УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ Департман за економику и социологију села Мирјана Милошевић, дипл.економиста БИЗНИС ПЛАН ЗА ПОДИЗАЊЕ ЗАСАДА ЛЕШНИКА НА ПОЉОПРИВРЕДНОМ ГАЗДИНСТВУ - Мастер рад - Нови Сад, 2016.
УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ Департман за економику и социологију села Кандидат: Мирјана Милошевић Дипломирани економиста Ментор: Др Небојша Новковић Редован професор БИЗНИС ПЛАН ЗА ПОДИЗАЊЕ ЗАСАДА ЛЕШНИКА НА ПОЉОПРИВРЕДНОМ ГАЗДИНСТВУ - Мастер рад - Нови Сад, 2016.
УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ Департман за економику и социологију села Комисија за оцену мастер рада: Др Небојша Новковић, ментор Редован професор за ужу научну област Економика и социологија села, Пољопривредни факултет Нови Сад Др Мирјана Лукач Булатовић, председник комисије Ванредни професор за ужу научну област Економика и социологија села, Пољопривредног факултета Нови Сад Доц. др Наташа Вукелић, члан Доцент за ужу научну област Економика и социологија села, Пољопривредни факултет Нови Сад
Мирјана Милошевић Мастер рад Резиме РЕЗИМЕ Лешник представља врло значајну језграсту врсту воћа, чији су плодови цењени на домаћем и иностраном тржишту. Поред вишеструке употребне вредности, постоји велики раскорак између стварних потреба наше земље за плодовима и стање које влада у производњи. Бизнис план представља писани документ којим се анализира предстојећи пословни подухват. Бизнис планом се формулишу циљеви предузећа (у овом случају газдинства) и стратегије остварења тих циљева. Циљ рада је да се примењеном методологијом бизнис плана покаже економска оправданост улагања у производњу лешника, а самим тим да се види и ризик улагања у такав подухват. Циљ мастер рада је да се укаже на једну од могућности пољопривредних газдинстава за побољшање својих економских резултата, као и економску исплативост инвестиционих улагања која се се заснива на утврђивању разлике и односа између учињених инвестиционих улагања и остварених новчаних примања у току инвестиционог периода. За реализацију ове инвестиције потребно је 2.093.100 динара, од чега је дугорочни кредит 1.000.000 динара. Поврат укупно уложених средстава очекује се у осмој години пројекта.пројекат се може оценити као економичан и акумулативан, јер постиже високе вредности ових показатеља (економичност 6,36, просечна акумулативност 58,83%) Кључне речи: лешник, бизнис план, газдинство, економски показатељи.
Мирјана Милошевић Мастер рад Abstract ABSTRACT Hazelnut is a very important kind of core fruit, whose fruit appreciated on domestic and foreign markets. In addition to the multiple use values, there is a large gap between the real needs of our country with the fruits and the state of the government in production. A business plan is a written document which analyzes the upcoming business venture. Business plan is formulated targets of the company (in this case farms) and strategies to achieve those targets. Тarget of master's thesis applied the methodology of the business plan is to be featured economic justification investment in hazelnut production and to be seen investment risk in such an venture. Тarget of master's thesis is to point one of the features agricultural farms to improve their economic performance as well as the economic viability of investments which is based on determining the differences and relations between committed investments and realized allowances during the investment period For the future realization of this investment it's necessary 2.093.100 pounds, of which longterm loan 1.000.000 pounds. Return total invested funds expected in the eighth year of the project. The project can evaluate as a powersave and accumulative, because has achieved high levels of these indicators (economics 6.36, average accumulation 58.83%). Key words: Hazelnut, business plan, farms, economic indicators.
Мирјана Милошевић Мастер рад Садржај С А Д Р Ж А Ј Захвалница Резиме Abstract 1. УВОД...3 1.1. Предмет и циљ истраживања...5 1.2. Метод рада и извори података...6 2. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА...12 2.1. Производња лешника...12 2.2. Основи подаци о газдинству...19 2.2.1. Сиже пословне идеје...20 2.2.2. Основне информације о инвеститору и газдинству...21 2.3. Производни капацитети и резултати...22 2.3.1. Основи програм...22 2.3.2. Најзначајнији производи у последње три године...23 2.3.3. Подаци о искоришћености капацитета, опреми и технологији...25 2.4. Финансијско стање газдинства...26 2.5. Снабдевање...30 2.6. Реализација...31 2.7. Пословна идеја (статус инвестиције)...32 2.7.1. Коментар пословне идеје...32 2.7.2. Планирани обим производње и продаје...33 2.7.3. Преглед најважнијих купаца и добављача у будућности додатна производња (нови засад леске)... 35 2.7.4. Ефекти инвестиције у годинама века пројекта...36 2.7.5. Укупно инвестиционо улагање...36 2.7.6. Пословна политика током века пројекта...38 1
Мирјана Милошевић Мастер рад Садржај 2.8. Финансијски план по годинама пројекта...39 2.8.1. План укупног прихода...39 2.8.2. План трошкова производње...39 2.8.3. План отплате кредита...42 2.8.4. План биланса успеха...44 2.8.5. План обртних средстава...45 2.9. Оцена ефикасности бизнис плана...47 2.9.1. Финансијски ток...47 2.9.2. Економски ток...49 2.9.3. Нето садашња вредност инвестиције...50 2.9.4. Рок повраћаја уложених средстава...52 2.9.5. Интерна стопа рентабилности...52 2.9.6. Акумулативност и економичност...54 2.9.7. Преломна тачка рентабилности (оцена ризика)...54 2.9.8. Друштвена оправданост инвестиција...55 3. ЗАКЉУЧАК...56 4. ЛИТЕРАТУРА...58 2
Мирјана Милошевић Мастер рад Увод 1. УВОД Развој воћарства у нашој земљи још увек није на завидном нивоу, што се посебно огледа у ниским, нередовним приносима и слабијем квалитету произведеног воћа, као и мањој конкурентској способности већег броја воћних врста. Побољшања треба тражити у интензивирању воћарске производње, развоју плантажног воћарства и осавремењавању прерађивачких капацитета, што треба да омогући и већу профитабилност воћарске производње. Наша земља има веома повољне природне услове за гајење воћа али они нису у потпуности искоришћени. Очигледан пример је дефицит језграстих воћних врста на домаћем тржишту. Дефицитарност је посебно изражена код лешника, због недовољне и делом екстензивне производње. Узгој лешника прати и низ других предности, као што су широк ареал гајења, дуговечност засада (и преко 50 година), редовна родност (од 7 до 9 пута у десетогодишњем периоду), оплодња у затвореном цвету. Колико је лешник исплатива воћна сорта говори податак да са хектара земљишта, уколико је обављена сва потребна нега, могу да се уберу и две тоне плода. Међутим, од времена садње па до овакве бербе треба сачекати неколико година. У другој и трећој години родност је симболична, а касније она расте прогресивно, а да ли ће пун род достићи у петој, седмој или десетој години зависи од узгајивача. У нашој земљи постоје повољни еколошки услови за гајење лешника. Са рационалним коришћењем земљишног капацитета, можемо се ослободити увоза лешника, са великом перспективом да постанемо значајни извозници. Процењује се да домаћа производња износи од 800 до 1000 тона. Таква производња не подмирује ни 5 до 10 % од годишњих потреба кондиторске индустрије наше земље. Са релативно скромним економским 3
Мирјана Милошевић Мастер рад Увод улагањима у односу на друге врсте воћака, лешник даје добре приносе, а тиме и велику рентабилност. Лако размножавање вегетативним путем треба да допринесе подизању нових савремених плантажних засада на знатно већим површинама. Лешник представља врло значајну језграсту врсту воћа, чији су плодови цењени на домаћем и иностраном тржишту. Поред вишеструке употребне вредности, постоји велики раскорак између стварних потреба наше земље за плодовима и стања које влада у производњи. У свету, највећи произвођачи лешника су Турска, с производњом већом од 75 % укупне светске производње, следи Италија са 11 %, Сједињене Америчке Државе (нарочито Орегон) и Азербејџан са 3 %, Шпанија и Иран са 2 % и друге. Вредност ољуштеног лешника (језгра) на светском тржишту износи 7,8 еура по кг. У овом раду ће се на конкретном примеру, користећи бизнис план, приказати на који начин би могло да се оствари подизање новог засада лешника на једном пољопривредном газдинству. Бизнис план представља писани документ којим се анализира предстојећи пословни подухват. Бизнис планом се формулишу циљеви предузећа (у овом случају газдинства) и стратегија тј. начин остваривања тих циљева. У њему се може сагледати да ли постоје или не постоје шансе за будући пословни успех газдинства. Бизнис планом се и доказује финансијска исплативост пројекта, смањује ризик пословања, сагледава визија газдинства и могуће стратегије пословања. Такође, у потпуности се може доказати тржишна оправданост пословне идеје. Преглед литературе: Дринић, 2003 у својој магистарској тези истражује концепт развоја малих и средњих предузећа у агробизнису у Републици Српској, фокусирајући се на она предузећа која су директно или индиректно у функцији развоја пољопривреде. Јовановић и сар. 1998 дају потпуни преглед финансијских параметара и метода приликом састављања калкулација у пољопривреди, са освртом на утврђивање економске ефективности инвестирања, значај начина и услова финансирања инвестиција, као и економску целиходност нових инвестиција. 4
Мирјана Милошевић Мастер рад Увод Љутић и сар. 1995 детаљно анализира механизме и начине финансирања фармеровог властитог агробизниса кроз деловање система банкарског система за кредитирање пољопривреде у САД, и специјализоване финансијске институције у пољопривреди на подручју Источне Европе. Конкретизују се методе за оцену кредитне способности, критеријуми кредитирања и менаџерски циљеви у агробизнису. Милићевић, 2003 образлаже модел гаранцијског фонда као вид подршке развоју малих и средњих предузећа, кроз одабир банака као непосредних финансијера са одређеним лимитима од стране фонда, а затим и процедуре и критеријуме одабира пројеката који ће се финансирати. Новковић, 2003 анализира важност појмова планирања, предвиђања, планских одлука и метода планирања у пољопривреди, дефинишући карактеристике и класификације планова, дајући форму и садржину бизнис плану. Применом критеријума и метода за оцену инвестиција, уз оцену ефеката инвестиције, доказује значајни утицај специфичности пољопривредне производње на планирање и пројектовање овог сектора привреде. Пауновић, 1994 се бави инвестиционим одлукама предузећа у системима групног управљања у условима извесности и неизвесности, као и критеријумима за доношење инвестиционих одлука у условима несавршеног тржишта капитала. Церанић, 2003 се кроз тематику стратегијског менаџмента бави информационим системима за планирање као и новим приступима стратегијском менаџменту. Методе портфолија, сценарија као и технике стратегијског менаџмента су детаљно разјашњене, уз преглед анализа које је могуће ( пожељно) одрадити. 1.1. ПРЕДМЕТ И ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА Поред вишеструке и велике привредне вредности лешника, у Србији постоји велики раскорак између стварних потреба за плодовима ове воћне врсте и стања производље, без обзира на постојање могућности да се они производе у знатно већој мери, захваљујући пре свега погодностима агроеколошкких услова наше земље. Много је разноврсних чинилаца који су допринели оваквом третману и незаинтересованости наших произвођача за леску. 5
Мирјана Милошевић Мастер рад Увод Циљ мастер рада је да се укаже на једну од могућности пољопривредних газдинстава за побољшање својих економских резултата. У ту сврху, бизнис план са свим својим специфичностима израде у пољопривредној производњи, треба да омогући остваривање максималног потенцијала пољопривредног газдинства Циљ рада је, да се примењеном методологијом бизнис плана покаже економска оправданост улагања у производњу лешника, а самим тим да се види и ризик улагања у такав подухват. Циљ мастер рада је да се укаже на економску исплативост инвестиционих улагања која се заснива на утврђивању разлике и односа између учињених инвестиционих улагања и остварених новчаних примања у току инвестиционог периода. 1.2. МЕТОД РАДА И ИЗВОРИ ПОДАТАКА За израду овог бизнис плана коришћена је Методологија за израду пословних планова коју предлаже фонд за развој Аутономне покрајине Војводине: Основни подаци о газдинству Производни капацитети Производни резултати Финансијско стање газдинства Снабдевање Реализација Пословна идеја (статус инвестиције). За израду овог бизнис плана коришћени су подаци које је обезбедио власник газдинства. При оцени инвестицја коришћени су следећи показатељи: Време повраћаја уложених средстава Нето садашња вредност инвестиције Интерна стопа рентабилности Економичност Акумулативност 6
Мирјана Милошевић Мастер рад Увод Доња тачка рентабилности Друштвена оправданост. Време повраћаја уложених средстава се добија годишњим одузимањем нето примитака из економског тока од укупних инвестиционих улагања. Година у којој је нето примитак већи од остатка инвестиционог улагања је година у којој је поврат уложених средстава потпун. Овом методом се одређује временски период у којем се уложена средства у неку инвестицију враћају у виду повећаног приноса. Рок повраћаја представља количник укупног износа инвестиционих улагања и годишњег приноса од инвестиције: t= t период повраћаја инвестиционих средстава I укупна вредност инвестиције R годишњи (месечни) принос од инвестиције Овај образац се примењује само ако је динамика приноса од инвестиције реално једнака по појединим годинама екплоатације инвестиције. Приоритет има она инвестиција код које је рок повраћаја краћи. Недостаци ове методе су што не обухвата укупне ефекте инвестиције током целог експлоатационог периода и временску динамику приноса, Ова метода се у пракси користи код избора две или више варијанти инвестиције које се разликују по захтевима за инвестиционим улагањима и трошковима експлоатције. Релативна ефикасност инвестиционих варијанти се одређује применом следеће формуле: Т= Т период повраћаја већих инвестиционих улагања на основу снижења трошкова у експлоатацији инвестиције вредност скупље инвестиције вредност јевтиније инвестиције годишњи трошкови експлоатације скупље инвестиције годишњи трошкови експлоатције јевтиније инвестиције. 7
Мирјана Милошевић Мастер рад Увод Овом методом се утврђује да ли ће уштеде у трошковима експлоатације надокнадити повећана инвестициона средства у експлоатационом периоду, и ако хоће, у којем временском периоду. Нето садашња вредност инвестиције се још назива капитална вредност инвестиције и има улогу пре свега да покаже апсолутну исплативост намераваних улагања. Као таква, категорија нето садашње вредности инвестиције је показатељ економске ефективности инвестиције. Нето садашња вредност инвестиције изражава укупно повећање финансијског резултата пословног субјекта као резултат предузетих инвестиционих улагања и то за читав период коришћења инвестиције. Она се израчунава као разлика збира дисконтованих годишњих ефеката од инвестиције и садашње вредности свих инвестиционих трошкова у току века експлоатације инвестиције: V = V = капитализована вредност инвестиције ј = 1(1)n;n број година, односно период експлоатације инвестиције приходи од инвестиције у ј-тој години трошкови експлоатације у ј-тој години i стопа актуализације. Ако су приноси од инвестиције једнаки у свим годинама експлоатације: - = - =... = - =...= - = R Капитализована вредност инвестиције се може израчунати применом следећег обрасца: V = R R годишњи принос од инвестиције Садашња вредност инвестиције се добија: 8
Мирјана Милошевић Мастер рад Увод I= + + +... + + иницијална вредност инвестиције вредност инвестиционих улагања у к-тој години к = 1(1)m; m број година инвестирања. Када су једнака инвестициона улагања по годинама изградње инвестиције: I = + C C = = =... = =... = Нето садашња вредност инвестиције се може израчунати као разлика капитализоване и садашње вредности инвестиције: NSV = V I NSV = R C Нето садашња вредност инвестиције изражава укупне апсолутне ефекте од неке инвестиције у садашњем тренутку. Пројекат је прихватљив ако је нето садашња вредност инвестиције позитивна величина (NSV > 0). Прихвата се она варијанта код које је нето садашња вредност максимална. Основни недостатак ове методе је у одређивању стопе актуализације од које зависи прихватање или одбијање инвестиционог пројекта. Интерна стопа рентабилности је мерило економске ефикасности инвестиције. Израчунава се на основу нето садашње вредности инвестиције. Интерна стопа рентабилности је каматна стопа при којој је сума новчаних примања од инвестиције дисконтованих на одређени обрачунски моменат једнака суми новчаних издавања за прибављање и коришћење инвестиције, дисконтованих на исти обрачунски моменат. Интерна стопа рентабилности се може израчунати применом следеће формуле: Разломак са десне стране представља ануитетни фактор. = 9
Мирјана Милошевић Мастер рад Увод R принос од инвестиције I укупна инвестициона улагања Добијена вредност се пореди са табличном вредности у финансијским таблицама за период од n година. Интерна стопа рентабилности показује колики принос треба остварити на једну јединицу уложених средстава, да би се у периоду од н година уложена инвестициона средства вратила. Инвестиција је економски оправдана када је интерна стопа рентабилности већа од актуелне каматне стопе. Интерна стопа рентабилности (ISR ) се може израчунати и из формуле: ISR=DS1+(DS2-DS1)*NSV1/(NSV1-NSV2) DS1= дисконтна стопа при којој је NSV1 (нето садашња вредност инвестиције) позитивна DS2= дисконтна стопа при којој је NSV2 (нето садашња вредност инвестиције) негативна (Новковић и сар, 2015). Оцена ликвидности и ризика обухвата економске показатеље инвестиције (акумулативност и економичност) и план управљања ризиком (доњу тачку рентабилности и управљање ризиком). Економски показатељи инвестиције (статичка оцена) су акумулативност и економичност. Акумулативност означава способност одређене инвестиције да од уложених средстава оствари добит. Она се може израчунати применом следећих формула: = Просечна нето добит / Предрачунска вредност инвестиције = Нето добит у години пуног капацитета/ Предрачунске вредност инвестиције Економичност показује колико новчаних јединица прихода се оствари на једну новчану јединицу расхода. Може се изразити следећим формулама: = Просечни приходи/ Просечни расходи = Приходи у години пуног капацитета/ Укупни расходи у години пуног капацитета Доња тачка рентабилности (критична тачка) представља границу између добити и губитка. Изнад ове тачке се остварује добит, а испод ње долази до губитка. Може 10
Мирјана Милошевић Мастер рад Увод изразити као: преломна тачка рентабилности (PTR), преломна тачка вредности (PTV) и степен сигурности (SS): фиксни трошкови укупни приходи варијабилни трошкови. Преломна тачка рентабилности показује критичне (минималне) вредности обима производње и прихода испод којих инвестиција није оправдана. Степен сигурности показује колико % у условима рентабилног пословања може да поднесе обим производње (продаје), а да се не оствари губитак. Управљање ризиком обухвата: а) поремећаје на циљном тржишту (спорије прихватање), б) кашњење у пројектовању и производњи, в) пад продајних цена производа/услуга, г) брз одговор конкуренције, д) обим производње већи од очекиваног, ђ) обим производње мањи од очекиваног и е) отказивање добављача. (Новковић и сар. 2015) Друштвена оправданост у суштини посматра друштвене користи од пројекта као што су: запошљавање радника, повећање производње, понуде, извоза итд. 11
2. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА 2.1. ПРОИЗВОДЊА ЛЕШНИКА Биолошке особине леске Леска је једна од најстаријих корисних биљака, позната човеку још у каменом добу. Према ботаничкој класфикиацији леска припада: Класа: Ред: Фамилија: Род: Врста: Dicotiledonae Fagales Betulaceae Corylus Corylus avellana Леска је једнодомна биљка са одвојеним мушким и женским цветовима, која прво цвета па онда листа. Стабло може да живи до 100 година, с тим што је период рентабилне експлоатације око 60 година. Коренов систем леске нема сржну жилу и састоје се од врло дугог разгранатог корена са хоризонталним површинским грањањем. Из адвентивних пупољака корена развијају се изданци који могу да служе за размножавање и подмлађивање жбуна. Леска развија плитак коренов систем и највећи део корена налази се на дубин од 20 40 цм (око 80 %). На основу те чињенице дубина обраде земљишта треба да буде до 15 цм, да се не повређује корен. Ширина простирања кореновог система је 5 6 м у пречнику и обично заузима већу површину од круне. Ово је важно због одређивања размака садње. Природна тенденција леске је да се развија као жбун, како код дивљих форми тако и код племенитих сорти. Доње гране су много развијеније од горњих. Достиже висину од 3 5 м, а у условима засењености и 7 8 м. Гране су дуге, савитљиве и ражирене, обично пепељасто-сиве боје. 12
Цветање леске одликује се одређеним специфичностима. Леска цвета раније од свих воћних врста (у фебруару и марту, а често и у јануару). За почетак цветања леске потребна је средња дневна температура од 12 14 ⁰ C. Плод леске је обавијен зеленим омотачем, назван купула. Лешник (плод) има различите облике и крупноћу у зависности од сорте и састоје се од чврсте и дрвенасте љуске (перикарп) и јестиве језгре. Листови леске могу бити веома различити, што зависи од сорте. Интензивно су зелене боје на лицу и бледо зелене на наличју, које је прекривеном ситним длачицама Природни услови за гајење леске Леска успева на различитим земљиштима, експозицијама и надморским висинама. Леска је изразит хелиофит и воли топлоту, па треба обратити пажњу на све важније еколошке чиниоце при избору терена. Леска тражи влажно земљиште и високу релативну влажност (70 80 %). Оптимална надморска висина за гајење леске је 200 500 метара надморске висине. Леска је биљка топлих подручја, са средњом годишњома температуром ваздуха изнад 9,5 ⁰ C и годишње количине падавина око 1000 мм, односно око 400 мм у току вегетације. За своје успевање леска тражи лака, дубока, свежа и пропусна земљишта. У тешким, збијеним, непропусним земљиштима са високим садржајем подземне воде долази до гушења корена. З свој раст и плодоношење леска захтева плодна земљишта, која садрже преко 3 % хумуса, око 10 mg P2O5 и око 20 mg K2O на 100 g ваздушно суве земље. Оптималана ph вредност земљишта је од 6,8-7,2, али добре резултате даје и на нешто киселијим и алкалним земљиштима. Размножавање Најраширенији и најједноставнији начин размножавања леске је резницама које се узимају с проверених избојака те се потом класирају и укорењују. Резнице се одсецају на тридесетак центиметара дужине тако да може да се развије добар коренов систем. Након једне или две године проведених у расаднику, саднице леске спремне су за пресађивање на стално место. 13
Пожељно је да резнице које се употребљавају за подизање нових засада воде порекло од сертификованих матичних биљака тако да се сачувају карактеристике сорте и да може да се гарантује здравствено стање материјала који се употребљава за подизање нових засада. Садња леске Пре подизања новог засада, потребно је да се уради физичко-хемијска анализа земљишта како би се пожљиво проценима његова погодност за сађење леске. Анализом се испитију физичке особине земљишта, затим гранулометријски састав (песак, иловача и глина), као и хемијске особине, ph вредност, као и садржај активног креча и макро и микро елемената. За добијање униформног засада, са добрим процентом пријема, потребно је да се одаберу најбоље саднице које имају добар коренов систем, по могућности две године старе, без напада болести и штеточина и са гаранцијом аутентичности сорте. Избор сорти За добар успех засада треба засадити најмање 4-6 сорти ради успешне оплодње. Главна сорта треба да буде заступљена са око 60 %, а остале сорте опрашивачиса 40%. Распоред сорти треба да буде тако постављен да се главна сорта и опрашивачи у реду наизменично смењују. Сорте: Tonda gentile delle Langhe (данас Tonda Gentile Trilobata), Tonda di Giffoni, Mortarella, San Giovanni, Tonda Gentile Romana. Припрема земљишта Земљиште се за подизање засада леске припрема лети (јул-август), при умереној влажности дубоким орањем риголовањем или подривањем целе површине која треба да се засади. Пре припреме, ако је потребно, може да се изврши ђубрење са 40-50 тона стајњака по хектару. Подривање се изводи пре свих других мера основне припреме земљишта најчешће на дубини од 70-80 цм. Риголовањем или дубоким орањем се најплоднији оранични слој спушта дубље у зону раста кореновог система. На тај начин се стварају повољнији услови за пријем, раст и развој садница леске. Поправка водног, 14
ваздушног и топлотног режима делује и на активирање земљишне флоре и фауне и интензивирање позитивних биохемијских и педолошких процеса земљишта. По завршетку основне припреме, прелази се на површинску обраду земљишта дрљачама, тањирачама и сетвоспремачима, како би се разбиле грудве које су формирале на земљишту и створили што повољнијиј услови за садњу и пријем посађених садница леске. Затим се приступа размеравању и обележавању парцела и садних места. Копање јамића може се изводити ручно или механизовано. У јамиће се смештају орезане жиле саднице леске на потребну даљину и правилан радијалан распоред. Време садње се може обављати од опадања лишћа до кретања вегетације наредне године. У Србији, најбољи резултати се постижу јесењом садњом. Саднице се саде одмах по вађењу из растила. Такве саднице су свеже и неисушене, апсорпциони корен, покидан при вађењу садница се обнови до пролећа. Земљиште у садном месту се слегне и прионе уз корен. Све ово обезбеђује већи процената пријема посађених садница и бољи пораст у првој години. При избору садница, посебну пажњу треба обратити на сортну и здравствену исправност, зрелост, старост и развијеност и то само саднице прве класе. Припрема садница се изводи у дану садње и обухвата преглед садница и резидбу корена. Оштрим маказама се јаче жиле корена скраћују на одређену дужину, а на покиданим жилама обнављају пресеци до здравог места. Саде се на приближно истој дубини на којој су се развијале у растилу. Садница се ставља у центар јамића и придржава па се навлачи ситна и влажна земља, коју треба што пре нагазити. Без обзира кад је обављена садња, прекраћивање садница се врши у пролеће, непосредно пред кретање вегетације. У циљу заштите садница леске од глодара најбоље је оградити засад плетеном жицом или ставити жичане мреже на сваку садницу. У циљу постизања редовних и високих приноса посебну пажњу треба обратити на избор основних и сорти опраживача, које морају бити компатибилне и цветати у исто време. Размак садње и облици круне Одабир размака садње је повезан са: плодности земљишта, одбраним обликом круне, могућности вршења наводњавања, као и примене механизације. Претходних 15
година тенденција је била мањи размак садње (5 x 4 5 x 5) са мањим размаком између редова, док је данас, због механизације разних операција, постало нужнос да се повећа размак између редова (6 x 4 6 x 5). Предност примене размака садње 5 x 3 је у томе што се раније долази до повраћаја инвестиције, међутим када леска достиген 12-14 годину, свака друга биљка се мора извдити да би се на тај начин преосталим биљкама омогућити правилан развој. Код слободнијих облика узгајања као што су жбунови, потребно је при одабиру размака садње да се процени потреба биљака за већим осветљењем и проветравањем. Код леске се примењују три узгојна облика: жбун, жбунасата ваза и стаблашица у виду вазе. У овом мастер раду користио се жбун као узгојни облик. То је облик са више грана где се посађене саднице на пролеће режу на два пупољка. Након резања изданци се у току вегетације развијају и ми бирамо 3, 4, 5, све у зависности од бујности сорте, размака садње и еколошких услова подручја, а остале уклањамо. Овај облик круне је лак за формирање, али потешкоће настају касније код одржавања облика и уклањања нових изданака у основи, као и при обради земљишта и берби. Одржавање земљишта Под претпоставком да се садња засада леске обави до краја новембра, основни пољопривредни радови које је потребно извршити у наредним годинама све до ступања у период родности: 1. година засада, радови који треба дса се изврше: Резидба изданака и резидба за формирање облика круне Подсађивање засада 1-2 ручна сузбијања корова око саднице леске 2-3 фрезирања у циљу контроле развоја коровских биљака, побољшања аерације и одржања влажности земљишта. 2. година засада, радови који треба да се изврше: Пролећна прихрана засада 1-2 ручна окопавања у циљу сузбијања корова око биљака 2-3 фрезирања у циљу контроле развоја коровских биљака, побољшања аерације и одржања влажности земљишта 16
Евентуално прво хемијско или ручно уклањање корова 3.-4. Година засада, радови који треба да се изврше: Резидба у зависности од узгојног облика Пролећна прихрана засада 1-2 ручна окопавања у циљу сузбијања корова око биљака 2-3 фрезирања у циљу контроле развоја коровских биљака, побољшања аерације и одржања влажности земљишта Ручно или хемијско уклањање корова Третирање засада препаратима на бази сумпора против гриња 5.-7. година засада, радови који треба извршити: Резидба у зависности од узгојног облика Пролећна прихрана засада (обилније) Уклањање серије изданака око матичног стабла Ручно или хемијско уклањање корова Третирање засада препаратима на бази сумпора против гриња Берба плодова 8. година, засад у пуном роду, радови које треба извршити: Резидба засада у роду Јесење и пролећно ђубрење Уклањање серије изданака око матичног стабла Ручно или хемијско уклањање корова Заштита засада од болести и штеточина Берба плодова Плитка јесења обрада у циљу проветравања земљишта. Минерална исхрана (ђубрење) засада При ђубрењу леске разликујемо почетно ђубрење, ђубрење младих засада, ђубрење засада у роду при чему се врста и количина ђубрива међусобно разликују. У првим годинама засад се ђубри у пролеће ђубривима на бази азота. Кад је засад у пуном роду, 17
неопходно је да се изврше два ђубрења, једно јесење и једно пролећно. Препоручује се и ђубрење сваке године са НПК ђубривима (8:16:24). Да би се избегла брза миграција хранљивих елемената у доње слојеве земљишта, најбоље је одговарајућом машином вршити унос биљних хранива у зону кореновог система. Такође је важна снабдевеност земљишта микроелементима, као што су магнезијум, бор и цинк, који су неопходни за укупан развој биљака и оплодњу. За засад леске старости од 15 до 20 година, са производњом од око 2 тоне лешника по хектару, оријентационе норме за оптималну исхрану засада су: 80 кг азота/ха годишње, 40 кг фосфор/ха годишње и 160 кг калијујма/ха годишње. Наводњавање Леска је осељива на недостатак воде. Наводњавање засада по систему кап по кап, у почетку се стављало надземно, обзиром на ниже трошкове коришћења и лакше контроле и одржавања система, међутим данас се све више шири подземно наводњавање. Резидба леске Сврха резидбе је успостављање равнотеже између раста и родности. Резидбом се врши уклањање сувишних грана и гранчица, сувих и болесних делова биљке и омогућава боље осветљење круне. Леска рађа на гранчицама које су се развиле у претходној години. Кратке гранчице, дужине 5-6 цм су скоро неродне, а за род су најбоље гранчице дужине 15-20 цм. Берба, чишћење, сушење и складиштење плодова Лешници се скупљају када падне плод на земљу, у једном или више наврата самовозним или вученим машинама. Последњих година се посебно проширила употреба самоходних берачица, различитих врста и снаге које помоћу вођених четки скупљају лешнике спроводећи прву селекцију и чишћење плодова. Време скупљања мора да буде што је краће могуће како би се избегло да лешници који падну на земљу промене органолептичке особине што би могло да угрози њихову употребу у комерцијалне сврхе. Затим се лешници чисте од евентуалних нечистоћа (камење, земља, лишће и гранчице). Тако очишћени, лешници се суше. 18
Лешници се могу сушити и природним путем, на промајним местима и сунцу, положени на одговарајуће мреже или само на земљу. Да би се правилно очували и употребили у комерцијалне сврхе, проценат влаге осушених лешника не сме да прелази 8-10 % са љуском, а без љуске влага мора да буде испод 6 %. Тако осушени лешници могу да се чувају у џаковима од јуте, великим врећама или у одговарајућим кавезима.(минситарство пољопривреде и заштите животне средине) 2.2. ОСНОВНИ ПОДАЦИ О ГАЗДИНСТВУ Газдинство Драгана Милошевић основано је 1990. године и бави се искључиво воћарском производњом. Од воћних култура производе се вишња и лешник. Комплетна производња се екстерно реализује. Газдинство поседује 1 ха ораница на којима се одвија воћарска производња, објекат за чување лешника и за механизацију за ову производњу. Тренутно нема земље ни узете ни дате у закуп. Власник газдинства је заинтересован да са својом породицом прошири воћарску производњу што је и тема овог пословног плана. Идеја је да се подигне још 0,5 ха засада леске калемљене на Мечију леску која је стаблашица. На овај начин газдинство би интензивирало своју производњу и боље искористило своје производне капацитете где се првенствено мисли на радну снагу. Пун ефекат ове производње очекује се у деветој години када леска достиже свој период пуне родности и укупна вредност производње тада би износила око 1,6 милиона динара. Целокупна производња била би екстерно реализована тако да би и укупан приход износио толико. Прве две године засад нема новчане приходе, јер леска почиње да рађа у трећој години, а њен род се повећава из године у годину све до постизања периода пуне родности. 19
Имајући у виду да је лешник веома дефицитарно воће код нас (90 % се увози) и да има стабилан принос и стабилну цену можемо рећи да не постоје већи тржишни ризици при покретању ове производње. 2.2.1. СИЖЕ ПОСЛОВНЕ ИДЕЈЕ Сажетак пословне идеје у коме су дацти најзначајнији подаци о инвеститору, газдинству, инвестицији, финансирању, будућој производњи, веку употребе пројекта и показатељи исплативости дата је у табели 1. Табела 1. Сиже пословне идеје 1. Пословни план назив: Заснивање воћарске производње 2. Инвеститор Драган Милошевић, пољопривредни произвођач 3. Локација Шабац - Миокус 4. Предрачунска вредност 2.093.100 динара инвестиционг подухвата пословног плана 5. Извори финансирања: Сопствени извори: 1.093.100 динара Туђи извори: 1.000.000 динара 6. Употреба кредита: Подизање вишегодишњег засада леске 7. Почетак инвестиције: Август 2016. 8. Завршетак инвестиције: Мај, 2017. 9. Пројектована пуна производња: Годишњи обим: 1.600.000 динара 10. Економски век пројекта: 10 година 11. Финансијски показатељи: Акумулативност: Пун капацитет: 56,83 % Економичност: Пун капацитет: 6,36 Време поврата инвестиције: 7 година и 11 месеци 12. Валута: 1 ЕУРО = 122,5 динара 20
2.2.2. ОСНОВНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ О ИНВЕСТИТОРУ И ГАЗДИНСТВУ Основни подаци о инвеститору приказани су у табели 2. У табелама 3-5 дати су подаци о власништву газдинства, организацији газдинства, пословања и производње, као и о радној снази која на њему ради. Табела 2. Идентификациони подаци Тражилац кредита Драган Милошевић, пољопривредни произвођач ЈМБГ Година заснивања газдинства 1990. година Адреса Шабац, Војводе Мишића ¼ Телефон/факс 015/354-682 Основна делатност газдинства Воћарска производња Особа за контакт Драган Милошевић Табела 3. Врста и структура власништва газдинства Врста основног капитала % учешћа у основном капиталу Приватна својина 100 % Табела 4. Организовање и делатност газдинства Драган Милошевић, власник Драган Милошевић, главни организатор Регистровано пољопривредно газдинство Воћарство 21
Табела 5. Квалификациона структура и зараде радника Редни Број радника Месечна зарада Укупна зарада број Квалификација месечно Радник/месечно Дин/год Број % (4 х 5 х 12) 1 2 3 4 5 6 1. Власник, 43 год. ВСС 1 33,3 15.000 180.000 2. Мајка, 67 год. ССС 1 33,3 15.000 180.000 3. Сестра, 40 год. ВСС 1 33,3 15.000 180.000 5. Укупно: 3 100 % - 540.000 2.3. ПРОИЗВОДНИ КАПАЦИТЕТИ И РЕЗУЛТАТИ Пољопривредно газдинство Драгана Милошевића бави се искључино воћарском производњом. У оквиру газдинства налази се 1,00 ха обрадивог земљишта, складишни простор који се може користити за чување производа и репроматеријала и скоро сву потребну механизацију. Тренутно нема површина које се обрађују у закупу. У плану је подизање 0,5 ха засада под леском на обрадивој површини (која је добијена на поклон) у 2016. години. 2.3.1. ОСНОВНИ ПРОГРАМ Основни производни програм газдинства је воћарска производња и то : 1. Вишња 0,5 ха 2. Лешник 0,5 ха. Према исказу власника газдинства укупна вредност основних и обртних средстава у употреби износи (31.08.2016.) и структура је приказана у табели 6. 22
Табела 6. Структура вредности пословних средстава (000 дин) Редни број Опис средстава Износ I ОСНОВНА СРЕДСТВА (1+2) 2,062.000 1. Непокретна основна средства 1.377.000 1.1. Пољопривредно земљиште 918. 000 1.2. Складишни и помоћни објекти 459000 2. Покретна основна средства 685. 000 2.1. Механизација опрема 685. 000 II ОБРТНА СРЕДСТВА 1,295. 000 3.1. Вишња - 3.2. Лешник 675. 000 3.3. Остало (гориво, материјал, новац, итд)* 620. 000 III УКУПНО (I+II) 3,357. 000 НАПОМЕНА: Газдинство није имало позајмљена средства, нити средства дата на зајам * У ставци Остало 90 % чине новчана средства. Укупна средства којима газдинство располаже изност 3.357.000 динара. Од тога основна средства чине 61,4 % што је сасвим нормално за пољопривредна газдинства. Оно што је такође битно јесу и обртна средства којима газдинство располаже и на која може да рачуна приликом реализације ове инвестиције. Она чине 38,6 % укупних средстава, а састоје се највећим делом из новчаних средства која представљају уштеђевину газдинства. Ова средства биће коришћена за финансирање већег дела инвестиције и покривање трошкова у периоду развоја планиране производње. 2.3.2. НАЈЗНАЧАЈНИЈИ ПРОИЗВОДИ У ПОСЛЕДЊЕ ТРИ ГОДИНЕ У табелама 7-9 приказана је структура производње, натурално и вредносно у последње три године. 23
Табела 7. Структура производње у 2013. години Назив Остварена производња у 2013. години % учешћа у производа Површина ха Принос т/ха Производња т Вредност (дин) вредности производње ВИШЊА 0,5 10,0 5,0 250.000 40,0 ЛЕШНИК 0,5 1,5 0,75 375.000 60,0 УКУПНО 1,0 - - 625.000 100,0 Табела 8. Структура производње у 2014. години Назив Остварена производња у 2014. години % учешћа у производа Површина ха Принос т/ха Производња т Вредност (дин) вредности производње ВИШЊА 0,5 15 7,5 300.000 34,78 ЛЕШНИК 0,5 1,5 0,75 562.500 65,22 УКУПНО 1,0 - - 862.500 100,00 Табела 9. Структура производње у 2015. години Назив Остварена производња у 2015. години % учешћа у производа Површина ха Принос т/ха Производња т Вредност (дин) вредности производње ВИШЊА 0,5 14 7 560.000 42,75 ЛЕШНИК 0,5 1,5 0,75 750.000 57,25 УКУПНО 1,0 - - 1.310.000 100,00 Газдинство не поседује сертификат контроле квалитета. 24
2.3.3. ПОДАЦИ О ИСКОРИШЋЕНОСТИ КАПАЦИТЕТА, ОПРЕМИ И ТЕХНОЛОГИЈИ Подаци о степену искоришћености пољопривредног земљишта, као најважнијег капацитета у пољопривреди у последње три године дати су у табели 10. Табела 10. Ниво искоришћавања земљишта у последње три године Редни Година Врста број производње Примедба Воћарство 1. 2014. 100 % У воћарској производњи постоје неискоришћени 2. 2015. 100 % капацитети обрадиве површине земљишта у 2016. 3. 2016. 66,6 % години који би се могли искористити у планираном засаду леске Главни разлог непотпуног искоришћења капацитета у воћарској производњи је управо то што газдинство располаже са већим обимом обадиве површине у 2016.години због добијених на поклон 0,5 ха обрадиве површине. Ови капацитета би могли бити искоришћени у воћарској производњи коју би газдинство овим пројектом покренуло подизањем засада лешника који је предмет овог бизнис плана. Основни подаци о располживој опреми газдинства дати су у табели 11. Табела 11. Подаци о расположивој опреми газдинства Редни број Опис Износ дин. 1. Трактор ИМТ 539 306.000 2. Сва потребна пратећа механизација 379.000 3. УКУПНО: 685.000 25
Газдинство тренутно поседује 1 трактор средње снаге и сву потребну прикључну механизацију која одговара овој погонској машини (фреза, атомизер за прскање, таруп, растурач ђубрива и крцкалица за лешник) те се може рећи да је газдинство у потпуности способно да све неопходне радне операције обавља самостално. Подаци о пореклу и оцени застарелости опреме дати су у табелама 12 и 13. Табела 12. Основни подаци о постојећој - инсталираној опреми Показатељ Домаћа у % Страна у % Структура опреме према пореклу 100 0 Табела 13. Структура застарелости опреме Показатељ Савремена % Задовољавајућа % Застарела % Оцена стања опреме 24 76 0 Нема значајнијих проблема у технологији газдинства 2.4. Финансијско стање газдинства Пољопривредно газдинство тренутно обрађује 1 хектар земљишта на коме се бави воћарском производњом. Годишња вредност производње креће се око 10.000 евра. Целокупна производња се пласира на тржиште тако да је укупан годишњи приход газдинства једнак годишњој вредности производње. Газдинство већ годинама послује са позитивним финансијским резултатом и хтело би да слободна средства уложи у нову производњу, производњу лешника. Биланс успеха газдинства у претходној (2015.) години дат је у табели 14. 26
Табела 14. Биланс успеха (01.01. 31.12.2015.) Редни Број Опис Износ дин. 1. Пословни приходе од продатих производа 1,310.000 2. Пословни расходи 892.900 3. Бруто добит 417.100 4. Порез (10 %) 41.700 5. Нето добит 375.400 Пословни приходи газдинства једнаки су укупној вредности производње јер се целокупна производња екстерно реализује. Такође, пословни приходи су уједно и укупни приходи газдинства јер нема пласираних средстава на којима би се убирала камата тако да финансијски приходи не постоје. Исто важи и за пословне расходе који су уједно и укупни расходи газдинства ако се изузме порез на добит. Нето добит газдинстава износи 375.400,00 динара што чини 11,2 % уложених средстава у производњу (рентабилност производње). Имајући у виду да су камате на штедњу у банкама знатно мање можемо рећи да је ова производња рентабилна. Структура пословних расхода приказана је у табели 15. Табела 15. Структура пословних расхода (01.01. - 31.12.2015.) Редни Број Опис Износ дин. 1. Основни материјал 42.500 2. Помоћни материјал 53.000 3. Спољне производне услуге 125.500 4. Трошкови енергије 44.400 5. Општи материјални трошкови 20.000 6. Трошкови амортизације 67.500 7. Трошкови зараде 540.000 27
8. Нематеријални трошкови - 9. УКУПНО: 892.900 Биланс стања газдинства на дан 31.12.2015. године приказан је у табели 16. Табела 16. Биланс стања газдинства (31.12.2015.) Редни број Средства (пословна имовина) Износ дин Извори Износ дин 1. Стална имовина 2,062.000 Капитал власника 2,981.600 Основна средства газдинства 2. Обртна средства 1,295.000 Нето добит 375.400 Залихе 3. УКУПНО: (1+2) 3,357.000 УКУПНО: (1+2) 3,357.000 4. Газдинство нема својих средстава датих на зајам и нема потраживања од других Газдинство нема дугорочних и краткорочних задужења Газдинство има само један извор средстава, а то је сопствени капитал власника. Ово је веома добра ситуација јер то значи да не постоје туђи извори средстава за које би газдинство морало да плаћа камате и тиме повећа своје укупне трошкове. Структура пословних средстава приказана је у табели 17. Табела 17. Структура пословних средстава газдинства (31.12.2015.) Редни број Опис Износ дин. % 1. Стална имовина 2,062.000 61,4 2. Обртна имовина - залихе 1,295.000 38,6 3. УКУПНО: 3,357.000 100,0 28
У табели 18 приказан је нето обртни фонд који је показатељ кредитне и инвестиционе способности газдинства. Табела 18. Нето обртни фонд (31.12.2015.) Редни Број Опис Износ дин. 1. Дугорочни извори средстава 3,357.000 1.1. Сопствени капитал 2,981.600 1.2.. Дугорочно задужење власника 0 1.3. Нето добит нераспоређена добит 375.400 2. Стална имовина имобилисана средства 2,062.000 3. Нето обртни фонд (1-2) 1,295.000 4. Укупне залихе обртна средства 1,295.000 5. Покриће залиха сопственом капиталом (3/4) 100 % 6. Вишак или мањак сопственог капитала (3-4) 0 Имајући у виду да газдинство нема туђих краткорочних извора средстава за очекивани је да нето обртни фонд у потпуности покрије обртна средства. Овакво стање се често јавља код пољопривредних газдинстава и представља једну одличну ситуацију у којој се краткорочно везана средства финансирају из дугорочних извора. У табели 19 приказана је структура и степен отписаности појединих категорија основних средстава на газдинству. Табела 19. Степен отписаности основних средстава у употреби (31.12.2015.) Редни Број Опис Износ НАПОМЕНА 1. НАБАВНА ВРЕДНОСТ (дин) 1,819.700 Земљиште се 1.1. Грађевиснки објекти 619.700 не амортизује, 1.2. Опрема и механизација 1,200.000 због својих 2. САДАШЊА ВРЕДНОСТ (дин) 1,144.000 природних 29
2.1. Грађевиснки објекти 459.000 особина 2.2. Опрема и механизација 685.000 односно 3. СТЕПЕН ОТПИСАНОСТИ (%) 34.4 неутрошивости 3.1. Грађевиснки објекти 25,9 3.2. Опрема и механизација 42,9 У просеку степен отписаности средстава у употреби износи 34,4 % што значи да је нешто више од једне трећине вредности ових средстава амортизовано. Овај проценат приказује једну грубу слику стања основних средстава јер се у оквиру ње налазе средства које имају и већи и мањи степен отписаности. Оно што је такође важно јесте да би средства на замену доспевала постепено у дужем низу година што на неки начин растерећује газдинство. 2.5. СНАБДЕВАЊЕ Структура набавке основних инпута за производњу на газдинству приказана је у табели 20. У табели су приказани основни добављачи као и вредност и структура појединих инпута за воћарску производњу. Табела 20. Учешће основних сировина у укупним набавкама сировина газдинства Редни број Сировина/материјал/услуге Добављач 1. Ђубриво Томсин Шабац 2. Заштитна средства Томсин Шабац 3. Гориво, мазиво, НИС ел.енергија Шабац Вредност набавке (дин) учешће (%) Порекло % Домаће Увоз 42.500 14,9 100-53.000 18,6 100-44.400 15,5 100-30
4. Остали материјални Разни 20.000 7,0 100 - трошкови и услуге 5. Спољне производне услуге Разни 125.500 44,0 100 - берба и орезивање 5. УКУПНО: - 285.400 100 100 - Газдинство нема проблема са набавком сировина, материјала и услуга. 2.6. РЕАЛИЗАЦИЈА Структура реализације производње газдинства у претходне три године приказана је у табели 21. Табела 21. Обим и структура продаје производа у последње 3 године Назив производа Остварно у 2013.години Остварено у 2014.години Остварено у 2015.години Количина кг Вредност (дин) Количина кг Вредност (дин) Количина кг Вредност (дин) Вишња 5.000 250.000 7.500 300.000 7.000 560.000 Лешник 750 375.000 750 562.000 750 750.000 Укупно: - 625.000-862.000-1,310.000 Газдинство све своје производе (комплетне количине вишње и лешника) продаје купцима Ц Производња 06 Шабац и Либертас Шабац. Ова сарадња постоји дужи низ година, а купци се моду сматрати сигурним купцима и у будућности. Газдинство нема апсолутно никаквих проблема у реализацији својих производа, јер како је напред речено, има сигурног купца за целокупну производњу. 31
Све своје производе газдинство испоручује Ц Производња 06 Шабац и Либертас Шабац по важећим откупним ценама. Вишња се директно са воћњака испоручује купцу по тренутним откупним ценама, док се лешник оставља на чување без икаквих трошкова и потом у току године продаје по тренутним (најповољнијим) откупним ценама. На домаћем тржишту тренутно не постоји значајна конкуренција за газдинство Драгана Милошевића, јер се производи које ово газдинство продаје увек откупљују и за све произвођаче ове величине важи иста откупна цена. Пољопривредно газдинство се не бави се извозом својих производа, тако да конкуренти на страном тржишту за њега немају значај. 2.7. Пословна идеја (Статус инвестиције) 2.7.1. КОМЕНТАР ПОСЛОВНЕ ИДЕЈЕ Укупна инвестиција у основна средства биће усмерена на покретање воћарске производње. Идеја је подизање 0,5 ха засада леске калемљена на Мечију леску. Поред инвестиције у засад и његово подизање планира се и уградња система за наводњавање (кап по кап) као и подизање противградне мреже. Такође, се планира и набавка неопходне опреме којом газдинство тренутно не располаже. Од садног материјала планиране су две сорте леске, обе италијанског порекла. Главна сорта је Tonda Gentile Romana која сазрева у другој половини августа. Плод је округласт, тамно браон боје, просечне тежине 2,6 грама и лако испада из омотача. Језгро је округласто рандмана око 50 %, доброг је укуса, погодна за индустријску прераду. Највише је заступљена у околини Рима. Сорта опрашивач биће Tonda di Giffoni која је одличан опрашивач за одабрану главну сорту. Такође, се и од ове сорте могу очекивати одлични приноси јер је главна сорта добар опрашивач за њу, тако да се може рећи да се ове две сорте узајамно опрашују. 32
Планира се садња од око 250 садница од којих ће 7 % бити сорта опрашивача. У периоду пуне родности очекује се принос од 6 кг очишћеног језгра по стаблу. Целокупна производња била би пласирана предузећу Ц Производња 06 Шабац. 2.7.2. ПЛАНИРАНИ ОБИМ ПРОИЗВОДЊЕ И ПРОДАЈЕ План обима производње на газдинству у наредних десет година приказан је у табели 22. Табела 22. План производње газдинства у годинама века пројекта (2016-25) Година 2016. 2017. 2018. 2019. 2020. Назив производа ВИШЊА (кг) ЈЕЗГРО ЛЕШНИКА (кг) ЈЕЗГРО ЛЕШНИКА НОВИ ЗАСАД (кг) 60 7000 420,0 7000 420,0 7000 420,0 7000 420,0 7000 420,0 800 750 600,0 750 600,0 750 600,0 750 600,0 750 600,0 1.000 - - - - - - 155 155,0 315 315,0 УКУПНО - - 1.020-1.020-1.020-1.175-1.335 Табела 22 наставак Година 2021. 2022. 2023. 2024. 2025. Назив производа ВИШЊА (кг) ЈЕЗГРО ЛЕШНИКА (кг) ЈЕЗГРО Цена Количинносчина Вред- Коли- д/кг кг 000 д. кг Вредносчинносчина Коли- Вред- Коли- 000 д. кг 000 д. кг Вредносчинност Коли- Вред- 000 д. кг 000 д. Цена Количинносчинносчина Вред- Коли- Вред- Коли- д/кг кг 000 д. кг 000 д. кг Вредносчинносчина Коли- Вред- Коли- 000 д. кг 000 д. кг Вредност 000 д. 60 7000 420,0 7000 420,0 7000 420,0 7000 420,0 7000 420,0 800 750 600,0 750 600,0 750 600,0 750 600,0 750 600,0 33
ЛЕШНИКА 1.000 530 530,0 925 925,0 1320 1.320,0 1450 1.450,0 1600 1.600,0 НОВИ ЗАСАД (кг) УКУПНО - - 1.550-1.945-2.340-2.470-2.620 Пошто се целокупна производња газдинства екстерно реализује, план продаје је идентичан плану производње по годинама и дат је у табели 23. Табела 23. План продаје у годинама века експлоатације пројекта (2016-25) Година 2016. 2017. 2018. 2019. 2020. Назив производа ВИШЊА (кг) ЈЕЗГРО ЛЕШНИКА (кг) ЈЕЗГРО ЛЕШНИКА НОВИ ЗАСАД (кг) 60 7000 420,0 7000 420,0 7000 420,0 7000 420,0 7000 420,0 800 750 600,0 750 600,0 750 600,0 750 600,0 750 600,0 1.000 - - - - - - 155 155,0 315 315,0 УКУПНО - - 1.020-1.020-1.020-1.175-1.335 Табела 23 наставак Година 2021. 2022. 2023. 2024. 2025. Назив производа ВИШЊА (кг) ЈЕЗГРО ЛЕШНИКА (кг) ЈЕЗГРО ЛЕШНИКА НОВИ ЗАСАД (кг) Цена Количинносчина Вред- Коли- д/кг кг 000 д. кг Вредносчинносчина Коли- Вред- Коли- 000 д. кг 000 д. кг Вредносчинност Коли- Вред- 000 д. кг 000 д. Цена Количинносчина Вред- Коли- д/кг кг 000 д. кг Вредносчинносчина Коли- Вред- Коли- 000 д. кг 000 д. кг Вредносчинност Коли- Вред- 000 д. кг 000 д. 60 7000 420,0 7000 420,0 7000 420,0 7000 420,0 7000 420,0 800 750 600,0 750 600,0 750 600,0 750 600,0 750 600,0 1.000 530 530,0 925 925,0 1320 1.320,0 1450 1.450,0 1600 1.600,0 34