časopis br. 18,19,20. MONTENEGRIN SPORT ACADEMY, Sport Mont Radisavljević, L. (1992). Ritmič ko sport ska gim nastika. Be o grad: FFK Be o grad. Volf-Cvi tak, J. (2004). Rit mička gimnastika. Za greb: Udž be ni ci sve u či li šta u Za gre bu. THE INFLUENCE OF DANCE EXPERIMENTAL PROGRAM ON THE MUSICALITY LE VEL OF 1 st _YEAR STU DENTS OF FA CULTY OF SPORT AND PHYSI CAL EDU CA TION This pa per de als with pos si bi li ti es of con tri bu tion to ex perts and sci en tists in physical education in the fi eld of studying mu sic and mu si cal cul tu re. The aim of this research was to determine changes of musicality developed during experimental program of dan ce. The ten dency was also to compare data obtained upon initial and fi nal me a su re ments on of mu si ca lity test, on a sam ple of 104 ma le stu dents on the fi rsth year in Fa culty of Sport and Physi cal Edu ca tion, Uni ver sity of No vi Sad. For as se sment of musical and rhytmical abilities Seashore test was applied. According to obtained results differences in musical-rhytmical dimensions between initial and fi nal measurements were p at the sig ni fi cance level of p=.01 respectively. Keywords: Se as ho re test, stu dents, mu si ca lity "Pobjeda", 2. oktobar 2009. 184
CRNOGORSKA SPORTSKA AKADEMIJA, Sport Mont časopis br. 18,19,20. Svetlana Mihić Visoka škola za uslužni biznis, Sokolac PO SLE DI CE GLO BA LI ZACIJE I NJENOG UTICA JA NA MAR KE TING STRATEGIJU SIGURNOG TURIZMA 1. Posledice i uti ca ji glo ba li za ci je na im ple men ta ciju Sigurnog turizma Glo ba li za ci ja se naj češće ko ri sti kao po jam ko ji tre ba da ob ja sni pro ces ko ji iza ziva lan čane reakcije, či ji re zul tati u stvarnosti dovode do toga da dogadjaji prouzrokovani u jednom delu naše planete imaju masovan uticaj na društvo i sve društvene probleme i do ga dja je u dru gom de lu pla ne te (Gold sto ne, 2001). Sna žan udar glo ba li zcje pro u zro ku je ja ke ve ze me đu lju di ma ko je su oja čane brzim protokom novca i informacija na ogromnim udaljenostima. Dobra i usluge koji nastaju na jednom de lu pla ne te do stup ne su ostat ku sve ta, me đu na rod na pu to va nja su sve učestalija a internacionalne komunikacije predstavljaju svakodnevnicu. (Mansfeld, Pizam, 2005). Sve ve ća li be ra li za ci ja u me đunarodnim tokovima robe, usluga, kapitala, ljudi, intelektualne svojine, tehničkog i tehnološkog znanja predstavlja vitalni način funk cionisanja same globalizacije. Uzimajući u ob zir sve ove fak to re ko ji na naj bo lji na čin opi su ju po jam glo bal zacije, turizam u svojim aspektima, predstavlja svakako najbolji primer i opis pojma globalizacije, razloge za to treba tražiti pre svega u samom pojmu savremenog turizma gde on podrazumeva: svako danas ima pristup internetu putem koga može izvršiti rezervaciju u bilo kojem delu sveta (od rezervacije karata za razna pre vo zna sred stva do re zer va ci je hotela, smeštaja, ulaznica...), avio transport doživljava svoju ekspanziju u skraćivanju vremena potrebnog za transport koje pak povećava koli činu vremena koje ostaje turistima na raspolaganju da ga provedu u hotelima, granice između ze ma lja po sta ju otvo re ne što pak do vo di do po ve ća nog pro me ta i ro ba i put ni ka i na kraju otvaraju se tržišta koja su do skora bila vrlo zatvorena (Kina, Azija, Rusija...). Turistička kretanja danas sve više su intenzivirana, sa nekoliko izuzetaka, cela pla ne ta je da nas prak tično postala potenci jal na tu ri stička destinacija. Najudaljeniji krajevi sveta danas su postali predmet masovnog turizma (Bali, ostrvo Bora Bora, Tajland), takođe ta kvi ob li ci tu ri zma pod ra zu me va ju ve li ku in ter ak ci ju iz me dju do ma ćeg sta novništva i gostiju. Ponuda i tražnja u turizmu postaju globalni a turistčke operacije donose zna čajne prihode kako na individualnom tako i na nacionalnom i medjunarodnom nivou. Me dju na rod ni tu ri zam da nas, je eko nom ska ak tiv nost ko ja ge ne ri ra pri hod od 733 milijardi USD, (u godini 2007), gde pro met tu ri sta be le ži svo je vrstan rekord, (prema podacima WTO World tourism organization) u godini 2007 zabeleženo je 846 miliona tu ri sta. Na ve de ne broj ke go vo re o tu ri zmu kao vr lo zna čajnom ekonomskom faktoru, takođe i činjenice koje smo naveli ukazuju na to da turizam je vrlo značajan ekonomski fak tor ko ji je sve vi še pod uti ca jem glo ba li za cije. Ti uticaji ogledaju se u mnogim aspektima koje će mo pri ka za ti pu tem sle de će ta be le. 185
časopis br. 18,19,20. MONTENEGRIN SPORT ACADEMY, Sport Mont Tabela 1. Veze između turizma i globalizacije (izvor Y.Pizam. p.95) Karakteristike globalizacije Po ve za nost i uti caj na tu ri zam Ekonomska globalizacija podrazumeva Slobodan promet tu ri sta, ne sta ja nje put nih restrikcija u većini zemalja prouzrokovao je sve četiri tipa brzog proto ka: - pro tok ro ba i uslu ga ve ći broj me đu na rod nih pu to va nja. Dru gi važan aspekt pod ra zu me va činjenicu da je veći- - pro met lju di - pro met ka pi ta la na stranih investicija koje se ulažu u konekciji - pro met i raz me na teh ni ke i teh no lo gi je sa tu ri zmom. Ci fra od oko 21.885 mi li o na eur Nacionalne ekonomije sve više žele veće pred sta vlja di rekt ne in ve sti ci je ko je su ulo že ne učešće u svetskom prometu i pomenutim 2005 god u ze mlje no ve članice EU (Bugarska tokovima koji bitno utiču na veličinu i Ru mu ni ja) od to ga 5% pred sta vlja di rekt ne GNP svake države. in ve sti ci je u tu ri stičke kapacitete (WTO) Pojava novih medi ja pre sve ga in ter ne ta di rekt no se ve zu je za glo ba li za ci ju i br zi protok informacija kao i svih novča nih tokova. Raz voj tran sport nih sred sta va, sni ža va nje cena transporta dovo di do sve ve će mobil no sti po je din ca. Za ga dje nje oko li ne kao pro blem do bi ja na zna ča ju, raz vi ja ju se me to di pre ven ci je, zagadjenje se kontroliše a traže se i novi na či ni za od la ga nje opa snih ma te ri ja. Ve ćina zemalja usvaja pod uticajem globalizacije demokratiju kao svoj osnov ni politič ki prin cip a slo bod nu tr ži šnu ekonomiju kao osnovni princip eko nom skog funkcionisanja. Glo ba li za ci ja pod ra zu me va po ja vu mul tinacionalnih kompanija, proizvodi su sve više predmet prometa na medjuanrodnom tržištu i moraju da zadovolje mnoge ukuse koji nadmašuju karakteri sti ke na ci o nalnih tržišta Razvoj inter ne ta do veo je do sve br žeg raz vo ja masovnog tu ri zma a ta ko đe se po ja vo i je dan no vi ob lik tu ri stič ke po nu de a to je vir tu al ni tu ri zam. Brzina transporta je narasla a ce na uslu ga je pa la što do vo di do po ve ćanog korišćenja naročito avionskog saobraćaja. Masovni turi zam ima ve li ki uti caj na čovekovu okolinu, a klimatski uslovi bitno određuju turističku ponudu. Novi po kret za šti te čo ve ko ve oko li ne uti cao je na po ja vu i no vih vi do va tu ri zma kao što su: eko tu ri zam, et no tu ri zam... Tržišna ekonomija i njeni principi dovode do po ja ve no vih ob li ka tu ri zma kao što su: ur bani turizam, šoping turi zam, tu ri zam raz me ne znanja. Kreiranje multinacionalnih kompanija u turizmu, pod ra zu me va pri menu franšize kao nezamenljivog koncepta to se naro či to is po lja va u okvi ru ho tel skih la na ca (Me ri ot, Hil ton, Ha jat) U kontekstu predstavljene globalizacije i njenoga uticaja na turizam i turistička kretanja takođe je po treb no is ta ći i sle de će: da tu ri zam se sre će i sa situacijama koje nemožemo kontrolisati kao što su prirod ne ne po go de a ta ko đe i sa situacijama koje su pak prouzrokovane terotizmom ili nepovoljnim političkim odnosima (pobune, civilni, ratovi) sve ovo uti če nepovoljno na dalji raz voj tu ri zma u sve tlu sve ve će in ter na ci onalizacije. 186
CRNOGORSKA SPORTSKA AKADEMIJA, Sport Mont časopis br. 18,19,20. 2. Turistička aktivnost i dalji pravci razvoja marketing strategije Slika savremenog sveta svakako se prome ni la na kon te ro ri stič kog ak ta od 11 Septembra 2001. godine, sem ovih svakako najmasovijih i najupečatljivijih napada svetska zajednica u svome sećanju ima i sveže slike terorističkih napada u Madridu od 2004. go di ne, na pa di na Lon don iz Ju la 2005. go di ne, na pa di na tu ri ste u Egip tu i još mno go to ga. Ova kvi i slič ni na pa di na tu ri ste pre sve ga, ima ju za osnov da iza zo vu sta nje pa ni ke me đu sa da šnjim i bu du ćim turistima i skretanje pažnje na zahteve terorističkih grupa. Svi ovi šokovi dovode da se u takvim situacijama odlažu putovanja, privredna aktivnost gra na ko je su po ve za ne sa tu ri zmom opa da a sve to osta vlja loš uti sak o ze mlji kao potencijalnoj turističkoj destinaciji. Problemi koji se takođe mo gu po ja vi ti su i eko nom ske pri ro de, a to se na ro čito odnosi na zemlje kojima je turizam kao privredna delatnost osnovni stub privrednog i svakog društvenog života. U zemljama kao što su Egipat, Turska, Tunis ili Bali turizam predstavlja osnovnu privrednu delatnost na kojoj počiva celo kup ni raz voj i na pre dak zemlje u takvim situacijama, posledice po prihod od osnovne privredne delatnosti mogu biti nesagledive. Glo ba li za ci ja kao po kret pred sta vi li smo u ovo me ra du, nu di niz pred no sti u razvijanju turizma kao privredne grane, ali u uslovima koji su prouzrokovani prirodnim katastrofama ili pak teroristič kim na pa di ma ona po ka zu je ne ga tiv ne efek te. Kroz me di je i putem masovne komunikacije brzina o nastalim negativnostima na odredjenom turističkom području se vrlo brzo širi i prema nekim istraživanjima prouzrokuje gubitke koji su vidljivi najmanje u naredne tri godine. Mikro akcija turističkih operatera ogleda se u masovnom otkazivanju ovakvih aranžmana, u svetlu toga ukazaćemo na teroristički akt ko ji se do go dio u Egip tu 2004. go di ne. Ko ji je pro u zro ko vao da su tur ope ra te ri iz Češke i Holandije otkazali sva putovanja za tu godinu a avio kompanije obustavile proda ju avi on skih ka ra ta na per jod od dve ne de lje. Uzme mo li u ob zir činjenicu da turizam pred sta vlja osnov nu de lat nost egi pat ske privrede i da godišnje beleži posetu od 8 miliona tu ri sta ko ji go di šnje na ci o nal nom bu dže tu do ne su pri hod od 6 mi li jar di USD. (Iz vor WTO). Očekivani broj turista u 2010. godini, planiran za područje Sinaja prema istom izvoru iznosi 16 miliona turista koji će biti opsluživani od strane 650.000 zaposlenih u ovoj de lat nost. U skla du sa na ve de nim činjenicama Egipat mora posebnu pažnju da usmeri na razvoj strategija za *siguran turizam*. Sledeća destinacija koja je vrlo tra že na od stra ne tu ri sta je sva ka ko Tur ska. Pre ma podacima koji govore o turskoj privredi, jedino sektor izvoza donosi veće prihode od turizma nacionalnom budžetu a prema broju zaposlenih radno najintenzivnija grana je gra đevinarstvo a drugi na lestvici je turizam (Izvor WTO). Godišnje, Tursku poseti 13 miliona posetilaca (veći na njih iz Ne mačke, Velike Britanije, Holandije i Rusije) što ovu privrednu granu po prihodu svrstava na dru go me sto. Zna čajno smanjenje Tur ska je oseti la u per jo du od 2002 do 2005 go di ne ka da je be le ži la dra sti čan pad po se ta a kao uzrok su se na vo di li na dai na Irak i te ro ri stički akti na Česme i Kušadasi. Rezultat ovih napada bio je 5 smrtno stradalih turista i oko 20 ranjenih. Ekonomski gubitci su nesagledivi a smanjenje poseta u narednom perjodu beleži pad od 17,28%. (Izvor WTO). 187
časopis br. 18,19,20. MONTENEGRIN SPORT ACADEMY, Sport Mont Gubici koji nastaju prouzrokovani ljudskim delovanjem u obliku terorizma ili pak prirodnim katastrofama imaju dalekosežne posledice, ovi gubici se me re di rekt no kroz pad turističkih pooseta i indirektno kroz gubitke koje beleže hotelska industrija, sektor usluga povezanih sa turizmom, domaća ra di nost, avio i dru ge pre vo zne kom pa ni je. Svrha ovoga rada je da ukaže na moguće mar ke tin ške stra te gi je ko je će svo jim delovanjem spreči ti na sta ja nje ova kvih si tu a ci ja ili uko li ko se one i de se uma nji ti nji hove efek te. 3. Za klju čak i pred lo zi za or ga ni zo va nje i pri me nu stra te gi je si gur no sti u okviru turizma Savremeni turizam će se na da lje raz vi ja ti sve vi še i vi še u prav cu po tra ge za si gurnim tu ri stičkim zonama koje će turistima ponuditi ne samo bezbednost od eventualnih teroristič kih aka ta, ne go i de lić netaknute prirode sa mogućnošću interakcije turista sa lokalnim stanovništvom. U tom smislu naša zemlja svakako može puno toga da ponudi sa vre me nim tur ope ra terima. U svetskim pak razmerama kao zaključak ovo me na učnom radu možemo izvesti sledeće: - Pažnju je potrebno usmeriti na razvoj globalne strategije *sigurnog* turizma i pro mo ci ju tu ri zma kao gla sni ka mi ra, bla go sta nja i po zi tiv ne raz me ne me dju narodima. - Kreirati krizne centre u okviru dobro prepoznatljivih medjunarodnih turističkih organizacija kao što su WTO, WTTC, IATA, koji bi permanentno kontrolisali i usme ra va li tu ri stič ke to ko ve i ima li efikasne metode za eventualne krizne situacije koje može prouzrokovati proces globalizacije (teroristički napadi i slično). - Ohra bri ti raz voj nacionalnih projekata koji potpomažu saradnju između naroda. - Permanentna komunikacija putem svih medija koji će raz li čitosti među narodima afirmisati kao sponu i razvoj turistič ke po nu de, gde spoj raz li čitosti predstavlja pozitivnu saradnju a ne antagonizam medju narodima. 4. Li te ra tu ra 1. Beirman,D., (2003). Restoring tourism destinations in crisis-a strategic marketing approach. CA BI Pu blis hing,p. 26-28. 2. Dirk, Reiser.,(2003). Glo ba li sa tion: An old phe no me non that ne eds to be re discovered for tourisam? Tourisam and Hospitality Research Journal, Vol.4, Iss., pp. 211-321 3. Gilbert David, YingFei Gao, (2005). A fa i lu re of UK tra vel agen ci es to strengthen zones of tolerance.tourisam and Hospitality Research Journal, Vol.5, Iss4., pp. 306-318. 4. Gold sto ne,p. (2001). Ma king the World Sa fe for To u rism. Yale University Press, p. 65-68. 5. Hall, M., Thi moty,d., Du val D. (2007). Safety and Security in Tourism: Relationships, Management, and Marketing. Butterworth Heinemann, p. 36-42. 188
CRNOGORSKA SPORTSKA AKADEMIJA, Sport Mont časopis br. 18,19,20. 6. Manfeld,Y., Pizam,A. (2005). Tourisam, Security and Safety: From The ory to Prac ti ce (The Ma na ge ment of Ho spi ta lity and To u rism En ter pri ses). But terworth-heinemann,p.174. 7. Tourism Highlights, Facts&Figures,(2007 Edi tion), UN-WTO,p.1-3. THE CONSEQUENCES OF GLOBALIZATION UPON SAFE TOURISM Glo ba li za tion, a phe no me non on the ri se, is cha rac te ri zed by the free cross-border mo ve ment of in di vi du als, tec hno lo gi es, and ca pi tal. It has far- re ac hing con se qu ences for to u rism, too, as it im pli es tra vel for le i su re and bu si ness, and cor re spon dingly, fi nancial transfers between various nation states. Startinf from the status quo in the fi eld, the current paper sets out to analyze the consequences and implications of globalization upon sa fe to u rism and con duct a mar ke ting re se arch in to the per cep ti ons of con su mers upon Serbia as a safe vacation destination for the purpose of safe tourism. Finally the research results will be presented and several solutions will be provided for improving security in tourism zones. Keywords: mar ke ting stra tegy, sa fe to u rism, glo ba li za tion "Dan", 27. mart 2009. 189