Образовни софтвери у настави Информатике и рачунарства у основној школи

Образовни софтвери у настави Информатике и рачунарства у основној школи Аутор: Теодора Савић Факултет техничких наука, Чачак, Интегрисане академске студије Техника и информатика, 2015. e-mail адреса: tsavic2000@yahoo.com Ментор рада: др Жељко М. Папић, ванр. проф Апстракт Област истраживања овог мастер рада је примена образовних софтвера у настави Информатике и рачунарства у основној школи. У раду су дати резултати истраживања спроведеног на ученицима виших разреда (5.-8.) ОШ Светислав Голубовић Митраљета у Батајници. Ученици су путем анонимне анкете дали своје мишљење о склоностима према одређеним софтверима који се користе у настави Информатике и рачунарства, те како употреба тих софтвера утиче на њихову мотивацију за учење. Из добијених резултата ће се извући закључак о томе који програми су им интересантни, које најрадије користе и због чега. Кљтчне речи обпаеовнж ротевгпж; моежвафжја; анкгеа. Abstract The area of research of this master s thesis is application of educational software in the subject Informatics and Computer Applications at primary school. The results of the research conducted on students of higher grades (from 5. to 8.) at Primary School Svetislav Golubovic Mitraljeta in Batajnica, are given in this thesis. Students gave their opinions on preferences to certain software used in subject Informatics and Computer Applications via an anonymous poll, and how the usage of that software affects their motivation for studying. A conclusion about which programs students find interesting, which ones they prefer to use and the reasons for that will be taken from the obtained results of the poll. Key words educational software; motivation; poll. 1 УВОД Рачунарски образовни процес, који не подразумева само употребу рачунара у учењу, већ и потпуно нове методе учења, може се успешно применити у обради наставних садржаја различитих наставних предмета, али темељ ове идеје и њене реализације јесте знање стечено из предмета Информатика и рачунарство. Информатичка технологија у данашње време је изменила образовну технологију свих предмета и представља један аспект интегрисаног учења у којем се информатику настоји провести кроз све предмете васпитно образовног процеа и на тај начин продубити квалитет примања и усвајања знања. Употреба рачунара у настави за време учења код ученика утиче на (Жељко М. Папић, Вељко Алексић, 2012.): - Мотивацију за учење; - Способност логичког мишљења; - Успех у школовању; - Способност самоизражавања; - Метакогнитивне способности; - Развија ставове за откривање грешака; - Развија кооперативност; - Развија осјећај одговорности; - Даје ученику непосредну повратну информацију. Учење је најефикасније када сваки ученик има посебног учитеља, пре свега због уважавања личних потреба, темпа и особина ученика. Рачунар са одговарајућим софтверима ствара специфични модел учења, када ученик учи својим темпом, има могућност одабирања садржаја и уважавају се личне потребе. Мотивација и ефикасност наставе расте, када нове медије примењују у класичној образовној средини, захваљујући хипертекстовима, хипермедијама, мултимедијама и образовним софтверима. Употреба рачунара у настави је веома важна и у раду са даровитом децом, као и са децом са посебним потребама. Потребно је даровитој деци омогућити што бољу могућност истраживања, изражавање креативности, брже напредовање, подстицање мотивације. У раду са децом са посебним потребама

препоручљиво је користити Power Point презентације, сликовни материјал, илустрације и практичне задатке, целину делити на мале делове. Све ово олакшава употреба рачунара у настави. Све ово указује на важност избора софтвера који се користе у настави изборног предмета Информатика и рачунарство у основној школи. 2 ГЛАВНИ ДЕО РАДА 2.1 Обпаеовнж ротевгпж Половином деведесетих, Информатика и рачунарство, као изборни предмет се уводи у основну школу и до данас има такав статус. У међувремену примена информатике се јавља и у другим наставним предметима. Различити образовни софтвери су све чешћи извори знања у свакодневном образовном раду. Поред извора знања, они имају и другу улогу у настави, те је њихова примена од великог значаја. Образовна технологија напредује. Рачунари се у школама већ дуже време користе, не само као објекат учења, него и као околина за учење. Наставници, а нарочито наставници Информатике и ТИО морају да знају да користе рачунаре, не само када израђују планове, припреме за часове, мултимедијалне презентације, него и у току часа. Наставници морају да поседују основна информатичка и телекомуникациона знања. Само такав наставник је способан да одговори на изазове информационог друштва у коме и сам живи. Наставник мора знати користити и служити се са бескрајном количином информација. За прикупљање тих информација, основно средство је рачунар, а најзначајнији извор информација је Интернет. Интернет је извор бескрајних информација у облику слика, текста, презентација, анимација, видео снимака и остале мултимедије, које може наставник да користи у наставном процесу. (Наместовски, Ж. 2008.). Нова концепција учења се заснива на новим условима. У центру савременог образовног процеса није наставник него је ученик и зато се програм наставе формира према његовим могућностима. Самостално стицање знања ученика врло је значајно. За време учења ученик самостално дограђује и проширује своје знање. Ово знање је лично и адаптивно, а успех се види у практичној примени наученог знања и вештина. Овакво знање припрема ученика за успешно сналажење у динамичном свету. По овом моделу школа функционише као отворена средина за нова сазнања. Школа више није затворена, крута и изолована средина, већ отворена за нове просторе хипермедије и сајбер простора. Структура професионалне компетентности наставника усложњава се због захтева које постављају социјално окружење и школски систем, због развоја научних система и практичних делатности, али и због техничко-технолошких достигнућа укључених у наставни процес. Да би наставник постигао очекиване исходе васпитно-образовног процеса, може наставу да реализује користећи елементе информационих технологија, развијене моделе мултимедијалне наставе, достигнућа е-учења, што омогућава обликовање новог наставног система каква је е-настава. Реализација е-наставе захтева да наставник овлада широким репертоаром знања и вештина уклопљених у три основне групе професионалних компетенција. Компетенције наставника за е- наставу су дефинисане и као компоненте појединих професионалних улога наставника основне школе. Развој компетенција наставника за е-наставу усмерен је општим стандардима информатичке писмености и посебним стандардима за моделовање и реализацију е-наставе. (Др Драгана Бјекић, Др Радојка Крнета, Др Данијела Милошевић, 2008.). 2.2. Нахжн оревапжвања нареавг жпгдмгеа Интопмаежка ж пахснапрево У складу са савременим тенденцијама техничко-технолошког развоја, поред елементарне, нужно се појавила потреба за још једним, информатичким, обликом писмености. Предмет информатика и рачунарство у основној школи има статус изборног. Анкетирање ученика врши се на почетку сваке школске године, почев од петог разреда. Ако се ученици определе за овај предмет, похађају га до краја текуће школске године пратећи наставу од једног часа недељно. Од пријављених ученика, на нивоу школе, потребно је формирати групе од 15 до 20 ученика. Препоручује се да највећи број ученика на једом рачунару буде два. Ученички рачунари треба да имају основну конфигурацију, са паром слушалица и микрофоном, због обраде мултимедијалних садржаја. Од техничке опреме, у учионици треба да се налази и један рачунар за наставника, успостављена веза са интернетом, скенер, штампач и звучници. Такође је потребно да сви рачунари у учионици буду умрежени и да учионица има пројектор. Програмски садржаји треба да се остварују првенствено кроз вежбе и практичан рад на рачунару, а с обзиром да ученици не морају похађати предмет у сва четири разреда, неки садржаји се морају тематски понављати и провлачити кроз више разреда како би се предвиђене теме што боље савладале.

2.3 Обпаеовнж ротевгпж с нареавж Интопмаежкг ж пахснапрева од V до VIII паепгда Основни софтвер, неопходан за реализацију наставног програма, углавном је већ доступан у свакој школи и испоручен је уз хардвер. Настава се, наравно, може учинити атрактивнијом увођењем других програма и програмских пакета. Тај допунски софтвер може бити набављен: 1. од произвођача уз поштовање правила лиценцирања; 2. downloading ом open source програма; 3. downloading ом нелиценцираних верзија. Трећи начин у школи нипошто не треба користити! При избору софтвера треба водити рачуна о ауторским правима, односно да ли је софтвер freeware, shareware или payware. Може се користити само лиценциран софтвер и тако треба васпитавати и ученике. Критеријуми за процену (образовних) рачунарских софтвера примењених у настави и образовном процесу условљени су: психофизичким карактеристикама корисника - ученика, општим дидактичким принципима, структуром научних дисциплина обликованих у наставне предмете, структуром и циљевима курикулума, дефинисаним исходима образовног процеса, општом стратегијом евалуације образовног система.. Процену употребљивости и ефеката образовних и других рачунарских софтвера и аплета у настави одређују следећи захтеви (Жељко М. Папуић, Вељко Алексић, 2012.): - садржајна анализа; - техничке карактеристике софтвера; - степен интерактивности; - дидактички принципи; - усклађеност са циљевима курикулума; - педагошки захтеви; - посебни дидактички захтеви у раду наставника. Процена софтвера се може вршити и на димензији педагошког инструктивизма-конструктивизма. Инструктивистички приступ одликује традиционалну наставу у којој се знање ученика оцењује по квантитативном критеријуму који наглашава колико је информација ученик запамтио. Конструктивизам у настави приступа поучавању ученика као процесу у коме се ученицима омогућава да дођу до сопствених одговора, уместо да им се кажу одговори. У оцењивању постигнућа ученика доминира квалитативни критеријум, односно како су усвојена сазнања. С обзиром на специфичност широког техничког подручја које обухвата систем техничких научних дисциплина потребно је креирати конструктивистичку средину за учење. (Жељко М. Папић, Вељко Алексић, 2012.). Током V разреда, према наставном плану и програму, у наставној теми Обрада текста кроз наставне јединице се обрађује програм за обраду текста Microsoft Office Word и то на 14 школских часова. У наставној теми Увод у мултимедију обрађују се програми за обраду слика Paint и рад са звуком Winamp или Windows Media Player на 2 школска часа. У VI разреду, поред програма Microsoft Office Word, у наставној теми Графика користе се програми Gimp и Inkscape. При изради анимација у истој наставној теми, користи се програм Active GIF Creator. Што се тиче наставне теме Програмирање ради се у програму Visual Basic, а код Интерактивне графике у Google Earth. У VII разреду се у наставној теми Интернет ради са програмом Outlook Express, са програмима за обраду звука Free Sound Recorder, Power Sound Editor Free и Sound Forge у наставној теми Обрада звука. При Обради видео записа користи се програм Windows Movie Maker. За израду Презентација на 10 наставних часова ради се у програму Microsoft Power Point. Microsoft Publisher се користи у наставној теми Цртање и графички дизајн на 10 наставних часова. У VIII разреду се поред програма за табеларне прорачуне и израду графикона Microsoft Excel, користи и програм Notepad, који се на 10 школских часова обрађује у наставној теми Презентације на мрежи као средство за HTML програмирање.

3 МЕТОДОЛОГИЈА 3.1 Ппгдмге жрепаджвања Истраживњем спроведеним у оквиру овог рада аутор ће покушати да испита у ком степену се код ученика јавља задовољство и развијају склоности према одређеним софтверима који се користе у настави информатике и рачунарства. Из добијених резултата ће извући закључак о томе који програми су им интересантни, које најрадије користе и због чега. 3.2 Цжљ ж еадафж жрепаджвања Примарни циљ истраживања је испитати разлоге интересовања ученика за поједине програме, те како рад са софтвером утиче на њих и њихову мотивацију. Секундарни циљ истраживања је испитати које софтвере користе а да нису прописани планом и програмом наведеног предмета. Даље се жели приказати да ли користе евентуално неки од сродних програма уместо неког од комерцијалних софтвера. Задаци истраживања су: - Утврдити које софтвере ученици најчешће користе; - Испитати да ли употреба софтвера утиче на мотивацију ученика; - Испитати да ли ученици користе софтвере који нису предвиђени планом и програмом. 3.3 Хжжоегег Главна хипотеза истраживања гласи: Ученици статистички значајније показују интересовање за рад са сликовно и мултимедијалнo оријентисаним програмима (цртање, бојење, израда филма, обрада звука, израда анимација), него за рад у програмима који се баве текстовима, табелама и њиховим уређивањем. Помоћна хипотеза истраживања гласи: Ученици који похађају наставу изборног предмета Информатика и рачунарство од V до VIII разреда основне школе користе и софтвере који нису предвиђени планом и програмом предмета Информатика и рачунарство. 3.4. Опганжеафжја ж сеопак жрепаджвања Истраживање се спроводи у ОШ Светислав Голубовић Митраљета у Батајници, на узорку од 387 ученика, од V до VIII разреда, код наставника Јане Тодоровић и Теодоре Савић. Истраживање се спроводи у кабинету за информатику и рачунарство (дигиталном кабинету) наведене школе, где сваки ученик добија анкетни лист који је дат у прилогу овог рада, са укупно осам питања на која треба да одговори што је могуће прецизније. Одговори су објективне (прво, друго, треће, пето и шесто питање) и субјективне природе (четврто, седмо и осмо питање). Поступак или техника испитивања помоћу анкетирања, тј. попуњавања анкетног листића, је одабран првенствено због практичних разлога, јер су подаци практично одмах спремни за обраду и анализу. 4 РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА И ДИСКУСИЈА Овим истраживањем је доказана хипотеза која гласи: Ученици статистички значајније показују интересовање за рад са сликовно и мултимедијалним оријентисаним програмима (цртање, бојење, израда филма, обрада звука, израда анимација), него за рад у програмима који се баве текстовима, табелама и њиховим уређивањем.

То можемо закључити из резултата истраживања о интересовању ученика за поједине софтвере : - Пети разред (Paint 92,10%, Microsoft Word 40,79%, Microsoft Power Point 15,79%) - Шести разред (Winamp 95,01%, Active Gif Creator 86,70%, Paint 77,03%, Google Chrome 75,5%, Inkscape 72,3%, Microsoft Word 28,27% ) - Седми разред (Google Chrome 98,5%, Windows Movie Maker 96,77%, Gimp 90,7%, Microsoft Power Point 84,43%, Sound Forge 77,08%) - Осми разред (Microsoft Publisher 87,01%, Google Chrome 87,71%, Windows Movie Maker 94,73%, Microsoft Excel 46,75%, Visual Basic 13,39%). Сликовит приказ резултата дат је на графиконима 1-4: V разред VI разред Гпатжкон 1 Гпатжкон 2 VII разред VIII разред Гпатжкон 3 Гпатжкон 4 Као основне разлоге за ово ученици наводе то да су мултимедијални софтвери интересантни, забавни, лаки за коришћење, једноставни, пружају им мноштво могућности., што позитивно утиче на мотивацију ученика. 5 ЗАКЉУЧАК Напретком информационих технологија омогућен је нов приступ у образовању ученика. Брз развој савремених софтверских пакета са једноставним алатима за рад, даје могућност наставницима да сами креирају наставне методе. Употребом образовног софтвера ученици неупоредиво лакше усвајају ново градиво. Трагови памћења су далеко дужи ако се нова знања стичу вишеструким перцептивним доживљајем ученика током наставе, тј. укључивањем и чула вида поред чула слуха, а то се управо постиже коришћењем мултимедијалних софтвера, који су по резултатиме анкете, ученицима најзанимљивији. Знања стечена на настави информатике и рачунарства у основној школи ће у будућности бити од кључне важности, јер је један од основних циљева образовања првенствено оспособљавање ученика да користе неке од важнијих и најчешћих софтверских апликација. При томе треба имати у виду да ће, по плану и програму, понуђена технологија отворити ученицима нове просторе и пружити могућности за њихов даљи напредак у

стицању знања и вештина из многих области, нова сазнања о модерном свету и развијање креативности. Управо због тога, одговарајући садржаји, наставне теме и образовни рачунарски софтвер мора и треба бити интегрални део градива који се обрађује на часовима информатике и рачунарства у основним школама. Истраживањем је такође утврђено да ученици користе новије софтвере који нису предвиђени планом и програмом и да треба стално иновирати наставни план и програм и унети измене које ће уважити новонасталу ситуацију. ЛИТЕРАТУРА [1] Папић, Ж. Алексић В.: Мгеоджка нареавг егунжхког ж жнтопмаежхког обпаеовања, Универзитет у Крагујевцу, Технички факултет, Чачак, 2012. [2] Бјекић, Д. Крнета, Р. Милошевић, Д.: Компетенције за е-наставу у систему професионалних компетенција наставника основне школе- Иновафжјг с нареавж-харожжр еа равпгмгнс нареавс, Учитељски факултет, Универзитет у Београду, стр. 7-20, преузето са адресе: http://www.uf.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2011/04/inovacije_2_08.pdf [3] Васић, Д. Маринчић, Д. Стојановић, М.: Интопмаежка ж пахснапрево, сџбгнжк еа цгреж паепгд орновнг цколг, Завод за уџбенике, Београд, 2011. [4] Васић, Д. Маринчић, Д. Стојановић, М.: Интопмаежка ж пахснапрево, сџбгнжк еа ргдмж паепгд орновнг цколг, Завод за уџбенике, Београд, 2010. [5] Васић, Ж, Каруовић, Д.: Тгунжхко ж жнтопмаежхко обпаеовањг, сџбгнжк еа жгеж паепгд орновнг цколг, Нови Логос, Београд, 2013. [6] Клем, Н.: Интопмаежка ж пахснапрево, сџбгнжк еа жгеж паепгд орновнг цколг, Бигз Школство, Београд, 2011. [7] Маринчић, Д, Васић, Д.: Како гтжкарно жпгдаваеж жебопнж нареавнж жпгдмге жнтопмаежка ж пахснапрево с жгеом паепгдс орновног обпаеовања ж варжжеања, воджх еа нареавнжкг, Завод за уџбенике, Београд, 2012. [8] Мужић, В.:Мгеодологжја жгдагоцког жрепаджвања, Свјетлост, ООУР Завод за уџбенике и наставна средства, Сарајево, 1979. [9] Наместовски, Ж.:Аналжеа гтгкаеа жпжмгнг обпаеовнжу ротевгпа на моежвжраноре нареавнжка ж схгнжка с нжджм паепгджма орновнг цколг, докеопрка джргпеафжја, Технички факултет Михајло Пупин, Зрењанин, 2013. преузето са http://www.cris.uns.ac.rs/downloadfileservlet/disertacijadisertacijazoltnamestovski.pdf?controlnumber=(bisis)83386&file Name=DisertacijaZoltNamestovski.pdf&id=612 [10] Филиповић, М.: Мгеодологжја енанореж ж енанревгног пад, Свјетлост, Сарајево, 2004. [11] Нареавнж жпогпам еа 5., 6., 7. ж 8. паепгд Орновног обпаеовања ж варжжеања, Завод за унапређивање образовања и васпитања, преузето са http://www.zuov.gov.rs/dokumenta/crpu/osnovne%20skole%20pdf/drugi%20ciklus%20osnovnog%20obrazovanja%20i%2 0vaspitanja/2%20Nastavni%20program% [12] Радосав, Д, Каруовић, Д, Марушић, Т.:Интерактивни образовни софтвер за децу предшколског узраста, научни рад, Збопнжк падова ТИО 08, Конференција Техника и Информатика у образовању 2008, Чачак, 9-11. Мај, 2008. стр. 91, преузето са http://www.scribd.com/doc/101992204/zbornik-radova-tio-08-konferencija-tehnika-i-informatika-u-obrazovanju-2008