БАНКАРСКИ СЕКТОР У СРБИЈИ

СЕКТОР ЗА КОНТРОЛУ ПОСЛОВАЊА БАНАКА БАНКАРСКИ СЕКТОР У СРБИЈИ Извештај за I тромесечје 2014. године 1

2

Садржај 1. ОСНОВНИ ПОДАЦИ О БАНКАРСКОМ СЕКТОРУ СРБИЈЕ... 7 1.1. ОДАБРАНИ ПАРАМЕТРИ БАНКАРСКОГ СЕКТОРА СРБИЈЕ... 7 1.2. КОНЦЕНТРАЦИЈА И КОНКУРЕНЦИЈА... 8 2. ПРОФИТАБИЛНОСТ... 10 2.1. ПОКАЗАТЕЉИ ПРОФИТАБИЛНОСТИ... 10 2.2. СТРУКТУРА РЕЗУЛТАТА... 12 2.3. ОПЕРАТИВНИ ДОБИТАК... 13 2.4. ОПЕРАТИВНИ РАСХОДИ... 14 3. АКТИВА БАНКАРСКОГ СЕКТОРА... 15 3.1. НИВО И СТРУКТУРА... 15 3.2. КЛАСИФИКОВАНА АКТИВА... 17 3.3. КРЕДИТИ... 18 4. ПАСИВА БАНКАРСКОГ СЕКТОРА... 26 4.1. НИВО И СТРУКТУРА... 26 4.2. ДЕПОЗИТИ... 27 4.3. УЗЕТИ КРЕДИТИ... 29 4.4. ОДНОСИ СА ИНОСТРАНСТВОМ... 29 4.5. СУБОРДИНИРАНЕ ОБАВЕЗЕ... 31 5. ВАНБИЛАНСНЕ СТАВКЕ... 32 6. ЛИКВИДНОСТ... 34 7. АДЕКВАТНОСТ КАПИТАЛА... 35 8. ДЕВИЗНИ РИЗИК... 37 9. РЕГУЛАТОРНЕ АКТИВНОСТИ НАРОДНЕ БАНКЕ СРБИЈЕ... 38 3

4

Списак скраћеница и појмова IFRS Leverage млн млрд NPL International financial reporting standards Међународни рачуноводствени стандарди однос просечне активе и просечног билансног капитала у посматраном периоду милион милијарда non performing loans проблематични кредити Т1 прво тромесечје у години период 01.01. 31.03. Т4 четврто тромесечје у години период 01.10. 31.12. 5

6

1. ОСНОВНИ ПОДАЦИ О БАНКАРСКОМ СЕКТОРУ СРБИЈЕ 1.1. Одабрани параметри банкарског сектора Србије 1 На крају Т1 2014. године банкарски сектор Србије је пословао са 29 банака једна мање него на крају 2013. године2. Закључно са 31.03.2014. године банкарски сектор Србије је пословао са 1.895 организационих целина (централе, пословне јединице, филијале, експозитуре и шалтери) и 25.706 запослених. Укупна нето актива банкарског сектора на крају Т1 2014. године износила је 2.824, а укупан капитал сектора 604 млрд динара. Табела 1.1.1. Преглед одабраних параметара банкарског сектора Србије Број банака Актива млрд Учешће Капитал млрд Учешће Мрежа Бр. посл. јединица* Учешће Запослени Бр. зап. Учешће Банке у власништву домаћих лица 8 715 25.3 148 24.5 566 29.9 6,529 25.4 Државне 6 551 19.5 91 15.1 497 26.2 5,819 22.6 Приватне 2 164 5.8 57 9.4 69 3.6 710 2.8 Банке у власништву страних лица 21 2,109 74.7 456 75.5 1,329 70.1 19,177 74.6 Италија 2 694 24.6 153 25.3 271 14.3 4,105 16.0 Аустрија 3 427 15.1 101 16.7 207 10.9 3,466 13.5 Грчка 4 401 14.2 93 15.4 351 18.5 5,144 20.0 Француска 3 290 10.3 46 7.6 217 11.5 2,604 10.1 Остали 9 297 10.5 63 10.4 283 14.9 3,858 15.0 Укупно банкарски сектор 29 2,824 100 604 100 1,895 100 25,706 100 * пословне јединице обухватају све облике делова пословне мреже: централе, филијале, експозитуре, шалтери и друге пословне јединице. 1 Сви подаци у Извештају дати су на основу финансијских извештаја које су банке дужне да достављају Народној банци Србије, а које нису ревидирали екстерни ревизори, нити je њихова исправност била предмет непосредне контроле Народне банке Србије. 2 Народна банка Србије је 31. јануара 2014. године одузела дозволу за рад Универзал банци а.д. Београд. 7

Током Т1 2014. године није дошло до значајнијих промена у структури учешћа у основним параметрима банкарског сектора Србије према критеријуму порекла власништва банака, осим смањења учешћа банака у власништву домаћих приватних лица по свим посматраним категоријама. Број организационих јединица мањи је за 94, док је број запослених смањен за 674 лица пре свега под утицајем одузимања дозволе за рад Универзал банци Београду у јануару. Доминантан удео у активи и капиталу банкарског сектора и даље имају банке са страним власништвом и то у највећој мери банке пореклом из Италије (са благим повећањем тржишног учешћа), Аустрије и Грчке, док банке у домаћем власништву (пре свега услед доприноса државних банака) имају нешто распрострањенију организациону мрежу као и релативно већи број запослених (у односу на удео у активи и капиталу банкарског сектора Србије). 1.2. Концентрација и конкуренција Банкарски сектор Србије остаје квалитетно сегментиран у свим кључним категоријама, тј. посматрањем вредности Херфиндал-Хиршмановог3 индекса очигледно је одсуство концентрације активности банака имајући у виду да су све вредности испод нивоа од 1.000. Најизраженија тенденција ка вишим нивоима концентрације је видљива у категоријама депозита становништва (присутно из тромесечја у тромесечје) и прихода од накнада. Највећи ниво фрагментације је традиционално код кредита становништву и прихода од камата (до Т3 2013 HHI је био испод 700). Табела 1.2.1. Показатељи концентрације и конкуренције Првих 5 банака Првих 10 банака Учешће () HHI* Актива 52.9 75.7 775 Кредити (укупни) 54.0 75.8 769 Кредити становништву 49.1 76.2 716 Кредити привредним друштвима 57.2 77.5 811 Депозити (укупни) 51.9 77.3 819 Депозити становништва 54.9 79.0 884 Приходи (укупни) 51.2 75.0 792 Приходи од камата 50.9 74.7 733 Приходи од накнада 57.0 79.3 854 *Херфиндал-Хиршман индекс концентрације. Десет највећих банака по висини билансне суме, кредита и депозита, учествују са 75,7, 75,8 и 77,3 у укупној билансној суми, кредитима и депозитима банкарског сектора Србије. Највећа банка у Србији је као и током претходног тромесечја Banca Intesa A.D. Beograd која 3 Херфиндал Хиршманов индекс концентрације се израчунава као сума квадрираних учешћа појединачних банака у укупној категорији која се посматра (актива, кредити, депозити итд.). Вредност показатеља до 1.000 указује на одсуство концентрације у сектору, вредност између 1.000 и 1.800 на постојање умерене концентрације, а вредност изнад 1.800 на постојање изражене концентрације. 8

чини 15,8 билансне активе банкарског сектора Србије и учествује у укупним кредитима и депозитима са 14,9 и 16,1, респективно. Табела 1.2.2. Ранг листа десет највећих банака према критеријуму билансне активе 31. 03. 2013. 31. 12. 2013. 31. 03. 2014. Млрд. Ранг Млрд. Ранг Млрд. Ранг Г Т Banca Intesa A.D.- Beograd 415 14.5 1 427 15.0 1 446 15.8 1 Komercijalna banka A.D.- Beograd 337 11.8 2 364 12.8 2 374 13.2 2 Unicredit Bank Srbija A.D.- Beograd 231 8.1 3 252 8.8 3 248 8.8 3 Societe Generale banka Srbija A.D.- Beograd 197 6.9 4 221 7.8 4 215 7.6 4 Raiffeisen Banka A.D.- Beograd 194 6.8 5 205 7.2 5 212 7.5 5 Eurobank A.D.- Beograd 171 6.0 6 158 5.5 6 154 5.5 6 Agroindustrijska komercijalna banka "AIK banka" A.D.- Niš 158 5.5 8 152 5.3 7 150 5.3 7 Hypo Alpe-Adria-Bank A.D.- Beograd 162 5.7 7 125 4.4 8 119 4.2 8 Банка Поштанска штедионица А.Д.- Београд 74 2.6 13 100 3.5 10 111 3.9 9 Vojvođanska banka A.D.- Novi Sad 108 3.8 9 109 3.8 9 109 3.9 10 У Т4 2013. године Банка Поштанска штедионица А.Д. Београд је ушла на листу десет највећих банака у Србији (повећање билансне суме услед преноса обавеза Привредне банке А.Д. Београд), да би на крају Т1 2014 додатно напредовала за једно место (са десетог на девето) услед добијања државних хартија од вредности (као подршка исплати депозита Универзал банке А.Д. Београд. Са друге стране Војвођанска банка А.Д. Београд је у Т1 2014. године прешла са десетог на девето место. 9

2. ПРОФИТАБИЛНОСТ 2.1. Показатељи профитабилности На крају Т1 2014. године профитабилност банкарског сектора се побољшала, посматрано у односу на крај 2013. године. Међутим, у поређењу са истим тромесечјем претходне године, присутан је тренд погоршања, тако да је у Т1 2014. године остварен добитак у висини од 74,5 добитка оствареног у Т1 2013. године. Графикон 2.1.1. Резултат пре опорезивања у млрд 15 10 5 6,94 9,60 9,44 10,84 8,09 0-5 3.2010. 3.2011. 3.2012. 3.2013. 3.2014. Добитак Губитак Нето резултат На крају Т1 2014. године 19 банака је пословало са добитком у укупном износу од 9,3 млрд динара, док је 10 банака пословало са губитком у укупном износу од 1,2 млрд, чиме је кумулативни резултат на нивоу банкарског сектора био добитак од 8,1 млрд динара. Четири банке (из групе првих пет банака по висини билансне суме) имају доминантно учешће у добити банкарског сектора (преко 72 укупног добитка банкарског сектора), док четири банке из групе банака средње величине највише доприносе губицима (сса 84). 10

Графикон 2.1.2. Показатељи профитабилности банкарског сектора у 10 8 67,12 64,04 65,33 66,18 63,45 80 60 6 40 4 2 6,05 7,60 7,00 7,25 5,42 20 0 1,26 1,54 1,42 1,51 1,15 3.2010. 3.2011. 3.2012 3.2013 3.2014. 0 ROA ROE Cost to income (десна скала) У ранг листи топ 5 банка са највећом добити, као и током претходних периода доминантно учествују највеће банке у Србији (свих 5 банака припадају peer14 групи). Највеће губитке у банкарском сектору Србије закључно са првим тромесечјем остварују банке са релативном малим тржишним учешћем (испод 2 према критеријуму билансне суме). Табела 2.1.1. Преглед банака са највећим добитком и губитком у мил. 31.03.2014. Банке са највећим нето добитком Banca Intesa A.D.- Beograd 2,004 Raiffeisen Banka A.D.- Beograd 1,902 Unicredit Bank Srbija A.D.- Beograd 1,619 Komercijalna banka A.D.- Beograd 1,207 Eurobank A.D.- Beograd 573 Банке са највећим нето губитком NLB banka A.D.- Beograd -370 Srpska banka A.D.- Beograd -246 Piraeus Bank A.D.- Beograd -243 Marfin Bank A.D.- Beograd -182 KBC banka A.D.Beograd -71 4 Банке са учешћем преко 5 у билансној суми банкарског сектора 11

2.2. Структура резултата Повећање нето кредитних губитака5 од 3,2 млрд динара дало је кључни допринос паду добити банкарског сектора Србије, који је на крају марта 2014. године пословао са добитком од 8,1 млрд динара. Нето приходи од камата и даље имају тренд раста и већи су у односу на исти период претходне године за 0,7 млрд динара, док су нето приходи од накнада мањи за 0,2 млрд. Графикон 2.2.1. Структура резултата у млн 12.000 8.000 4.000 0 Резултат март 2013. Камате нето Накнаде нето Остали приходи нето Оперативни расходи нето Кредитни губици нето Ефекат курса нето Резултат март 2014. Иако је изражен пад профитабилности банкарског сектора, неопходно је истаћи да су промене појединих категорија прихода и расхода изузетно концентрисане. Повећање нето кредитних губитака превасходно је резултат раста расхода по основу индиректних отписа пласмана и резервисања коју су на крају Т1 2014. године већи за 2,4 млрд динара у односу на исти период претходне године. У наведеном периоду раст расхода по основу индиректних отписа забележен је код 14 банака, од чега се чак 60,96 односи на само три банке. Табела 2.2.1. Промене кључних елемената профитабилности банака Камате нето Кредитни губици у млн Резултат Накнаде нето Ефекат курса 31.03.2013. 10,845 29,175 8,407 5,256 2,936 31.03.2014. 8,086 29,889 8,251 8,580 2,498-25.4 2.4-1.9 63.2-14.9 Промена 5 Нето кредитни губици представљају збир прихода од укидања индиректних отписа пласмана и резервисања и прихода по основу наплаћених отписаних потраживања умањених за расходе индиректних отписа пласмана и резервисања и расхода по основу отписа ненаплативих потраживања. 12

2.3. Оперативни добитак 6 Оперативни добитак је непромењен на крају Т1 2014. године у односу на исти период 2013. године и износи 41.126 млн динара (Т1 2013: 41.176 млн динара). Нето приходи од камата су већи за 2,4 и истовремено имају већи удео у укупном оперативном добитку (72,7) него у истом периоду претходне године (70,9). Што се тиче осталих значајних ставки оперативног добитка, мањи нето приходи су најизраженији у категоријама нето ефекта курса 7 (мањи за 15,0) и нето прихода по основу накнада и провизија (мањи за 1,8),који представљају ставке оперативног добитка са учешћем од 6,1 и 20,1, респективно (Т1 2013: 7,1 и 20,4, респективно). Како су у посматраном периоду од Т1 2013 до Т1 2014. године три банке изгубиле дозволу за рад, када се искључи утицај те три банке, оперативни добитак банкарског сектора у наведеном периоду је забележио пораст од 2,7 и у оквиру њега нето приходи по основу накнада и провизија су такође забележили пораст, док је нето ефекат курса мањи за 8,6, уместо за 15 колико би износило његово смањење без искључења утицаја три банке којима су одузете дозволе за рад. Графикон 2.3.1. Структура оперативног добитка у млрд 50 40 30 37,01 8,8 20,3 39,44 41,92 41,18 41,13 5,1 8,3 7,1 6,1 20,7 20,4 20,4 20,1 20 10 69,5 73,6 69,5 70,9 72,7 0 3.2010. 3.2011. 3.2012. 3.2013. 3.2014. Нето камате Нето добитак по основу хартија од вредности Нето ефекат курса Нето накнаде Oстали приходи 6 За потребе овог извештаја, под појмом оперативни добитак подразумева се збир нето прихода од камата, накнада и провизија по основу хартија од вредности, курсних разлика и промене вредности обавеза и потраживања, као и осталих прихода (дивиденде и учешћа и оперативни приходи). 7 Нето ефекат курсних разлика и промене вредности имовине и обавеза 13

2.4. Оперативни расходи Оперативни расходи 8 банкарског сектора Србије су смањени за 2,4 у односу на исти период 2013. године. Трошкови зарада су се смањили за 6,1, што се у значајној мери може приписати чињеници да у посматраном периоду банкарски сектор Србије послује са три банке мање него у истом периоду 2013. године (Развојна банка Војводине, Привредна банка Београд и Универзал банка). Ипак и по искључењу ефекта ове три банке, трошкови зарада су забележили смањење за 1,9, у Т1 2014. године у односу на исто тромесечје претходне године, јер је неколико банака имало значајно смањење броја запослених. Међутим, укупни оперативни расходи би били већи за 1,9 у односу на исти период претходне године, по искључењу ефекта наведене три банке, првенствено услед пораста који би у том случају забележили нематеријални трошкови (19,4). Графикон 2.4.1. Структура оперативних расхода у млрд 30 22,4 24,0 24,9 25,1 24,5 20 56,6 57,5 57,2 57,5 59,1 10 43,4 42,5 42,8 42,5 40,9 0 03.2010. 03.2011. 03.2012. 03.2013. 3.2014. Трошкови зарада Остали оперативни расходи 8 Трошкови зарада, накнада зарада и остали лични расходи, расходи оперативног пословања (материјала, производних услуга, амортизације, пореза и доприноса) и остали расходи (од продаје, расходовања, мањкови, штете) 14

3. АКТИВА БАНКАРСКОГ СЕКТОРА 3.1. Ниво и структура Нето актива банкарског сектора Србије је током Т1 2014. године смањена за 22,5 млрд динара, односно 0,8, и на крају марта је износила је 2.824 млрд динара, већим делом услед ефеката одузимања дозволе за рад Универзал банци А.Д. Београд. Графикон 3.1.1. Укупна актива банкарског сектора у млрд. 3.500 3.000 2.500 2.000 1.500 2.237 2.534 2.453 2.650 2.704 2.880 2.855 2.846 2.824 1.000 500 0 2010 2011 2012 2013 2014 март децембар Смањење активе банкарског сектора последица је пада већине кључних категорија активе, при чему је изражен раст само код категорије хартија од вредности код којих је дошло до повећања од 45,4 млрд динара. Пад кредитне активности је и даље приметан у банкарском сектору, с тим што је смањење датих кредита и депозита, као и укупног нивоа активе у значајној мери под утицајем одузимања дозволе за рад Универзал банци. Наведена банка је на крају 2013. године пословала са укупном нето активом од 28,7 млрд динара, док је смањење укупне активе банкарског сектора у Т1 2014. године износило 22,5 млрд динара. Такође, Универзал банка је на крају 2013. године имала 16,2 млрд динара датих кредита и депозита, док је смањење укупних датих кредита и депозита банкарског сектора у Т1 2014. године износило 29,0 млрд динара. 15

Табела 3.1.1. Промене кључних позиција активе банкарског сектора Промена у односу на претходне периоде Износ Номиналнa Релативнa (у милионима динара) 31.03.2014. 31.12.2013. 31.03.2013. 31.12.2013 31.03.2013. Готовина и готовински еквиваленти 246,365-22,298 +15,551-8.3 +6.7 Опозиви кредити и депозити 382,614-23,937-49,197-5.9-11.4 Дати кредити и депозити 1,588,628-29,041-110,321-1.8-6.5 Хартије од вредности 379,389 45,367 +110,087 +13.6 +40.9 Основна средства 66,152-3,080-5,680-4.5-7.9 Укупна актива 2,823,758-22,466-31,432-0.8-1.1 Услед наведеног смањења износа датих кредита и депозита9 банкарског сектора од 29,0 млрд динара, ова категорија на крају године има нешто мањи удео у укупној активи (56,3) у односу на крај Т4 2013. године (56,8). Удео хартија од вредности је 13,8 (за 1,7 п.п. више него на крају Т4 2013. године), док код осталих категорија активе није дошло до значајнијих промена, како у номиналном износу, тако и у смислу учешћа у укупној активи. Графикон 3.1.2. Структура активе банкарског сектора 31. март 2014 Основна средства, 66 млрд., 2 Остала актива; 151 млрд.; 5 Готовина и готовински еквиваленти, 246 млрд., 9 ХоВ, удели и учешћа, 379 млрд., 13 Опозиви депозити и кредити, 383 млрд., 14 Дати кредити и депозити, 1589 млрд., 56 Девизна и девизно индексирана имовина10 и даље представља доминантан део активе банкарског сектора Србије и на крају Т1 2014. године је са учешћем од 62,3, док 37,7 отпада на динарску имовину банака. У девизном знаку најзаступљенија валута је евро са учешћем од 88,2, док је 6,5 удео имовине у швајцарским францима и 3,1 у доларима. 9 Одузимање дозволе за рад Привредној банци а.д. Београд, дало је кључни допринос паду категорија датих кредита и депозита. 10 Валутна и рочна структура активе представљена је као удео у бруто активи банкарског сектора. 16

Најликвиднији облици активе, коју чине средства по виђењу и са рочношћу до 14 дана, чине 44,3 укупне активе банкарског сектора, док преостала краткорочна имовина (имовина рочности до годину дана) узима удео од 15,0. Дугорочни елементи активе банака (чија је рочност преко годину дана) имају удео од 40,7 укупне активе. 3.2. Класификована актива Износ класификоване активе банкарског сектора Србије је на крају Т1 2014. године за 32,7 млрд мањи него на крају Т4 претходне године и износи 2.534,9 млрд динара. До значајнијег умањења ризичне активе дошло је у категоријама Б и В (42,6 и 33,8 млрд динара), а до повећања у категоријама А и Д (29,4 и 18,6 млрд динара), док је категорија Г остала релативно непромењена у односу на крај 2013. године. Доминантан удео класификоване активе чине дати кредити, већином индексирани у страној валути. Увидом у учешће појединачних категорија класификације очигледно је да није дошло до значајнијих измена квалитета кредитног портфолија банака у Србији. Графикон 3.2.1. Укупна класификована актива У млрд 3.000 2.500 2.000 1.500 2.304 12 7 12 24 2.494 15 6 10 23 2.672 15 5 9 22 2.568 2.535 16 17 5 5 9 8 19 18 1.000 500 45 47 50 51 53 0 12,2010 12,2011 12,2012 12,2013 3,2014 А Б В Г Д Смањењу укупне класификоване активе банака у највећој мери допринело је смањење билансних ставки које се класификују (24,3 млрд динара) и то превасходно као резултат смањења основице по основу дугорочних кредита (47,8 млрд динара) и остале билансне активе која се класификује (10,9 млрд динара), док је већина осталих категорија забележила повећање. Класификована актива по основу ванбилансних позиција у истом периоду смањена је за 8,4 млрд динара. Допринос смањењу основице по ванбилансним позицијама дали су смањење класификоване активе по основу плативих гаранција (2,7 млрд динара) и неискоришћених преузетих обавеза (5,8 млрд динара). 17

И поред пада укупне ризичне активе која се класификује, у Т1 2014. године дошло је до повећања обрачунате резерве за процењене губитке, и то у износу од 10,6 млрд динара, тако да на крају Т1 2014. године она износи 476,7 млрд динара, већином услед повећања обрачунате резерве за билансне изложености од 11,3 млрд динара. 3.3. Кредити 11 Нето кредити банкарског сектора Србије су током Т1 2014. године смањени за 49,6 млрд динара, односно за 2,9, и на крају Т1 2014. године износе 1.636,4 млрд динара. Највећи допринос паду укупних кредита у Т1 дале су две категорије, и то кредити привредним друштвима и сектору финансија и осигурања, и то за 44,7 и 22,6 млрд респективно, док је до значајнијег повећања дошло само у сектору страних лица и страних банака и то у износу од 19,8 млрд динара. Посматрано на годишњем нивоу, најзначајније промене нивоа кредитне активности су у категорији привредних друштава (пад од 118,2 млрд динара), сектору становништва (повећање од 24,7 млрд) и сектору страних лица и страних банака (повећање од 24,7 млрд динара). Табела 3.3.1. Промена нивоа нето кредита Промена у односу на претходне периоде Износ Номиналнa Релативнa (у милионима динара) 31.03.2014. 31.12.2013. 31.03.2013. 31.12.2013 31.03.2013. Сектор финансија и осигурања 120,088-22,563 8,269-15.8 7.4 Јавни сектор 41,496-1,091-13,228-2.6-24.2 Јавна предузећа 90,714-3,336-14,498-3.6-13.8 Становништво 551,157 2,481 24,428 0.5 4.6 Привредна друштва 712,197-44,687-118,241-5.9-14.2 Страна лица и стране банке 39,570 19,774 24,666 99.9 165.5 Остали сектори 81,230-195 -11,898-0.2-12.8 Укупни кредити 1,636,452-49,617-100,502-2.9-5.8 Доминантно смањење кредитне активности у сектору привредних друштава односи се на категорије кредитних пласмана по основу обртних средстава и инвестиционих кредита, док по основу гранске поделе најизраженија су смањења код прерађивачке индустрије, трговине на велико и мало и саобраћаја. Кључни допринос расту кредита сектору финансија и осигурања долази по основу чињенице да се наставља тренд уздржавања банака од преузимања ризика кроз смањење кредитне изложености према сектору привреде и пласирања слободних средстава у ниско ризичне хартије од вредности. Иако је током Т1 2014. године дошло до смањења портфолија 11 Кредити, у складу са Упутством о обавези и начину прикупљања, обраде и достављања података о стању и структури пласмана, потраживања и обавеза банака, обухватају следеће кредите у динарима и у страној валути: опозиви, по репо трансакцијама, по трансакционим рачунима, overnight, потрошачки, за обртна средства, извозни, инвестициони, стамбени, за плаћање увоза робе и услуга из иностранства, за куповину непокретности у земљи физичком лицу и остали кредити. 18

репо хартија од вредности НБС од 20,0 млрд динара, повећање нивоа државних хартија од вредности у истом периоду износи 48,6 млрд динара, односно 119,3 млрд на годишњем нивоу. Валутна структура кредита банака у Србији је доминантно девизног знака (на крају Т1 2014. године 72,0, док је 28,0 чисто динарских кредита). Повећање удела динарског дела портфолија (1,1 п.п. на тромесечном нивоу) резултат је наведеног преусмеравања дела портфолија на динарске пласмане у државне хартије од вредности. Доминантна валута је евро, која у укупним девизним и девизно индексираним пласманима учествује са 86,2, док к редити у швајцарским францима доприносе са 8,5, а у доларима са 2,5. Графикон 3.3.1. Структура кредита банкарског сектора у млрд 31. март 2014 USD 33 млрд. 2 514 млрд. 28 CHF 112 млрд. 6 Ост 36 млрд 2 EUR 1137 млрд. 62 Преко 1 године 1093 млрд. 60 Досп кред 254 млрд. 14 До 3 мес 220 млрд. 12 3 до 6 мес 96 млрд. 5 6 до 12 мес 170 млрд. 9 У погледу рочне структуре кредита, током Т1 2014. године није дошло до значајнијих промена. Дугорочни кредити рочности преко годину дана имају доминантан удео у кредитном портфолију са 59,7 учешћа, при чему кредити чија је рочност преко 5 година чине 29,2 укупног портфолија. Повећање удела дугорочних кредита једним делом је последица чињенице да долази до смањења поновног пласирања доспелих кредита (услед већ поменутог уздржавања од кредитне активности банака), због чега је за очекивати раст удела кредита ове групе рочности у наступајућем периоду. 19

3.3.1. Проблематични кредити Праћење нивоа и тренда проблематичних кредита (NPL) од велике је важности за идентификовање могућих проблема у наплати потраживања и праћење кредитног ризика, будући да представља индикатор погоршања квалитета кредитног портфолија банкарског сектора. Такође, додатна анализа NPL у односу на извршене исправке њихове вредности, регулаторна резервисања и капитал даје увид у могућности банкарског сектора да апсорбује губитке који настају као последица NPL. У складу с међународно прихваћеном дефиницијом, под NPL се подразумева стање укупног преосталог дуга сваког појединачног кредита (укључујући и износ доцње): по основу кога дужник касни са отплатом главнице или камате 90 и више дана од иницијалног рока доспећа; по коме је камата у висини тромесечног износа (и виша) приписана дугу, капитализована, рефинансирана или је одложено њено плаћање; по основу ког дужник касни мање од 90 дана али је банка проценила да је способност дужника да отплати дуг погоршана и да је отплата дуга у пуном износу доведена у питање. Бруто проблематични кредити Графикон 3.3.1.1. Проблематични кредити - NPL бруто У млрд 500 21,4 22,2 400 300 200 16,9 273,5 13 15 19,0 18,6 342,7 365,8 23 30 12 13 395,3 403,4 25 25 14 14 20 15 10 100 72 65 57 58 59 5 0 12,2010 12,2011 12,2012 12,2013 3,2014 0 Привреда Становништво Остали Укупно NPL (бруто) 20

Током Т1 2014. године, долази до благог раста износа бруто проблематичних кредита, који на крају Т1 2014. године износе 403,4 млрд динара, односно 2,0 више него на крају Т4 2013. године. Код доминантне категорије сектора привреде (привредна друштва и јавна предузећа) долази до благог повећања показатеља NPL-а делимично и под утицајем пада кредитне активности (која представља именилац у обрачуну показатеља и током последњег тромесечја је мања за 48,1 млрд динара, делом и услед одузимања дозволе Универзал банци а.д. Београд) услед чега је показатељ на крају Т1 2014. године 26,5. Сектор становништва је знатно испод просека NPL-а и током Т1 2014. године је остао на релативно безбедном нивоу од 9,6. Остали сектори који укључују и лица у стечају осим банака и даље исказује највиши ниво проблематичних кредита са NPL показатељем на нивоу од 35,4. Активности банака по основу уступања доспелих потраживања лицима ван финансијског сектора током Т1 2014. године резултирале су измештањем додатних 3,6 млрд динара по искључењу међубанкарских преноса. Графикон 3.3.1.2. Показатељ бруто NPL по секторима У 45 40 Остали сектори 35 30 25 Привреда (Јавна предузећа + Привредна друштва) 20 15 10 Укупно NPL Становништво 5 0 12,2010 12,2011 12,2012 12,2013 3,2014 Покриће проблематичних кредита Способност банкарског сектора да апсорбује потенцијалне ризике по основу тренутног нивоа NPL-а је и током Т1 2014. године остала на изузетно стабилном нивоу. На крају Т1 2014. године ниво бруто проблематичних кредита покривен је регулаторним резервисањима за билансне изложености у износу 114,3, а рачуноводственим исправкама вредности по МРСима 55,2. 21

Графикон 3.3.1.3. Покриће проблематичних кредита У 200 180 160 140 120 100 80 60 40 20 0 149,4 129,2 126,5 117,9 118,2 133,6 121,4 120,7 113,8 114,3 53,9 57,0 54,9 55,8 55,2 47,2 51,0 50,0 50,9 51,5 12,2010 12,2011 12,2012 12,2013 3,20143 IFRS исправка* / NPL IFRS исправка (NPL) ** / NPL Укупна обрачуната резерва / NPL Обрачуната резерва / NPL Обрачуната резерва за процењене губитке по билансним потраживањима (тзв. Loan loss reserve); * Исправка вредности укупних кредита; ** Исправка вредности проблематичних кредита; Укупна обрачуната резерва за процењене губитке (биланс и ванбиланс). Графикон 3.3.1.4. Покриће* проблематичних кредита по земљама по земљама порекла власништва банака у Србији У 190 170 150 130 110 90 70 12,2010 12,2011 12,2012 12,2013 3,2014 Италија Француска Грчка Аустрија Србија * резервисањима за билансну изложеност 22

Проблематични кредити привредних друштава На тромесечном нивоу није дошло до значајне промене нивоа бруто проблематичних кредита привредних друштава (у номиналном износу повећани су за 2,6). Укупно посматрано, ниво бруто NPL привредних друштава је за 6,2 млрд динара већи у односу на крај године, с тим што треба имати у виду измештање дела NPL-а до којег је дошло одузимањем дозволе за рад Универзал банци А.Д. Београд током јануара 2014. године. Табела 3.3.1.1. Промене нивоа бруто проблематичних кредита основних привредних грана Промена у односу на претходне периоде Износ Номиналнa Релативнa (у милионима динара) 31.03.2014. 31.12.2013. 31.03.2013. 31.12.2013. 31.03.2013. Прерађивачка индустрија 86,163 4,177 12,313 5.1 16.7 Трговина 67,506 3,853 14,330 6.1 26.9 Грађевинарство 43,371-906 -3,681-2.0-7.8 Образовање и пословање некретнинама 26,084-27 1,408-0.1 5.7 Пољопривреда 8,941-192 -1,694-2.1-15.9 Саобраћај, хотели/ресторани, комуник. 11,825-616 2,430-4.9 25.9 Привредна грана грађевинарство, која чини 9,8 укупне бруто кредитне активности привредних друштава, односно 17,8 укупног NPL-а, исказује далеко највиши ниво показатеља NPL-а од 53,4. Графикон 3.3.1.5. Структура проблематичних кредита привредних друштава* 31. март 2014. Пословање некретнинама и образовање 26 млрд 11 39.7 Остало 0 млрд 0 18.6 Пољопр. 9 млрд 3 Показатељ бруто NPL Саобраћај, хотели/рестор комуникације 12 млрд 5 15.5 28.3 27.5 Прерађивачка индустрија 86 млрд 35 Трговина 68 млрд 28 53.4 Грађевин. 43 млрд 18 Електрична енергија 0 млрд 0 23

Доминантне привредне гране прерађивачка индустрија и трговина на велико и мало, са учешћем од преко 66,4 укупне кредитне активности према привредним друштвима, доприносе укупном бруто NPL-у привредних друштава са 63,0 (Т4 2013. године је износио 61,3). Табела 3.3.1.2. Показатељ NPL-а за привредна друштва по гранама () Промена у односу на претходне периоде (п.п.) 31.03.2014. 31.12.2013. 31.03.2013. Грађевинарство 53.4 0.7 6.8 Пословање некретнинама и образовање 39.7 0.8 4.8 Прерађивачка индустрија 27.5 2.5 4.8 Трговина 28.3 3.0 9.3 Пољопривреда 18.6 1.1 0.8 Саобраћај 15.5 0.6 6.0 Проблематични кредити физичких лица Проблематични кредити физичких лица исказују ниво значајно испод просека укупног портфолија и на крају Т1 2014. године имају бруто NPL показатељ од 10,95. Доминантан удео у укупном NPL-у физичких лица настаје по основу кредита за стамбену изградњу који на крају Т1 2014. године доприносе укупном NPL-у физичких лица са 29,8, уз удео од 47,2 у укупној бруто кредитној активности физичким лицима. Табела 3.3.1.3. Промене нивоа бруто проблематичних кредита физичким лицима по наменама Промена у односу на претходне периоде Износ Номиналнa Релативнa (у милионима динара) 31.03.2014. 31.12.2013. 31.03.2013. 31.12.2013. 31.03.2013. Стамбени кредити 22,087 284 3,365 1.3 18.0 Готовински кредити 19,052 721 3,834 3.9 25.2 Кредитне картице 5,124 36 282 0.7 5.8 Минусни салдо по тек. рачунима 3,997 147 334 3.8 9.1 Потрошачки кредити 3,526 46 355 1.3 11.2 24

Графикон 3.3.1.6. Структура проблематичних кредита физичким лицима 31. март 2014. Минуси 4.0 млрд 5 Кредитне картице 5.1 млрд 7 15.0 13.3 Потрошачки 3.5 млрд 5 26.5 6,9 Стамбени 22.1 млрд 30 Показатељ бруто NPL 10.9 19.5 Готовински 19.1 млрд 26 Остали кредити* 20.2 млрд 27 *Остали кредити = пољопривредна делатност, обављање других делатности, кредити за куповину аутомобила и остали кредити физичким лицима Уз доминантан удео категорије кредита за стамбену изградњу у укупном NPL-у физичких лица, значајан допринос имају и готовински кредити, који учествују са 25,7, па је кумулативно учешће ове две највеће категорије у укупним NPL кредитима физичких лица 55,6, док је учешће ове две категорије у укупној бруто кредитној активности према физичким лицима 73,1. Табела 3.3.1.4. Показатељ NPL-а за физичка лица по намени () Промена у односу на претходне периоде (п.п.) 31.03.2014 31.12.2013 31.03.2013. Стамбена изградња 6.9 0.0 0.8 Готовински кредити 10.9 0.3 0.2 25

4. ПАСИВА БАНКАРСКОГ СЕКТОРА 4.1. Ниво и структура Пасива банкарског сектора је повољно структурирана имајући у виду изазове са којима се банкарски сектор Србије суочава. Примарни извор финансирања банака и даље чине примљени депозити12, који чине 60,0 пасиве банака. Сопствени извори финансирања банака на крају Т1 2014. године учествују у пасиви са 21,4, док примљени кредити банкарског сектора чине 12,5 пасиве. Табела 4.1.1. Промене вредности елемената пасиве банкарског сектора Промена у односу на претходне периоде Износ Номиналнa Релативнa (у милионима динара) 31.03.2014. 31.12.2013. 31.03.2013. 31.12.2013 31.03.2013. депозити 1,691,847-35,435 14,341-2.1 0.9 примљени кредити 353,737-5,510-27,002-1.5-7.1 обавезе по основу хартија од вредности 3,247-139 -589-4.1-15.4 остале обавезе 171,007 9,220-15,849 5.7-8.5 акцијски и остали капитал 427,407-100 -14,259 0.0-3.2 резерве 193,161 3,787 8,778 2.0 4.8 акумулирани губитак -16,647-5,711-3,148-25.5-15.9 Укупна пасива 2,823,758-22,466-31,432-0.8-1.1 Укупне обавезе банкарског сектора мање су за 31,9 млрд динара у односу на крај Т4 2013. године. Смањење нивоа обавеза превасходно је резултат смањења примљених депозита банака, који су мањи за 35,4 млрд динара, као и примљених кредита за 5,5 млрд. Највећи пораст код ставки пасиве је код осталих обавеза, у износу од 8,1 млрд динара, и то првенствено због утицаја повећања пасивних временских разграничења у страној валути у износу од 11,6 млрд динара (и то све код једне банке). Рочна структура пасиве банкарског сектора Србије је непромењена, и на крају Т1 2014. године обавезе са роком доспећа преко годину дана (укључујући и капитал банака) чине 38,4 пасиве, док је на крају Т4 2013. године тај удео износио 38,1. У погледу валутне структуре, током Т1 2014. године није дошло до битнијих промена. На крају Т1 2014. године удео динарских обавеза (укључујући капитал) је 39,1 (Т4 2013: 39,2), док 60,9 чини пасива у девизном и девизно индексираном знаку. Код девизног дела пасиве доминантна валута је евро, који чини 91,2 укупних девизних обавеза, док остатак већином чине обавезе у швајцарским францима (3,4) и америчком долару (4,9). 12 Укључују трансакционе и остале депозите 26

Графикон 4.1.1. Капитал и обавезе банкарског сектора у млрд. 2.500 2.000 1.500 1.767 1.941 2.147 2.249 2.220 1.000 500 470 512 557 606 604 0 3,2010 3,2011 3,2012 3,2013 3,2014 Капитал Обав езе Имајући у виду де је пад пасиве током Т1 2014. године превасходно условљен смањењем депозита, дошло је до повећања учешћа капитала у укупним изворима на 21,39 (Т4 2013: 20,89). 4.2. Депозити Укупни депозити код банака умањени су током Т1 2014. године за 35,4 млрд динара. До незнатних повећања дошло је код категорија депозита становништва и јавних предузећа од 2,5 и 2,9 млрд динара, респективно, док је у категорији депозита привредних друштава и страних лица и страних банака дошло до смањења од 15,4 и 16,5 млрд динара, респективно. Табела 4.2.1. Промене нивоа депозита Промена у односу на претходне периоде Износ Номиналнa промена Релативнa промена (у милионима динара) 31.03.2014. 31.12.2013. 31.03.2013. 31.12.2013 31.03.2013. Сектор финансија и осигурања 66,427-7,150-14,016-9.7-17.4 Јавни сектор 19,524 49-8,214 0.2-29.6 Јавна предузећа 57,395 2,922-9,071 5.4-13.7 Становништво 1,025,475 2,463 57,014 0.2 5.9 Привредна друштва 343,007-15,371-2,518-4.3-0.8 Страна лица и стране банке 86,888-16,460-21,842-15.9-20.1 Остали сектори 93,131-1,889 12,989-2.0 16.2 Укупни депозити 1,691,847-35,436 14,342-2.1 0.8 27

На крају Т1 удео девизиних и девизно индексираних депозита је на нивоу од 74,6, при чему је доминантна валута евро са уделом у укупном портфолију од 68,5. Остатак девизног портфолија већином се односи на депозите у америчком долару (3,9) и швајцарским францима (1,7). Краткорочни облици депоновања средстава чине већински део портфолија депозита код банака у Србији, како депозити по виђењу и краткорочна орочења (до годину дана) чине 93,1, и то 39,4 и 52,7 респективно. Штедња становништва13 увећана је за 1,8 млрд динара и на крају Т1 2014. године износи 838,7 млрд динара. Имајући у виду незнатну депресијацију динара у односу на евро током Т1 2014. године од 0,6, у реалном износу штедња становништва је непромењена. Прво тромесечје 2014. године обележио је раст динарских штедних улога од 2,8 млрд динара што представља раст од 9,2, док су девизни депозити мањи за 1,0 млрд динара, односно за 0,1. Динарска штедња становништва је и даље на релативно ниском нивоу и чини 3,9. Графикон 4.2. Структура депозита банкарског сектора Србије 30. септембар 2013. Секторска структура Валутна структура Рочна структура Страна лица 87 млрд 5 Остали депон. 179 млрд 10 Остале валуте 104 млрд 6 430 млрд 25 Од 3 до 6 м 138 млрд 8 Од 6 до 12 м 390 млрд 23 Преко 1 године 133 млрд 8 Предуз. (јавна и друга) 400 млрд 24 Становн. 1025 млрд 61 EUR 1159 млрд 69 До 3 месеца 1031 млрд 61 13 Рачуни 402 и 502 из Контног оквира, Сектор 6 (домаћа физичка лица и страна физичка лица резиденти) 28

4.3. Узети кредити Укупно узети кредити банкарског сектора су на крају Т1 смањени у односу на претходно тромесечје и на крају Т1 2014. године су износили 353,7 млрд динара (Т4 2013: 359,2 млрд динара). Табела 4.3.1. Промена нивоа кредитног задужења банака Промена у односу на претходне периоде Износ Номиналнa Релативнa (у милиони динара) 31.03.2014. 31.12.2013. 31.03.2013. 31.12.2013. 31.03.2013. кредити по репо трансакцијама 0 0 0 0.0 0.0 оvernight обавезе 41,067 +9,997 +3,750 +32.2 +10.0 примљени кредити 307,353-15,695-29,910-4.9-8.9 остале финансијске обавезе 5,318 +188-841 +3.7-13.7 Укупни узети кредити 353,738-5,510-27,002-1.5-7.1 Највећи део задужења, са уделом од 71,6 у укупно узетим кредитима, је и даље рочности преко једне године (Т4 2013: 72,3). Доминантна валута задужења је евро са 295,9 млрд динара (Т4 2013: 301,1 млрд динара), а затим следи швајцарски франак са 24,1 млрд динара (Т4 2013: 25,8 млрд динара). У динарима, по основу узетих кредита, банке дугују 27,0 млрд динара (Т4 2013: 25,1 млрд динара). Највећа ставка укупног задужења су примљени кредити, са уделом од 86,9 (Т4 2013: 89,9). 4.4. Односи са иностранством Од Т4 2013. године присутна је тенденција смањења укупног кредитног задужења банкарског сектора у иностранству. На крају Т1 2014. године укупан дуг банака према иностранству по кредитним пословима био је на нивоу од 283,3 млрд динара, што представља смањење од 13,7 млрд (4,6) током Т1. Међутим, треба имати у виду да је кредитно задужење у иностранству један од најконцентрисанијих сегмената пословања банака у Србији. С тим у вези преко 70 смањења кредитне задужености у Т1 односи се на само једну банку. Такође, висок степен концентрације изражен је и код укупног стања кредитног задужења, јер је код четири банке 62,7 целокупног износа задужења. Дугорочни кредити чине доминантан део задужења у иностранству 80,0 (Т4 2013: 78,4). 29

Табела 4.4.1. Промена нивоа кредитног задужења банака у иностранству Промена у односу на претходне периоде Износ Номиналнa Релативнa (у милиони динара) 31.03.2014. 31.12.2013. 31.03.2013. 31.12.2013. 31.03.2013. оvernight 1,471 +853-2,144 +138.0-59.3 примљени кредити 280,093-15,161-35,103-5.1-11.1 остале финансијске обавезе 1,710 +568 +893 +49.7 +109.3 Укупни узети кредити 283,274-13,740-36,354-4.6-11.4 Валутна структура кредитног задужења у иностранству је непромењена јер је 89,5 у еврима и 8,5 у швајцарским францима (Т4 2013: 89,4, односно 8,7). 30

4.5. Субординиране обавезе Укупне субординиране обавезе банака у Србији на крају Т1 2014. године износиле су 71,6 млрд динара, што представља смањење од 7,7 млрд, односно 9,7. Највећи део чине обавезе које доспевају у року од две до пет година (47,8) и од једне до две године (26,6). Обавезе уговорене у еврима чине 93,7 задужења, у швајцарским францима је 6,2 док је остатак (0,1) у динарима. И овог тромесечја је присутна висока концентрација јер се код две банке налази 44,1 свих субординираних обавеза банкарског сектора а код четири банке чак 62,4. Од укупних субординираних обавеза од 71,6 млрд динара, банке су у допунски капитал укључиле 36,1 млрд динара. 31

5. ВАНБИЛАНСНЕ СТАВКЕ Ниво ванбилансних ставки је повећан током Т1 2014. године за 0,9, и то првенствено по основу раста потраживања по основу деривата, док је назначајније смањење на позицији осталих преузетих неопозивих обавеза. Графикон 5.1. Ванбилансне ставке У млрд 3.500 3.000 2.500 2.000 1.500 2,475.1 66 2.927,0 2.980,2 65 68 3.160,0 3.187,7 71 71 1.000 500 0 8 12 12 10 11 23 20 17 15 14 12,2010 12,2011 12,2012 12,2013 3,2014 Остале ванбилансне ставке Деривати Преузете будуће обавезе Суспендована камата Послови у име и за рачун трећих лица Ванбилансне позиције остају највише концентрисан сегмент пословања банака у Србији не само кад се посматрају укупно (на крају Т1 се 85,0 укупних ванбилансних ставки односило на свега 10 банака) већ и по појединим категоријама (две трећине укупних потраживања по дериватима је код три банке, преко половине друге ванбилансне активе је такође код три банке а само четири банке су дале преко половине свих гаранција банкарског сектора). Највећи део ванбилансних ставки (82,3) односи се на неризичне14 позиције (примљене гаранције и друга јемства, депо послови и остала ванбилансна актива). Део ванбилансних ставки који се класификује (односно који се сматра ризичним) на крају Т1 је износио 564,9 млрд динара (Т4 2013: 573,3 млрд динара), што је за 8,4 млрд динара, или 1,5, мање него у претходном тромесечју. Вредност преузетих будућих обавеза15 смањена је за 29,1 млрд динара (6,1) и износи 450,9 млрд динара (Т4 2013: 480,0 млрд динара). На крају Т1 преузете будуће обавезе чиниле су 14,1 укупних ванбилансних ставки (Т4 2013: 15,2). 14 Под појмом неризичне позиције подразумевају се позиције по основу којих банка није изложена кредитном ризику. Део ванбилансне активе који се сматра ризичним у смислу изложености кредитном ризику предмет је класификације за коју су банке дужне да обрачунавају резерву за процењене губитке. 15 Дате гаранције и друга јемства (256,8 млрд динара), преузете неопозиве обавезе за неповучене кредите (158,6 млрд динара) и остале преузете неопозиве обавезе (35,5млрд динара). 32

Табела 5.1. Промене нивоа ванбилансних позиција банкарског сектора Србије Промена у односу на претходне периоде Износ Номиналнa Релативнa (у милиони динара) 31.03.2014. 31.12.2013. 31.03.2013. 31.12.2013. 31.03.2013. Дате гаранције и друга јемства 256,782-2,876-2,755-1.1-1.1 Потраживања по дериватима 359,193 +50,221 +35,464 +16.3 +11.0 Преузете и остале неопозиве обавезе 194,131-26,215-8,574-11.9-4.2 Потраж.по суспенд.камати и споразума о рекуп. 64,723 +1,297 +4,799 +2.0 +8.0 Јемства за обавезе 228,220 +1,265 +28,332 +0.6 +14.2 Друга ванбилансна актива 2,011,479 +11,604 +134,215 +0.6 +7.1 33

6. ЛИКВИДНОСТ Банкарски сектор Србије карактеришу изузетно високи нивои ликвидности према свим референтним критеријумима. На крају Т1 2014. године просечан месечни показатељ ликвидности банака (март) је износио 2,68, док је ужи показатељ ликвидности био на нивоу од 1,98 (регулаторни минимуми за наведене показатељи износе 1,0 и 0,7 респективно). Графикон 6.1. Показатељи ликвидности банкарског сектора Србије 3,00 2,68 2,50 2,00 1,50 1,96 1,27 2,17 1,45 2,08 1,58 2,41 1,81 1,98 1,00 0,50 1,26 1,27 1,20 1,14 1,11 0,35 0,38 0,34 0,39 0,39 0,00 12,2010 12,2011 12,2012 12,2013 3,2014 Показатељ ликвидности Однос кредита и депозита Ужи показатељ ликвидности Удео ликвидне активе у укупној Удео ликвидне активе у укупној је благо увећан током Т1 2014. године и на крају марта износи 38,8 (на крају Т4 2013. године износио је 38,5). Раст нивоа ликвидне активе последица је пре свега повећања износа улагања у хартије од вредности, односно повећање нивоа хартија од вредности преостале рочности до 30 дана. Портфолио репо хартија од вредности Народне банке Србије је током Т1 2014. године умањен за 20,0 млрд динара, и на крају марта износи 90,0 млрд динара. Истовремено портфолио државних хартија од вредности увећан је за 48,6 млрд динара, и износи 367,5 млрд динара. Удео динарских хартија од вредности на крају марта износи 65,1. 34

7. АДЕКВАТНОСТ КАПИТАЛА Банкарски сектор је адекватно капитализован посматрано са становишта испуњења регулаторних захтева о нивоу показатеља адекватности капитала. На крају Т1 2014. године просечан показатељ адекватности капитала за банкарски сектор Србије износи 21,2, што је далеко изнад регулаторног минимума, како према домаћој регулативи (12) тако и према Базелским стандардима (8). Основни капитал банкарског сектора је на крају Т1 2014. године износио 296,5 млрд динара што представља смањење од 86,9 млрд у односу на претходно тромесечје. Значајно смањење нивоа основног капитала банкарског сектора последица је регулаторног усклађивања, како почев од Т1 2014. године целокупан износ резерве за процењене губитке по билансним и ванбилансним ставкама представља умањење основног капитала банке, док се у ранијем периоду део резерви одбијао од укупног регулаторног капитала (50 до краја 2012. године, односно 25 до краја 2013. године). Последично, није дошло до значајније промене нивоа укупног регулаторног капитала банака, односно на крају Т1 2014. године укупан капитал је мањи за 11,1 млрд у односу на крај године. Графикон 7.1. Регулаторни капитал и ПАК* У млрд, ПАК у 750 19,9 19,1 19,9 20,9 21,2 20 550 350 90 74 63 58 48 15 150 455 445 446 383 296 10-50 -139-196 -159-95 -8 5-250 12,2010 12,2011 12,2012 12,2013 3,2014 0 Одбитне ставке Tier 2 Tier 1 ПАК * ПАК = Регулаторни показатељ адекватности капитала Повећање нивоа показатеља адекватности капитала током Т1 2014. године је резултат укидања дозволе за рад Универзал банци а.д. Београд, као и смањења нивоа капиталних захтева (превасходно за кредитни ризик) услед пада кредитне активности при чему су враћена средства банака већином ре-инвестирана у неризичне облике пласмана (углавном у потраживања од НБС и државе која носе пондер ризика 0). 35

Укупни капитални захтеви мањи су за 8,8 млрд динара у односу на крај Т4 2013. године, у највећој мери услед пада капиталних захтева за кредитни ризик од 8,1 млрд динара. Током Т1 2014. године, две банке су извршиле докапитализацију у укупном износу од 45,0 млн евра и то OTP (19,9), Piraeus (25,1). Графикон 7.2. Капитални захтеви У 1,1 12,8 86,1 Kредитни ризик Tржишни ризик Oперативни ризик Leverage 16 рацио банака је такође на веома повољном нивоу. На крају Т1 рачуноводствени капитал је износио 21,4 билансне активе банака, при чему већину билансног капитала чини најквалитетнији акцијски капитал (70,8). 16 Показатељ односа рачуноводственог капитала и билансне активе банака 36

8. ДЕВИЗНИ РИЗИК На крају Т1 2014. године банкарски сектор Србије је исказао дугу отворену девизну позицију у укупном износу од 12,3 млрд динара, при чему је индикатор девизног ризика на нивоу од 3,56. Банке у Србији послују са нето дугим отвореним позицијама у еврима (10,14 млрд динара) и америчким доларима (1,41 млрд динара), док су у нето краткој отвореној позицији у швајцарским францима (0,85 млрд динара). Графикон 7.3. Квартални преглед дуге и кратке девизне позиције за EUR и показатељ девизног ризика У млрд 20 18 6,15 5,50 7 16 14 3,92 4,37 3,56 5 12 3 10 8 6 4 2 0 14,35 12,60 12,59 11,57 10,20 10,14 5,50 1,61 3,37 2,27 12,2010 12,2011 12,2012 12,2013 3,2014 1-1 -3-5 Дуга у EUR Кратка у EUR ПДР 37

9. РЕГУЛАТОРНЕ АКТИВНОСТИ НАРОДНЕ БАНКЕ СРБИЈЕ У оквиру своје регулаторне надлежности у области контроле пословања банака, Народна банка Србије током првог тромесечја 2014. године није доносила нове прописе, нити је вршила измене постојећих. 38

СТАТИСТИЧКИ АНЕКС

Списак табела Табела А.1 Број запослених у банкарском сектору...2 Табела А.2 Организациона мрежа...3 Табела А.3 Власничка структура и земље порекла банака...4 Табела А.4 Биланс стања банкарског сектора...5 Табела А.4.а Ванбилансне ставке банкарског сектора...6 Табела А.5 Укупна билансна актива појединачних банака...7 Табела А.6 Секторска структура кредита банака...8 Табела А.7 Структура кредита банака према уговореној заштити...8 Табела А.8 Рочна структура кредита банака...9 Табела А.9 NPL (бруто) за укупан портфолио...10 Табела А.10.1 NPL (бруто) за сектор привредних друштава...11 Табела А.10.2 NPL (бруто) за сектор физичких лица...12 Табела А.11 Показатељ NPL банкарског сектора...13 Табела А.12 Класификована актива банкарског сектора...15 Табела А.13 Ликвидност банкарског сектора...16 Табела А.14 Секторска структура депозита банака...17 Табела А.15 Структура депозита банака према уговореној заштити...17 Табела А.16 Рочна структура депозита банака...18 Табела А.17 Адекватност капитала банкарског сектора (у млрд )...18 Табела А.19 Показатељи профитабилности банкарског сектора...20 Табела А.20 Стопе раста за одабране категорије биланса стања и успеха (у )...21

Табела А.1 Број запослених у банкарском сектору 31. 12. 2012. 31. 12. 2013. 31. 03. 2014. Број Ранг Број Ранг Број Ранг Banca Intesa а.д. Београд 3.134 11,0 1 3.039 11,5 1 3.055 11,9 1 Комерцијална банка а.д. Београд 2.989 10,5 2 2.966 11,2 2 2.952 11,5 2 Банка Поштанска штедионица а.д. Београд 1.913 6,7 3 1.872 7,1 3 1.812 7,0 3 Војвођанска банка а.д. Нови Сад 1.770 6,2 5 1.703 6,5 5 1.711 6,7 4 Raiffeisen банка а.д. Београд 1.827 6,4 4 1.711 6,5 4 1.651 6,4 5 Eurobank а.д. Београд 1.513 5,3 6 1.548 5,9 6 1.571 6,1 6 Société Gen. банка Србија а.д. Београд 1.361 4,8 8 1.397 5,3 7 1.394 5,4 7 Alpha bank а.д. Београд 1.435 5,1 7 1.306 4,9 8 1.304 5,1 8 Unicredit bank а.д. Београд 1.008 3,6 10 1.046 4,0 10 1.050 4,1 9 ProCredit Bank а.д. Београд 1.285 4,5 9 1.158 4,4 9 1.044 4,1 10 Erste Bank а.д. Нови Сад 993 3,5 12 972 3,7 11 991 3,8 11 Credit Agricole банка Србија а.д. Нови Сад 998 3,5 11 917 3,5 12 916 3,6 12 Hypo Alpe-Adria-bank а.д. Београд 836 3,0 13 831 3,1 13 824 3,2 13 OTP банка Србија а.д. Нови Сад 684 2,4 14 691 2,6 14 673 2,6 14 Сбербанк Србија а.д. Београд 549 1,9 18 592 2,2 15 612 2,4 15 АИК банка а.д. Ниш 505 1,8 19 553 2,1 18 576 2,2 16 Piraeus Bank а.д. Београд 549 1,9 17 559 2,1 17 558 2,2 17 NLB банка а.д. Београд 604 2,1 15 561 2,1 16 555 2,2 18 Чачанска банка а.д. Чачак 389 1,4 23 391 1,5 20 392 1,5 19 Српска банка а.д. Београд 427 1,5 22 384 1,5 21 377 1,5 20 Marfin bank а.д. Београд 364 1,3 26 339 1,3 22 324 1,3 21 Findomestic банка а.д. Београд 339 1,2 27 323 1,2 23 294 1,1 22 KBM Банка а.д. Крагујевац 380 1,3 24 290 1,1 24 283 1,1 23 Opportunity банка а.д. Нови Сад 198 0,7 28 200 0,8 26 209 0,8 24 Дунав банка а.д. Београд 182 0,7 29 205 0,8 25 177 0,7 25 ЈУБМЕС банка а.д. Београд 119 0,4 30 133 0,5 27 134 0,5 26 Југобанка Југбанка Косовска Митровица 98 0,4 31 106 0,4 28 109 0,4 27 KBC банка а.д. Београд 501 1,8 20 86 0,3 29 81 0,3 28 VTB Банка а.д. Београд 64 0,2 32 80 0,3 30 77 0,3 29 Универзал банка а.д. Београд 448 1,6 21 421 1,6 19 / / / Развојна банка Војводине а.д. Нови Сад 554 2,0 16 / / / / / / Привредна банка Београд а.д. Београд 378 1,3 25 / / / / / / УКУПНО Сектор 28.394 100,0 26.380 100,0 25.706 100,0

Табела А.2 Организациона мрежа 31. 12. 2012. 31. 12. 2013. 31. 03. 2014. Број Број Број Пословне 70 3 110 5 108 6 јединице Филијале 591 26 612 31 648 34 Експозитуре 1.455 65 1.187 60 1.079 57 Шалтери 93 4 75 4 55 3 Централе 32 2 5 0 5 0 Остало 2 0 0 0 0 0 УКУПНО 2.243 100 1.989 100 1.895 100

Табела А.3 Власничка структура и земље порекла банака Државне банке Србија 31. 12. 2013. 31. 03. 2014. Банке у власништву домаћих лица Државне банке Србија Чачанска банка Чачанска банка Дунав банка Дунав банка Југобанка Југбанка Југобанка Југбанка Комерцијална банка Комерцијална банка Банка Поштанска штедионица Банка Поштанска штедионица Српска банка Српска банка Приватне банке Србија АИК банка ЈУБМЕС банка Универзал банка* Приватне банке Србија АИК банка ЈУБМЕС банка Банке у власништву страних лица Аустрија Аустрија Erste Bank Novi Sad Erste Bank Novi Sad Hypo Alpe-Adria-bank Hypo Alpe-Adria-bank Raiffeisen банка Raiffeisen банка Норвешка Норвешка KBC банка KBC банка Француска Француска Credit Agricole банка Србија Credit Agricole банка Србија Findomestic банка Findomestic банка Société Gen. банка Србија Société Gen. банка Србија Грчка Грчка Alpha bank Alpha bank Eurobank EFG Eurobank Piraeus bank Piraeus bank Војвођанска банка Војвођанска банка Италија Италија Banca Intesa Banca Intesa Unicredit Bank Србија Unicredit Bank Србија Кипар Кипар Marfin Bank Marfin Bank Мађарска Мађарска OTP банка Србија OTP банка Србија Немачка Немачка ProCredit Bank ProCredit Bank Руска Федерација Руска Федерација VTB Банка VTB Банка Сбербанк Србија Сбербанк Србија САД САД Opportunity банка Opportunity банка Словенија Словенија KBM Банка KBM Банка NLB банка NLB банка * Народна банка Србије је крајем јануара 2014. године одузела дозволу за рад Универзал банци а.д. Београд