ИЗБОРНОМ ВЕЋУ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ ИЗВЕШТАЈ

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ Београд 19. фебруар 2018. године ИЗБОРНОМ ВЕЋУ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ Одлуком Изборног већа Правног факултета Универзитета у Београду, која је донета на XXIII седници, одржаној 25. децембра 2017. године одређени смо за чланове Комисије за писање реферата о пријављеним кандидатима на конкурс за избор у звање и заснивање радног односа на радном месту једног доцента за ужу научну област Јавне финансије и финансијско право предмети: Пореско право и Право међународних пореских уговора, на Правном факултету Универзитета у Београду. Након што смо се упознали са достављеном документацијом, подносимо Већу следећи ИЗВЕШТАЈ На расписани конкурс за радно место једног доцента за ужу научну област Јавне финансије и финансијско право предмети: Пореско право и Право међународних пореских уговора, који је објављен у Службеном гласнику РС бр. 117 од 27. децембра 2017. године и у публикацији Националне службе за запошљавање Послови бр. 758-759 од 3. јануара 2018. године, као и на интернет страницама Факултета и Универзитета у Београду, пријавио се у року 1 (један) кандидат: др Милош Милошевић, доцент из Београда. а) Основни биографски подаци Др Милош Милошевић је рођен 1977. године у Београду, где је завршио основну и средњу школу. Основне студије на Правном факултету Универзитета у Београду уписао је 1996. године, а дипломирао јануара 2002. године са просечном оценом 9,67. У периоду октобар 2002 фебруар 2004. године као стипендиста DAAD (Deutscher Akademischer Austausch Dienst) похађао је специјалистичке магистарске студије из области пореског права на Институту за финансијско и пореско право Правног факултета Универзитета у Оснабрику (Institut für Finanz- und Steuerrecht, Juristische Fakultät, Universität Osnabrück), да би на истом факултету фебруара 2004. године одбранио магистарски рад на тему Die Änderung der Vorstellung von der Betriebsstätte im e-commerce ( Промена поимања сталне пословне јединице у електронској трговини ). Стечена диплома призната му је решењем Универзитета у Београду бр. 613-750 3-06 од 15. маја 2006. године као диплома магистарских студија са стручним називом магистар правних наука. На Правном факултету Универзитета у 1

Београду одбранио је с одликом 14. јануара 2013. године докторску дисертацију, под насловом Незаконита евазија пореза на додату вредност и тиме стекао научни степен доктора правних наука. Од августа 2004. године је запослен на Правном факултету Универзитета у Београду, када је изабран у звање асистента-приправника на предмету Јавне финансије и финансијско право. У звање асистента за научну област Јавне финансије и финансијско право изабран је маја 2007. године, а реизабран марта 2010. године. У звање доцента за исту ужу научну област је изабран јуна 2013. године. Течно говори, чита и пише немачки и енглески језик. б) Наставна активност и друге делатности на високошколској установи Поред држања вежби из предмета за који је биран (Јавне финансије и финансијско право, касније Пореско право) од 2008. године учествује, такође, и у извођењу дела наставе у оквиру студијског програма Master in European integration, на предмету EU Tax Law. Од јуна 2013. године, када је изабран за доцента, изводи наставу из предмета Пореско право и Право међународних пореских уговора на основним студијама и из предмета Јавне финансије и Пореско право на правно-економском модулу мастер академских студија. Од школске 2016/2017. године води стручну групу из предмета Пореско право. Од 2014. године је један од предавача на Студијама за специјализацију (иновацију) знања из области Пореског саветовања, које организује Правни факултет Универзитета у Београду. Укупна просечна оцена из Индивидуалног статистичког извештаја о вредновању педагошког рада је следећа: школска 2014 2015. година 4.90 (предавања, 42 анкетирана студента), 4.91 (вежбе, 47 анкетираних студената), школска 2015 2016. година 4.83 (предавања, 30 анкетираних студената), 4.82 (вежбе, 33 анкетирана студента), школска 2016 2017. година 4.84 (предавања, 37 анкетираних студената), 4.89 (стручна група, 29 анкетираних студената) и школска 2017 2018. година 4.77 (предавања, 19 анкетираних студената), 5.00 (стручна група, 21 анкетиран студент). До сада је био ментор при изради осам мастер радова, од којих је сваки успешно одбрањен на Правном факултету Универзитета у Београду. Обављао је послове секретара Комисије за акредитацију Правног факултета Универзитета у Београду (2007) и секретара Катедре за правно-економске науке (2010-2012). в) Научни и истраживачки рад Тренутно је ангажован на пројекту Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, под називом Организациона и информациона подршка систему управљања квалитетом као кључним фактором повећања конкурентности наших предузећа и њиховог бржег изласка на светско и ЕУ тржиште и на пројекту Правног факултета Универзитета у Београду Идентитетски преображај Србије. Био је ангажован на пројекту Правног факултета Универзитета у Београду, под називом Развој правног система Србије и хармонизација са правом ЕУ. Сарађивао је на изради нацрта Закона о пореским саветницима у оквиру немачке фондације GIZ (Gesellschaft für internationale Zusammenarbeit), под окриљем пројекта Подршка реформи финансијске администрације Србије. Од децембра 2008. до краја 2010. године радио је као стручни консултант на припреми измена и допуна регулативе пореза на имовину у статици у оквиру GТZ пројекта Реформа државног 2

финансијског система (Србија). У истом својству био је ангажован и 2012. године у оквиру GIZ пројекта: Реформа јавних финансија, Србија. Од децембра 2009. до августа 2010. године био је ангажован од стране Европске консултантске организације (European Consultants Organisation) на пројекту Техничка помоћ Одељења за преводилачку координацију Републике Србије, у оквиру којег је пружао услуге правне и стручне редактуре српских превода текстова примарног европског законодавства. Јули и август 2008. године др Милош Милошевић је провео на Институту за пореско право Правног факултета Универзитета у Минстеру (Institut für Steuerrecht, Juristische Fakultät, Universität Münster), где је прикупљао литературу за писање докторске дисертације. Од 5. до 18. јануара 2009. године боравио је у Мелбурну на Монаш универзитету, Одсек за пословно право и опорезивање (Monash University Department of Business Law and Taxation) као visiting scholar. Од новембра 2005. до марта 2006. године био је на пракси у Одсеку за комуникацију и информисање пореских обвезника Центра за велике пореске обвезнике. Од новембра 2005. године је члан алумни удружења taxos e.v. са седиштем у Оснабрику, а од децембра 2006. године и члан Српског фискалног друштва (српског огранка International Fiscal Association). Учествовао је на следећим домаћим и међународним стручним и научним скуповима: 1. Копаоничка школа природног права, 2005. године, представио рад под насловом: Сервер као стална пословна јединица. 2. Удружење правника у привреди, Врњачка Бања, 2006. године, представио рад под насловом: Начело правичности у опорезивању. 3. Копаоничка школа природног права, 2006. године, представио рад под насловом: Субјектни нето принцип: Уставна заповест или воља законодавца. 4. 21st Australian Tax Teachers Association Conference: Tax and Sustainability, Нови Зеланд, 2009. године, изложио два реферата: - са др Моником Милошевић реферат на тему: Taxes as the Environmental Gatekeepers: Towards a Polluter-pays Tax System - са мр Даницом Тасић реферат на тему: Environmental Tax Reform: Necessity and Challenge for Serbia with Experiences of Central and Eastern European Countries. 5. Tenth Global Conference on Environmental Taxation: Water Management and Climate Change, Португалија, 2009. године, са др Моником Милошевић изложио реферат на тему: Addressing environmental problems through motor vehicle taxes: Experiences of the Republic of Serbia. После избора у звање доцента, учествовао је на два међународна научна скупа, где је представио рад, који је у целости штампан: 1. XI Harmoniusova школа (Не)моћ права у односу на (све)моћ законодавца, 9. децембар 2016. године, изложен рад: Usaglašenost čl. 10, st. 2, tač. 3) Zakona o porezu na dodatu vrednost sa komunitarnom regulativom, Harmonius Journal of Legal and Social Studies in South East Europe 2016, str. 170-183. (M33) 2. XII Harmoniusova школа Ако човеку одузмете права, он престаје бити човечан, ако судији ускратите независност, он престаје бити правичан, 1. децембар 2017. године, изложен рад: Oporezivanje dohotka sportista i estradnih umetnika u 3

srpskom i međunarodnom ugovornom poreskom pravu (коауторски са Svetislav V. Kostić), Harmonius Journal of Legal and Social Studies in South East Europe 2017, str. 108-126. (M33) Радови до избора у звање асистента г) Објављени радови 1. Сервер као стална пословна јединица, Правни живот, бр. 11/2005, Београд, стр. 177-190. 2. Начело правичности у опорезивању, Право и привреда, бр. 5-8/2006, Београд, стр. 977-993. 3. Субјектни нето-принцип: Уставна заповест или воља законодавца, Правни живот, бр. 10/2006, стр. 897-907. 4. Приказ књиге: Steuerrecht, Prof. Dr Dieter Birk, Анали Правног факултета у Београду, бр. 2/2005, стр. 288-295. Радови након избора у звање асистента 2007. године 1. Опорезивање брачне заједнице у светлу правичности, Правни живот, бр. 11/2007, стр. 1081-1092. 2. Закон о порезу на доходак грађана у светлу члана 91. става 2. Устава Републике Србије, Анали Правног факултета у Београду, бр. 2/2008, стр. 305-319. 3. коауторски са Горданом Илић-Попов и Даницом Тасић: Environmental Tax Reform: Necessity and Challenge for Serbia with Experiences of Central and Eastern European Countries, Правни живот, бр. 12/2009, стр. 31-48. 4. On the way to the Law on Tax Advisors of the Republic of Serbia: solutions applied in Republika Srpska, the Republic of Croatia and the Republic of Montenegro as guidelines, у: Serbian Law in Тransition Changes and Challenges (ed. by Monika Milošević), Институт за упоредно право, Београд 2009, стр. 177-190. Радови након реизбора у звање асистента 2010. године 1. (коауторски са Моником Милошевић), Еколошка пореска реформа прича о Колберовом виђењу уметности опорезивања, Страни правни живот, бр. 3/2010, стр. 243-256. 2. (коауторски са Моником Милошевић), Addressing environmental problems through motor vehicle taxes: Experiences of the Republic of Serbia, у: Critical Issues in Environmental Taxation (eds. Claudia Dias Soares, Janet Milne, Hope Ashiabor, Kurt Deketelaere, Larry Kreiser), Volume VIII, Oxford University Press, Oxford 2010, стр. 687-702. 3. Место промета услуга у пореском праву Европске уније, Правни живот, бр. 12/2011, стр. 381-397. 4. (коауторски са Светиславом В. Костићем), Поступак заједничког договарања (споразумевања) надлежних органа у примени уговора о избегавању двоструког опорезивања које је закључила Република Србија, у: Развој правног система Србије и 4

хармонизација са правом ЕУ, прилози пројекту 2011 (ур. Светислав Табороши), Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2012, стр. 347-357. 5. (са Моником Милошевић), Опорезивање моторних возила у Републици Србији, у: Екологија и право (ур. Александра Чавошки, Ана Кнежевић-Бојовић), Институт за упоредно право и Правни факултет Универзитета Унион, Београд 2012, стр. 242-259. 6. Цена ван дохвата руке као анти-евазиона мера у ПДВ законодавству ЕУ, Анали Правног факултета у Београду, бр. 2/2012, стр. 276-291. Радови након избора у звање доцента 2013. године Монографија 1. Незаконита евазија пореза на додату вредност, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2014, стр. 344 (објављена докторска дисертација) Чланци 1. Одређивање ПДВ третмана илегалних трансакција с ослонцем на праксу Европског суда правде, Правни живот, бр. 11/2013, стр. 101-109. (М51) 2. Заштита начела фискалне неутралности пореза на додату вредност код опорезивања промета путничких возила, Правни живот, бр. 11/2014, стр. 77-88. (М51) 3. Значајнија одступања Закона о порезу на додату вредност од комунитарне ПДВ регулативе, Правни записи, бр. 2/2014, стр. 505-533. (М52) 4. Пружање услуга без накнаде у систему пореза на додату вредност, Правни живот, бр. 11/2015, стр. 29-31. (М51) 5. Испорука добара без накнаде у систему пореза на додату вредност, Анали Правног факултета у Београду, бр. 2/2015, стр. 94-106. (М24) 6. (коауторски са Mihajlo Babin), Potentials and Structure of Fiscal Devaluation in Serbia, Annals of the Faculty of Law in Belgrade Belgrade Law Review, 3/2015, str. 190-200. (M24) 7. (коауторски са Filip Kovačević), Application of the reverse-charge mechanism in the field of construction, Annals of the Faculty of Law in Belgrade Belgrade Law Review, 4/2016, str. 154-170. (M24) 8. Ослобођења без права на одбитак претходног пореза Туђин у систему пореза на додату вредност, Правни живот, бр. 11/2016, стр. 19-33. (М51) 9. Usaglašenost čl. 10, st. 2, tač. 3) Zakona o porezu na dodatu vrednost sa komunitarnom regulativom, Harmonius Journal of Legal and Social Studies in South East Europe 2016, str. 170-183. (M33) 10. Oporezivanje dohotka sportista i estradnih umetnika u srpskom i međunarodnom ugovornom poreskom pravu (коауторски са Svetislavom V. Kostićem), Harmonius Journal of Legal and Social Studies in South East Europe 2017, str. 108-126. (M33) Пошто су у реферату за избор др Милоша Милошевића у звање доцента за исту ужу научну област Јавне финансије и финансијско право били приказани сви његови радови до 2013. године, у наставку ће бити дата оцена радова објављених након тог периода. С обзиром на то да је монографија Незаконита евазија пореза на додату вредност прерађена докторска дисертација, она неће бити предмет оцене у овом реферату. 5

1. Одређивање ПДВ третмана илегалних трансакција с ослонцем на праксу Европског суда правде, Правни живот, бр. 11/2013, стр. 101-109. (М51) У овом раду аутор приказује два супротстављена гледишта у погледу пореског третмана илегалних (незаконитих) трансакција са аспекта пореза на додату вредност. Под таквим трансакцијама он подразумева искључиво оне које су per se законом забрањене (нпр. производња и трговина опојним дрогама, пиратерија, проституција и др.). Према једном гледишту, илегалне трансакције не треба да буду предмет опорезивања, јер би то значило да држава има непосредну (фискалну) корист од криминалних активности. Према другом гледишту, неопорезивањем нелегалних трансакција оне се, заправо, у пореском смислу фаворизују у односу на легалан промет. То не само да доводи до мање финансијских прихода у државном буџету, већ ствара тржишне дисторзије и доводи до пораста незаконитог пословања. Аутор се, ослањајући се на праксу Европског суда правде, залаже за треће, компромисно решење, према којем треба опорезовати оне незаконите трансакције које се могу вршити легалним путем (нпр. недозвољен промет акцизних производа). На тај начин, по његовом мишљењу, могу се, с једне стране, елиминисати негативне последице које би произишле из неопорезивања таквих трансакција, а, с друге стране, избећи евентуалне моралне резерве поводом њиховог опорезивања. У прилог таквом свом ставу, Милошевић се позива и на начело фактицитета из чл. 9 српског Закона о пореском поступку и пореској администрацији, према којем Пореска управа мора да утврди пореску обавезу и онда када су приходи остварени на прописима супротан начин, чиме се implicite не врши легализација недозвољених активности, већ се спроводи опорезивање према економској снази. 2. Заштита начела фискалне неутралности пореза на додату вредност код опорезивања промета путничких возила, Правни живот, бр. 11/2014, стр. 77-88. (М51) У овом раду Милошевић испитује да ли је опорезивање промета путничких возила порезом на додату вредност у Републици Србији компатибилно са начелом фискалне неутралности овог пореза. Због примене института претходног пореза, порез на додату вредност који је плаћен у ранијој фази прометног циклуса за пореског обвезника не представља трошак, тј. економски је неутралан. Принцип фискалне неутралности пореза на додату вредност својствен је комунитарном систему пореза на додату вредност. Међутим, Европски суд правде је, кроз своју праксу, то начело интерпретирао на различите начине. Милошевић се овде бави начелном забраном дуплог опорезивања. Индиректан метод утврђивања пореске основице код пореза на додату вредност може да доведе до дуплог опорезивања када се обвезнику онемогући одбитак пореза на додату вредност који је плаћен у претходној фази у комбинацији са опорезивањем даљег промета тих добара. То се дешава у случају промета половних добара, укључујући путничка возила, која обвезник набави од лица које није обвезник пореза на додату вредност, а даљу продају тих добара не врши у складу са одредбама чл. 36 Закона о порезу на додату вредност. Такође, аутор посвећује пажњу још једном аспекту начела фискалне неутралности пореза на додату вредност, а то је потреба да се обезбеди једнак порески третман промета сличних добара, а која су међусобно конкурентна, како би се избегле дисторзије на тржишту таквих добара. Милошевић 6

закључује да је опорезивање промета путничких возила порезом на додату вредност у Србији до краја 2012. године значајно одступало од начела фискалне неутралности пореза на додату вредност, што се одражавало на економске одлуке и стварало тржишне дисторзије. Међутим, изменама Закона о порезу на додату вредност у члану 25, ст. 2, тач. 3б) тај недостатак је отклоњен, те је порески третман промета путничких возила уподобљен начелу фискалне неутралности пореза на додату вредност. 3. Значајнија одступања Закона о порезу на додату вредност од комунитарне ПДВ регулативе, Правни записи, бр. 2/2014, стр. 505-533. (М52) Аутор у овом раду анализира одступања српског Закона о порезу на додату вредност од Директиве 2006/112/EC, имајући у виду да је Србија од јануара месеца 2014. године званично отпочела приступне преговоре са Европском унијом, чији је главни циљ да Србија у целости усвоји правне тековине Европске уније и осигура њихово потпуно спровођење и примену. На одступања српског закона од најрелевантнијег комунитарног прописа о порезу на додату вредност је указала Европска комисија у годишњим извештајима о напретку Србије у периоду од 2005. до 2014. године. Милошевић у закључном делу рада даје конкретне препоруке у циљу отклањања тих одступања. Он сматра да Србији предстоје делимична усаглашавања у домену постојећег уређивања посебних поступака опорезивања и имплементација потпуно нових поступака опорезивања за инвестиционо злато и one-stop-shop механизма. Што се тиче ослобођења од опорезивања, залаже се за потпуно преузимање одредаба Директиве 2006/112/EC које уређују ову област. Посебно истиче значај усаглашавања правила о месту промета услуга. 4. Пружање услуга без накнаде у систему пореза на додату вредност, Правни живот, бр. 11/2015, стр. 29-31. (М51) Предмет анализе у овом раду је порески третман пружања услуга без накнаде у српском систему пореза на додату вредност. Пошто се у случају када нема накнаде, која је један од кумулативно прописаних услова за постојање опорезивог промета, отвара простор за настанак неопорезоване крајње потрошње, Милошевић сматра да је потребно предвидети ситуације у којима ће се пружање услуга без накнаде за потребе опорезивања третирати на једнак начин као и када се услуге врше уз накнаду. У својој анализи консултује релевантну праксу Европског суда правде. 5. Испорука добара без накнаде у систему пореза на додату вредност, Анали Правног факултета у Београду, бр. 2/2015, стр. 94-106. (М24) У овом раду аутор, заправо, истражује исту проблематику као и у раду под ред. бр. 4, само овога пута из угла испоруке добара без накнаде. Такође, понавља да је накнада један од кумулативно прописаних услова за опорезивање промета у систему пореза на додату вредност, па уколико ње нема, нема ни основа за опорезивање. Милошевић и у овом раду понавља да то ствара простор за настанак неопорезоване крајње потрошње, тј. ситуацију када порески обвезник при набавци добра одбије претходни порез, а потом га сâм користи за потребе крајње потрошње или то омогући другом лицу без накнаде. Аутор анализира ситуације у којима ће се бестеретна давања за потребе опорезивања порезом на додату вредност третирати на једнак начин као теретна. Он сматра да су позитивноправна решења у највећој мери усклађена са решењима из 7

европског законодавства, али ипак уочава и одређена одступања домаће праксе од комунитарне, тако да даје конкретне препоруке за њихово отклањање. 6. Potentials and Structure of Fiscal Devaluation in Serbia (коауторски са Mihajlo Babin), Annals of the Faculty of Law in Belgrade Belgrade Law Review, 3/2015, str. 190-200. (M24) Фискална девалвација подразумева сет синхронизованих мера економске политике, у циљу да се повећа привредни раст и унапреди конкурентност, истовременим смањивањем бруто трошкова рада и повећањем пореског терета на потрошњу. Предуслов за постизање успешне фискалне девалвације је да буде праћена принципом фискалне неутралности. Аутори сматрају да имплементација фискалне девалвације може да буде од користи како за земље које припадају монетарној унији, тако и за државе са високим нивоом јавног дуга у страној валути. Спроведећи компаративну анализу, Бабин и Милошевић приказују краткорочне и дугорочне ефекте фискалне девалвације. Овај рад, по мишљењу двојице аутора, може да послужи као основа за предстојећу дебату о примени фискалне девалвације у Србији, уз указивање на њену могућу структуру. 7. Application of the reverse-charge mechanism in the field of construction (коауторски са Filipom Kovačevićem), Annals of the Faculty of Law in Belgrade Belgrade Law Review, 4/2016, str. 154-170. (M24) Изменама Закона о порезу на додату вредност од 2012. године, а потом и наредним изменама из 2015. године, у српско законодавство је уведена, а затим и проширена, примена механизма обрнуте наплате (reverse-charge) у области грађевинарства. Међутим, применом тог механизма дошло је до повећане правне неизвесности, у смислу да ли одређена испорука треба да се третира као испорука пружена у грађевинарству или не, односно да се утврди ко је у обавези да обрачуна порез на додату вредност за испоруке извршене од стране грађевинских фирми. Штавише, разлог за увођење механизма обрнуте наплате у Србији није у складу са разлозима због којих се он примењује у Европској унији. Имајући у виду да тај механизам није донео жељене резултате, већ је чак ситуацију учинио још сложенијом, аутори Милошевић и Ковачевић у овом раду настоје да укажу на најважније практичне проблеме у имплементацији тог механизма у Србији, као и на импликације које он има на пословање фирми у грађевинарству. 8. Ослобођења без права на одбитак претходног пореза - Туђин у систему пореза на додату вредност, Правни живот, бр. 11/2016, стр. 19-33. (М51) Аутор истиче да пореска ослобођења без права на одбитак претходног пореза чине најзначајнију групу одступања од стандардног режима опорезивања порезом на додату вредност. Он их карактерише као страни елемент у систему пореза на додату вредност, наводећи да та ослобођења нарушавају већину фундаменталних принципа на којима је овај порески облик заснован. У раду указује на разлоге који су иницирали увођење ослобођења без права на одбитак претходног пореза у европски систем пореза на додату вредност (разлози социјалне природе и административно-технички разлози), а српски законодавац их је преузео из комунитарног права. Милошевић анализира главне недостатке који су последица њихове примене (део крајње потрошње није 8

обухваћен опорезивањем; нарушен је принцип фискалне неутралности пореза на додату вредност; ослобођења делују дисторзивно; одступа се од принципа опорезивања у земљи одредишта; компликованије администрирање; импликације на буџет), али и разматра оправданост њиховог опстанка у систему. 9. Usaglašenost čl. 10, st. 2, tač. 3) Zakona o porezu na dodatu vrednost sa komunitarnom regulativom, Harmonius Journal of Legal and Social Studies in South East Europe 2016, str. 170-183. (M33) Овај рад се бави истом тематиком као и рад под ред. бр. 7, тј. механизмом обрнуте наплате у области грађевинарства. Аутор наводи да је имплементација тог механизма у комунитарном право била инспирисана анти-евазионим разлозима, јер се сматрало да он представља ефикасну меру за сузбијање евазионих подухвата у оквиру којих лице које врши промет избегава да плати порез на додату вредност који је исказало у рачуну, док други учесник у трансакцији истовремено користи своје право на одбитак претходног пореза. Међутим, у српско пореско законодавство овај механизам је уведен искључиво у циљу заштите ликвидности пореског обвезника. У том смислу, Милошевић у раду указује да су друкчији мотиви српског законодавца узроковали делимично одступање позитивноправног од комунитарног решења и разматра могућности за побољшање постојећег стања. 10. Oporezivanje dohotka sportista i estradnih umetnika u srpskom i međunarodnom ugovornom poreskom pravu (коауторски са Svetislavom V. Kostićem), Harmonius Journal of Legal and Social Studies in South East Europe 2017, str. 108-126. (M33) Аутори се у овом раду баве опорезивањем дохотка спортиста и естрадних уметника у српском и међународном уговорном пореском праву. Поред објашњавања основних појмова прекограничног опорезивања дохотка у смислу размера пореске обавезе, они разматрају питања када се доходак спортисте или естрадног уметника може сматрати оствареним на територији одређене државе, како одредити доходак који држава извора има право да опорезује, али и на који начин одредити појам спортисте и естрадног уметника, с обзиром на то да уговори о избегавању двоструког опорезивања предвиђају посебна правила за потребе опорезивања дохотка који ова лица остваре. Костић и Милошевић анализу базирају на упоредној јуриспруденцији и законодавству. Њихов крајњи закључак је да су у овој области размере пореске евазије у Србији велике, а да порески органи до сада нису били спремни да искористе ни постојеће расположиве законске мере да се она сузбије. Мишљење и предлог Кандидат др Милош Милошевић испуњава општи услов из чл. 13 Правилника о минималним условима за стицање звања наставника на Универзитету у Београду ( Гласник Универзитета у Београду, бр. 192/16, 195/16, 197/16), који је почео да се примењује почев од 1. октобра 2016. године, у погледу научног назива доктора наука из научне области за коју се бира, који је стечен на Правном факултету Универзитета у Београду. 9

Обавезни минимални услови за избор (или поновни избор) у звање доцента у групацији друштвено-хуманистичких наука налажу да кандидат има: 1. Искуство у педагошком раду са студентима. Милошевићево искуство у педагошком раду почиње од 2004. године, када је држао вежбе из предмета Јавне финансије и финансијско право, а од избора у звање доцента 2013. године држи предавања из предмета Пореско право и Право међународних пореских уговора на основним студијама и из предмета Јавне финансије и Пореско право на мастер академским студијама. Од школске 2016/2017. године води стручну групу из предмета Пореско право. 2. Позитивну оцену педагошког рада у студентским анкетама током претходног изборног периода. Из приложених Индивидуалних статистичких извештаја о вредновању педагошког рада руководилаца вежби Универзитета у Београду види се да је кандидат Милошевић остварио високу укупну просечну оцену током претходног изборног периода, и то: школска 2014 2015. година 4.90 (предавања, 42 анкетирана студента), 4.91 (вежбе, 47 анкетираних студената), школска 2015 2016. година 4.83 (предавања, 30 анкетираних студената), 4.82 (вежбе, 33 анкетирана студента), школска 2016 2017. година 4.84 (предавања, 37 анкетираних студената), 4.89 (стручна група, 29 анкетираних студената) и школска 2017 2018. година 4.77 (предавања, 19 анкетираних студената), 5.00 (стручна група, 21 анкетиран студент). 3. Објављен један рад из категорије М20 или три рада из категорије М51 из научне области за коју се бира. Кандидат др Милош Милошевић је током претходног изборног периода објавио 3 рада из категорије М24 (од тога су 2 рада коауторска) и 4 рада из категорије М51, чиме је, изнад минималног захтева, испунио и овај обавезни услов за избор у звање доцента. 4. Саопштен један рад на научном скупу, објављен у целини (М31, М33, М61, М63). Кандидат др Милошевић је учествовао на Harmoniusovoj школи права 2016. и 2017. године, када је саопштио радове, који су у целини објављени, под насловима: Usaglašenost čl. 10, st. 2, tač. 3) Zakona o porezu na dodatu vrednost sa komunitarnom regulativom, Harmonius Journal of Legal and Social Studies in South East Europe 2016, str. 170-183. и Oporezivanje dohotka sportista i estradnih umetnika u srpskom i međunarodnom ugovornom poreskom pravu (коауторски са Svetislavom V. Kostićem), Harmonius Journal of Legal and Social Studies in South East Europe 2017, str. 108-126. С обзиром на кумулативност прописаних обавезних минималних услова, Комисија констатује да их кандидат др Милош Милошевић испуњава. У погледу изборних минималних услова за избор у звање доцента у групацији друштвено-хуманистичких наука, наводимо следеће: 1. Стручно-професионални допринос (а) Кандидат др Милош Милошевић био је, у својству ментора, члан осам комисија за израду завршних мастер радова, и то: 10

1. Порез на емисију угљен-диоксида као инструмент за спречавање климатских промена (кандидат Милица Стијеповић) 2. Порез на зараде и додатна примања у Србији (кандидат Јелена Жунић) 3. Tax treatment of financial transactions (кандидат Сара Ненадић) 4. Начело фискалне неутралности пореза на додату вредност (кандидат Александра Димитријевић) 5. Финансијска неодрживост система пензијског и инвалидског осигурања у Републици Србији (кандидат Стефан Тодић) 6. Злоупотреба права у области пореза на додату вредност у пракси Европског суда правде (кандидат Милош Тасовац) 7. Порески третман правних лица у стечају (кандидат Тара Митрић) 8. Јемство као мера за отклањање последица евазије код пореза на додату вредност (кандидат Маја Милојевић). (б) Кандидат др Милошевић је као сарадник ангажован на два домаћа научна пројекта, и то на пројекту Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, под називом Организациона и информациона подршка систему управљања квалитетом као кључним фактором повећања конкурентности наших предузећа и њиховог бржег изласка на светско и ЕУ тржиште и на пројекту Правног факултета Универзитета у Београду Идентитетски преображај Србије. 2. Допринос академској и широј заједници (а) Кандидат др Милош Милошевић је члан алумни удружења taxos e.v. са седиштем у Оснабрику и члан Српског фискалног друштва (српског огранка International Fiscal Association). Комисија констатује да кандидат др Милош Милошевић испуњава 2 од 3 изборна услова (у првом изборном услову 2 одреднице и 1 одредницу у другом изборном услову). Из свега напред изнетог, Комисија закључује да је др Милош Милошевић испунио општи, обавезне и изборне услове за избор у звање доцента у групацији друштвено-хуманистичких наука, за ужу научну област Јавне финансије и финансијско право, садржане у Правилнику о минималним условима за стицање звања наставника на Универзитету у Београду, донетим на основу чл. 74, ст. 12, у вези са чл. 143, ст. 1 Закона о високом образовању ( Службени гласник РС, бр. 88/17), Минималних услова за избор у звање наставника на Универзитету ( Службени гласник РС, бр. 101/15, 102/16, 119/17) и чл. 42, ст. 1, тач. 21 Статута Универзитета у Београду ( Гласник Универзитета у Београду, бр. 186/15 - пречишћени текст и 189/16). Кандидатов педагошки рад је високо вреднован од стране студената, у погледу његовог професионалног односа према наставним обавезама и успешног настојања да приличну сложену материју пореског права, кроз вежбе и предавања, учини што разумљивијом и приступачнијом студентима. Такође, показао је, као ментор при 11

изради неколико мастер радова, савесност у раду. У погледу научног рада, имајући у виду да су, осим два коауторска рада, сви остали радови др Милоша Милошевића из периода после 2013. године само из области пореза на додату вредност, Комисија сугерише кандидату да убудуће прошири поље свог истраживачког рада и на друге области пореског права. С обзиром на то да испуњава све (законске и статутарне) услове за стицање звања за које је конкурс расписан, Комисија предлаже Изборном већу Правног факултета Универзитета у Београду да се др Милош Милошевић изабере у звање доцента за ужу научну област Јавне финансије и финансијско право предмети: Пореско право и Право међународних пореских уговора. КОМИСИЈА: др Дејан Поповић, редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду др Гордана Илић-Попов, редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду др Миле Врањеш, редовни професор Правног факултета Универзитета у Новом Саду, у пензији 12