronološki poredak događaja pri ka za nih u njoj (1. ja nu ar 31. de cem bar). Ve ru jem da će se isto ili slič no raz mi šlja nje na met nu ti i vama posle čitanja. Poštujmo pro šlost onoliko koliko je to potrebno. Nemojmo joj se bezrezervno predavati, niti joj robo - va ti. Jer ne ma sum nje da je sva ko od nas ne što po seb no na ovoj pla ne ti i da tu po seb nost tre ba is koristiti u nastojanju da pokolenjima omogućimo lepšu i bolju prošlost (i budućnost) od one koju zatič emo. To ne bi t reb alo d a j e teško, p ogotovo a ko tu p os ebnost p ot ražimo u s voj ev rsnoj kombinator ic i i sistematičnosti datumskih informacija, koje nude redovi knjige Veliki istorijski vremeplov. Iz bor ono ga što se na šlo iz me đu ko ri ca ove knji ge ni je sa mo stvar lič nog uku sa. To je, jed no stav no, neminovnost odabira vrednosti nametnutih kroz ljude i događaje u vremenu koje je za nama. U tom s voj ev rsnomo d abir u,pre dnostj ebil av iš enast ranioni hkoj iv iš enisus anama,p oštoz anasz em lj a- ne još uvek ni je ka sno da jed nom uđe mo u Veliki istorijski vremeplov. Naj zad, ov de je reč i o pod sećanju na već viđeno i doživljeno, pošto nas sve to, verovatno, ponovo očekuje. Oda bir gra đe za ovu knji gu ni je bio ta ko jed no sta van, kao što će se to ne ko me uči ni ti, ali ipak je bio dovoljno zadovoljavajući za autora, čija je skromna namera bila samo da mnogo toga ne propusti! Le po je bi lo ra di ti na ovoj knji zi, ko ja su štin ski ni ka da ne će bi ti is pi sa na do kra ja. S pra vom se mo že oče ki va ti da će jed no ga da na ne ki dru gi Ga jo vić na sta vi ti ov de gde sam ja (bar za sa da) za stao. Na kra ju, di van je ose ćaj sa zna nja da je iz da vač umeo da pre po zna vred nost i zna čaj šti va Veliki istorijski vremeplov, za ko ji sam ube đen da ni ko ga ne će osta vi ti rav no du šnim. Raz lo ga za to ima na pretek. Iskreno vaš, A leks and ar G aj ov ić Beograd, decembar 2008. godine 7

JANUAR Dobio je ime po rimskom bogu Janusu, Bogu svih početaka, prolaza, kapija i kućnih vrata. Pošto otvara i zatvara kapije, Janus je čuvar sveta i kosmosa. Prisustvuje rođenju svakog ljudskog stvora.

1. J A N U A R JU LI JAN SKI KA LEN DAR, za on da šnje vre me no vi, po čeo je da se primenjuje 45. godine pre nove ere. Rimski državnik Gaj Julije Cezar (Gaius Iulius Caesar) reformisao je računanje vremena tako što je za početak godine odredio januarske kalende, to jest 1. januar, a ne 1. mart ka ko je to ra ni je bi lo. Ovaj ka len dar za sno van je na sun če voj go di ni od 365 da na i šest sa ti, ali je u nje mu go di na du ža od sun če ve za 11 mi nu ta i 14 se kun di. Ta ko je sva ka če tvr ta pre stup na, dok se sva kih 128 go di na po ja vlju je dan vi še. Da bi taj pro blem re šio, pa pa Gr gur X I I I (Gre go r i us), pre ma s a ve t i ma ast ronoma, reformis ao j e kalendar 1582. godine, pa je gregorijanski kalendar postao ujedno i međunarodni. Srpska, ruska i još neke pravoslavne crkve zadržale su julijansko računanje vremena. LO REN CO DE ME DI ČI (Lorenzo di Piero de Medici), italijanski dr žav nik, vla dar Fi ren ce, ro đen 1449. go di ne. Po znat je i pod ime nom Ve li čan stve ni (Lo ren zo il Mag ni fico). Bio je humanista i sledbenik slat kog no vog sti la, kao i Pe trar ke (Fran ce sco Pe trar ca). Ne go vao je raznovrsnu poeziju: pastoralne i mitološke poeme, kao i religioznu po e zi ju. Nje go va smrt je ujed no ozna či la i kraj zlat nog do ba fi rentinske poezije. Bio je mecena mnogim umetnicima iz doba renesanse. Iskazao se i kao pesnik pastoralne i mitološke poeme. Obrađivao je religiozne, misteriozne i gradske teme. Inspiraciju je pronalazio i u narodnoj poeziji. Najvažnija dela su mu Lov sa so ko lom, Ljubavni stihovi, Karnevalske pesme i Nenča iz Barberina. Umro je 9. apri la 1492. go di ne. ZA LIV GVA NA BA RA otkriven je 1502. go di ne. Tu su se is kr ca li portugalski moreplovci i nazvali ga Rio de Žaneiro (Januarska reka) i podigli grad koji će 1763. godine postati prestonica tadašnje portugalske vicekraljevine Brazil. JO HAN KRI STI JAN BAH (Jo hann Chri stian Bach), ne mač ki kompo zi tor, pi ja ni sta i di ri gent, umro je 1782. go di ne (v. i 5. sep tem bar). CE RE RA na ziv je pr vog aste ro i da ko ji je ot kri ven sa pla ne te Ze mlje (1801. godine). Naredne male planete su dobijale imena po boginjama iz grč ke mi to lo gi je, a ka da je li sta is cr plje na, pre šlo se na žen ska imena iz svakodnevnog života. Prvi muški asteroid bio je Eros i za ve den je pod bro jem 433. Pr vi aste roid sa srp skim ime nom je ste Beograd (1.517). Novootkrivene male planete sada dobijaju naziv samo po brojevima. UJE DI NJE NO KRA LJEV STVO proglašeno je 1801. godine stupanjem na snagu akta o ujedinjenju Velike Britanije i Severne Irske. osam dana kasnije, učestvovala su 484 takmičara, isključivo muškarci, u du hu tra di ci je an tič kih olim pij skih iga ra. Bio je i pred sed nik Me đunarodnog olimpijskog komiteta (1896 1925). Umro je 2. sep tem bra 1937. go di ne. Sa hra njen je u Že ne vi, ali mu sr ce pre ma sop stve noj želji počiva u Olimpiji, prestonici antičkih olimpijskih igara. ME TAR i ostale jedinice mernog sistema uvedene su u Srbiji 1880. godine. Tako su zvanično prestali da važe aršin, lakat ili pedalj. LUJ-OGIST BLAN KI (Louis-Auguste Blanqui), francuski revolucio nar, umro je 1881. go di ne. Bio je osni vač i član broj nih taj nih udruženja i predsednik Demokratske stranke. Dva puta je osuđivan na smrt i zbog 36 godina provedenih u tamnici dobio nadimak Okovani Prometej. ED GAR HU VER (Edgar John Hoover), američki političar i šef Federal nog is tra žnog bi roa (FBI), ro đen je 1895. go di ne. Na če lu FBI-ja bio je pu nih 48 go di na (1924 1972), naj du že u ame rič koj isto ri ji. Re formisao je službu i znatno unapredio metode policijske borbe. Smatra ju ga mrač nom figurom američke političke scene jer je godinama pro go nio is t a k nu te j av ne lič no st i, u k lju č u ju č i Mar t i na Lu te r a Kin ga (Martin Luther King), Čarlija Čaplina (Charlie Chaplin) i mnoge druge. Vukao je poteze neprimetno, iz drugog plana, i uvek ostvarivao ciljeve, bez obzira na žrtve. Umro je 2. ma ja 1972. go di ne. KIM FIL BI (Kim Philby), ili Ha rold Adri jan (Ha rold Adrian), en gleski (dvo stru ki) taj ni agent, ro đen je 1912. go di ne kao Adri jan Ra sel Fil bi (Adrian Rus sell Philby). Spa da u red najuspešnijih sovjetskih obaveštajaca kojima je pristupio još kao student na Kembridžu (1934). Po sle Dru gog svet skog ra ta bio je oficir za vezu između britanske i američke tajne službe, što mu je omogućilo da Moskvi ispostavi niz zna čaj nih in for ma ci ja u pe ri o du hlad nog ra ta. Umro je 11. ma ja 1988. go di ne. BRAN KO ĆO PIĆ, srp ski pi sac i aka de mik, ro đen je 1915. go di ne. Sma tra se jed nim od naj zna čaj ni jih po sle rat nih srp skih knji žev ni ka; is ka zao se kao iz u zet no na dah nut pri po ve dač i tvo rac za ni mlji vih i upe ča tlji vih li ko va i do ga đa ja ko je je opi si vao sve žim, soč nim i sli kovi tim je zi kom. Pr ve pri po vet ke su mu Pod Grmečom, Borci i bjegunci i Planinci, nastale u razdoblju kada je pohađao učiteljsku školu. Napisao je za tim niz za ni mlji vih knji ga za de cu Bojna lira pionira, Put u vedrinu, U svetu leptirova i medveda, B o s o no go dje tinj st vo, Ognjeno ra đa nje do mo v i ne i Ratnikovo proljeće. Poslednja zbirka pripovedaka, Bašta sljezove boje, do ne l a mu j e Nj e go š e v u na g r a du. R a z o č a r a nost, melanholija i sumorne slutnje, posebno u uvodu te knjige, kao da su nagovestile njegov životni kraj. Ostala značajna dela su mu romani Prolom, Gluvi barut, Osma ofanziva, Ne tuguj, bronzana stražo i Or lo vi rano lete, kao i zbirke pripovedaka D o ži vlja ji Ni ko le ti ne Bur s a ća i Rosa na bajonetu. Izvršio je samoubistvo 26. marta 1984. godine. 1. januar a DAN SKA je pr va ze mlja u sve tu ko ja je za bra nom uvo za ro bo va u Dansku Zapadnu Indiju 1803. godine ukinula ropstvo. ŠAN DOR PE TE FI (Sándor Petöfi), mađarski pesnik i revolucionar srpskog porekla, rođen je 1823. godine kao Aleksandar Petrović. Smatra se re for ma to rom ma đar ske po e zi je. Bio je odu še vlje ni pri sta li ca re vo lu ci je i re pu bli ka nac po uve re nju. Po gi nuo je u 26. go di ni u bi ci kod Sigišoare (Segešvara), kao učesnik mađarske revolucije. Veliku popularnost stekao je Narodnim pesmama i ep skim de li ma Vitez Janko i Apostol. Umro je 31. ju la 1849. go di ne. HAJN RIH HERC (Heinrich Rudolf Hertz), nemački fi zi čar, umro je 1894. go di ne (v. i 22. fe bru ar). PJER DE KU BER TEN (Pi er re de Frédy, ba ron de Co u ber tin), francuski istoričar i pedagog, rođen je 1879. godine. Pošto je obnovio olim pij ske igre po ugle du na sport ska tak mi če nja u sta roj Grč koj, u Atini su 1896. godine održane Prve (moderne) olimpijske igre. Na tom skupu sportista iz čitavog sveta, koje su počele 6. aprila, a završile se FOR MI DABL, britanski ratni brod, torpedovan je 1915. godine u ka na lu La manš. Pro jek ti le je is pa li la ne mač ka pod mor ni ca. Po ginu lo je 547 lju di. OSLO, glav ni grad Nor ve ške, do bio je ime 1925. go di ne. Pre to ga se (od 1674) zvao Kristijanija. MO RIS ŽAN BE ŽAR ( Ma u r i c e Je an ne B e j ar t ), f r an c u sk i ko re o g r af, ro đen je 1927. go di ne kao Mo ris Ber že (Ma u ri ce Ber je), da bi u čast Molijera (Molière) uzeo prezime svoje supruge Arman Bežar (Armande Be jart). Sma tra se jed nim od osni va ča mo der nog ple sa či ji je rad na ro či to do šao do iz ra ža ja u tru pi Be žar ba let Lo za na, na či jem je č e lu bio pu ne dve de c e ni j e. Pr v u ko re o g r a fi ju ura dio je za šved ski film Ognjena ptica (1952) u ko jem je igrao glav nu ro lu. Stva rao je ples ko ji je opi si van kao fizička senzualnost, što ga dovodi u sukob sa tradicionalnim shvatanjem igre i pokreta. U Briselu je trijumfovao kre a ci ja ma u Kra ljev skom po zo ri štu, da bi za tim osno vao tru pu Ba le ti 20. ve ka, sa ko jom je po stao svet ski po znat. Naj zna čaj ni je ko re o grafije ostvario je u predstavama Bo le ro, B e to ve no va D e ve ta sim fo ni ja, 9

2. januar a Romeo i Julija, Marlo i Ćao, Fre de ri ko, koju je posvetio italijanskom re ži s e r u Fe li ni ju ( Fe de r i c o Fel li ni). Po st av ku ko ma d a Put oko sve ta za 80 da na nije doživeo. Umro je 22. no vem bra 2007. go di ne. DE KLA RA CI JA UN, potpisana u Vašingtonu 1942. godine, obaveza la je 26 dr ža va na na sta vak ra ta pro tiv si la Oso vi ne do nji ho ve ka pitu l a cij e. KOR NE LI JE KO VAČ, srpski kompozitor, klavijaturista i aranžer, rođen je 1942. godine. Pripada redu najplodnijih srpskih kompozi to ra po pu lar ne mu zi ke. Osni vač je Korni grupe, u ko joj su pe va li Seka Kojadinović, Dušan Prelević, Zdravko Čolić, Dado Topić i Zlatko Pe ja ković. Komponovao je više uspešnih pesama za Bise ru Ve le - t anlić, Dr agana Stojnić a, L epu Brenu i Oliver u Kat ar inu. Ž ive o j e u Španiji i Engleskoj gde je muzički eksperimentisao. Piše i film sku muzi ku. Autor je autobiografskog dela Tamne dirke i vi še so lo-al buma, uklju ču ju ći Između svetlosti i tame, Semplovana mesečina, Bal kan i Dvoj ni identitet. SUDAN, bivš a br it ansk a kolonij a, o dlukom Ust avot vorne skup št i ne dobio je nezavisnost 1956. godine. EVROP SKA EKO NOM SKA ZA JED NI CA po sto ji od 1958. go di ne, stupanjem na snagu ugovora o njenom osnivanju. FIDEL KASTRO (Fidel Castro Ruz), kubanski revolucionar i državnik, zajedno sa socijalističkim revolucionarnim snagama izvojevao je konačnu pobedu 1959. godine u trogodišnjem gerilskom ratu, u ko jem je sa vla sti zba čen do ta da šnji dik ta tor te ze mlje Ful hen sio Ba tista (Ful gen cio Ba ti sta y Zal vi dor) (v. i 13. av gust). PA LE STIN SKA OSLO BO DI LAČ KA OR GA NI ZA CI JA for mi ra na je 1965. godine. Za vođu je proglašen Jaser Arafat (Yasser Arafat) koji je bio i na če lu Al Fataha. MORIS ŠEVALIJE (Maurice Chevalier) Fran cu ski pe vač i glu mac, umro je 1972. go di ne (v. i 12. septembar). 10 BO ING 747, indijski putnički avion, eksplodirao je 1978. godine u vazdušnom prostoru Bombaja. Niko od 213 putnika i članova posade nije preživeo udes. ČE ŠKA I SLO VAČ KA postale su 1993. godine samostalne države, čime je prestala da postoji Čehoslovačka, osnovana 1918. godine. FA BI JAN ŠO VA GO VIĆ, hr vat ski dram ski i filmski umetnik, umro je 2001. go di ne. To kom du ge i upe ča tlji ve ka ri je re ostva rio je oko 80 ulo ga na fil mu i te le vi zi ji. Na pi sao je knji gu Glum če v i z a pi si, kao i dramu So kol ga ni je htio. U pam će nju osta ju ostva re ne ulo ge u filmovima Svoga tela gospodar, Z a mr znu ti ka dar i Lisica, kao i ro la u pozorišnoj predstavi Dun do Ma ro je. DŽU LI JUS EP STAJN (Julius Epstein), američki scenarista, umro je 2001. go di ne. Bio je je dan od auto ra sce na ri ja za film Ka z a blan ka, za koji je zajedno sa bratom 1943. godine dobio filmsku nagradu Oskar. Na pi sao je još pe de se tak filmskih scenarija. DRA GAN LU KIĆ, srp ski knji žev nik i no vi nar, umro je 2006. go dine (v. i 30. no vem bar). 2. J A N U A R FO KLAND SKA OSTR VA u Atlantskom okeanu, 500 kilometara udaljena od obale Argentine, 1833. godine pripala su Velikoj Britaniji. MILIJ BALAKIRJEV (Aleksejevič), ruski kompozitor, pijanista i dirigent, rođen je 1837. godine. Pokretač je i idejni vođa kompozitorske grupe Velika petorica ili Balakirjevljev kružok koju su još sačinjavali Kjuj, Musorgski, Rimski-Korsakov i Borodin. Njegova najznačajnija dela su simfonijske poeme Rusija i Tamara, mu zi ka za dra mu Kralj Lir, kla virske kompozicije i fantazija Islamej. Umro je 29. ma ja 1910. go di ne. LUJ-ŽAK DA GER (Louis Jacques Mandé Daguerre), francuski fotograf, na pra vio je 1893. go di ne pr vi sni mak Me se ca (v. i 18. no vem bar). LJU BIN KA BO BIĆ, srpska pozorišna i filmska glumica, rođena je 1898. godine. Posedovala je energiju, vedrinu i glumački dar kojim je osva ja la pu bli ku u jed nom da hu. Kao član Na rod nog po zo ri šta u Beogradu, u kome 1921. godine započinje karijeru tumačeći naivne, vragolaste i nestašne devojčice, ostvarila je niz blistvih dramskih rola. Jednu epohu na sceni nacionalnog teatra nezaboravno je obeleži la ulo gom Živ ke u komediji Branislava Nu ši ća Gospođa ministarka. Vre me nom j e S a ve z dr am sk i h umet ni k a Sr bi j e ust a no v io p o z o r i šnu nagradu koja nosi njeno ime. Umr la je 3. de cem bra 1978. go di ne. ED MON RO STAN (Ed mond Ro stand), fran cu ski pi sac, umro je 1918. go di ne (v. i 1. april). ZA HA RI JE TR NAV ČE VIĆ, srp ski no vi nar, ro đen je 1926. go di ne. Kao urednik Televizije Beograd i voditelj emisija Znanje imanje i Emisija za poljoprivrednike stekao je sedamdesetih i osamdeset i h go di na X X ve k a ve li ku p o pu l ar nost i na k lo nost g le d a l a c a. Je d no vre me je ra dio na TV Po li ti ka, a on da i na TV B 92. Ak tiv ni je član Demokratske stranke i jedno vreme poslanik u Narodnoj skupštini Sr bi je. Do bit nik je na gra de Sve to zar Mar ko vić, na gra da za ži vot no delo Svetozar Marković i Moša Pijade, kao i 2005. godine nagrade za ži vot no de lo TV B 92. LU NA 1, sovjetska vasionska letelica, upućena je ka Mesecu 1959. go di ne. Po sle 34 ča sa le ta (7 8. ja nu a ra) ušla je u pu ta nju oko Sun ca kao prvi veštački satelit Sunčevog sistema.

3. J A N U A R MAR KO TU LI JE CI CE RON (Mar cus Tul li us Ci ce ro), rim ski go vorni k, p olit ič ar, fi lo zof i pe snik, ro đen je 106. go di ne pre no ve ere. Bio je re pu bli ka nac i ve li ki pro tiv nik Ce za ra (Ga i us Iuli us Ca e sar) i Mar ka Antonija (Marcus Antonius). Smatra se najvećim stilistom rimskog pesništva i u spisima je razobličavao protivnike rimske Republike. Najznačajnija dela su mu Staklena zvona, Za Mu re na i Za Mi lo na, za tim po li tič ke be se de ka ti li njan ke i filipike, kao filozofska štiva Be sede, O dužnosti, O prijateljstvu, O prirodi bogova, O starosti, O kraj nosti ma do bra i zla i Protiv Katiline. Posle Cezarovog ubistva (44. godine pre nove ere) i stalnih napada na Marka Antonija, kao i veličanja Oktavijana Avgusta (Gaius Iulius Caesar Octavianus), Drugi trijumvi rat ga je uhap sio, osu dio na smrt i ubio 7. decembra 43. godine pre no ve ere. 3. januar a PJER LA RUS (Pierre Larousse), francuski leksikograf i enciklopedista, umro je 1875. go di ne (v. i 23. ok to bar). OTO BI HA LJI-ME RIN, srpski pisac i likovni kritičar jevrejskog po re kla, ro đen je 1904. go di ne. Sa bra tom Pa vlom po kre nuo je iz davačku kuću Nolit (1926). Uređivao je časopise No va li te ra tu ra (1928) i Linkskurve u Nemačkoj, gde je zbog političkog progona emigrirao. U Pa ri zu je osno vao In sti tut za bor bu pro tiv fa ši zma (1933), dok je u ISAK ASIMOV (Isa ac Asi mov) Američki pisac i profesor biohemije, poreklom Rus, rođen je 1920. godine. Pripada grupi najznačajnijih svetskih pisaca naučnofantastične proze. Najvažnija de la su mu Hemikalije života, Zvezde i njihovi putevi, Unu tar ato ma, Svet ni tro ge na, Ljud ski mo zak, Na u- ka, bro je vi i ja, zatim Ja robot, Golo sunce, Vasionske struje, Kraj večnosti i Zadužbina. Umro je 6. apri la 1992. godine. VE LI KI PO ŽAR, ko ji je ne po sred no pred no vu 2002. go di nu za hvatio Li mu (Pe ru), usmr tio je vi še od 270 oso ba, dok je broj ne sta lih bio znat no ve ći. Va tre na sti hi ja iz bi la je u pro dav ni ci pi ro teh nič kih sredstava. FRE DI HAJ NE KEN (Freddy Heineken), holandski pivarski magnat, umro je 2002. go di ne. Kralj pi va, ka ko su ga zva li, re kao je jed nom prilikom da on ne prodaje pivo, već dobro raspoloženje. TA LAS HLAD NO ĆE u Poljskoj, gde je izmerena temperatura od -15 stepeni Celzijusovih, usmrtio je 2003. godine oko 200 osoba. MI LAN JA NIĆ, srpski kanuista, reprezentativac, umro je 2003. godine. Odličja je osvajao na Olimpijadi 1984. godine, svetskim i evropskim prvenstvima. Sin i kćerka su krenuli njegovim sportskim putem. STAR DAST, američka svemirska sonda, uspešno je 2004. godine zav r ši l a burno prolet anj e k roz rep j e dne komete i pr iku pi l a č est i c e koj e bi mog le dopr inet i otk r ivanju t ajne p orek l a Sunč evog sistema, pa čak i po re kla ži vo ta na Ze mlji. DŽON TOLKIN (John Ro nald Re uel Tol kien) Engleski pisac, profesor i leksikograf, rođen je 1892. go di ne. Bio je pro fe sor en gle skog je zi ka i knji žev no sti na Oksfordskom univerzitetu. Proglašen je piscem XX ve ka. Za čet nik je ep ske fan ta sti ke, mit skog sve ta i je zika po ugle du na nor dij ske sa ge i sta ru an glo sak sonsku poeziju. Svetsku slavu stiče trilogijom Gospodar prstenova. Sa ovim de lom su po te mi i lin gvi stič koj imaginaciji vezani i njegovi prethodni romani Hobit i Silmarilion. Osta la zna čaj na de la su mu kri tič ke stu dije Beovulf, čudovišta i kritičari; Bajke, kritička studija i Čoser kao filolog. Gospodar prstenova je sa ve li kim uspe hom ekra ni zo van po čet kom XXI ve ka. Umro je 2. sep tem bra 1973. go di ne. 11

3. januar a Za šaku dolara, Do bar, ru žan, zao i Zo vem se Ni ko, za tim Bilo jednom u Americi i Kolos sa Rodosa. Umro je 30. apri la 1989. go di ne. ŽO ZEF-ŽAK ŽO FR (Joseph-Jacques Césaire Joffre), francuski maršal, umro je 1931. go di ne. Tvo rac je rat nog pla na svo je ze mlje u Pr vom svetskom ratu i pobednik odsudne bitke na Marni 1914. godine. NA CI STIČ KA NE MAČ KA je od 1942. go di ne osno va la u Nor ve škoj dvadeset i tri koncentraciona logora. Kroz te surove kazamate prošlo je vi še od 4.500 Ju go slo ve na, ma hom Sr ba, od ko jih je sko ro 3.000 ubijeno. Preživelih 1.300 interniraca osnovalo je posle rata udruženje s prijateljima iz Norveške. MEL GIBSON (Mel Gib son) Američki filmski glumac australijskog porekla, rođen je 1956. go di ne. Ulo ga ma sna žnih, čvr stih i bes kompromisnih pravednika napravio je zapaženu holivudsku karijeru. Snimio je pedesetak filomova u kojima se dokazao i kao vrstan tumač istorijskih, romantičnih i ko mič nih li ko va. Naj bo lje ro le ostva rio je u fil mu Pobesneli Maks (u tri de la), Smrtonosno oružje (u tri dela) i Šta že ne že le. Sa ve li kim uspe hom je re ži rao filmove Hrabro srce i Pa tri o ta u ko ji ma je tu ma čio i glavne uloge. Španiji na strani republikanaca ratovao protiv fašističkih snaga Fransiska Franka (Francisco Franco). Autor je romana Do viđenja u oktobru, eseja i umetničke kritike Osvajanje neba, Mi sli i bo je, Su sret sa mo jim vremenom, Jugoslovenska skulptura XX veka, Graditelji moderne misli i Prodor moderne umetnosti. Umro je 22. de cem bra 1993. go di ne. TU TAN KA MO NOV SAR KO FAG pro na šao je 1924. go di ne en gleski arheolog i egiptolog Hauard Karter (Howard Carter) u Dolini kra lje va, u bli zi ni Luk so ra u Egip tu. JAROSLAV HAŠEK (Ja ro slav Ha šek), če ški pi sac, umro je 1926. go di ne (v. i 30. april). DŽORDŽ MAR TIN (Ge or ge Mar tin), bri tan ski pro du cent i mu zičar, ro đen je 1926. go di ne. Na zvan je pe tim Bitlsom (The Be a tles). Po ne kad je s nji ma svi rao na kla vi ru i kla vir čem ba lu, ali je naj če šće bio autor bo ga tih aran žma na nji ho vih pe sa ma. SER ĐO LE O NE (Ser gio Le o ne), ita li jan ski filmski reditelj, rođen je 1929. godine. Kao jedan od tvoraca tzv. špageti-vesterna, primenio je na filmu neke nove akcione i dramaturške elemente, uključujući funkcionalnu muziku. Jedinstvenim kadriranjem i preciznom montažom stekao je veliku popularnost kod ljubitelja vesterna. Najbolje režije ostva rio je u filmovima Bilo jednom na Divljem zapadu, Za do lar vi še, MIHAEL ŠUMAHER (Michael Shumacher) Nemački automobilista i vozač formule 1, rođen je 1969. godine. Najveći je šampion u istoriji formule 1. Se dam pu ta je bio pr vak sve ta (1994. i 1995, a on da uza stop no još pet pu ta od 2000. do 2004. go di ne). U karijeri je ostvario čak 90 pobeda, više nego iko pre nje ga i bar još pe de se tak pu ta se popeo na po bedničko postolje. Vozio je bolide Benetona i Džordana, ali je naj vi še uspe ha imao s ita li jan skim Fe ra ri jem. Od ak tiv nog uče šća u naj br žem cir ku su na če ti ri toč ka opro stio se na kra ju se zo ne 2006. go di ne. U AR DE NI MA, evropskom planinskom masivu, propao je 1945. godine poslednji pokušaj Hitlera da izmeni tok Drugog svetskog rata. S a ve znič ke ar mi j e ge ne r a l a Mont go me r i j a ( Mont go mer y ) i Bre d lij a (Bradley) nanele su u kontraofanzivi nacistima teške gubitke u ljudstvu i oruž ju. SJE DI NJE NE AMERIČKE DR ŽA VE su prekinule 1961. godine sve odnose sa Kubom. BRA ZA VIL (Kon go-bra za vil) 1970. go di ne Usta vom je pro gla šen Na rod nom Re pu bli kom Kon go. 12

EKS PRE SNI VOZ uda rio je na ju gu Pa ki sta na 1990. go di ne u kompo zi ci ju te ret nog vo za i tom prilikom je po gi nu lo 307 oso ba. 4. januar a AR GEN TI NA je, ka ko je ob ja vlje no 2002. go di ne, po sta vi la svetski rekord u brzini promene državnog lidera. Za samo trinaest dana po sta vi li su čak pet še fo va dr ža ve. Po sled nji va že ći je Edu ar do Du alde (Eduardo Alberto Duhalde). 4. J A N U A R NA CE TI NJU je 1494. godine, u prvoj srpskoj štampariji, objavljena pr va knji ga na srp skom je zi ku Oktoih prvoglasnik Đu ra đa Cr no je vića i štam pa ra Ma ka ri ja. Obod ska štam pa ri ja je za tim ob ja vi la Oktoih petoglasnik, Psaltir s posljedovanjem, Četvorojevanđelje i Molitvenik. ĐO VA NI PER GO LE ZI (Giovanni Battista Pergolesi), italijanski kompozitor, rođen je 1710. godine. Stvarao je u maniru napuljske bufo op e re, s ve ž e, ne p o sre d ne i ve s e le. Naj p o zna t i j a de l a su mu op e ra Služavka gospodarica i crkvena muzika Stabat Mater. Umro je 16. marta 1736. godine. LUJ BRAJ (Louis Braille), francuski učitelj, rođen je 1809. godine. Izumeo je azbuč ne zna ko ve (is pup če ne tač ke) na osno vu ko jih su sle pe osobe mogle da čitaju, i nazvao ih Brajev sistem (ili Brajeva azbuka ). Braj je, ina če, i sam bio slep. Umro je 6. ja nu a ra 1852. go di ne. MU ZIČ KI KON CERT u Be o gra du, pr vi jav ni te vr ste, pri re dio je 1842. godine Josif Šlezinger (Schlesinger), kapelnik kneza Miloša Obre no vi ća. Kon cert je odr žan u dvo ra ni Te a tra na đu mru ku. Šlezinger je kao osnivač Knjaževsko-srpske bande sakupljao narodne pesme i komponovao vojničke marševe. MOŠA PIJADE, srpski revolucionar, slikar i novinar jevrejskog porekla, ro đen je 1890. go di ne. Još kao sa svim mlad je pri hva tio ide je ko mu ni zma. Kao angažovani novinar proleterskog duha, organiza - tor i izdavač ilegalnih listova i časopisa, često je proganjan, hapšen i za tva ran. Za vre me Dru gog svet skog ra ta, či ji je bo rac bio od pr vog da na, u Jaj cu je 5. no vem bra 1943. go di ne osno vao no vin sku agen ciju Tanjug. Na rod ni je he roj i član SA NU. Pre veo je Mark so va (Karl Marx) de la Kapital (sa Rodoljubom Čolakovićem), Be da fi lo z o fi je i Mani fest Ko mu ni stič ke par ti je. Sli kar stvo je učio u Be o gra du, Min henu i Parizu. Posle Drugog svetskog rata obavljao je najviše državne funk ci je, uklju ču ju ći funk ci ju pred sed ni ka Skup šti ne FNRJ. Umro je u Pa ri zu 15. mar ta 1957. go di ne, na p ov r atku i z Velike Br it anij e gde je pred vodio jugoslovensku parlamentarnu delegaciju. Glavna slikarska de la su mu Autoportret sa japanskim lutkama (1916), Autoportret sa ro bi je (1926) i Borik u Lepoglavi (1931). MILAN BOGDANOVIĆ, srpski pisac, prevodilac i akademik, rođen je 1893. godine. Uređivao je veći broj listova u Srbiji i bio upravnik Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i Narodnog pozorišta u Beogradu. Bio je i profesor Beogradskog univerziteta. Celokupni opus mu je objavljen u pet knji ga pod na zi vom Sta ri i no vi. Jedna od književnih nagarada u Srbiji nosi njegovo ime. Umro je 2. fe bru a ra 1964. go di ne. FLOJD PA TER SON (Floyd Pat ter son), ame rič ki bok ser afrič kog porekla, rođen je 1935. godine. Obeležio je borbama u ringu istoriju plemenite veštine. Idol mu je bio bokserski velikan Džo Luis (Joe Lo u is). Du go je bio naj mla đi (u 21. go di ni) šam pion sve ta te ške ka te go ri je i pr vi je pro fe si o nal ni bok ser ko ji je gu bio i vra ćao ti tu lu (1956 1959 i 1960 1962). Sa tro na je de finitivno sišao posle poraza u du e lu sa So ni jem Li sto nom (Sonny Li ston), ka da mu je bi lo 37. go di na. U ka ri je ri je ostva rio bi lans od pedeset pet po be da i osam po ra za, a jednom je boksovao nerešeno. Umro je ma ja 2006. go di ne. JAKOB GRIM (Ja kob Grimm) Nemački filolog, književnik i profesor, rođen je 1785. godine. Smatra se osnivačem savremene germanistike. Izučavao je istoriju jezika, stare književnosti, probleme mita, bajke, predanja, narodne umotvorine, folkor i pravo. Objavio je Ne mač ki reč nik (od 1852), Nemačka predanja (1829) i Istoriju nemačkog jezika (1848). Iz prijateljstva sa srpskim prosvetiteljem Vukom Stefanovićem Karadžićem nastao je njegov pre vod srp ske gra ma ti ke. Sa bra tom Vil hel mom (Wilhelm), saku pljao je i ob ra dio baj ke po zna te de ci ši rom sveta. Umro je 20. sep tem bra 1863. go di ne. MU ZIČ KA TOP-LI STA, pr va te vr ste u sve tu, for mi ra na na osno vu bro ja pro da tih plo ča, po ja vi la se 1936. go di ne u ame rič kom ilu strova nom č a s o pi su Billboard. AL BER KA MI (Al bert Ca mus), fran cu ski pi sac i fi lo z of, p o g i nuo j e u saobraćajnoj nesreći 1960. godine (v. i 7. novembar). ER VIN ŠRE DIN GER (Er win Schrödinger), austrij ski fi zi čar, umro je 1961. go di ne (v. i 12. av gust). TO MAS ELI OT (Thomas Stearns Eliot), engleski pisac američkog po re kla, umro je 1965. go di ne (v. i 26. sep tem bar). KAR LO LE VI (Car lo Le vi), ita li jan ski pi sac, umro je 1975. go di ne (v. i 29. no vem bar). 13

5. januar a KA TA RI NA DE ME DI ČI (Caterina de Medici), francuska kraljica ita li jan skog po re kla, umr la je 1589. go di ne (v. i 13. april). JE LI SA VE TA RO MA NO VA (Pe trov na), ru ska ca ri ca, umr la je 1762. go di ne (v. i 18. de cem bar). LUJ ŠESNAESTI (Louis), francuski kralj, zakonom iz 1785. godine odredio je da maramice moraju biti četvrtaste (v. i 23. avgust.) NO VI NE SERB SKE po ja vi le su se 1834. go di ne u Kra gu jev cu. Bio je to prvi srpski informativni list štampan u Srbiji i ujedno službeno g l asi lo Knež ev ine Srbij e. KING DŽI LET (King Camp Gil let te), ame rič ki pro na la zač, ro đen je 1855. go di ne. Po znat je po izu mu no ži ća za bri ja nje ko ji je pre ma francuskom izgovoru njegovog prezimena nazvan žilet. Umro je 9. ju la 1932. go di ne. JO HAN RA DEC KI (Jo hann Jo sef Wen zel Graf Ra detzky von Ra detz), austrijski vojskovođa češkog porekla i nacionalni junak, umro je 1858. go di ne (v. i 2. no vem bar). NI KO LAJ VE LI MI RO VIĆ, srpski pravoslavni teolog i besednik, ro đen je 1881. go di ne. Kao epi skop žič ki i ohrid ski (1919 1944), smatra se najumnijim srpskim monahom posle svetog Save. Tokom Prvog svetskog rata bavio se diplomatijom, a kasnije obnavljanjem oštećenih manastira u Srbiji. Nemci su ga u Drugom svetskom ratu, za jed no sa pa tri jar hom Ga vri lom (Do žić) za to či li u lo go ru Da hau. Bila su to jedina dva sveštenika-logoraša u celoj porobljenoj Evropi. Emi gri rao je u SAD, gde je u ru skom ma na sti ru sve tog Ti ho na u S a ut Ka nanu, u Pen si lvanij i, umro 18. mar ta 1956. go di ne. Njegova najznačajnija dela su Re li g i ja Nje go š e va, Du ša Sr bi je, Srbija u svetlosti i mra ku, Duhovni preporod Evrope, Reči o Svečoveku, Ohrid ski pro log, Srpski narod kao Teodul, Indijski Savle, za tim Hriste, dođi u Aziju i Je di ni čo ve ko lju bac (nedovršeno). BRIND ZI, italijanski brod, potonuo je posle eksplozije 1916. godine pred Medovskim zalivom u Albaniji. Na njemu su se nalazili jugoslo ven ski ise lje ni ci iz SAD-a i Ka na de, ko ji su po hi ta li da po mognu otadžbini u Prvom svetskom ratu. Tom prilikom poginulo je 390 dobrovoljaca, a spasena su 102. NE LI TEJ LOR ROS (Nel lie Taylor Ross), po li ti čar, po sta la je 1925. godine guverner američke države Vajoming. To je prva žena guverner u isto ri ji SAD. ROBERT DIVAL (Ro bert Du vall), ame rič ki filmski glumac, rođen je 1931. go di ne. Ka ri je ru je za po čeo pe de se tih go di na XX ve ka u po zori štu, a na sta vio je na te le vi zi ji, da bi se za tim kao de bi tant po ja vio u fil mu To Kill a Moc king bird (Ubiti pticu rugalicu). Umetnički sposoban da odgovori i najsloženijem glumačkom zadatku, vremenom postaje jedna od traženijih holivudskih zvezda. Temeljit u gradnji ka rak te ra li ka, ostva rio je niz za pa že nih ulo ga, uklju ču ju ći i one u filmovima MESH, Kum (pr va dva de la), Apokalipsa danas, Džon Kju, Šesti dan, Slovo srama, Zg ra bi mo Ha r i ja i Ne što za pri ču. 14 5. J A N U A R UM BER TO EKO (Umberto Eco), italijanski pisac, esejista, istoričar i sociolog kulture, rođen je 1932. godine. Prvi naučni rad Otvoreno delo objavljuje 1962. godine, a onda slede Kul tu ra in for ma ci ja i ko mu ni kacija, Umet nost i le po u este ti ci sred njeg ve ka, Između laži i ironije i Spisi o moralu. Reputaciju uspešnog književnika i izvan granica domovine p ost i ž e romanima Ime ru že, Fukoovo klatno, Ostrvo dana pređašnjeg i Baudolino. Dobijao je više prestižnih nagrada i priznanja, da bi Ime ru že sa velikim uspehom bilo i ekranizovano. Sredinom 2006. godine ob j a v lju j e k nji gu Sator Arepo u ko joj se po i gra va sa Dan te o vim (Dante Alighieri) stihovima iz Božanstvene komedije, či ta ju ći ve li kog pe sni ka na o pa ko! RAD MI LA BA KO ČE VIĆ, srpska operska umetnica, rođena je 1933. godine. Ubraja se među najlepše soprane srpske opere. Pevala je u mi lan skoj Ska li, kao i dru gim oper skim ku ća ma Ita li je, za tim u B e č u, na s c e na ma Šp a ni j e, Por tu ga li j e, Fr an c u ske, E n g le ske, Kine, SAD, Japana... Imala je samostalni nastup u Kovent gardenu u Londo nu, Me tro po li ten ope ri u Nju jor ku, pa ri skoj Ope ri i Bolj šom te a tru u Moskvi. Partneri su joj bili najznačajniji operski umetnici druge p o lo v i ne X X ve k a. HUAN KAR LOS PRVI (Juan Car los I), špan ski kralj, ro đen je 1938. godine. Španski generalisimus i diktator Fransisko Franko (Francisco Franco y Bahamonde) proglasio ga je 1969. godine (kao burbonskog princa) svojim naslednikom na čelu države. Već početkom 1975. godine zamenio je obolelog Franka, da bi zvanično rukovođenje zemljom preuzeo odmah posle njegove smrti (20. novembar 1975), odlučujuće doprinevši uspostavljanju demokratskog poretka u Španiji. UL TRA KRAT KI radio-talasi prvi put su emitovani 1940. godine. ZVON KO BOG DAN, bunjevački estradni umetnik, kompozitor i pe vač, ro đen je 1942. go di ne. Je dan je od onih ko ji su sa ku plja njem i komponovanjem izvornih i varoških pesama, kao i romansi obeležili srpsku estradu osamdesetih i devedesetih godina XX veka. Autor je ne za bo rav nih nu me ra Ej, sa la ši na se ve ru Bač ke, Go vo ri se da me varaš i Ne mo gu se tač no se ti ti le ta. Zaljubljenik u konje, vremenom je po stao in ter na ci o nal ni tre ner i tak mi čar u ka sač kim tr ka ma u ko jima je imao velikih uspeha. Dobitnik je ordena zasluga za narod sa srebrnom zvezdom i ima status istaknutog umetnika Jugoslavije. Sa velikim uspehom je nastupao na novosadskom Egzitu. Gaji i golubove pismonoše. DA JA NA KI TON (Diane Keaton), američka pozorišna i film ska glumica, rođena je 1946. godine. Prvo glumačko iskustvo stiče na sceni njujorškog Brodveja u kultnoj rok operi Kosa. Glu mi la je za tim i u predstavi Svi raj to još jed nom, Se me, da bi joj ulo ga Kejt u ma fi ja škoj tri lo gi ji Kum donela nagradu Oskar. Snimila je više od sedamdeset fil mo va, u k lju č u ju ć i i de s e t a k te le v i z ij sk i h sto r i j a. Z a p a ž e no s e b av i pi sa njem sce na ri ja, re ži jom i pro duk ci jom. Naj va žni je ulo ge ostva rila je još u filmovima Spavač, Lju bav i smrt, Ani Hol, Menhetn, Pucanj u me sec, Bejbi bum, Nevestin otac, Po g le daj ko go vo r i, Prvi ženski klub, Samo triler i Sa mo ne ti. TA DI JA K AČ A R, srp ski bok ser i tre ner, re pre zen ta ti vac, ro đen je 1956. godine. Spada u red najuspešnijih srpskih boksera svih vremena. Bio je vi še stru ki dr žav ni pr vak, šam pion Bal ka na i Me di te ra na, kao i vi ce šam pion sve ta (1978) i Evro pe (1979). Osva jač je i sre br ne me da lje na Olim pij skim igra ma u Mon tre a lu (1976). Po sle za vr šet ka ak tiv nog ba vlje nja bok som, oba vljao je po sao se lek to ra Sr bi je i Cr ne Go re (ka sni je Sr bi je). Do bit nik je go di šnje na gra de SOFK-a Voj vodina i Oktobarske nagrade Novog Sada. VE NE RA 5, sovjetski vasionski brod bez ljudske posade, lansirana je 1969. godine u pravcu Venere. Venera 6 je pet dana kasnije krenu la istim pu tem. ČARLS MIN GUS (Charles Mingus), američki džez muzičar, umro je 1979. go di ne (v. i 22. april). JA NI CA KO STE LIĆ, hrvatska skijašica, rođena je 1982. godine. Smatra se naj ve ćim ski ja škim ta len tom na po čet ku XXI ve ka. Pe to stru ki je svet ki pr vak (2003 2005) i vi še stru ki osvajač medalja na Olimpijskim igra ma (če ti ri zlat ne i dve sre br ne, 2002. i 2006). U Svet skom ku pu je za be le ži la 30 tri jum fa, a tri pu ta je bi la i ukup ni po bed nik tog tak miče nja (2001, 2003. i 2006). Postavila je 2006. godine i svetski rekord po bro ju osvo je nih bo do va (1970) u jed noj se zo ni, vo ze ći sla lom i

ve le sla lom. Jed na je od tri ski ja ši ce u isto ri ji ko ja je po be di la u svim disciplinama Svetskog kupa. Od skijanja se, zbog učestalih povreda, zvanično oprostila 2007. godine. VASKO POPA, srp ski pi sac, umro je 1991. go di ne (v. i 29. jun). KA LI STO TAN CI (Ca li sto Tan zi), tvo rac i pr vi čo vek Parmalata, jed nog od in du strij skih gi ga na ta Ita li je, po či nio je naj ve ću evrop sku pljačku XX veka otkrivenu 2004. godine. Tokom prethodnih deceni ju i po, fal si fikovanim r ač unima oj adio j e s opst veno pre duz e ć e za trinaest milijardi evra. DR VO JI SLAV SU BO TIĆ, srp ski le kar i hi rurg, ro đen je 1859. go dine. Osnivač je Medicinskog fakulteta i šef hirurškog odeljenja Opštedržavne bolnice u Beogradu. Bio je vodeći hirurg u Srbiji krajem XIX i po čet kom XX ve ka. Ob ja vio je niz ra do va iz ab do mi nal ne hi rur gi je, urologije, ortopedije. Za predsednika Srpskog lekarskog društva prvi put je iza bran 1906. go di ne. Uče stvo vao je u ra to vi ma 1912 1918, kad je ra dio kao voj ni hi rurg. U ra tu sa Bu ga ri ma u Bal kan skom ra tu zbrinjavao je u Beogradu najteže ranjenike sa bojišta. Ne želeći da padne u rop stvo, eva ku i sao se pre ko Al ba ni je, iako je nje go vo zdrav stve no stanje bilo teško zbog stenokardičnih napada. Kasnije, oronuo i oslabljen odlazi u Pariz i London gde je pri interalijalnoj komisiji bio srpski delegat. Konstruisao je 1916. šinu za imobilizaciju butnjače i prikazao je u Pariskoj medicinskoj akademiji. Jedan od prvih hirurga u svetu koji je primenio reparaciju krvnog suda umesto podvezivanja. Za doprinos medicinskoj nauci i hirurškoj praksi, za života je dobio najviše nagrade, odlikovanja i priznanja. Bio je i član Hirurškog društva Francuske, zatim Nemačke, kao i Međunarodnog hirurškog društva, Peštanskog lekarskog društva, član Pariske medicinske akademije. Umro je 4. de cem bra 1924. go di ne. ALEK SAN DAR SKR JA BIN (Ni ko la je vič), ru ski kom po zi tor i pi ja nista, rođen je 1872. godine. Bio je preteča ekspresionizma. Pored sonata i etida, najznačajnija dela su mu kompozicije za orkestar Bo žan stve na poema, Prometej, Poema ekstaze, klavirski preludijumi, sonate i etide. Umro je 27. apri la 1915. go di ne. 6. januar a 6. J A N U A R GREGOR JOHAN MENDEL (Gregor Johann Mendel), austrijski naučnik i bo ta ni čar če škog po re kla, umro je 1884. go di ne (v. i 6. ja nu ar). DU ŠAN PO PO VIĆ, srp ski te o re ti čar so ci ja li zma, ro đen je 1885. go di ne. Za čet nik je rad nič kog po kre ta i sa Di mi tri jem Tu co vi ćem pokretač lista Bor ba. STE FAN DE ČAN SKI NE MA NJIĆ, srp ski kralj, kru ni san je 1322. go di ne u Ži či (v. i 11. no vem bar). JO VAN KA OR LE AN KA, fran cu ska na ci o nal na ju na ki nja, ro đe na je 1412. go di ne kao Žan d Ark (Je an ne d Arc). Po di gla je usta nak protiv stra nih za vo je va ča u svo joj ze mlji. Ostva ru je pod vig 1429. go dine k a d a s e probil a u op kolj en i O rl e an i p osl e nekol iko d ana nater a l a u bek stvo en gle ske voj ni ke ko ji su se dam me se ci op se da li taj grad. Ta da i do bi ja pre zi me Or le an ka. Pod op tu žbom da je je re tik i ve štica, spa lje na je na lo ma či 30. ma ja 1431. go di ne. Eg ze ku ci ja je iz vrše na po sle pro ce sa pred en gle skim cr kve nim su dom u Ru a nu, na ko jem se dr ža la iz u zet no hra bro. Pro gla še na je sve ti com 18. apri la 1909. go di ne. MOJ KO VAČ KA BIT KA, jed na od naj po zna ti jih bi ta ka Pr vog svetskog rata, započela je 1916. godine na desnoj obali reke Tare. Divizija crnogorske Sandžačke vojske sukobi la se s austrougarskim divizijama. U vreme povlačenja srpske vojske prema Skadru Crnogorci su izuzetnom hrabrošću i odlučnošću, pod komandom serdara Janka Vuko t i ć a, o d b a ci li t rost r uko j ač e g nepr i j a te lj a i omo gu ći li Sr bi ma prolaz do Albanije. TE O DOR RU ZVELT (The o do re Ro o se velt), ame rič ki po li ti čar i dr žav nik, umro je 1919. go di ne (v. i 27. ok to bar). ALEK SAN DAR DE SPIĆ, srpski naučnik i akademik, rođen je 1927. go di ne. Radio je kao uprav nik Mu ze ja na u ke i teh ni ke, uža ŽAK-ETJEN MON GOL FJE ( Jac qu es - Ét i en ne Mont gol fi er), francuski pronalazač, rođen je 1745. godine. Sa bratom Žozef-Mišelom (Joseph-Michel Montgolfi er) pro na šao je glo bal ni aero sta tik i ba lon punjen toplim vazudohom (1783). Prvi su uspešno uspeli fi zič ki da podignu i spuste balon, što je tada izazvalo veliku senzaciju i interesovanje francuske vojske. Umro je 2. av gu sta 1799. go di ne. SE MJUEL MOR ZE (Sa muel Lin ley Bre e se Mor se), ame rič ki pro nala zač i fi zi čar, jav no je 1838. go di ne, pr vi put u sve tu, pri ka zao te le graf si stem ko ji za azbu ku ko ri sti tač ke i cr ti ce (v. i 27. april). HAJN RIH ŠLI MAN (Heinrich Schliemann), nemački arheolog, rođen je 1822. godine. Jedan je od najznačajnijih svetskih arheolo ga 1868. go di ne ot krio je Tro ju. Do tog ot kri ća do šao je ko risteći podatke iz Homerovih spevova Ilijada i Odi se ja. Pro na šao je tačne lokacije Mikene, Orhomena i Itake. Na arheološka istraživanja potrošio je čitavo (svoje) milionsko bogatstvo. Umro je 26. de cem bra 1890. go di ne. LUJ BRAJ (Lo u is Bra il le), sle pi fran cu ski uči telj, umro je 1852. go dine (v. i 4. ja nu ar). ROVAN ETKINSON (Rowan Atkinson) Britanski komičar, rođen je 1955. godine. Popularnost sti če tu ma če ći ko mič ni lik go spo di na Bi na (Mr. Bean), En gle za ne određenog zanimanja, ko ji stal no prouzrokuje nesporazume ili sam upada u nevolje. Pored televizijskog serijala, pojavljivao se i na velikom platnu. Njegove najpoznatije filmske komedije su Najveća katastrofa na svetu i Mi ster Bin na od mo ru, obe rađene u holivudskoj produkciji. 15

7. januar a specijalnost mu je elektrohemija, koju je magistrirao i doktorirao u Londonu, a prethodno je završio Tehnološko-metalurški fakultet u Beogradu. Autor je više od 160 naučnih i tridesetak stručnih radova, kao i 12 mo no gra fi ja. Za šti tio je vi še od 20 pa te na ta. Do bit nik je Ok tobarske nagrade Beograda, Sedmojulske nagrade i godišnje nagrade Braća Karić, koju dodeljuje Fondacija Karić. Učesnik je Drugog svetskog ra ta. Umro je apri la 2005. go di ne. ALEK SAN DAR KA RA ĐOR ĐE VIĆ, jugoslovenski kralj, suspendovao je 1929. godine Vidovdanski ustav i zaveo diktaturu koja je u istoriji poznata kao Šestojanuarska diktatura (v. i 28. jun). ĐOR ĐE KA DI JE VIĆ, srp ski film ski i TV re di telj, li kov ni kri ti čar, rođen je 1933. godine. Osnivač je i rukovodilac Mileševske slikarske kolonije u Prijepolju i selektor (i pokretač) više simpozijuma, samostal nih i grup nih li kov nih iz lo žbi, kao i p ost avk i u galer ij ama. D u ž e od tri de cenije zapaženo piše likovne kritike i snima igrane i te le vi - zijske fil mo ve i se ri je. Re ži rao je Karađorđevu smrt (TV film go dine), Beogradske priče i se ri ju Vuk Karadžić, za ko ji mu je u Ri mu 1988. godine uručen gran pri. Dobitnik je Zlatnog venca i specijalne diplome za režiju u Puli 1968. godine, kao i nagrade Uneskove fondacije Dejvid Brid u Veneciji. ADRI JA NO ĆE LEN TA NO (Adri a no Ce len ta no), ita li jan ski pe vač, rođen je 1938. godine. Najveća je zvezda italijanske kancone. Proslavio je ovaj mu zič ki ža nr u sve tu pe sma ma Venti quattro mila baci i Azuro, ko je je pro dao u mi li on skim ti ra žni ma. Imao je svoj po vratnič ki TV šou (1999), a uspe šno se ba vio i glu mom (Borsalino). Njegov nenajavljeni nastup na festivalu u San Remu 2004. godine podigao je na noge prepunu salu pozorišta Ariston. VIK TOR FLE MING (Victor Fleming), američki filmski reditelj, umro je 1949. go di ne (v. i 23. fe bru ar). AR ČI BALD KRO NIN (Archibald Joseph Cronin), škotski lekar i knji žev nik, umro je 1981. go di ne (v. i 19. jul). RU DOLF NU RE JEV (Ru dolf Xämät ulı Nu ri ev), ru ski ba let ski igrač, po re klom Ta ta rin, umro je 1993. go di ne (v. i 17. mart). DI ZI GI LE SPI (John Birks Dizzy Gil le spie), ame rič ki tru bač, aran žer i pe vač afrič kog po re kla, umro je 1993. go di ne (v. i 21. ok to bar). OD RO NI ZE MLJE, prouzrokovani obilnim kišama, usmrtili su 2006. godine na indonežanskom ostrvu Java više od 210 osoba. Jake tropske kiše svake godine izazivaju poplave i klizišta u Indoneziji. MI LO VAN GLI ŠIĆ, srp ski pi sac i pre vo di lac, ro đen je 1847. go di ne. Je dan je od za čet ni ka re a li zma u srp skoj knji žev no sti. Bio je ured nik Srpskih novina, dramaturg u Narodnom pozorištu i pomoćnik urednika Narodne biblioteke, a jedno vreme je radio i u Državnoj štampari ji. Autor je tri de se tak pri po ve da ka i dva po zo ri šna ko ma da. Po što je teč no go vo rio ru ski, fran cu ski i ne mač ki je zik sa ve li kim uspe hom je prevodio dela najznačajnijih ruskih i francuskih klasika. Najznačjanij a de l a su mu hu mo r i st ič ke i s a t i r ič ne pr i p o vet ke Glava šećera, Roga, Redak zver, Šilo za ognjilo i Posle dvadeset godina, za tim lir ska ski ca Prva brazda, kao i pozorišni komadi Dva cvan ci ka i Podvala. Umro je 2. fe bru a ra 1908. go di ne. PR VA BAL KAN SKA KON FE REN CI JA so ci jal de mo krat skih par tija i radničkih pokreta održana je 1909. godine u Beogradu. Trodnevni skup usvojio je rezoluciju o stvaranju saveza slobodnih naroda Bal ka na. LON DON I NJU JORK uspostavili su 1927. godine redovnu transatlantsku telefonsku liniju. KA TA RI NA ARA GON SKA (Ca ta li na de Aragón y Ca stil la, engl. Catherine of Aragon), engleska kraljica španskog porekla, umrla je 1536. go di ne (v. i 16. de cem bar). ALE SAN DRO DE ME DI ČI (Alesandro de Medici), poglavar Firence i pr vi firentinski vojvoda, ubijen je 1537. godine. Mediči su bili bogata ban kar ska po ro di ca ko ja je du go vla da la Fi ren com. BO RIS GO DU NOV (Fjo do ro vič), ru ski car, stu pio je na ru ski pre sto 1598. go di ne, po sle smr ti Fjo do ra I Iva no vi ča (v. i 13. april). GA LI LEO GA LI LEI (Ga li leo Ga li lei), ita li jan ski astro nom, fi zi čar i matematičar, otkrio je 1610. godine Jupiterove mesece (Io, Evropa, Ga ni med i Ka li sto) (v. i 15. fe bru ar). 16 7. J A N U A R NIKOLA TESLA Srpski fizičar i pronalazač, umro je 1943. godine u Nju jor ku (v. i 10. jul). HI DRO GEN SKA BOM BA iz ra đe na je u SAD sa op štio je 1953. godine američki predsednik Hari Truman (Harry Truman). NI KO LAS KEJDŽ (Ni co las Ca ge), ame rič ki film ski glu mac, ro đen je 1964. go di ne. Pri pa da re du naj zna čaj ni jih dram skih umet ni ka Ho livu da kra jem XX i po čet kom XXI ve ka; ostva rio je niz za pa že nih ro la sa sta no vi šta fil m s ke t r an s for m a c i j e. Po s l e n e ko l i ko br a č n i h s l o m o - va i če stih de pre si ja, vra ćao se fil mu i kre i rao još bo lje ulo ge. Ne zabo rav ne ro le ostva rio je u fil mo vi ma Stena, Adaptacija, Lice, Osam milimetara, Di vlji u sr cu, Na pu šta ju ć i L a s Ve g a s, Po di za nje Ari zo ne, Red rok vest, Poljubac vampira, Zmijske oči, Nacionalno blago i Mladić u pla vom.

KAM BO DŽAN SKI PO BU NJE NI CI su 1979. go di ne, uz po moć vijetnamskih snaga, zauzeli Pnom Pen i srušili vladu Crvenih Kmera dik ta to ra Po la Po ta (Pol Pot). AL FRED KA STLER (Alfred Kastler), francuski fi zi čar, umro je 1984. go di ne (v. i 3. maj). MI LAN SR DOČ, srpski pozorišni, filmski i televizijski glumac, umro je 1988. go di ne. Još kao de čak je tu ma čio lik Ra ke u pred sta vi Gospođa ministarka u beogradskom Narodnom pozorištu, gde je proveo najve ći deo svo je bo ga te ka ri je re. Bio je krat ko član be o grad skog Lut karskog pozorišta, zatim pozorišta u Zaječaru i Beogradskog dramskog p oz o r i št a. Na fi lmu je debitovao u Sumnjivom licu (1954), da bi pr vu veću ulogu odigrao u fil mu Veliki i mali (1956). Sni mio je pe de se tak filmova u kojima je uglavnom glumio sporedne role. Njegove kreacije, nezavisno od sadržaja i uspeha fil ma, zbog spon ta ne glu me i upe čatlji ve fi zi onomij e, donele su mu p opul arnost ko d publike (Narodni poslanik, Zimovanje u Jakobsfeldu, Nikoletina Burs ać, Suton, Do šlo doba i Po s e ban tret man ). Ostao je u se ća nju i po te le vi zij skim se rija ma Sam ci, Muzikanti i Priče iz majstorske radionice. HI RO HI TO (Hi ro hi to), ja pan ski car, umro je 1989. go di ne (v. i 29. april). U DVA ODVO JE NA TE RO RI STIČ KA NA PA DA u Ira ku, u sa mo jed nom da nu 2006. go di ne, po gi nu lo je vi še od 100 lju di. Atak bombaša samoubica odigrao se u gradovima Ramadi i Kerbali. FRAN ČE SKI NO GRI MAL DI (Franceschino Grimaldi), italijanski plemić, preobučen u kaluđera ušunjao se 1297. godine u tvrđavu Mo na ko (pod vla šću Đe no ve), otvo rio nje na vra ta i sa svo jom vojskom osvo jio taj grad. Ta ko je osno va na di na sti ja Gri mal di, ko ja je i da nas na vla sti u Kne že vi ni Mo na ko. MAR KO PO LO (Mar co Po lo), ita li jan ski is tra ži vač i naj po zna ti ji sred njo ve kov ni put nik, umro je 1324. go di ne. Pro pu to vao je Me sopo ta mi ju, Kur di stan, Per si ju, Mon go li ju, ce lu Ki nu, In do ki nu, In do neziju i Singapur. Svoje dogodovštine opisao je u delu Knjiga o čudima sveta, objavljenom 1298. godine, kasnije nazvanom Milion. Ovo šti vo je podstaklo mnoga geografska otkrića. IVAN (DŽI VO) GUN DU LIĆ, pi sac iz Du brov ni ka, ro đen je 1589. go di ne. Po e zi ja mu je pro že ta stra snim pa tri ot skim po zi vom na bor bu za slobodu Slovena od Turaka. U mladosti je pisao melodrame, pastorale i lirske pesme. Njegova najznačajnija dela su ep Osman, pastoralna dra ma Du brav ka i spe vo vi Suze sina razmetnoga i Arijadna. Umro je 8. de cem bra 1638. go di ne. VO DO PA DE NI JA GA RE ot krio je 1679. go di ne fran cu ski is traži vač Re ne-ro ber Ka ve li je de la Sal (René-Ro bert Ca ve li er de la Sal le). AR KAN ĐE LO KO RE LI (Ar can ge lo Co rel li), ita li jan ski kom po zi tor i vi o li ni sta, umro je 1713. go di ne (v. i 17. fe bru ar). VE LO SI PED SKI LIST na ziv je pr vog sport skog li sta u Sr bi ji, ko ji je štam pan 1887. go di ne. 8. januar a 8. J A N U A R POL VER LEN (Paul Ver la i ne), fran cu ski pi sac, umro je 1896. go dine (v. i 30. mart). SO LO MON BAN DA RA NA I KE (Solomon Bandaranaike), premijer Cej lo na i vo đa Par ti je slo bo de, ro đen je 1899. go di ne. Još dok je bio pre mi jer ova ze mlja je pro me ni la ime u Šri Lan ka. Od po sle di ca atenta ta, ko ji je na nje ga dan ra ni je u Ko lom bu iz vr šio je dan bu di stič ki sveštenik, umro je 26. sep tem bra 1959. go di ne. Na političkoj sceni nasledila ga je udovica Sirimavo (Sirimavo Bandaranaike). EL VIS PRE SLI (El vis Aaron Pre sley), ame rič ki ro ken rol mu zi čar, ro đen je 1935. Ne pro ce nji vo je do pri neo raz vo ju ro keln ro la, pre sudno uti ču ći na vi še ge ne ra ci ja tog mu zič kog žan ra. Kao ne kru ni sa ni kralj ro ken ro la, ostva rio je ogro man mu zič ki opus ko ji ob u hvata vi še od pe de set ofi ci jel no sni mlje nih al bu ma. Pro dao sam vi še plo ča od grupa The Beatles i The Rolling Stones za jed no, iz ja vio je jed nom pri li kom. Za ime ovog mu zi ča ra ve za ni su mno gi dis kograf ski re kor di. Nje go ve pe sme su na zva nič nim bri tan skim topli sta ma (bez pa u ze) pro ve le ukup no 1.149 ne de lja! Na le stvi ca ma p o pu l a r n o s t i pr v i put s e p o j a v i o s a nu m e rom Heartbreak Hotel (11. maj 1956). Od ta da, na li sta ma singl plo ča i al bu ma na la zio se čak 2.463 ne de lje! Kon cer ti ši rom sve ta su mu me se ci ma una pred bi li ras pro da ti. Lo ve Me Ten der, Al ways on My Mind, I ll Hold You in My Heart, Hurt, I ve Lost You ili Lo ving You sa mo su ne ke od nje gov i h s t o t i nu h i t o v a. Z a hv a lj u j u ć i o g rom n oj p o pu l a r n o s t i, u s p e š n o j e za i grao u fil mo vi ma Flaming Star, Folow That Dre am, Wild in the Co un try i Ja il ho u se Rock. In te re so va nje za nje gov ži vot, pe va nje i plo če ne je nja va ni u de ce ni ja ma po sle nje go ve smr ti. Umro je 16. av gu sta 1977. go di ne. GALILEO GALILEI (Galileo Galilei) Italijanski astronom, fizičar i matematičar, umro je 1642. go di ne (v. i 15. fe bru ar). ŠIR LI BE SI (Dame Shirley Veronica Bassey), velška pop pevačica, rođena je 1937. godine. Prema ocenama kritičara smatra se jednim o d naj b o lji h in ter pre t a to ra mo der ne mu zi ke dr u ge p o lo v i ne X X ve ka. Po s eb no j e up am ć e na k ao p e va č i c a ko j a j e sni mi l a na slov ne nu me re za tri fil ma o Džem su Bon du (Ja mes Bond) Gold fin ger (1964), Di a- monds are Fo re ver (1971) i Mo on ra ker (1979). Ob ja vi la je dva de se tak albuma i održala na hiljade koncerata, a njeni nezaboravni hitovi su još What Now My Lo ve, Big Spen der, And I Lo ve You So, Never Never Never i I Am What I Am. 17