УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ, КАНДИДАТА И МЕНТОРА ЗА ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ Тема: Утицај британских хумористичких серија на изговор енглеског језика код ученика основне школе Кандидат: мр Едита Климента I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ 1. Датум и орган који је именовао комисију На седници одржаној 16. 11. 2012. године Наставно-научно веће Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду именовало је Комисију за оцену подобности теме, кандидата и ментора за израду докторске дисертације под насловом: Утицај британских хумористичких серија на изговор енглеског језика код ученика основне школе, кандидаткиње мр Едите Клименте. 2. Састав комисије са назнаком имена и презимена сваког члана, звања, назива уже научне области за коју је изабран у звање, датума избора у звање и назив факултета, установе у којој је члан комисије запослен: Др Радмила Бодрич, доцент за ужу научну област Енглески језик и лингвистика, изабрана 8. 3. 2012, Филозофски факултет, Нови Сад, ментор Др Соња Филиповић-Ковачевић, доцент за ужу научну област Енглески језик и лингвистика, изабрана 8. 3. 2012, Филозофски факултет, Нови Сад, коментор Др Твртко Прћић, редовни професор за ужу научну област Енглески језик и лингвистика, изабран 30. 3. 2006, Филозофски факултет, Нови Сад Др Татјана Пауновић, ванредни професор за ужу научну област Англистичка лингвистика, изабрана 31. 12. 2008, Филозофски факултет, Ниш II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ 1. Име, име једног родитеља, презиме: Едита, Шевћет, Климента 2. Датум и место рођења, општина, република: 23. 11. 1976, Тутин, Република Србија 3. Датум одбране, место и назив магистарске тезе: 4. 10. 2007, Нови Пазар, Универзитет у Новом Пазару, Ефикасност примене рачунара у настави почетног писања енглеског језика на основношколском нивоу. 4. Научна област из које је стечено академско звање магистра наука: Филолошке науке, Англистика 5. Приказ научних стручних радова са оценом: Климента, Е. (2009). Компјутерски подржано почетно писање као облик индивидуализације у настави енглеског језика. Зборник радова Индивидуализација и диференцијација у настави језика и књижевности, Филозофски факултет у Никшићу, Никшић, стр. 454-464. У овом раду ауторка образлаже потребу за увођењем компјутера у наставу енглеског језика у циљу ефикаснијег, занимљивијег и рационалнијег извођења наставе. Искуство многих наставника показује да је један школски час недовољан да наставник сваком ученику посвети довољну пажњу и укаже му на грешке које је направио приликом писања. Применом рачунара у настави језика овај проблем се решава. Рачунарски подржана настава писања је рационалнија и интензивнија. Кандидаткиња даје и приказ online и offline примене компјутера у циљу усавршавања језичке вештине писања код ученика 5-8. разреда на основношколском нивоу. Посебан значај придаје индивидуализацији наставе путем примене компјутера, истичући да активности које ученици раде на компјутерима, осим што су индивидуализоване, оне су и ефикасније, ученицима занимљивије и мотивационе. Оваква настава свакако подстиче процес унапређивања наставе, и што је најбитније то унапређивање је континуирано, имајући у виду чињеницу да стално долази до усавршавања рачунарске технологије, као и да су могућности за унапређивање саме наставе неисцрпне. Рад припада научној области из које је предложена докторска дисертација.
2 Klimenta, E. (2012). Utilizing sitcoms to provide insight into British culture. Часопис за савремену наставу Иновације у настави, бр. 2, Учитељски факултет у Београду, Београд, 2012. стр. 80-88. У овом раду ауторка истиче значај употребе британских серија у настави енглеског језика ради пружања увида у елементе британске културе и наводи да, уколико су пажљиво одабране, британске серије могу бити коришћене у учионици на много начина, на тај начин ефикасно доприносећи како развијању свих језичких вештина и елемената тако и упознавању ученика са културом народа чији језик уче. Спроведено је и истраживање са ученицима осмог разреда основне школе Стефан Немања у Новом Пазару, којим је ауторка испитала у којој мери гледање британских серија утиче на учење енглеског језика и британске културе. Осим истраживачког дела, у раду је дат и план наставног часа где су приказане њене идеје како британска серија Мућке може бити искоришћена у настави енглеског језика. Ауторка даје детаљан предлог како само уводна и завршна шпица могу успешно да се искористе у циљу проширивања видика ученика када је у питању британска култура. Истраживање је засновано на праћењу Фејсбук активности ученика недељу дана након одржаног експерименталног часа током којег је коришћена уводна и завршна шпица британске серије Мућке. Мотивација ученика за време и након експерименталног часа, као и број ученика који су провели своје слободно време код куће комуницирајући на енглеском језику и користећи језичке обрасце поменуте током часа, потврђују да употреба британских серија може бити веома корисна, продуктивна и ефикасна. Рад припада научној области из које је предложена докторска дисертација. Шавиан алфабет неуспели покушај реформе енглеског алфабета средином XX века, (у припреми за штампу, 2012), часопис Филолошка мисао, бр. 1, Универзитет у Новом Пазару, Нови Пазар. Ауторка у овом раду даје приказ Шавиан алфабета, једног од најозбиљних покушаја реформе енглеског алфабета. Име је добио по Џорџ Бернард Шоу, који је био и иницијатор промене алфабета, и који је сав свој иметак после смрти наменио остваривању свог циља: стварању и примени новог алфабета који би био фонетски, једноставан за употребу и лишен свих двосмислености. Кандидаткиња даје преглед свих слова Шавиан алфабета и анализира њихову ортографску и фонетску предност. Међутим, насупрот свим предностима које је имао у односу на енглески алфабет који је и даље у употреби, као и насупрот одличној организацији и новчаним средствима која су била намењена његовом настанку и примени, Шавиан алфабет је прошао неславно. Победио је на конкурсу као најбоље идејно решење али ипак није угледао светлост дана. Разлоге за то аутор види у енглеском традиционализму који се брижно негује вековима, па свака промена нечега што је функционисало раније и што представља део њихове историје није добродошла. Рад припада научној области из које је предложена докторска дисертација.
III 3 ОБРАЗЛОЖЕНИ КРИТЕРИЈУМИ И РАЗЛОЗИ НА ОСНОВУ КОЈИХ СЕ ЗАСНИВА ПОЗИТИВНА ОЦЕНА ДА ЈЕ КАНДИДАТ ПОДОБАН ДА РАДИ ДИСЕРТАЦИЈУ Анализа научног рада кандидаткиње мр Едите Клименте показује да има широко поље интересовања из области методике наставе енглеског језика и примењене лингвистике, уопштено узев. Радови које је излагала на конференцијама и објавила у зборницима или часописима националног значаја квалификују је као истраживача за предложену тему и истраживање. Радови Едите Клименте показују научну зрелост, систематичност, добро познавање методологије истраживања у примењеној лингвистици, и упућеност у савремене теорије и теме истраживања у области наставе страних језика. Комисија оцењује да кандидаткиња поседује теоријско и практично знање из области из које је предложила докторску дисертацију. Очигледно је да је тема коју кандидаткиња планира да истражи у својој докторској дисертацији резултат њеног досадашњег теоријског, практичног и истраживачког бављења наведеном проблематиком. На основу свега наведеног, Комисија закључује да је мр Едита Климента подобан кандидат за израду докторске дисертације на предложену тему. IV ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ПРЕДЛОЖЕНОГ МЕНТОРА Менторка др Радмила Бодрич ради као доцент за ужу научну област Енглески језик и лингвистика на Одсеку за англистику Филозофског факултета у Новом Саду, где је ангажована на извођењу предмета: Методика наставе енглеског језика 1, Методика наставе енглеског језика 2 и Хоспитовање. Објавила је једну научну монографију (Настава писања на енглеском језику, Савез Педагошких друштава Војводине, Нови Сад, Виша школа за образовање васпитача, Вршац, 2004) и бројне научне радове у домаћим и страним публикацијама. Поседује искуство у менторисању мастерских радова (досад обрањено три, од којих су два у процесу домастеризације). Била је члан једне Комисије за оцену и одбрану докторске дисертације на Филозофском факултету у Новом Саду, а члан је и једне Комисије за одобрење теме за израду докторске дисертације на Филолошком факултету у Београду. Комисија констатује да је др Радмила Бодрич подобна за ментора кандидаткињи мр Едити Клименти при изради предложене докторске дисертације. Коменторка др Соња Филиповић-Ковачевић ради као доцент за ужу научну област Енглески језик и лингвистика на Одсеку за англистику Филозофског факултета у Новом Саду. Има дугогодишње искуство у настави фонетике и фонологије, будући да је ангажована на предметима Фонетика енглеског језика и Фонологија енглеског језика од 2000. године. Њен научни рад обухвата једну монографију (Изговор и писање рачунарских англицизмама у српском језику (2005). Београд: Задужбина Андрејевић) и бројне научне радове у домаћим и страним публикацијама, као и искуство у менторисању мастерских радова (пријављено је а одбрањен је један). Комисија констатује да је др Соња Филиповић-Ковачевић подобна за коментора кандидаткињи мр Едити Клименти при изради предложене докторске дисертације. V ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ: ОЦЕНА: 1. формулације назива тезе (наслова) Теза је пријављена под насловом Утицај британских хумористичких серија на изговор код ученика на основношколском нивоу, али је на предлог Комисије модификована у Утицај британских хумористичких серија на изговор енглеског језика код ученика основне школе. Тема на прецизан и јасан начин обухвата проблематику којом ће се дисертација бавити. 2. предмета (проблема) истраживања Предмет истраживања је утицај британских серија на унапређивање британске варијанте изговора енглеског језика код ученика на основношколском нивоу. Да би се дошло до сазнања колико је унапређивање изговора енглеског језика помоћу британских хумористичких серија ефикасније у односу на класичну наставу, потребно је извршити емпиријско истраживање и доћи до емпиријских података о ефикасности британских серија у настави енглеског језика као страног. Ако резултати истраживања буду у корист британских хумористичих серија, односно уколико се покаже да експериментална настава уз помоћ британских хумористичих серија даје боље резултате од класичне наставе, то би допринело да наставници енглеског језика што више укључују британске хумористичке серије у наставу енглеског језика и тиме унапреде наставни процес уопште, а допринело би и развијању свести ученика о значају и ефикасности гледања британских серија, како хумористичких тако и нехумористичких (у школи и код куће), јер утичу на усавршавање језичких вештина и елемената. Предмет истраживања је адекватно образложен са јасно наглашеном истраживачком компонентом. 3. познавања проблематике на основу изабране литературе Ставови о значају учења изговора су различити. Поједини стручњаци сматрају да наставници не могу пуно да утичу на природан ток усвајања изговора. У вези са тим, Стерн (Stern, 1992:112) наводи да
4 нема убедљивих емпиријских доказа који би ишли у прилог вредностима и значају наставе изговора. По мишљењу Хармера, бројни наставници нису свесни важности изговорa. Као прво, они наглашавају улогу граматике и вокабулара у процесу учења страног језика. Огромна већина наставника енглеског језика помаже ученицима да овладају, пре свега, вештинама читања и слушања (Harmer, 2001: 183). Друго, многи од њих мисле да је настава изговора сувише тешка и досадна за млађе ученике. Поред тога, наставници се жале и на недостатак квалитетних и одговарајућих материјала за наставу и наводе недостатак времена као један од разлога за заобилажење увежбавања изговора. Према Хармеру (Harmer, 2001:183), они осећају да већ имају пуно тога да ураде и настава изговора ће само погоршати ствари. Штавише, додаје Хармер,постоје наставници који тврде да студенти стичу прилично добар изговор у току часова, без посебног осврта на усавршавање изговора. Аргументи који иду против експлицитне наставе изговора, према Џоунсу (Jones, 2002: 14), заснивају се на двема претпоставкама о усвајању изговора страног језика. Први се односи на то да је немогуће да одрасли усвоје изговор страног језика који би био приближно као изворни. Овај став подржавају и Елиот (Elliot, 1995: 535), Гвиора, Бренон и Дал (Guiora, Brannon and Dull, 1972: 121-127), Мејџор (Major, 1987: 63-82) и Ојама (Oyama, 1976: 270-273), указујући на факторе као што су узраст, личност, когнитивни стил и фонетика матерњег језика, који могу да утичу на изговор страног језика који се учи. Други разлог се заснива на Крашеновом аргументу да је изговор усвојена вештина и да је настава фокусирана на изговору у најмању руку бескорисна и штетна (Krashen, 1982: 30). Други лингвисти сматрају да настава изговора може да игра битну улогу у процесу унапређивања изговора и развијања свести ученика о важности исправног изговора (Richards and Renandya, 2002: 175). Фрејзер (Fraser, 1999: 7-8) истиче да се већина наставника страног језика слаже да је експлицитна настава изговора важан део наставе језика и да самоувереност у изговору олакшава интеракцију са изворним говорницима. Њима се придружује и Пенингтон (Pennington, 1980: 20) који је мишљења да не постоји чврста подлога за категоричке тврдње да се изговор не може учити или да он није вредан трошења времена. Са акцентом на разумљиву комуникацију и Морлијеву премису (Morley, 1991: 488) да је разумљив изговор битна компонента комуникативне компетенције, наставници треба да укључују наставу изговора у своје наставне програме. Без доброг изговора, способност ученика за комуникацију је озбиљно ограничена. У вези са развијањем свести о значају усавршавања изговора, Кенворти (Kenworthy, 1987: 27) напомиње да енглески језик има различите компоненте изговора као што су гласови, нагласак, интонација и мелодија, и да ученици треба да разумеју како њихову функцију, тако и њихову форму. Развијање свести о изговору је такође битно. Ученици морају бити свесни тога да ће лош и нејасан изговор учинити њихову конверзацију фрустирајућом и непријатном како за њих саме тако и за њиховог саговорника. Аустралијски биро за статистику се бавио питањем значаја наставе изговора и дошло се до податка да углавном сви анкетирани ученици сматрају да им је добар изговор приоритет и поље у којем им је потребно више помоћи од стране наставника (Willing, 1993; Australian Bureau of Statistics, 1997). Хајнофотис и Бејли (Hinofotis and Baily, 1980: 124-25) истичу да, према одређеним стандардима, оно што најозбиљније утиче на процес комуникације у настави енглеског као страног језика је лош изговор, и то више од вокабулара или граматике. Њихови аргументи дају све већи значај настави изговора у процесу унапређивања комуникативне компетенције ученика. Вонг (Wong, 1993: 45) је мишљења да у процесу комуникације много већу улогу од изговора појединачних гласова имају нагласак, ритам и интонација и да се настава изговора не треба сводити само на вежбе упоређивања појединачних вокала и консонаната у датим речима и проналажења примарног нагласка, као што је то био случај са ранијом наставом изговора. Оваквом мишљењу се придружују Јул, Хофман и Дамико (Yule, Hoffman and Damico, 1987: 765) додајући да фокусирање на појединачне вокале и консонанте треба да буде само први корак у учењу изговора. Пошто ће се истраживање заснивати на употреби британских хумористичких серија, кандидаткиња се бавила и анализом литературе из области примене видео материјала. О њиховој примени у настави енглеског језика одавно нема никаквих мимоилажења у ставовима методичара. Примена видео материјала је, према многима, један од императива у савременој настави страног језика. Осим што имају аудиовизуелну димензију, они у учионицу уносе и реалну слику света. Пре свега, видео материјали се могу користити у циљу обогаћивања вокабулара, усавршавања изговора и интонације. Многи аутори потврђују да су видео материјали важан аспект културе, представљајући историју, фолклор и актуелни језички израз неке земље. Шерман истиче да се помоћу видео материјала у учионицу могу уводити разни аспекти реалног живота, значајно поспешујући процес учења (Sherman, 2003: 1). Стемплески и Томалин (Stempleski & Tomalin, 1990: 3) тврде да се и код деце и код одраслих интересовање повећава када се долази у додир са страним језиком путем телевизије и видеа, и да комбинација покретних слика и звука може језик да учини разумљивијим и приступачнијим од било којег другог наставног средства. И Скенел (Scannell, 1989: 142-143) је мишљења да су телевизијске серије добре не само ради одмора и уживања, већ се могу употребљавати и у настави. У циљу објашњавања примене видеа у настави језика, Терел (Terrell, 1993: 22) даје пример из наставе слушања са разумевањем:... увежбавањем слушања са разумевањем путем аутентичних видео материјала ученици стичу искуства која се не могу наћи у традиционалној учионици ограниченој на интеракцију наставник ученик. Чанг и Хуанг (Chung & Huang, 1998: 554) су се такође бавили овом тематиком и сличног су мишљења као и Терел, додајући да су данас образовни видео комплети
5 доступни наставницима страних језика али да је на њима да наставу учине што активнијом и занимљивијом, и да је приближе реалном свету који нас окружује. Према Крашену (Krashen, 1982: 27), учење језика мора се одвијати у окружењу где је афективни филтер низак, што поспешује процес учења. А низак афективни филтер се, између осталог, постиже и хумором. Један од начина комбиновања употребе хумора у учионици и видео материјала је примена телевизијских хумористичких серија. И Џејн Шерман (Sherman, 2003: 38-39) се бавила овом тематиком и мишљења је да је радња која се одиграва у комедијама често компликована, језик је веома брз, обилује идиомима, колоквијализмима и сленгом, али да то не значи да комедије не можемо успешно користити у настави. Битна карактеристика британских серија је хумор. Многи методичари описују хумор као феномен који је од фундаменталног значаја у људској култури, и мишљења су да он може и треба да заузме своје место у настави страних језика. Меџис (Medgуes, 2002:5) је и практично доказао значај увођења хумора у наставу страног језика, пружајући листу од дванаест афективних, педагошких и језичких разлога и оправдања за његово укључивање у наставу. Гарднер (Gardner, 2008: 9-10) редукује те разлогe и нуди свега три категорије које могу имати добити од хумора у настави: управљање разредом, лингвистичку добит и културолошку добит. Утицај хумора на емоције је опште познат. Истраживања показују да током електроцефалограма, хумор може да мења мождане таласе и чини мозак погоднијим за учење. Хумор повезује функције леве и десне хемисфере тако да оне раде заједно и чине учење лакшим и бржим. Функције мозга се побољшавају захвајујући хумору (Marshall Brain, доступно на http://science.howstuffworks.com/environmental/life/inside-the-mind/laughter3.htm, приступљено: 6. 6. 2012). Нојлип (Neuliep, 1991: 354) се такође бавио истраживањем утицаја хумора у настави али за разлику од његових претходника који су се само теоријски бавили овим проблемом, он је анкетирао наставнике и њихове ставове о сопственој примени хумора и његових ефеката у настави. Међу најчешћим разлозима за примену хумора у учионици, испитаници (388 наставника из средњих школа) наводе следеће тврдње: хумор опушта, угодан је, смањује напетост, даје наставнику људску димензију и утиче на повећање заинтересованости и мотивације ученика, као и на уживање. Како Нојлип сам признаје, хумор није прихваћен само као средство или стратегија за поспешивање учења код ученика, већ и да он утиче и на остале афективне варијабле које воде ка учењу. Он наводи да наставници користе хумор као начин опуштања ученика, ради добијања пажње, као начин показивања ученицима да је и наставник живо биће, као начин одржавања часа мање формалним али и да учење учине забавнијим. О Донел Траџило и Адамс (О Donnel Trujillo and Adams, 1983: 191) су истраживали социјалну функцију хумора из комуникативне перспективе, укључујући улогу коју хумор има на конверзацију. Они сматрају да хумор координира свакодневним говором. Истраживали су интеракцију међу странцима и установили да хумор игра значајну улогу у дијалозима. Многи наставници се слажу са Денирем (Deneire, 1995: 285) да постоји потреба за усклађеном интеграцијом хумора у постојеће приступе настави језика, а хумор има ту предност да може бити саставни део било које наставне методе у настави страних језика. Он се бавио и специфичном применом хумора кроз лингвистички концепт, предлажући хумор као добро стредство које помаже ученицима у уочавању и прихватању фонолошких, морфолошких, лексичких и синтаксичких разлика унутар језика или у упоређивању матерњег језика са језиком који се учи (Deneire 1995: 290). Хумор може да игра веома важну улогу у подучавању како језичких тако и културолошких елемената страног језика. То је по наводима Аскилдсона (Askildson, 2005: 51) у свом раду Ефекти хумора у настави језика истакао и Шмиц (Schmitz, 2002), наводећи да је излагање хумору у учионици у ствари припрема ученика да разумеју и реагују на тај свеопшти и аутентичан елемент дискурса током стварних комуникативних интеракција ван учионице. На крају, може се извући закључак да преовлађују следећа мишљења: 1) да се у процесу наставе енглеског језика треба, између осталог, бавити и унапређивањем изговора, 2) да се видео материјали могу веома успешно користити у настави изговора, 3) да хумор треба што више укључивати у наставне садржаје. Кандидаткиња је мишљења да све ово може бити обједињено применом британских хумористичких серија у циљу усавршавања изговора код ученика, што ће покушати да провери током истраживања. Литература и друга грађа која ће се користити приликом израде докторске дисертације: Askildson, L. (2005). Effects of Humor in the Language Classroom: Humor as a Pedagogical Tool in Theory and Practice. Arizona Working Papers in Second Language Acquisition and Teaching (SLAT), vol. 12, pp. 45-61.) Arcario, P. (1992). Criteria for selecting video materials. In S. Stempleski & P. Arcario (Eds.), Video in second language teaching: Using, selecting, and producing video for the classroom (pp. 109-122). Alexandria, VA: Teachers of English to Speakers of Other Languages, Inc. (ED 388 082) Bailly, G. & Holm, B. (2005). SFC: A trainable prosodic model. Speech Communication. 46(3/4), 348-364. Bello, T. (1999). New avenues to choosing and using videos. TESOL Matters, 9 (4), 1-20. Berwald, J. (1992). Teaching French language and culture by means of humor. The French Review, 66, 189-200. Bryant, J., Comisky, P. & Zillman, D. (1979). Teachers humor in the college classroom.
6 Communication Education, 28, 110-118. Chung, J. & Huang, S. (1998). The effects of three aural advance organizers for video viewing in a foreign language classroom. System 26 (1) 553-565. Cook, G. (2000). Language Play, Language Learning. Oxford: Oxford University Press. Deneire, M. (1995). Humor and Foreign Language Teaching. Humor, 8, 285-298.f. Elliot, A. R. (1995). Foreign Language Phonology: Field independence, attitude, and the success of formal instruction in Spanish pronunciation. The Modern Language Journal, 79(iv), 530-542. Fazey, M. (1999). Guidelines to help instructors help their learners get the most out of video lessons. Unpublished manuscript. (Available from Kentucky Educational Television, Lexingon, KY) Florez, M. C. (1998). Current concepts and terms in adult ESL. ERIC Q&A. Washington, DC: National Center for ESL Literacy Education. (ED 427 552) Fraser, H. (1999). ESL pronunciation teaching: Could it be more effective? Australian Language Matters, vol. 7, no. 4, pp.7-8. Harmer, J. (2001). The Practice of English Language Teaching. London: Longman Hinofotis, F. and Baily, K. (1980). American undergraduate reaction to the communication skills of foreign teaching assistants. On TESOL 80: Building Bridges: Research and Practice in TESL. Alexandria, VA. Gaer, S. (1998). Using software in the adult ESL classroom. ERIC Q&A. Washington, DC: National Center for ESL Literacy Education. (ED 418 607) Gareis, E. (1997). Movies in the language classroom: Dealing with problematic content. TESOL Journal, 6(4), 20-23. Gardner, S. (2008). Three ways humor helps in the language classroom. The Language Teacher, 32 (6), 9-13. Gilbert, J. (1984). Clear Speech Pronunciation and Listening Comprehension in American English. Student s Book, Cambridge: Cambridge University Press. Gruner, C. R. (1967). Effects of humor on speaker ethos and audience information gain. Journal of Communication, 17, 228-233. Guiora, A, Brannon, R. & Dull, C. (1972). Empathy and second language learning. Language learning, vol. 22, no.1, pp. 111-130. Johnston, J. (1999). Enhancing adult literacy instruction with video. Unpublished manuscript, University of Michigan-Ann Arbor. Jones, R. H. (2002). Beyond listen and repeat: Pronunciation teaching materials and theories of second language acquisition. In J.C. Richards and W.A. Renandya, Methodology in language teaching: An anthology of current practice, pp. 12-16. Cambridge: Cambridge University Press. Kenworthy, J. (1987). Teaching English Pronunciation. Longman Handbook for Language Teachers, Longman Publishing. Krashen, S. (1982). Principles and practice in second language acquisition. Oxford, England: Pergamon Press. Major, R. (1987). Phonological similarity, markedness, and rate of L2 acquisition. Studies in Second Language Acquisition, vol. 9, no.1, pp. 63-82. Medgyes, P. (2002). Laughing Matters: Humour in the Language Classroom. Cambridge: Cambridge University Press. Morley, J. (1991). The Pronunciation Component in Teaching English to speakers of Other Languages. TESOL Quarterly, 25, 3: 481-520. Morley, J. (1994). A multidimensional curriculum design for speech pronunciation instruction, in J. Morley (Ed.), Pronunciation pedagogy and theory: New views, new directions, Pantagraph, Bloomington, pp. 45-56. Neuliep, J. W. (1991). An examination of the content of high school teacher s humor in the classroom and the development of an inductively derived taxonomy of classroom humor. Communication Education, 40, 343-355. О Donnel Trujilllo, N. & Adams, K. (1983). Heheh in conversation: Some coordinating accomplishments of laughter. Western Journal of Speech Communication, 47, 175-191. Oyama, S. (1976). A sensitive period in the acquisition of a non-native phonological system, Journal of Psycholinguistic Research, vol. 5, pp. 261-285. Pennington, M. (1980). Teaching pronunciation from the top down, RELC Journal, vol. 20, no.1, pp. 21-38. Pennington, M. (1994). Recent research in L2 phonology: Implications for practice. In J. Morley, (Ed.) Pronunciation pedagogy and theory. New views, new directions. pp. 92-108. Alexandria, VA: Teachers of English to Speakers of Other Languages. Richards, J. & Renandya, W. (2002). Methodology in language teaching: An anthology of current practice. Cambridge: Cambridge University Press.
7 Savage, K. L., & Howard, L. (1992). Teacher training through videos: ESL techniques. White Plains, NY: Longmans. Silc, K. F. (1998). Using the World Wide Web with adult ESL learners. ERIC Digest. Washington, DC: National Center for ESL Literacy Education. (ED 427 555) Scannell, P. (1989). Public Service Broadcasting and Modern Public Life. Media, Culture and Society 11(2): 135-166. Sherman, J. (2003). Using Authentic Video in the Language Classroom. Cambridge: Cambridge University Press. Stempleski, S. & Barry Tomalin, B. (1990). Video in action: Recipes for Using Video in Language Teaching. Hertfordshire: Prentice Hall International Ltd. Stempleski, S. (1992). Teaching communication skills with authentic video. In S. Stempleski & P. Arcario (Eds.), Video in second language teaching: Using, selecting, and producing video for the classroom (pp. 7-24). Alexandria, VA: Teachers of English to Speakers of Other Languages, Inc. (ED 388 082) Stern, H. H. (1992). Issues and options in language teaching, Оxford: Oxford University Press. Terrell, T. D. (1993). Comprehensible input for intermediate foreign language students via video. IALL. Journal of Language Learning Technologies 26 (2), 17-23. Thomas, P., Brodkey, D., & Passentino, C. (1992). An overview of currently available ESL/EFL materials. In S. Stempleski & P. Arcario (Eds.), Video in second language teaching: Using, selecting, and producing video for the classroom (pp.123-142). Alexandria, VA: Teachers of English to Speakers of Other Languages, Inc. (ED 388 082) Willing, K. (1993). Learning styles in adult migrant education. National Centre for English Language Teaching and Research, Sydney. Wong, R. (1993). Pronunciation myths and facts. English Teaching Forum, 31, 4, pp. 45 46. Yule, G., Hoffman, P. and Damico, Ј. (1987). Paying attention to pronunciation: The role of selfmonitoring in perception. TESOL Quarterly, 21, 4, pp. 765 768. Zillman, D., & Bryant, J. (1983). Uses and effects of humor in educational ventures. In P. E. McGhee & J. H. Goldstein (Eds.), Handbook of Humor Research, Volume 2: Applied Studies, 173-194. New York: Springer-Verlag. Интернет извори: Flynn, K. F. (1998). Bring Language to Life! Using Video in Your ESL/EFL Program. ESL Magazine Online. приступљено: 4. 6. 2012, на http://www.eslmag.com/marapr98art.html. Marshall, B. (2000). http://science.howstuffworks.com/environmental/life/inside-themind/laughter3.htm, приступљено: 6. 6. 2012. Staddon, S. and Branch, P. (1998). Using Video-on-Demand for Language Learning. приступљено: 4. 6. 2012, на http://www.monash.edu.au/groups/flt/1998/ Кандидаткиња је веома упућена у литературу која је савремена и релевантна, и која представља теорије и истраживања у области из које је предложена дисертација. 4. циљева истраживања Циљ истраживања је стицање научног сазнања о степену усавршавања британске варијанте изговора енглеског језика, као и увида у ефикасност обогаћивања вокабулара карактеристичног за народ чији се језик учи путем изложености британским хумористичким серијама. Из постављеног циља произлазе следећи задаци: 1. Извршити увид у степен заступљености БЕ (британске) и АмЕ (америчке) варијанте изговора међу ученицима пре почетка експерименталне наставе. 2. Извршити увид у степен заступљености БЕ и АмЕ вокабулара међу ученицима пре почетка експерименталне наставе. 3. Утврдити да ли је излагање британским серијама допринело повећању степена заступљености британске варијанте изговора енглеског језика. 4. Утврдити да ли излагање ученика британским хумористичким серијама помаже у усавршавању изговора британске варијанте енглеског језика више него што је то случај са излагањем ученика осталим британским серијама које немају хумористички карактер. 5. Утврдити да ли излагање ученика британским хумористичким серијама помаже у обогаћивању вокабулара карактеристичног за британско подручје више него што је то случај са излагањем ученика осталим британским серијама које су нехумористичког карактера. 6. Утврдити да ли је излагање ученика британским хумористичким серијама у функцији несвесног усвајања енглеског језика и током слободног времена ученика. 7. Испитати да ли има напретка у изговору консонаната и вокала карактеристичних за БЕ код оних ученика који су на иницијалном тесту показали задовољавајући степен примене БЕ.
8 8. Извршити увид и анализирати степен заступљености хумористичких садржаја у уџбеницима енглеског језика који се користе у основним и средњим школама у Новом Пазару и околини. 9. Испитати ставове ученика о примени британских хумористичких серија у настави енглеског језика. 10. Испитати ставове наставника о примени британских хумористичких серија у настави енглеског језика. Овако дефинисани општи и специфични циљеви или задаци истраживања одражавају кључне аспекте предмета овог истраживања, које у великој мери може да унапреди наставну праксу. 5. очекиваних резултата (хипотезе) На основу циља и задатака истраживања поставља се следећа општа хипотеза: британске хумористичке серије могу имати позитиван утицај на усавршавање изговора и комуникативне способности на енглеском језику код ученика на основношколском нивоу. Полазећи од задатака истраживања могуће је поставити следеће посебне хипотезе: 1. Пре почетка експерименталне наставе, степен заступљености БЕ (британске варијанте) изговора енглеског језика је мањи у односу на заступљеност АмЕ (америчке варијанте) изговора међу ученицима. 2. Пре почетка експерименталне наставе, степен заступљености БЕ вокабулара је мањи у односу на заступљеност АмЕ вокабулара међу ученицима. 3. Излагање ученика британским серијама доприноси повећању степена заступљености британске варијанте изговора енглеског језика. 4. Излагање ученика британским хумористичким серијама помаже у усавршавању изговора британске варијанте енглеског језика више него што је то случај са излагањем ученика осталим британским серијама које немају хумористички карактер. 5. Излагање ученика британским хумористичким серијама помаже у обогаћивању вокабулара карактеристичног за британско подручје више него што је то случај са излагањем ученика осталим британским серијама које су нехумористичког карактера. 6. Излагање ученика британским хумористичким серијама јесте у функцији несвесног усвајања енглеског језика и током слободног времена ученика. 7. Долази до напретка у изговору консонаната и вокала карактеристичних за БЕ код оних ученика који су на иницијалном тесту показали задовољавајући степен примене БЕ. 8. Степен заступљености хумористичких садржаја у уџбеницима енглеског језика који се користе у основним и средњим школама у Новом Пазару и околини није задовољавајући. 9. Ставови ученика о примени британских хумористичких серија у настави енглеског језика су позитивни. 10. Ставови наставника о примени британских хумористичких серија у настави енглеског језика су позитивни. Предочене хипотезе су добро формулисане и засноване на опсежном емпиријском истраживању. 6. плана рада За експериментални део истраживања ученици ће бити одабрани на основу њихових важећих оцена у школи из предмета Енглески језик, као и на основу мишљења предметног наставника. Бираће се ученици који из енглеског језика имају оцене добар (3), врлодобар (4) и одличан (5), јер је код оваквог састава ученика најбоље пратити напредак у погледу усавршавања изговора и комуникативних способности. Ученици ће бити подељени у 2 еквивалентне групе: контролна група К експериментална група Е Водиће се рачуна и о уједначености по полној структури. Иницијалним тестом ће се првобитно утврдити претходно стечени степен владања изговором и говором. Ученици из експерименталне групе ће током часова експерименталне наставе бити излагани британским хумористичким серијама као и језичким активностима које су у функцији увежбавања и усавршавања изговора и комуникаривних способноти на енглеском језику. У истраживању ће бити коришћени британске хумористичке серије које одговарају узрасту и интересовањима ученика, као што су Мућке, Црни Гуја, итд. Наставна грађа која ће се увежбавати биће примерена нивоу језичког знања ученика. Контролна група ће током својих часова такође пратити британске серије али нехумористичког карактера и она ће бити излагана језичким активностима које су у функцији увежбавања и усавршавања изговора и комуникативних способности на енглеском језику. Након завршених припремних часова и са контролном и са експерименталном групом, организоваће се финално тестирање знања на основу којег ће се моћи упоређивати резултати контролне и експерименталне групе и утврдити да ли експериментални фактор хумор у британским серијама има више утицаја на побољшавање изговора и комуникације на енглеском језику него што то имају британске серије нехумористичког карактера. Финалним тестом ће се такође проверити и да ли излагање ученика британским хумористичким серијама помаже у обогаћивању вокабулара карактеристичног за британско подручје више него што је то случај са излагањем ученика
9 осталим британским серијама које су нехумористичког карактера. Такође, упоређивањем иницијалног и финалног теста показаће се да ли су британске серије допринеле повећању степена примене БЕ изговора и вокабулара у односу на АмЕ изговор и вокабулар. Део истраживања чини и преглед и анализа уџбеника енглеског језика по питању степена заступљености хумористичких садржаја. Биће анализирани уџбеници који се користе у основним и средњим школама у Новом Пазару. Испитивање ставова о примени британских серија биће спроведено и међу ученицима и међу наставницима свих основних и средњих школа у Новом Пазару. Оријентациони садржај докторске дисертације: I Увод - Тема и структура рада - Дефинисање термина коришћених у раду - Опис проблема, циљеви рада и хипотезе - Дефинисање термина коришћених у раду - Значај и потребе истраживања II Теоријски оквир - Досадашња истраживања на тему усвајања изговора и примене хумора и видео материјала - Варијанте енглеског језика - Енглески језик у савременој Британији - Прихваћени изговор (РП) - Енглески језик у Сједињеним Америчким Државама - Сличности и разлике између британског и америчког енглеског језика - Елементи изговора - Фактори који утичу на изговор - Технике и стратегије у настави изговора - Хумор у настави енглеског језика III Методологија истраживања (узорак, ток истраживања и услови, методе) IV Резултати (представљање, анализа резултата истраживања и дискусија) V Закључци VI Литература Прилози Предложени план рада је остварив, а оријентациони садржај докторске дисертације је адекватно постављен и у складу је с одабраним предметом истраживања. 7. метода и узорка истраживања Методе које ће бити коришћене током истраживања су: метода теоријске анализе, дескриптивна метода и експериментална метода. Дескриптивна метода ће се користити при прикупљању и сређивању добијених података. Метода теоријске анализе биће коришћена при проучавању теоријских питања. Експериментална метода ће се користити при примени савременог метода учења (примена британских серија). Метода експеримента с паралелним групама ће се користити у делу који се односи на упоређивање ефеката наставе организоване кроз британске хумористичке серије и наставе засноване на британским серијама нехумористичког карактера. Овом методом се жели испитати колико експериментални фактор (примена британских хумористичких серија) утиче на усавршавање изговора и комуникативне вештине ученика и да ли је степен усвојености већи него на часовима на којима се користе британске серије које немају хумористички карактер. Током истраживање биће коришћене и технике тестирања и скалирања. Тестирање ће се спровести употребом тестова којим ће се утврдити: - претходно стечени степен владања изговором и говором иницијални тест знања, - финално знање после спроведеног експеримента финални тест знања, - међусобни однос резултата између експериментане и контролне групе. Приликом испитивања ставова ученика и ставова наставника о примени британских хумористичких серија у настави енглеског језика биће коришћена техника скалирања. Замишљено је да експериментална фаза истраживања траје два полугодишта, проучавајући појаву на већем броју субјеката. Планирано је да узорак током истраживања чине ученици VII разреда основне школе Стефан Немања у Новом Пазару. Биће одабран узорак од око 60 ученика који ће бити подељени у експерименталну (30 ученика) и контролну групу (30 ученика). Узорак је намеран, чине га ученици VII разреда који из предмета енглески језик у школи имају оцене добар (3), врлодобар (4) и одличан (5). Оваква структура ученика је одабрана из разлога што се сматра да се код њих може најбоље приметити напредак у изговору и комуникацији на енглеском језику. Осим ученика који ће учествовати у експерименталном истраживању, биће анкетирани и сви наставници енглеског језика који су запослени у основним и средњим школама у Новом Пазару и околини. Одабрани методи истраживања у потпуности одговарају постављеним циљевима истраживања.
10 8. места, лабораторије и опреме за експериментални рад Експериментално истраживање биће спроведено у ОШ Стефан Немања у Новом Пазару. Одабир места истраживања у потпуности је у складу са постављеним циљевима истраживања. 9. методе статистичке обраде података и осталих релевантних података Приликом статистичке обраде података биће коришћен програмски пакет који омогућава квантитативну анализу и утврђивање корелација добијених резултата, а биће употребљене и процедуре дескриптивне статистике. Предвиђене методе статистичке обраде података су коректне и предстаљају поуздане начине за обраду и анализу података. VI ЗАКЉУЧАК СА ОБРАЗЛОЖЕНОМ ОЦЕНОМ О ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ И КАНДИДАТА: НАПОМЕНА: На основу свих изнетих података Комисија закључује да мр Едита Климента испуњава све формалне и суштинске услове за израду докторске дисертације под насловом Утицај британских хумористичких серија на изговор енглеског језика код ученика основне школе. Комисија оцењује да је предложена тема адекватно образложена, методолошки добро утемељена и заснована на савременој литератури, истраживачки изводива, те предлаже Наставно-научном већу Филозофског факултета у Новом Саду да се она прихвати и да се кандидаткињи одобри израда доктoрске дисертације. У Новом Саду и Нишу, 10. 12. 2012. ПОТПИСИ ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ Доц. др Радмила Бодрич, ментор Одсек за англистику, Филозофски факултет у Новом Саду Доц. др Соња Филиповић-Ковачевић, коментор Одсек за англистику, Филозофски факултет у Новом Саду Проф. др Твртко Прћић Одсек за англистику, Филозофски факултет у Новом Саду Проф. др Татјана Пауновић Департман за англистику, Филозофски факултет у Нишу НАПОМЕНА: Члан комисије који не жели да потпише извештај јер се не слаже са мишљењем већине чланова комисије, дужан је да унесе у извештај образложење, односно разлоге због којих не жели да потпише извештај.