ORIGINALNI NAU NI RAD UDK 323.1(1:497.16)(497.11) Saša Nedeljkovi Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu snedeljk@f.bg.ac.rs Biografija kao paradigma etni ke i nacionalne emancipacije: životna pri a Crnogorca iz Lov enca kao izvor za prou avanje etniciteta i nacionalizma Crnogoraca u Vojvodini Apstrakt: U ovom radu je u injen pokušaj da se dosadašnja znanja ste ena o crnogorskoj zajednici u Srbiji upotpune analizom životne pri e jednog Crnogorca koji živi u ruralnoj sredini u Vojvodini. Žele i da problematizujem biografski metod, i da rezultate dobijene na taj na in uporedim sa rezultatima dobijenim na drugi na in, posegao sam za beleženjem i analizom jedne paradigmati ne životne pri e. Ta životna pri a pokazuje sve do sada uo ene sindrome vezane za identitet prou avane zajednice, i dodatno osvetljava pojedine aspekte tog identiteta. Na osnovu nje dobijeni su modeli recepcije, prerade i razrade utisaka i predstava koji se distribuiraju na institucionalnom ili grupnom nivou identifikacije. Klju ne re i: Crnogorci, Lov enac, Srbija, identitet, biografija, studija slu aja Prihvataju i 2008. godine da u estvujem u me unarodnom nau nom projektu o "problemati nim" ili "dvosmislenim" nacionalnim identitetima u isto noj Evropi nakon II svetskog rata, obavezao sam se da budem rukovodilac tima koji e se baviti crnogorskim nacionalnim identitetom. Budu i stanovnik Srbije, bez direktnih ili proverljivih etni kih veza sa stanovništvom Crne Gore, na sebe sam preuzeo zadatak prou avanja Crnogoraca u Srbiji. Drugim lanovima tima, koji su bili Crnogorci, prepustio sam da se bave Crnogorcima u Crnoj Gori, odnosno složenim istorijskim pitanjima. Da bih valjano izvršio svoj zadatak, morao sam da utvrdim i pomirim svoje afinitete i mogu nosti, s jedne strane, i zahteve u eš a u projektu, s druge strane. Nisam sklon teškim i opštim temama, koje zahtevaju izuzetne sposobnosti sagledavanja geopoliti kih aspekata etni kih i nacionalnih identiteta, nego se trudim da se usmeravam Rad je rezultat istraživanja na projektu "Transformacija kulturnih identiteta u savremenoj Srbiji i Evropska unija", br. 177018 koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije.,... 7.. 2 (2012)
540 SAŠA NEDELJKOVI na lokalne ili regionalne procese, na interaktivni i individualni nivo identifikacije. Istini za volju, par puta sam odstupio od tog principa, i to baš u slu aju crnogorske etnogeneze (vidi Nedeljkovi 2007). Budu i da sam u trenutku zapo injanja projekta donekle bio upoznat sa problemima identifikacije crnogorske zajednice u Srbiji, smatrao sam da moj zadatak treba da bude podeljen na nekoliko segmenata. Crnogorci su se u Srbiju doseljavali i masovno, kolonizacijom, ali i individualnim migracijama. Znao sam da su se Crnogorci naseljavali i u srpske gradove, ali i u srpska sela. Morao sam voditi ra una i o tome da su doseljeni Crnogorci poreklom iz razli- itih oblasti Crne Gore, što zna ajno uti e na njihov identitet i ponašanje. Prave i zato model svog istraživanja, morao sam uzeti u obzir dva parametra: na- in i vreme migracije, s jedne strane, i mesto porekla i mesto doseljavanja, s druge strane. Zato se ispunjavanje mog istraživa kog zadatka sastojalo iz prou avanja slede ih užih problema: prou avanja identiteta crnogorskih doseljenika u srpske gradove, i prou avanja identiteta crnogorskih doseljenika u ruralne predele Srbije. Prvi segment sam morao da prou avam putem sakupljanja i analize narativa, tek delimi no proveravanim analizom društvene prakse, dok sam u drugom delu, u slu aju ruralnih Crnogoraca u Srbiji, podjednaku pažnju mogao da posvetim i narativima i praksi. Osim toga, budu i da postoje zna ajne razlike u etni kom ponašanju Crnogoraca u srpskim gradovima u odnosu na Crnogorce u srpskim selima, u selima sam mogao da prou avam i institucionalni nivo identifikacije, koji je u srpskim gradovima, što se crnogorske zajednice ti e, gotovo bespredmetan ili besmislen. Za teorijski okvir uzeo sam teorije o etnicitetu i teorije migracije i akulturacije. Ispituju i crnogorske doseljenike u srpskim gradovima dobio sam li ne pri e, li na se anja tek mestimi no prožeta institucionalno ili nacionalno obojenim i/ili uslovljenim predstavama (vidi Nedeljkovi 2008; tako e Nedeljkovi 2009/a; Nedeljkovi 2009/b). Nacionalni simboli su u relativno malom obimu koriš eni prilikom sistematizacije i semiološke obrade doga aja u sopstvenom životu, jer crnogorski doseljenici u srpske gradove uglavnom nisu udruženi i povezani po nacionalnoj liniji, te stoga nemaju direktan i definisan institucionalni ili normativni nivo identifikacije. Sasvim je druga ija situacija u srpskim selima, kada su Crnogorci u pitanju. Tragaju i za reprezentativnom sredinom u tom smislu naišao sam na selo Lov enac u Ba koj (vidi Nedeljkovi 2010). To je jedino mesto u Srbiji gde Crnogorci ine ve inu, mesto u kome su osnovane i Crnogorska partija i kulturno udruženje "Krstaš". To je centar konstruisanja crnogorskog nacionalnog identiteta u Srbiji. Tamo sam našao prili an broj modela identifikacije, složenu situacijsku upotrebu identiteta, sukobljenost razli itih nivoa identifikacije i sl. Ono što je za Lov enac karakteristi no jeste regionalno poreklo stanovnika ("Stara Crna Gora"), što zna ajno uti e na vrstu i intenzitet njihovog nacionalnog identiteta. Iako sam sakupio zna ajnu koli inu gra e, nisam pomo- u nje do kraja mogao da razumem kako se svi ti procesi koji su zapaženi na in- Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 2 (2012)
ŽIVOTNA PRI A CRNOGORCA IZ LOV ENCA 541 stitucionalnom ili grupnom nivou prelamaju kroz li na iksustva, kako ih boje, u kojoj meri i na koji na in dolazi do razrade i prerade utisaka koji pristižu s institucionalnih ili viših konceptualnih nivoa. Nedostajala mi je, dakle, još jedna dimenzija istraživanja, koja se ti e pronalaženja dubljih nivoa identifikacije, odnosno njihovo posmatranje kroz duži vremenski rok. To je zna ilo da treba da pokušam da istražujem i životne pri e pripadnika prou avane zajednice. Iako sam to inio tokom svog istraživanja, nisam ih posmatrao odvojeno, ve sam modele koje sam u njima nalazio sistematizovao i prezentovao u obliku kvantitativnih i kvalitativnih antropoloških izveštaja. Sada je trebalo da se vratim na te pri e, na drugi na in. Šta u tim pri ama mogu da na em što ve nisam našao? Parametri nacionalnog identiteta Crnogoraca baziraju se na nekoliko sindroma ili kompleksa koji su danas opšteprihva eni kao karakteristi ni za Crnogorce, i ine osnovu za stereotipe o njima. Ti parametri su donekle potvr eni u mojim prethodnim istraživanjima. Kao prvo, identitet Crnogoraca je izuzetno složen, odnosno sastavljen je od slojeva koji su gotovo podjednako važni za samorazumevanje i samoprezentaciju. Tu su rodovski, bratstveni ki, plemenski i narodni/nacionalni identitet. Ti identiteti esto me usobno stoje u složenim, promenljivim i višedimenzionalnim odnosima, što omogu ava veoma fleksibilnu situacijsku upotrebu identiteta Crnogoraca. Kao drugo, postoji viševekovno komuniciranje ili viševekovna identifikacija sa srpskim nacionalnim identitetom. Jedna od varijanti tog odnosa je izražena u uverenju da su Crnogorci etni ki Srbi, koji su vrlo rano stekli sopstvenu državu i razvili poseban nacionalni identitet. Me utim, tokom istorije ta komunikacija je razvijana u više pravaca, tako da je neizvesno kako e se manifestovati u svakom pojedina nom slu aju. Kao tre e, crnogorski identitet povezuje se sa maskulinitetom, i on se javlja u raznim varijantama, naj eš e povezan sa patrijarhalnim ure enjem i predstavama o herojstvu. Herojska etika i vulgarna maskulinost esto se javljaju u predstavama o Crnogorcima. Kao etvrto, etni ki identitet Crnogoraca povezan je ili uslovljen ili zasnovan na regionalnim ili lokalnim identitetima. Etni ke granice su se poklapale u prošlosti sa granicama lokalnih ili regionalnih celina, tako da su u periodu nakon razbijanja te šeme nastali složeni identifikacijski procesi koji na nejasan na in objašnjavaju šta ko jeste u Crnoj Gori. Podela na etiri nahije, na Staru Crnu Goru i Brda, na zone Crne Gore (severna, središnja i južna), i tome sli no, ine dodatni parametar koji nije uvek lako razumeti i uklopiti u etni ki model, ali sa njim korespondira. Kao peto, problem religije Crnogoraca predstavlja poseban izazov, te stoga privla i i veliku pažnju. Osim što je tokom dobrog dela svoje istorije Crna Gora bila pod jurisdikcijom Srpske pravoslavne crkve, u njoj se razvijao poseban oblik religioznosti koji je objedinjavao univerzalnu i etni ku religiju, ali i ateizam. Danas, sa dve glavne crkvene institucije (SPC i CPC), i nasle em komunisti kog ateizma, Crnogorci imaju velikih problema koje izazivaju time i istraživa- e da se prema problemu ideje religije odrede i da se njihov religiozni identitet,... 7.. 2 (2012)
542 SAŠA NEDELJKOVI definiše. Kao šesto, sa predstavama o Crnogorcima u Srbiji naro ito je povezana ideja o kriminalu koja na izvestan na in proizlazi iz kompleksa maskuliniteta, ali i socijalnog banditizma koji je u prošlosti bio raširen u Crnoj Gori. Kao sedmo, tu je komunizam, kao jedan ideološki okvir u kome su Crnogorci najzad dospeli do emancipacije u SFRJ. Taj okvir objedinjuje ideju partizanskog pokreta, raskida s velikosrpskom hegemonijom, raskida sa SPC, i omogu avao je da Crnogorci, iako malobrojni, budu veoma uticajni u bivšoj SFRJ. Sve gore pomenuto može da predstavlja polaznu osnovu za prou avanje svakog konkretnog modela identiteta Crnogoraca. Neke od navedenih karakteristika, ili možda stereotipa, nisu karakteristi ne samo za Crnogorce, i nisu vezane za sve Crnogorce u istoj meri, ali ovakva kombinacija bi trebalo da više odgovara Crnogorcima nego nekom drugom bliskom narodu. U srpskim gradovima, prilikom prou avanja biografija crnogorskih doseljenika, gotovo nigde nisam našao aktivnost i upotrebljivost svih pomenutih parametara koje sam ovde izložio: negde nedostaje izgra en odnos prema CPC, negde prema komunizmu, a negde prema nižim ili užim oblicima etni kog identiteta (bratstvo, pleme). Razloge za to nalazim u dejstvu urbane sredine i injenici da su ti ljudi došli individualnim migracijama, što je zna ajno oslabilo dejstvo nekih od pomenutih uticaja, te imalo efekta na izostanak formiranja kulturnog ili psihi kog sindroma. Ono što nisam mogao da utvrdim jeste u kakvim odnosima pomenuti modeli ili parametri mogu me usobno da stoje, kako mogu da uti u jedan na drugog tokom trajanja jednog života, unutar jedne psihi ke strukture koja je tokom godina izložena razli itim iskušenjima. Zato je bilo potrebno da na em sagovornika koji je u svom životu bio izložen svim pomenutim uticajima ili modelima, i u ijem životu su oni imali odgovaraju u dinamiku. Opravdanje za ovakav poduhvat našao sam u tre oj i šesto ta ki Langnesove i Frankove liste razloga za bavljenjem biografijama u antropologiji; jedna govori da su biografije zna ajne u svrhu prou avanja kulturnih promena, a druga da biografije mogu mnogo toga da nam kažu o neobi nim slu ajevima ili primerima (vidi Crapanzano1984, 954). Primer koji sam tražio bio je istovremeno i neobi an ili devijantan, ali i paradigmati an, pa ak i reprezentativan u nekim svojim aspektima. Želeo sam da prou im jednu životnu pri u kako bih utvrdio u kojoj meri je biografski metod validan za prou avanje date zajednice u datom periodu, odnosno da li može da bude za nju paradigmati an. Biografski metod kao antropološka dilema Prou avanje životnih pri a pojedinaca predstavlja jednu od važnih tema antropoloških debata preko koje se, u velikoj meri, utvr uju zna aj i ciljevi antropoloških istraživanja. Slušanje, beleženje i tuma enje životnih pri a, osim toga, kombinuje pristupe nekoliko nau nih disciplina, odnosno to je metod kojim se Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 2 (2012)
ŽIVOTNA PRI A CRNOGORCA IZ LOV ENCA 543 koristi više disciplina. Pre nego što neko posegne za ovim metodom, bitno je razmisliti o tome šta se postiže biografskim metodom, odnosno zašto se taj metod koristi, kao i kako taj metod treba primeniti; kako se taj metod koristi pri sakupljanju gra e, i kako se ta gra a može analizirati. Literatura je bogata primerima upotrebe ovog metoda, koji su u nejednakoj meri važni i korisni. Nema sumnje da, uprkos problemima koji se javljaju prilikom njihovog sakupljanja i njihove obrade, životne pri e predstavljaju veoma plodan izvor antropološke gra e (vidi Crapazano 1984). Uz njihovu pomo dobija se veoma vredna gra a koja, uz posmatranje s u estvovanjem, pruža najbolju osnovu za prou avanje neke ljudske grupe ili zajednice, odnosno njene kulture. Zahtevnost primene ovog metoda bazira se na injenici da ona zavisi, možda u ve oj meri nego primena bilo kog drugog metoda, od tipa i intenziteta odnosa izme- u istraživa a i ispitanika, a koji se javljaju kao bitne odrednice ovakvog istraživanja. Naime, svaki razgovor ima svoju hemiju, predistoriju odnosno kontekst, i svaki je razgovor neponovljiv komunikacijski doga aj koji donosi specifi an materijal, a deo tog materijala se ne e nikada u tom obliku više javiti, bez obzira koliko puta ponavljali razgovor. Da bi neko ispri ao životnu pri u potrebno je da veruje sagovorniku i da ga uvažava. Vrsta i kvalitet gra e zavise od pristupa istraživa a ispitaniku, od njegovih konkretnih ciljeva, vremena koje ima, interesa ispitanika itd. Ne treba zaboraviti da su najbolje biografije one koje su rezultat procesa, odnosno rezultat ve eg broja razgovora. Od posebne važnosti je, tako e, i teorijski instrumentarijum ili diskurs uz pomo koga pokušavamo da tuma imo dobijenu gra u, da joj damo smisao i/ili zna enje. Kvalitet biografije nije apsolutan; on može da se pokaže kao visok samo u okviru jednog diskursa, i zato treba pravilno odabrati ispitanika, i tragati u njegovoj životnoj pri i samo za odre enim motivima. Pisanje biografija se naro ito pokazuje kao problemati an metod ukoliko se od njega o ekuje da donese reprezentativnu gra u, ukoliko se od jedne životne pri e o ekuje da donese znanja koja su bitna za razumevanje cele zajednice. S druge strane, životna pri a pripadnika jedne zajednice može biti jako dobra ilustracija procesa koji su ve prou eni na nivou zajednice, a radi provere odre enih aspekata ili problema. Biografski metod može da se zasniva na dva razli ita epistemološka pristupa. Prvo, upotreba biografskog metoda može biti utemeljena na želji da se prou i jedna zajednica; životna pri a jednog pripadnika te zajednice treba da bude osnov za prou avanje stilova života i vrednosti koji postoje u toj zajednici. Pojedinac koji se u tom slu aju intervjuiše nije bitan, osim kao deo zajednice koja se prou ava; on treba da bude reprezentativan ili paradigmati an primer života ljudi u datoj zajednici. Drugo, biografski metod može da bude rezultat želje da se prikaže kako se pojedinac ne može svesti samo na skup grupnih identiteta. Njegovo pripadanje ve em broju zajednica ili organizacija ne može do kraja da objasni ko on jeste, i šta ovek kao takav jeste. Životna pri a treba da nam pokaže šta je to posebno u slu aju,... 7.. 2 (2012)
544 SAŠA NEDELJKOVI tog oveka, šta je to što njega ini li noš u sa specifi nom sudbinom, uprkos tome što mnoge od svojih identiteta deli sa drugim, potpuno druga ijim li nostima. Bitna razlika izme u ova dva pristupa je u tome što je jedan, uslovno re eno, grupo-centri an, a drugi ego-centri an. Svaka biografija se u praksi pokazuje kao manje ili više sre an spoj ova dva pristupa. Mene je u ovom posezanju za biografskim metodom naro ito zanimalo da otkrijem i pokažem poziciju istraživa a u procesu prou avanja li nih pri a, i da prikažem i analiziram njegov uticaj na tok razgovora i kvalitet dobijene gra e. Moja pozicija prilikom ovog istraživanja bila je specifi na. Rukovodio sam timom za istraživanje identiteta Crnogoraca, a samo ja u tom procesu nisam bio Crnogorac: ispitanici su bili Crnogorci, i moji saradnici su to bili, kao i dobar deo primarnih konzumenata studija koje su pisane na osnovu istraživanja. Imao sam mnogo prijatelja Crnogoraca koji su me ve kritikovali zbog toga što prou avam Crnogorce, i što na taj na in prikazujem sve njihove mane. Osim toga, ja sam bio gost zajednice ijeg sam lana želeo da intervjuišem, što zna i da sam imao odre ene moralne dileme. Ja sam imao poziciju onoga što se u klasifikaciji prou avanja biografija naziva kulturnim biografom; mene jeste zanimala konkretna osoba, ali mi je bila bitna i paradigmati nost njene biografije za prou avanje kulture i identiteta zajednice kojoj ona pripada. Zanimalo me je da proverim da li jedna, na specifi an na in odabrana, životna pri a može da pokaže i objasni iste ili sli ne motive, teme i faktore, koje nalazimo i na grupnom nivou identifikacije. Drugim re ima, želeo sam da otkrijem da li, u kojoj meri i na koji na in korespondiraju institucionalni i individualni nivo identifikacije, i da li je prou avanje životnih pri a pravi okvir za otkrivanje i razumevanje tog problema. Na taj na in želeo sam da do em do odre enih saznanja o povezanosti opštih društvenih procesa s intimnim, li nim iskustvima. Osim toga, posle upore ivanja opštih utisaka o zajednici Crnogoraca u srpskim gradovima sa crnogorskom zajednicom u jednom srpskom selu, ovaj rad e poslužiti kao jedan od pokušaja da se isto to uradi i na individualnom planu: da opiše i analizira vrstu i stepen razlika izme u biografskih pri a Crnogoraca u srpskim gradovima i Crnogoraca u srpskim selima. Kod prou avanja biografija, osim na formalne aspekte (na in pri anja, struktura pri e, mesto, vreme), pažnja se mora posvetiti i suštinskim aspektima (motivi, ideje, vrednosti). Svoju analizu biografije uradi u u skladu sa modelom koji je ponudio Mendelbaum (vidi Mandelbaum 1973; tako e Zeitlyn 2008). Posmatra u dimenzije životne pri e mog ispitanika (biološku, kulturnu i psiho-socijalnu), zatim njene obrte ili prekretnice, odnosno ta ke tranzicije ili izbora, i na kraju njene adaptacije, koje se ti u uskla ivanja ograni enosti socijalne pozicije i njenih dimenzija s doga ajima koji se manifestuju u prekretnicama koje su preduzete. Zbog ograni enosti prostora, u ovom tekstu u dati samo ve prera enu i interpretiranu životnu pri u mog ispitanika, kombinovanu s analiti kim ko- Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 2 (2012)
ŽIVOTNA PRI A CRNOGORCA IZ LOV ENCA 545 mentarima. To nije dobar na in da se predstavi celokupno bogatstvo koje biografija sa sobom nosi, ali se ne mora nužno odraziti na kvalitet rezultata i na ostvarenost ciljeva ovog ogleda. Kontekst Crnogorci naseljavaju mnoge ruralne oblasti Srbije, ali su meni, u identifikacijskom smislu, najzanimljviji u dve sredine: u Vojvodini, i to posebno u Ba koj, i u Petrovom selu u isto noj Srbiji. Crnogorci u ove dve sredine veoma su odani matici, odnosno pokazuju relativno vrstu rešenost da zadrže odre enu distancu prema ve inskom narodu u Srbiji. Me utim, ovi potonji su potomci Crnogoraca koji su doseljeni u pretprošlom veku, i njihove etni ke osobine su, kako su mi rekli, znatno ble e od Crnogoraca u Lov encu. 1 Podru je Vojvodine je stoga jedinstveno po mogu nosti prou avanja identiteta posleratnih crnogorskih imigranata. U mnogim mestima Vojvodine nakon II svetskog rata došlo je do egzodusa Nemaca, koji su tu vekovima živeli, i koji su prakti no u velikoj meri kreirali vojvo ansku kulturu. Na njihovo mesto došli su kolonisti, uglavnom srpske i crnogorske nacionalnosti, iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore i drugih pasivnih krajeva bivše SFRJ. Kriterijumi na osnovu kojih su ti doseljenici sticali pravo da se dosele ticao se tako regionalnog porekla, etni ke pripadnosti, vrste i stepena u eš a u partizanskom pokretu, odnosno u rezultatima koji su u okviru tog pokreta postignuti. Doseljenici su u novoj sredini zatekli malobrojne pripadnike nema kih "starosedelaca", kao i izvestan broj Ma ara, Slovaka, Ukrajinaca i Rusina koji su živeli u okruženju. Ta injenica u velikoj je meri odredila na in života doseljenika, dobijaju i danas novu dimenziju. Kolektivno pam enje kolonista, s jedne strane, i nema kih "emigranata", s druge strane, u nekim se stvarima podudaraju, ali se u mnogim stvarima pokazuju kao potpuno razli iti. Ta razli ita vi enja prošlosti proizlaze iz razli itih trenutnih interesa. Pam enje se unutar svake od tih zajednica grana u nekoliko razli itih smerova, i pruža pregršt elemenata za razne vidove konstruisanja prošlosti (vidi Kosti 1963). Biraju i lokaciju za istraživanje koja bi omogu ila sagledavanje problema ruralnih Crnogoraca u Srbiji, zaklju io sam da je selo Lov enac u Ba koj idealno. Potvrdu o tome da su Crnogorci u vojvo anskom selu Lov enac jedna od krajnosti u pogledu modelovanja crnogorskog identiteta u Srbiji, našao sam na dve razli ite strane, u dve razli ite vrste izvora: jedan je bio u medijima, a drugi u retkim nau nim raspravama o ovoj temi (vidi Vasovi 1959; tako e Petrovi 1 Da su ove dve grupe Crnogoraca sli ne, ili da imaju istu ili sli nu orijentaciju, dokaz je injenica da tesno sara uju na kulturnom planu. Predstavnici ove dve grupe se me usobno pose uju i pomažu.,... 7.. 2 (2012)
546 SAŠA NEDELJKOVI 1990). Znao sam da je ve ina stanovnika Lov enca naseljena nakon II svetskog rata, da je poreklom iz okoline planine Lov en (odnosno da je simboli ki vezana za nju), da su ti ljudi uspeli da sa uvaju mnogo od elemenata "tradicionalnog" identiteta, da su uvu eni u politi ku igru izme u Crne Gore i Srbije, i da su iz Lov enca prilikom doseljavanja kolonista proterani svi pripadnici nema ke manjine. Tako e sam znao da svojim aktivnostima predstavnici crnogorskih organizacija iz Lov enca deluju na tri plana: oni pokušavaju da na u svoje mesto kako na politi koj i kulturnoj sceni Srbije, tako i na politi koj i kulturnoj sceni Vojvodine, ali i na sceni Crne Gore. Ono što nisam znao jeste da je Lov enac jedino mesto u Srbiji u kojem su Crnogorci ve ina, i da je to jedno od najnerazvijenijih mesta u Vojvodini (vidi Etni ki mozaik Srbije 2004). Ove dve poslednje injenice su se pokazale kao veoma bitne. Poslednja, i jedina sistematska antropološka istraživanja identiteta stanovnika Lov enca obavljena su pre više od dvadeset godina, znatno pre zahuktavanja procesa tranzicije i globalizacije, znatno pre ratova na teritoriji SFRJ, i znatno pre odvajanja Crne Gore od Srbije. Rezultati pomenutih istraživanja ticali su se, prakti no, jednog druga ijeg doba i jedne druga ije zajednice. Istraživanja u Lov encu obavljena su tom prilikom u sklopu širih istraživanja crnogorskih kolonista u Ba koj, tako da je samom Lov encu poklonjena velika, ali nedovoljna pažnja. Uz sve to, istraživanja koja su obavljena ve su na izvestan na in teorijski i metodološki zastarela. Pa ipak, ona predstavljaju solidnu polaznu osnovu. Li na istorija istraživanja Sa Lov encem sam se prvi put susreo 1993. godine kada sam radio na jednom projektu za Jevrejsku opštinu u Beogradu. Cilj tog projekta bio je da se prona u i popišu sva zaboravljena i zapuštena jevrejska groblja na teritoriji Vojvodine, kojih je bilo preko sedamdeset. Ispunjavaju i taj zadatak dospeli smo i u Lov enac. Iz tog perioda ostala mi je u svesti urezana jedna slika koja, iako mi se u po etku inila potpuno neupotrebljivom, ipak nosi prili no složen i koristan etnografski materijal. Predsednik mesne zajednice u Lov encu želeo je da našem timu predstavi svoje selo u što boljem svetlu, pa je stalno insistirao na tome da su Crnogorci u Lov encu tolerantni. Ipak, tokom razgovora izleteo mu je podatak da su Crnogorci nakon doseljavanja odmah porušili dve reformisti ke crkve koje su izgradili Nemci pre dolaska kolonista. Tako je naš doma in dezavuisao sam sebe, rekavši ipak dosta toga o sistemu vrednosti same zajednice, kao i o granicama i ideološkim uslovljenostima njene percepcije: rušenje crkvi u vreme bez vere nije bilo ništa strašno, tim pre što se radilo o crkvama "unutrašnjeg neprijatelja". Osim ove konstatacije, njemu nije promakla ni lepota jedne od lanica našeg tima; odmah je pokušao da je nagovori da se upozna sa njegovim si- Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 2 (2012)
ŽIVOTNA PRI A CRNOGORCA IZ LOV ENCA 547 nom, otvoreno izražavaju i želju da mu ona postane snaja. Osim predsednika opštine u kancelariji je bio i jedan stari Crnogorac koji je, videvši u nama novu i dugo o ekivanu publiku, za kratko vreme ispri ao pregršt pri a o podvizima Kenja Stankovi a, crnogorskog junaka iz 19. veka; predsednik je na kraju morao da ga u utka. Ova slika podržava sve stereotipne predstave o Crnogorcima i nosi obilje informacija o sistemu vrednosti zajednice; patrijarhalno ure enje (sa izraženom maskulinom orijentacijom i seksizmom), komunisti ka ideologija uz naglašen ateizam, okrenutost podvizima u prošlosti sa velikom dozom ponosa i lokalnosti, itd. Nisam tada uo bilo šta što je moglo da nagovesti postojanje potrebe za kulturnom i politi kom emancipacijom Crnogoraca, a nije bilo re i ni o ugroženosti crnogorske zajednice od strane Srba ili Ma ara. To, me utim, ne zna i da takva potreba tada nije postojala. Sa ljudima iz Lov enca ovog puta, šesnaest godina kasnije, stupio sam u kontakt na zaobilazan na in. Jedna devojka iz Vrbasa završila je studije etnologije i antropologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na kome radim. Znaju i da je poreklom Crnogorka, pitao sam je da li poznaje nekoga iz Lov- enca sa kim bih mogao da stupim u kontakt. Nije znala nikoga, ali je njen brat imao druga iz tog sela. Stupio sam sa drugom njenog brata u kontakt, ali je on smatrao da nije najpogodniji za temu kojom sam se bavio; on spada u grupu nacionalno nezainteresovanih, ili bar nacionalno skepti nih, pa me je uputio na nekoga ko je aktivno uklju en u rešavanje tog problema. Osoba na koju me je uputio bio je 33-godišnji Crnogorac, honorarno zaposlen u državnoj firmi, koji se iz hobija bavi snimanjem reportaža o predelima Crne Gore. 2 Iako je u po etku, zbog složene politi ke situacije u odnosima izme u Srbije i Crne Gore i mogu e zloupotrebe i manipulacije, bio uzdržan, izuzetno se zainteresovao za saradnju, smatraju i da bi to mogla biti prilika za popravljanje imidža svoje zajednice: želeo je da pokaže da Crnogorci nisu takvi kakvim se prikazuju u medijima. Naime, u medijima, smatra on, uglavnom prikazuju ekstreme, dok je najve i broj Crnogoraca u Lov encu umeren. Dok sam ja u njemu video sredstvo za ostvarenje svojih istraživa kih ciljeva, on je u meni video sredstvo za borbu za interese svoje zajednice. U po etku je razmišljao na na in koji je uobi ajen za ljude koji žele da u što boljem svetlu predstave svoju zajednicu, odnosno, u skladu sa predstavama koje obi ni ljudi imaju o istraživa ima. Smatrao je da treba da me odvede do ljudi koji najviše poznaju istoriju njihove zajednice, koji bi mogli da mi ispri aju kako je "zaista nekada bilo". Ja sam se ipak odlu io da od njega tražim da me upozna sa razli itim ljudima od kojih bi posredno mogao da saznam koje su uspomene danas do- 2 Odmah sam naišao na potvrde nekih stereotipa o Crnogorcima: nijedan od mojih sagovornika mi u prvom kontaktu nije ukazao nikakvo formalno poštovanje. Gotovo svi su odmah po eli da mi se obra aju sa "ti", iako sam bio stariji od mnogih i dolazio sa jedne visokoškolske ustanove.,... 7.. 2 (2012)
548 SAŠA NEDELJKOVI minantne u Lov encu, kakvu one ulogu imaju u procesu identifikacije zajednice, i na koji na in i u kojim prilikama se one manifestuju. Kada je to shvatio promenio je prvobitni plan i raspored ispitanika kod kojih e me voditi. Životna pri a mog prvog ispitanika i, prakti no, mog doma ina, gotovo da je tipi na za nacionalno osveš enog Crnogorca u Lov encu. Moj doma in je krajem devedesetih godina, kada je izbio sukob izme u srpske i crnogorske politi ke elite, i kada je postalo izvesno da se Crna Gora nalazi na putu emancipacije, bio u lanjen u Liberalni savez Crne Gore Slavka Perovi a; Perovi je predstavnik nacionalisti ke struje koja se zalagala za nezavisnu i proevropsku Crnu Goru, mnogo pre nego što su takav kurs zauzeli i oni koji danas vode Crnu Goru. Moj ispitanik mi je sa ponosom pokazao lansku kartu stranke iz devedesetih godina. Nakon toga se moj doma in uklju io u osnivanje i rad društva "Krstaš", koje neguje crnogorsku kulturu i identitet i bori se za interese Crnogoraca u Srbiji. Nakon izvesnog vremena uvideo je da je taj pokret krenuo u za njega neželjenom smeru, kao i da pojedinci to udruženje koriste za li no boga enje i promociju, pa je istupio iz udruženja i odlu io se da samostalno deluje, odnosno, da se malo odvoji od politi kog delovanja, nastavljaju i da radi na promociji svoje zajednice. On je smatrao da je njegova dužnost da mi pomogne prilikom istraživanja, i trudio se da prikaže sve politi ke i kulturološke modele u svom selu, ali da posebno istakne postojanje umerene i realne struje koja nije politizovana. Tako e je smatrao da je neprihvatljivo da mi bilo šta naplati dok sam boravio u Lov encu, kao i da je, u skladu sa crnogorskim gostoprimstvom, normalno da mi ponudi smeštaj u svom domu. Ja sam to rado prihvatio. Tokom mog boravka proveo me je kroz sva znamenita mesta svog sela i upoznao sa ve inom važnih ljudi u selu koji imaju šta da kažu o problemu koji me je interesovao. Posebno mi je bio interesantan jedan detalj, a koji se odnosi na percepciju i evaluaciju prostora, odnosno, na simboli ku geografiju i antropologiju pejsaža. Naime, moj doma in mi je ukazao na injenicu da od Beograda do Lov enca prakti no ne postoji nijedno prirodno uzvišenje (planina ili brdo); u Lov encu postoji više brežuljaka koji i stanovnicima i posetiocima pružaju utisak da tu žive gorštaci. Taj podatak važan je kao stalno podse anje na stari kraj koji je prepun planina. Ova injenica sigurno je, bar donekle, olakšavala aklimatizaciju i prilago avanje prvih doseljenika. 3 3 Zanimljive su bile situacije u kojima se odlu ivalo kako da moji doma ini izaberu prave ispitanike za mene. Pokazivali su mi razli ite osobe i birali one najupe atljivije, od kojih bi mogao da dobijem najviše materijala za analizu. Prilikom odlu ivanja kojeg ispitanika da mi preporu i, moj glavni doma in konsultovao se sa svojim prijateljem. Predložio je jednog vlasnika ugostiteljskog objekta i jednog oveka bez posla; obojicu je poznavao i mislio je da e njih dvojica zajedno initi zanimljiv tandem. Rekao je: "Vodim ga kod X! On nije ekstrem, s njim može da se razgovara." Ali, njegov prijatelj nije smatrao tako: "X nije ekstrem?! Šta je tebi?! Ti bi da spojiš njih dvojicu, X i Y? To ne e Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 2 (2012)
ŽIVOTNA PRI A CRNOGORCA IZ LOV ENCA 549 Traganje za paradigmati nim ili reprezentativnim primerom životne pri e Životna pri a mog doma ina, me utim, ne pokazuje svu složenost procesa identifikacije Crnogoraca u Srbiji. Zato sam se usmerio na traženje neke osobe ija bi životna pri a mogla biti pogodan primer za moje namere. Trebalo je na i osobu u ijoj se životnoj pri i ose aju moralne dileme, identitetske krize, kulturološke nedoumice, unutrašnji sukobi itd. Bio mi je potreban primer pojedinca koji sadrži sve, ili bar ve inu, modela ponašanja koje nalazim i na nivou grupe. Jedan od logi nih izbora bio je prvi ovek u selu. Predsednik Crnogorske partije i udruženja "Krstaš" je ista osoba, i Lov en anin je. U ovom radu koristi- u samo njegove inicijale: N.S. 4 Ta injenica od Lov enca ini epicentar crnogorskog nacionalizma u Srbiji. N.S. se, navodno, ranije bavio sumnjivim poslovima po Rumuniji: bio je, kažu, vlasnik nekih kockarnica. Njegovi seljani ga opisuju kao izrazitog individualca koji je uspeo da se distancira od svih pametnih ljudi iz Lov enca, i za sebe je prigrabio svu vlast. Danas, iako daje intervjue za medije, i ima podršku crnogorske države, u svom selu predstavlja manjinu i ima malu podršku. On se nalazi u nezavidnoj poziciji koja mu onemogu ava da postane lider svih Crnogoraca u Srbiji, odnosno, da bude njihov predstavnik. Kao prvo, Crnogorci u Srbiji su brojna i heterogena skupina koja sledi razli ite kulturne i politi ke programe. Kao drugo, N.S. poti e iz jedne male sredine, i iza sebe nema uspešnu i dugu karijeru, nije poznat širem krugu ljudi, pa samim tim nema neophodan autoritet i kredibilitet. Teško je poverovati da e Crnogorci iz srpskih gradova, me u kojima ima i lanova Srpske akademije nauka, ikada prihvatiti da ih vodi malo poznati ovek iz male sredine. Neki meštani ga kritikuju zbog toga što ideju i instituciju Crnogorske pravoslavne crkve koristi isklju ivo u politi ke svrhe 5, drugi mu zameraju što je, navodno, proneverio mnogo državnih para, tre i što je težak za saradnju. U izjavama za novine on isti e da se kasni s organizovanjem Crnogoraca u Srbiji, zalaže se za uvo enje crnogorskog jezika u škole i u institucije u mestima u kojima Crnogorci ine ve inu, bori se za stvaranje nacionalnog saveta Crnogoraca u Srbiji, kao i za nezavisnu televiziju crnogorske manjine. Mišljenja je da Crnogorcima preti da u Srbiji postanu gra ani drugog reda, i da je za to kriva kako država Srbija, tako i sama crbiti dobro. Y e po eti da provocira X-a, X e da poludi, i svašta e da ispadne! Bolje da ih ne spajaš." Moj doma in se na kraju složio sa drugom, i mi smo tom prilikom razgovarali samo sa X-om. 4 Godine 2008. osnovana je Crnogorska partija u Srbiji, a nešto pre toga i Udruženje Crnogoraca u Srbiji "Krstaš": partija se bori za politi ka prava, a "Krstaš" za o uvanje kulture i tradicije Crnogoraca u Srbiji. 5 Nepriznata crkva koju, osim bugarske i italijanske pravoslavne crkve, ne priznaje nijedna druga pravoslavna crkva.,... 7.. 2 (2012)
550 SAŠA NEDELJKOVI nogorska zajednica koja je inertna. Njegova ku a je jedna od novijih i lepših u Lov encu, a vozi i luksuzan džip. Zaposlen je u opštini Mali I oš, kao potpredsednik opštine. Iako sam pokušao da ga na em i obavim intervju s njim, nisam uspeo. Moj doma in je mišljenja da je N.S. namerno izbegao sastanak, plaše i se provokacije. Iz medija sam saznao da je imao više sastanaka sa raznim politi kim li nostima (s ambasadorkom Belgije i s predsednikom skupštine Vojvodine, na primer), kao i da je više puta putovao u inostranstvo kako bi od raznih institucija pribavio podršku za svoj rad. Ne uspevši da dobijem životnu pri u prvog oveka u selu, pokušao sam da prou im životnu pri u S.P., mladog Crnogorca iz Lov enca koji je u jednom periodu svog života odlu io da se preseli u Crnu Goru, da se "vrati korijenima". U Vojvodini je završio osnovnu i srednju školu, kao i fakultet. Njegovu pri u nisam uo direktno, nego sam je preuzeo s interneta. On se ponosi time što je Crnogorac i budu i da esto nastupa na televiziji, to stalno isti e. On je zahvalan svome ocu što ga je stalno ispravljao kada pogreši prilikom govora, u e i ga izvornom crnogorskom nare ju i akcentu. Rado se se a da su mu deda i baba pri- ali kako je Crna Gora, i njihovo konkretno mesto porekla, jedno jako lepo mesto koje treba posetiti. U se anju mu je ostalo i to da su u Crnoj Gori uvek bili lepo do ekani kada bi otišli u posetu ili na odmor. Vojvodinu doživljava kao svoj zavi aj, pa ga uvek spopadne jeza kada do e u posetu iz Crne Gore. U njegovoj pri i uo ava se nekoliko motiva. Prvi se odnosi na to kako je i u kojoj meri Vojvodina, kao kulturološki i prirodno potpuno druga ija sredina od crnogorske, uticala na mentalitet i kulturu Crnogoraca. On smatra da je Vojvodina znatno umekšala jak crnogorski temperament i karakter, daju i mu jedan novi kvalitet. Zbog toga on danas pokušava da u Crnoj Gori iskoristi te svoje prednosti, odnosno, da u Crnu Goru prenese neke kulturne vrednosti iz Vojvodine. Te vrednosti najpre se ogledaju u razvijanju multikulturalnosti. Drugi motiv odnosi se na napore Crnogoraca da u srcu Vojvodine sa uvaju "tradiciju i kulturu svojih korijena". Ponosan je i sre an zbog injenice da je imao priliku da odrasta u jednoj autenti noj crnogorskoj sredini gde je prakti no, zajedno s ostalim stanovnicima sela Lov enac, bio u obavezi da sa uva crnogorsku kulturu. On smatra da Crnogorci treba da budu ponosni zbog svoje slobodarske tradicije, kao i zbog svojih fizi kih karakteristika (visine). Prilikom upore ivanja žena u Crnoj Gori i žena u Vojvodini, smatra da brdoviti predeli Crne Gore uti u na stvaranje uzvišene ženske lepote, ali da Vojvo anke imaju nekakav poseban šarm, da su ženstvenije, te im na neki na in daje prednost. Nisam imao dovoljno materijala za analizu ni u ovom slu aju. Osim siromašne gra e koja nije dovoljna za celovitu životnu pri u, prethodne pri e bile su, na osnovu informacija koje sam imao, previše identitetski jednostavne, jednolinijske. One nisu pokazivale svu složenost identifikacijskih procesa Crnogoraca u Vojvodini, nisu pokazivale dramatiku i dinamiku. Osim toga, svi pomenuti potencijalni ispitanici bili su na neki na in politi ki aktivni, pa sam pretpostavio Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 2 (2012)
ŽIVOTNA PRI A CRNOGORCA IZ LOV ENCA 551 da bi njihova biografija bila previše uskla ena s njihovim interesima. Neupotrebljivost njihovih životnih pri a bila je tako posledica njihove pozicije u prou avanoj zajednici, iz koje je proisticala nedovoljna otvorenost i iskrenost. Na kraju su me uputili na oveka oko koga su se mnogi složili da bi mogao biti zanimljiv sagovornik. On je tokom života išao iz krajnosti u krajnost, tragaju i za identitetom koji odgovara i njegovoj li noj savesti, i interesima njegove zajednice. Njegova životna pri a se pokazala kao veoma pogodna za analizu i kontekstualizaciju. Taj ovek je, iako kao mlad talentovan fudbaler i potencijalni student likovne akademije, po eo vrlo rano da radi u o evom kafi u i ostao u Lov encu; tragaju i za identitetom prešao je put od srpskog nacionaliste, preko zagovornika gra anske opcije, zatim preko crnogorskog nacionaliste, pa do religijskog fundamentaliste. Nekoliko razgovora koje smo vodili obavili smo u njegovom kafi u, odnosno u njegovoj kancelariji. Razgovor je tekao glatko. Njemu sam prepustio da sam bira smer u kome e i i, tek povremeno ga vra aju i na odre ene teme. Odmah mi je stavio do znanja da ne e da razgovara ukoliko sam novinar; imao je negativna iskustva s novinarima. Istakao je da kod njega u kafi u nije mogu e dobijati pi e na veresiju. Da bi se poslovalo sa Crnogorcima, rekao mi je, potrebno je dobro poznavati psihologiju tog naroda. One malobrojne goste kojima dopušta da pla aju na odloženo nikada ne podse a na injenicu da mu duguju, nego pušta da ih njihov ose aj asti izjeda i natera da plate. Ponosi se injenicom da su Lov en ani najja i ljudi u regionu, i da niko iz drugih sela ne sme da do e u njihovo selo i pravi probleme. Kako mi je rekao, Lov enac je uvek bio pošte en reketiranja, zato što niko nije bio siguran da li iza svega stoji crnogorska mafija. Naglasio mi je da niko ne sme da gleda tu u devojku ili ženu, i indirektno i suptilno napomenuo da bih mogao imati probleme ukoliko budem poželeo da intervjuišem žene. Nije želeo da se identifikuje sa svim pripadnicima crnogorske zajednice u istoj meri, budu i da, po njemu, pripadnici pojedinih plemena ili bratstava stoje u hijerarhijskom odnosu jedni prema drugima. Ose ao je za potrebno da mi objasni kako on i predsednik crnogorske partije nisu iz istog plemena, kako to neki vole da kažu. Predsednik partije je iz Malih Cuca, koji su, po mom ispitaniku, sumnjivog (vlaškog ili romskog) porekla, dok je on iz Veljih Cuca, koji su pravi Crnogorci. Odmah je pokušao da mi objasni lokalne odnose i kontekste. Objasnio mi je da su Lov en ani iz Stare Crne Gore (okolina Cetinja), i da su druga iji (po njemu bolji) od Feketi ana, koji su iz primorskih delova Crne Gore; on ih pežorativno naziva Lacmanima (Latinima) i, u skladu sa herojskom etikom, nema naro ito visoko mišljenje o njima. Za razliku od drugih Crnogoraca iz okoline, jako zazire od Ma ara, za koje smatra da su dobro organizovani, lukavi, i da neprekidno rade na politi kom, ekonomskom i kulturnom unaza ivanju i istrebljivanju Crnogoraca, kojih je znatno manje u regionu. Svoj put traganja za sopstvenom identitetskom formulom zapo eo je kao srpski dobrovoljac u paravojsci Vuka Draškovi a tokom ratova devedesetih go-,... 7.. 2 (2012)
552 SAŠA NEDELJKOVI dina XX veka, odnosno, kao pristalica radikalnije varijante koja se borila protiv komunizma, a za srpski nacionalizam. Smatrao je to tada okvirom koji može da mu osigura pravilnu orijentaciju, i vrsto i ispravno identitetsko i politi ko uporište. Zatim je uvideo da nacionalizam, pogotovo srpski, nije ideološki okvir koji može jednom Crnogorcu da omogu i pravilno razumevanje sebe i svoje zajednice, kao i da ne omogu ava li ni prosperitet i politi ku karijeru. Okrenuo se u tom periodu gra anskoj opciji, i to struji koja jako naginje vojvo anskom autonomaštvu: postao je lan Lige socijal-demokrata Vojvodine, na ijem je elu bio Nenad anak. Koriste i injenicu da je iz mešovitog braka (otac Crnogorac a majka Ma arica), pokušao je da prona e mesto u društvu za sebe i svoju manjinsku zajednicu kroz demokratsku i gra ansku inicijativu. Razo aravši se u ljude koji naginju toj opciji, i uvidevši da se za crnogorske interese ne e mo i izboriti ni u takvom okruženju, iako je mogao ste i neke beneficije za sebe li no, opredelio se za sve ja i i glasniji pokret Crnogoraca u Srbiji. Taj pokret je isticao nezavisnost i politi ki integritet Crnogoraca, i radio na nacionalnoj emancipaciji. Taj pokret, me utim, nije imao širu podršku Crnogoraca iz srpskih gradova, i ostao je lokalnog zna aja. Istovremeno je moj ispitanik izgubio poverenje u rukovodioce tog pokreta, i ponovo ostao na identitetskoj vetrometini. Jedinu jaku uporišnu ta ku pronašao je u pravoslavlju, i to onom koji zagovara Srpska pravoslavna crkva. Ne mogavši da u etni kom smislu prona e bilo šta izvesno u crnogorskoj istoriji, on se okrenuo izvesnijim slojevima religijskog aspekta crnogorskog identiteta. Postao je vatren zagovornik isto ne verzije hriš anstva, pokušavaju i mladima iz sela da usadi ljubav prema ovoj, po njemu, izvornoj i najispravnijoj hriš anskoj crkvi. 6 CPC smatra politi kom tvorevinom koja u sebi nema nikakve duhovnosti. Zato, budu i da slika ikone, svoje radove ne e da proda predstavnicima ili lanovima CPC; smatra da oni toga nisu dostojni. Boli ga to što, osim za velike verske praznike, Crnogorci iz Lov enca gotovo i da ne idu u crkvu; malobrojni bosanski doseljenici su mnogo redovniji u crkvi nego Crnogorci. Latinske slojeve crnogorske kulture, koje on uo ava, pokušava da potisne, smatraju i to ne im negativnim, odnosno, latinska kul- 6 I ja sam, kao i mnogi drugi, došao u sukob sa njim zbog njegovog isklju ivog religioznog stava. Nakon njegovog upornog i agresivnog pokušaja da me ubedi kako je hriš anstvo jedina ispravna religija, ja sam pokušao da mu ukažem na izvesne kulturne aspekte religioznosti, odnosno da branim stav da je budizam primeren isto njacima 4. veka pre nove ere, i da je to za njih jednako efikasan put ka Bogu, kao i hriš anstvo za nas danas. On je meni pokušao da objasni da budizam nema razvijenu teologiju kao hriš anstvo, i da stoga nema osloboditeljski karakter. Atmosfera je postala napeta, i mi smo prekinuli razgovor. Pre razgovora sa njim upozoravali su me da je pola sata razgovora sa njim sasvim dovoljno, i da je sve preko toga "na vlastitu odgovornost". U selu mnogi smatraju da je zastranio. Naro ito je negativan prema katoli anstvu, iako mu je majka Ma arica katoli ke veroispovesti. Tako e, vrlo je kriti an prema konceptu ekumenizma iza koga, po njemu, stoji me unarodna zavera. Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 2 (2012)
ŽIVOTNA PRI A CRNOGORCA IZ LOV ENCA 553 tura po njemu nije prihvatljiv kulturni model za pravoslavce. 7 Njegov kafi predstavlja danas jedno od kulturno-zabavnih centara sela, kao i jedno od žarišta kulturnog osveš ivanja i identifikacijskog modelovanja Crnogoraca u Lov encu, u kome se uglavnom okupljaju mladi; u njemu nema crnogorskih simbola, i u njemu se povremeno okupljaju i predstavnici ostalih politi kih opcija. Vlasnik je posebno ponosan na to što u njegovom kafi u nema incidenata. Drugo žarište ini kafana "Cetinje", koja se nalazi u centru sela, u kojoj se okupljaju stari Lov- en ani piju i kafu dok ih sa zidova gledaju istorijske li nosti Crne Gore. Ovde prakti no nema nekog naro ito artikulisanog programa ili cilja; re je o mestu okupljanja na kome se na razne na ine neguje se anje na zavi aj i period doseljavanja, i u kome se bez prevelikog žara razgovara o aktuelnim temama i problemima. Tre e žarište predstavlja klub "Krstaš" koji se nalazi prekoputa kafane "Cetinje"; to je istovremeno i sedište nacionalnog udruženja s istim nazivom, koje je prepuno nacionalnih simbola (zastave, portreti). Ovo žarište, po re ima mojih doma ina, ima najmanje pristalica i najslabije je pose eno, iako je politi ki najartikulisanije. Tokom mog boravka u selu klub je bio zatvoren te ga nisam mogao prou iti. Moj ispitanik, vlasnik kafi a, ima zanimljivu vojni ku biografiju koja nam pruža obilje materijala za prou avanje identiteta. Tokom devedesetih godina moj ispitanik bio je više puta mobilisan i slat u rat u Hrvatsku. Sada shvata da su ga esto mobilisali zato što je bio aktivan u stranci "Srpski pokret obnove" Vuka Draškovi a, koja je tokom devedestih godina predstavljala najja u opozicionu stranku. Pristalice ove partije bile su kažnjavane od strane režima na razne na ine. Osim prebijanja po mitinzima, režim Slobodana Miloševi a je ove opozicionare, tako bar govore glasine, smišljeno slao u rat. To je imalo dvostruku funkciju; budu i da je stranka Vuka Draškovi a u to vreme bila nacionalisti ka, verovalo se da e njegove pristalice biti dobri i ube eni borci za srpsku stvar, ime bi se pomoglo ostvarivanju plana koji je imao i sam režim: oslobo enje srpskih zemalja, odnosno, osvajanje novih teritorija. S druge strane, ukoliko bi se pokazalo da pristalice Vuka Draškovi a nisu dobri ratnici, i ukoliko bi zbog toga mnogo njih poginulo, režim bi opet bio na dobitku: opasnih opozicionara bi bilo manje. Kafedžija iz Lov enca je bio svedok doga aja kada su on i njegovi drugovi bili poslati u bitku bez oružja i plana, zbog ega je dosta ljudi iz njegove jedinice poginulo; svi su, naravno, bili sledbenici politike Vuka Draškovi a. Umorivši se od tolikog jalovog ratovanja, on odlu- uje da se zakonski zaštiti od dalje mobilizacije. Odjavio je svoje boravište u Lov encu, i prijavio se na novoj adresi u Crnoj Gori; postaje, prakti no, gra- anin Crne Gore, i podložan crnogorskoj vojnoj službi. U tom periodu mnogo 7 Etni ka osnova stanovništva Crne Gore je složena, ali preovla uje uverenje da su dva sloja dominantna: preslovenski sloj koji je romanizovan, i slovenski sloj. Ovaj prvi sloj moj sagovornik ozna ava pojmom "latinski".,... 7.. 2 (2012)
554 SAŠA NEDELJKOVI ljudi u Srbiji je menjalo svoju adresu, prijavljivalo se na jednoj adresi a živelo na drugoj, kako ih ljudi koji vrše mobilizaciju ne bi mogli na i. Kafedžija je ostao da živi u Lov encu, ali je zvani no njegova adresa bila u Crnoj Gori, što mu je omogu avalo da situacijski upotrebljava svoja razli ita mesta prebivališta. Budu i da su Crna Gora i Srbija tada još uvek inile jednu državu, Saveznu Republiku Jugoslaviju, on je prakti no ostao u istoj vojsci, ali je njegov teritorijalni razmeštaj sada obezbe ivao mogu nost izbegavanja moblizacije, odnosno druga iju dinamiku vojnog angažovanja. Me utim, kada je došao rat izme u NATO-a i SR Jugoslavije 1999. godine, njega su po inerciji pozvali u njegovu staru vojnu jedinicu koja se nalazila na teritoriji Srbije. Rešen da ne ide u rat, došao je u mobilizacioni centar da im kaže da on više ne pripada toj jedinici, i da je njegova baza sada u Crnoj Gori. Poznaju i crnogorski mentalitet, i žele i da ga isprovociraju, starešine su mu pred svima rekle: "Nismo znali da su Crnogorci kukavice". On je pobesneo, napao oficira, uzeo pušku i priklju io se vojnoj jedinici u Srbiji, iako nije morao; bila je, me utim, povre ena njegova ast. Iako bez ikakvog ina, izborio se, snagom svoje li nosti, za to da grupa mobilizovanih momaka iz Lov enca i okoline predstavlja posebnu celinu, da se sami organizuju; na svaku komandu koja im se nije svi ala oni su pretpostavljenima pretili da e se okrenuti i vratiti ku i. Iako u njegovoj pri i verovatno ima preterivanja, nije nemogu e da se sve tako i zbilo. Crnogorci u Lov encu, ak i danas, esto imaju veoma jak karakter i ne prihvataju institucionalne okvire, dok veoma drže do li nog junaštva i asti. Osim toga, vojska Jugoslavije je u to vreme ve bila organizacijski na eta, bez jasnog plana, ideološke orijentacije, bez prevelikog autoriteta; država nije funkcionisala na efikasan na in, i vladala je velika konfuzija koja je omogu avala samovoljno ponašanje koje je naš ispitanik naveo. Ovde se, me utim, njegov složeni identifikacijski proces ne završava. Naime, nekako u to vreme dolazi do serije oružanih incidenata izme u dve opcije u Crnoj Gori: autohtone i prosrpske. Jednu je vodio Milo ukanovi, premijer Crne Gore, koji je imao podršku policije Crne Gore, kao i stanovništva primorja i centralnih delova Crne Gore. Drugu je vodio Momir Bulatovi, predsednik republike, koji je imao podršku federalne vojske i stanovništva pretežno severnih delova Crne Gore. Kako je moj ispitanik u to vreme bio mobilisan, ta nije, nosio je uniformu vojske Jugoslavije, uplašio se da bi neko nekad mogao da otkrije podatak da je on u trenutku sukoba izme u onih koji su za slobodnu i nezavisnu Crnu Goru, i onih koji su za jedinstvo sa Srbijom, bio u uniformi vojske koja predstavlja okupatora, iako fakti ki nekoliko stotina kilometara udaljen od mesta incidenta. Tada je bio spreman da ostavi oružje i napusti vojsku Jugoslavije, objašnjavaju i starešinama da je to za njega moralni i nacionalni in. Iz ove njegove pri e vidimo sa koliko razli itih modela je naš junak morao da kalkuliše, i kako je proces identifikacije Crnogoraca u Srbiji bio više nego dinami an i složen; u razli itim periodima jedan obrazac Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 7. Is. 2 (2012)
ŽIVOTNA PRI A CRNOGORCA IZ LOV ENCA 555 ima druga ija, ak suprotna zna enja. Tako e, zna enje jednog obrasca ne mora biti isto u razli itim diskursima; jedno zna enje ima u politi kom, a drugo u kulturnom diskursu. Analiza Prvi zadatak koji sam sebi u ovom ogledu postavio bio je da proverim upotrebljivost i funkcionalnost biografskog metoda u prou avanju Crnogoraca u Srbiji. Može se re i da, iako je ovaj metod dao dosta vrednu gra u, njega u konkretnoj zajednici nije uvek lako i korisno upotrebljavati. Naime, ukoliko tragamo za paradigmati nim ili reprezentativnim primerom procesa identifikacije crnogorske zajednice u Srbiji možemo se susresti s brojnim teško ama. Ve ina pripadnika crnogorske zajednice koji žive u gradovima je nezainteresovana ili ne poseduje sve elemente "totalnog modela" 8 crnogorskog identiteta, dok su pripadnici ove zajednice koji žive u selima prili no jasno politi ki i kulturno opredeljeni, i naginju asimilaciji ili bar prihvatanju srpskog modela u nekim bitnim stavkama (vidi Nedeljkovi 2008, 2009/a, 2009/b, 2010). Lov- enac je u tom smislu poseban, jer se u njemu dešavaju veoma raznovrsni i složeni identifikacijski procesi; ve ina, ipak, na ovaj ili onaj na in, zagovara autohtonu teoriju i bori se za kulturnu i politi ku emancipaciju crnogorske nacije. To zna i da bi pronalaženje osobe ija e pri a biti paradigmati na moglo da se ostvari pre svega u Lov encu. Ispostavilo se, me utim, da ak ni u samom Lov encu nije bilo lako na i takav primer, i ja sam naišao na jedan nakon nekoliko bezuspešnih pokušaja. Životnu pri u mog ispitanika mogu e je analizirati na nekoliko na ina. Odmah se uo ava da je etni ki/nacionalni diskurs najfunkcionalniji kao teorijski klju ili analiti ko sredstvo. Jedan od na ina da se pri a analizira jeste da se izdvoje glavni tokovi ili teme njegove životne pri e, i da se one razmatraju na liniji mesto porekla mesto doseljavanja, odnosno lokalna zajednica globalna zajednica. On se, kao prvo, bavi problemima crnogorske zajednice na lokalnom ili regionalnom nivou. U sklopu te teme ili oblasti, on pokre e nekoliko razli itih podtema. Prva podtema je etno-psihologija Crnogoraca u Lov encu. On pokazuje da njegovo uspešno poslovanje proisti e iz njegovog poznavanja te problematike, i odabira ispravne strategije za rešavanje problemati nih situacija (veresija i pasivni oblik pritiska). Zahvaljuju i poznavanju i razumevanju psihologije svog naroda, ostvaruje odre ene beneficije. Osim znanja o osobinama svojih sunarodnika koje može kapitalizovati, poseduje i znanja o njima koje ne može iskoristiti, zbog ega, na izvestan na in pati on nije u stanju da promeni mnoge, po njemu, negativne stvari kod pripadnika svoje zajednice (otu enost 8 Ti elementi su nabrojani u uvodnom delu ogleda.,... 7.. 2 (2012)