Pri stu panje Srbije Evrop skoj uni ji zna čaj ma terijalnih uslova u oblasti energetike

ISTRAŽIVAČKI FORUM Pri stu panje Srbije Evrop skoj uni ji zna čaj ma terijalnih uslova u oblasti energetike Beograd, septembar 2013.

SADRŽAJ: Uvod..................................................7 1. Okvir pri stu pa nja Sr bi je Evrop skoj uni ji.............................8 1.1. Ugo vor o za jed ni ci za ener gi ju................................8 1.2. Spo ra zum o sta bi li za ci ji i pri dru ži va nju (SSP)........................8 2. Ra ci o nal nost pro ce sa pri stu pa nja Sr bi je Evrop skoj uni ji....................9 2.1. Ljud ska pra va.........................................9 2.2. Ži vot na sre di na....................................... 13 2.3. Za jed nič ko tr ži šte...................................... 14 2.4. Si gur nost snab de va nja................................... 15 2.5. Pri vred ni raz voj....................................... 15 3. Ma te ri jal ni uslo vi u obla sti ener ge ti ke kod pri stu pa nja Sr bi je Evrop skoj uni ji........ 16 3.1. Ži vot na sre di na....................................... 16 3.1.1. Di rek ti va o ve li kim lo ži šti ma............................. 16 3.1.2. Sum por u go ri vu................................... 21 3.1.3. Osta le oba ve ze u obla sti ži vot ne sre di ne...................... 22 3.2. Ob no vlji vi iz vo ri ener gi je.................................. 23 3.2.1. Elek trič na ener gi ja i to plo ta............................. 24 3.2.2. Go ri va......................................... 25 3.3. Si gur nost snab de va nja................................... 25 3.3.1. In fra struk tu ra i di ver si fi ka ci ja iz vo ra snab de va nja................. 25 3.3.2. Oba ve zne re zer ve naf te i naft nih de ri va ta..................... 25 3.3.3. Ener get ska efi ka snost................................ 26 3.4. Kon ku ren ci ja i pra vo iz bo ra is po ru či la ca......................... 26 3.5. Ne pot pu ni zbir ni pre gled ma te ri jal nih uslo va....................... 26 3.5.1. Ta be lar ni pre gled................................... 27 3.5.2. Una kr sne i ho ri zon tal ne ve ze............................ 30 3.5.3. Opšte okolnosti od značaja za ispunjenje materijalnih obaveza.......... 32 4. Za klju čak............................................. 35 5. Pre po ru ke............................................. 37 Li te ra tu ra.............................................. 38 2

Alek san dar Ko vačević* Pri stu panje Srbije Evropskoj uniji zna čaj ma terijalnih uslova u oblasti energetike Sa že tak Ma te ri jal ni uslo vi u oblasti energetike kod pristupanja Srbije Evropskoj uniji ključna su odredni ca pro ce sa pri stupanja. Oni povezuju proces pristupanja Evropskoj uniji, poboljšanje životnih uslo va i ostvarivanje osnovnih prava stanovništva. Ispunjavanje materijalnih uslova u oblasti ener getike pokazuje spremnost i sposobnost državne uprave da deluje u javnom interesu. Naime, što brže i što potpunije ispunjavanje ovih materijalnih uslova u najboljem je interesu većine stanovništva Srbije, kao i stanovništva susednih država, od kojih su neke članice Evropske unije. Ove uslo ve bi tre ba lo is pu ni ti čak i ako ne bi bili predviđeni samim procesom pristupanja Srbije Uniji. U tekstu se opisuju materijalni uslovi čije je ispunjenje do sada ugovoreno, objašnjava se zna čaj is pu nje no sti ovih uslova za proces pristupanja i za poboljšanje zaposlenosti i privrednog razvoja. Ispunjenost materijalnih uslova u oblasti energetike je merljiva kategorija, a može se me ri ti i uticaj ispunjenosti ovih uslova na kvalitet života i osnovna ljudska prava. Od načina is pu nja vanja ugovorenih materijalnih obaveza zavisi ekonomska i svaka druga budućnost stanov ni štva Srbije. U tekstu su date pregledne tabele materijalnih obaveza i unakrsnih veza među nji ma, kao i od go varajuće preporuke u vezi sa ispunjavanjem ovih obaveza. Ključne reči: ener getika, pristupanje Evropskoj uniji, Direktiva o velikim ložištima, lignit, energetska efikasnost, obnovljivi izvori energije, životna sredina, zdravlje, izgubljene godine života, ljudska prava * Autor je član Istraživačkog foruma Evropskog pokreta u Srbiji. 3

UVOD Uvod Ma te ri jal ni uslo vi u oblasti energetike kod pristupanja Srbije Evropskoj uniji jesu najmanje po znat i najmanje analiziran aspekt pristupanja Srbije Uniji. Ovi uslovi su utvrđeni potpisanim ugo vo ri ma sa Evrop skom unijom i drugim državama kandidatima za članstvo u EU. Drugim rečima, ovi uslo vi su de fi ni sa ni po stojećim, ratifikovanim međunarodnim obavezama. Shodno tome, potrebno je donošenje dobro koordiniranih domaćih propisa kojima bi se operativno propisao na čin ostvarenja ovih materijalnih uslova i svrsishodno usmerili ograničeni domaći resursi. Pod materijalnim uslovima (ili materijalnim obavezama) se, za svrhu ovog rada, podrazumevaju obaveze da se, u predviđenom roku, načine fizičke promene u objektima, tehničkim procesima ili ka kvo ći ma te ri ja la (go ri va i dru gih), a ko je se mo gu iz raziti fizičkim mernim jedinicama. Iz is traživanja o percepciji procesa pri stu panja Evropskoj uniji sa zna je mo da su ma terijalni uslovi pri stu panja Uniji pot pu no ne po zna ti ogrom noj većini stanovništva. Iz istraživanja o percepciji procesa pristupanja Evrop skoj uniji koje je izvršeno za potrebe Kancelari je za evrop ske integracije u decembru 2012. godine 1, saznajemo da su materijalni uslovi pristupanja Uniji potpuno nepoznati ogromnoj većini stanovništva. Is pi ta ni ci (ali i ispitivači) u ovom istraživanju ih uopšte ne pominju. Ovo istraživanje ukazuje na iz ve stan pad podrške stanovništva pristupanju Uniji, ta ko da se mo že sma tra ti da je sa da po dr ška pristupanju najniža od kada se ova istraživanja sprovo de. Ukup na po dr ška je opa la sa oko 64% do 73% iz 2009. go di ne, na sve ga 41% u de cem bru 2012. go di ne. Me đu tim, po stoji vrlo jasna spoznaja kod stanovništva da je određene uslove iz pro ce sa pri stupanja Evropskoj uniji potrebno ostvariti radi sopstvenog boljitka, a ne samo radi pri stupanja Uniji. Ostvarivanje uslova za pristupanje Uniji podržalo je preko dve trećine ispitani ka. Ovo uka zu je da i onaj deo stanovništva koji generalno ne podržava pristupanje Uniji, vrlo ja sno po dr ža va potrebu da se određeni materijalni uslovi iz ovog procesa ispunjavaju, a reforme spro vo de. Na su prot tome, donošenje novih propisa stanovništvo vidi kao vid pritiska i komplikaci ju kod sa mog pro ce sa pri stupanja Uniji. Na ci onalni program za pristupanje Evropskoj uniji iz februara 2013. godine 2 uop šte ne po znaje ma te ri jal ne oba ve ze. Ovaj program predviđa da se već utvrđene materijalne obaveze koje su ratifikacijom postale deo domaćeg prava, još jednom potvrde donošenjem novih ili dodatnih doma ćih pro pi sa i na taj način dalje odlažu. Isto tako, nedavno objavljen izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u postizanju neophodnog stepena usklađenosti sa kriterijumima za članstvo u Uniji 3 uop šte ne po mi nje ma te ri jal ne oba ve ze o kojima će ovde biti reči. 4 1 Kancelarija za evropske integracije. (2012, decembar). Evrop ska ori jen ta ci ja građana Srbije trendovi. Vlada Republike Sr bi je: do stup no na: www.se io.gov.rs 2 Kancelarija za evropske integracije. (2013, februar). Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije (2013 2016). Vla da Republike Srbije: dostupno na: www.seio.gov.rs 3 Evrop ska ko mi si ja. (22. 4. 2013). Za jed nič ki iz ve štaj Evrop skom par la men tu i Savetu o napretku Srbije u postizanju neophod nog ste pe na uskla đe no sti sa kri te ri ju mi ma za član stvo Evropskoj uniji, a naročito ključnog prioriteta preduzimanja koraka ka vi dlji vom i održivom poboljšanju odnosa sa Kosovom*. Bri sel: do stup no na: www.se io.gov.rs 4 Redovni izveštaj o napretku za 2013. godinu očekuje se u drugoj polovini godine. 4

UVOD / OKVIR PRISTUPANJA Na su prot tome, izveštaj Evropske komisije Evropskom parlamentu o Ugovoru o osnivanju ener getske zajednice iz marta 2011. godine 5 uočava zaostajanje u implementaciji materijalnih oba ve za iz ovog Ugo vo ra, zahteva fokus na implementaciju i afirmiše obavezu Evropske komisije da na pre dak u procesu pristupanja uslovljava ostvarivanjem ovih obaveza, kao i da ispunjenost tih oba ve za raz ma tra u okviru redovnih Izveštaja o napretku u procesu pristupanja. Ovaj izveštaj ukazuje i na izvesnu evoluciju u poimanju socijalne uloge ovog Ugovora. Shodno sa op šte nju Evrop ske komisije od 25. oktobra 2005. godine 6 povodom potpisivanja Ugovora, jedna od osnov nih svr ha Ugo vo ra jeste da razreši specifične lokalne probleme, uključiv energetsko si ro ma štvo, uve ća nu smrt nost i degradaciju životne sredine. Izveštaj iz marta 2011. govori o upravljanju socijalnim posledicama primene samog Ugovora putem neobaveznog Memoranduma o socijalnim pitanjima. Izostankom primene ključnih materijalnih obaveza i izmicanjem pita nja ener getskog siromaštva iz fokusa Ugovora, praktično izmiče ključna svrha samog Ugovora da pot po mog ne sma nje nju si ro ma štva i pro moviše privredni razvoj. 1. Okvir pri stu pa nja Sr bi je Evrop skoj uni ji 1.1. Ugovor o zajednici za energiju Ugo vor o zajednici za energiju jugoistočne Evrope potpisan je kao rezultat atinskih procesa pre go vo ra koji su započeli 2003. godine i trajali do potpisivanja ugovora 2005. godine, a zatim na stavljeni u kontekstu izvršavanja obaveza iz samog ugovora sve do danas. Ovim ugovorom pred vi đe ne su oba ve ze dr ža va potpisnica da svoje domaće zakonodavstvo i svoju energetsku infrastrukturu prilagode propisima Evropske unije u određenim rokovima. Isto tako, ovaj ugovor pred vi đa pri me nu od re đe nih evrop skih ili me đu na rod nih pro pi sa u samim procesima prilagođa vanja energetske infrastrukture obavezama iz ovog Ugovora. Dakle, Ugovor sadrži propise, ci lje ve i procedure za ostvarenje tih ciljeva. Jedan broj ciljeva je definisan u materijalnim katego ri ja ma i oni se ma hom od no se na po sto je ću in fra struk tu ru, kao i na oba ve zu da se u iz ve snom pe ri odu izgradi nova infrastruktura. Takođe, kod izgradnje nove infrastrukture predviđeno je po štovanje propisa i procedura iz samog Ugovora. 1.2. Spo razum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa Evropskom unijom i državama članicama EU uklju ču je im ple men ta ci ju ni za pro pi sa i pro ce du ra ko je su na sna zi u EU, sa ci ljem da se prav ni si stem Srbije približi po strukturi pravnim sistemima u Uniji. Ovim sporazumom potvrđuje se zna čaj Ugo vo ra o osnivanju energetske zajednice koji je ranije potpisan. Ovaj sporazum, međutim, do no si i nove propise kojima se bliže definišu procedure za ostvarivanje materijalnih obaveza od re đe nih Ugo vo rom o za jed ni ci za ener gi ju ju go i stoč ne Evro pe, kao što su pro ce du re u ve zi sa rav no prav no šću po nu đa ča iz dr ža ve do ma ći na i osta lih čla ni ca EU u pro ce si ma jav nih na bav ki kod iz grad nje ili re kon struk ci je obje ka ta. Va žno je uoči ti da je pe riod u ko me je bi lo mo gu će jav na pred u ze ća po dr ža va ti raz li či tim meha ni zmi ma dr žav ne po mo ći istekao 1. februara 2013. godine, u skladu sa Prelaznim sporazu- 5 Euro pean Com mis sion. (10. 3. 2011). Re port from the Com mis sion to the Euro pean Par li a ment and the Co un cil un der Ar tic le 7 of De ci sion 2006/500/EC (Energy Com mu nity Tre aty). Brus sels: do stupno na: http://www.energy-community.org/pls/portal/docs/888181.pdf 6 The EU and So uth East Euro pa sign a hi sto ric tre aty to in te gra tion. (25. 10. 2005). Europa Press Releases. Dostupno na: http://euro pa.eu/rapid/press-release_ip-05-1346_en.htm?locale=en 5

OKVIR PRISTUPANJA / RACIONALNOST PROCESA mom o trgovini 7 (član 28 u ve zi sa čla nom 43 SSP i član 39 u ve zi sa čla nom 74 SSP), pa se od tog trenutka investicije radi ispunjenja obaveza o kojima će ovde biti reči imaju sprovesti komerci jal nim vi do vi ma fi nan si ranja. 2. Racionalnost procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji Treba smatrati da su materijalni uslovi u oblasti energetike kod pristupanja Srbije Evropskoj uni ji racionalni sa stanovišta ljudskog razvoja, privrednog razvoja i uopšte boljitka stanovništva Sr bi je. Kao što većina stanovnika Srbije misli (i kako je izraženo u nedavno sprovedenoj anketi Kancelarije za evropske integracije), postoje obaveze iz procesa pristupanja Uniji koje je potrebno spro ve sti u delo, bez obzira na odvijanje samog procesa pristupanja. Za potrebe ovog rada uka zu je mo da po stoji mnogostruka racionalnost ostvarenja ovih obaveza, bez obzira na sam status procesa pristupanja Uniji. Ta racionalnost ogleda se u kontekstu po bolj ša nja ostva ri vanja osnovnih ljudskih prava, poboljšanja kvaliteta životne sredine, uključivanja u zajedničko tr ži šte, po bolj ša nja si gur no sti snab devanja energijom i, konačno, poboljšanja prilika za privred ni raz voj. 2.1. Ljud ska pra va Ne dav no spro ve de no istraživanje jedne grupe evropskih nevladinih organizacija (HEAL) 8 ukazu je da Sr bi ja tr pi od 1,8 do pre ko 4,9 milijardi evra dodatnih troškova za zaštitu zdravlja 9 godi šnje usled emi si je štetnih materija iz velikih energetskih objekata koji spaljuju lignit. Iza ove broj ke krije se masovna ugroženost života i zdravlja stanovništva Srbije. Pored toga, deo ovog za gađenja predstavlja prekogranično zagađenje i utiče na život i zdravlje stanovnika susednih dr ža va, uključiv i neke države članice Evropske unije. Ovo je najočigledniji primer uticaja zateče ne in frastrukture na stanje ljudskih prava, naročito prava na život i nesmetano uživanje stana i poseda. Srbija zaista značajno zaostaje za mnogim državama članicama EU u pogledu stope smrt no sti stanovništva: 7 Kancelarija za evropske integracije. Prelazni sporazum o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice sa jedne strane i Republike Srbije sa druge strane. Vla da Republike Srbije: dostupno na: http://www.seio.gov.rs/upload/documents/sporazumi_sa_eu/ssp_prelazni_potpisani_bez_aneksa_sr.pdf 8 The He alth and En vironment Al li an ce. (2013). The Un paid He alth Bill, How coal po wer plants ma ke us sick, A re port from He alth and En vi ronment Alliance. Do stupno na: http://www.env-he alth.org/img/pdf/heal_re port_the_un paid_he alth_bill_how_coal_po wer_plants_ma ke_us_sick_ fi nal.pdf, na ro či to ta be la na str. 35. 9 Ovo uključuje troškove zaštite zdravlja, javne troškove, angažovanje zdravstvenih kapaciteta, izgubljeno radno vreme usled bo le sti i izgubljene godine života stanovništva u Srbiji i okolnim državama. Treba imati u vidu da je ova kalkulacija iz ve de na na te me lju po da ta ka o emisiji koji ukazuju na nešto manje emisije od podataka koji su objavljeni u Evropskoj PR TR (sle di detaljniji opis) bazi podataka ili izveštajima odgovarajućih preduzeća u Srbiji. Shodno tome treba smatrati da je stvarno stanje stvari znatno nepovoljnije i bolje opisano višim procenjenim troškovima. 6

RACIONALNOST PROCESA Di ja gram 1: Stope smrtnosti bez obzira na uzrok u državama evropskog regiona, naj noviji objavljeni podaci, 2006 2010. godine. 10 Za ni mlji vo je da čak i države članice EU (Litvanija, Letonija, Rumunija, Bugarska) koje imaju ve će ukup ne stope smrtnosti, iskazuju izvesnu dinamiku poboljšanja kod nekih od kritičnih uzroka smrt no sti. Naredna mapa 11 ukazuje da je Srbija država sa najvećom stopom rasta smrtnosti usled kan ce ra plu ća 12 u Evro pi, dok ve ći na dr ža va sma nju je smrt nost sa ovim uzro kom. Ma pa 1: Promene u preranoj smrtnosti usled kancera pluća u evropskom regionu 1995 2009. 13 Razlika u procentima u stopi prerane smrtnosti 10 Videti: World Health Organization, Regionalna kancelarija za Evropu. (2013). The European Health Report 2012. Kopenha gen, Dan ska. 11 Isto, str. 38. 12 U literaturi se može naći dovoljno analiza koje jasno razgraničavaju uzroke kancera pluća: pušenje, zagađenje vazduha u okolini i unutrašnje zagađenje u domaćinstvu. Imajući u vidu veliko korišćenje čvrstih goriva (drvo, otpaci, lignit) za gre ja nje u domaćinstvima u Srbiji, korišćenje neadekvatnih peći i redukciju životnog prostora u toku grejne sezone (boravak većeg broja članova porodice u manjem broju prostorija), zaključujemo da energetski procesi imaju dominantan zna čaj. Uticaj pušenja (uključiv pasivno pušenje i epidemije) na zdravlje se uvećava usled redukcije životnog prostora, pa ta ko kompleksni energetski uzroci apsolutno dominiraju. 13 Isto, str. 36. 7

RACIONALNOST PROCESA U periodu od 1950. do 2010. godine u Srbiji se dogodila epidemiološka tranzicija: hronične ne za razne bolesti zamenile su zarazne bolesti kao vodeći uzrok smrtnosti. Među hroničnim neza raznim bolestima ističu se kardiovaskularne bolesti, onkološke bolesti i bolesti respiratornog si stema. Demografski pregled Ministarstva rada i socijalne politike br. 45/2012 sagledava problem pre vre me ne smrt no sti stanovništva Srbije. Prevremena smrtnost stanovništva analizira se po mo ću standardnog demografskog pokazatelja poznatog kao izgubljene potencijalne godine ži vota (Po ten tial Years of Li fe Lost PYLL). Ovaj pokazatelj sagledava društvene i ekonomske posle di ce mor ta li teta. On naglašava stepen štetnosti smrtnosti u ranijem životnom uzrastu za društvo i ustanovljava koliki gubitak predstavlja smrt pojedinca pre neke utvrđene starosne granice, od no sno pre ne go što on ostvari svoje ukupno potencijalno trajanje života. Prevencija smrtnosti po je din ca sma tra se glav nim ci ljem za dru štvo, jer se oče ku je da sva ki po je di nac to kom ži vo ta (u naj du žem mo gu ćem trajanju) maksimalno doprinese društvenom razvoju. Ovaj pokazatelj, međutim, ne uključuje godine života kada pojedinac ne može produktivno da se an gažuje usled bolesti. Ove okolnosti su obuhvaćene jednim drugim pokazateljem analizom iz gu blje nih go di na ži vota (Years of Li fe Lost YOLL) 14. U 2010. godini stanovništvo Srbije je izgubilo zbog prevremene smrti 410.622 godine života ili 64 go di ne na 1.000 stanovnika. U 1950. godini bilo je izgubljeno 424 godine na 1.000 stanovni ka. Vi di se jed no zna čaj no po bolj ša nje ovog po ka za te lja u periodu od 60 godina. Međutim, naj ve ći deo ovog po bolj ša nja ostvaren je većom stopom preživljavanja novorođenih i dece do 5 godina. To poboljšanje je najviše uticalo na ovaj boljitak u šezdesetogodišnjem periodu. Anali zom po ka za te lja uoča va se da posle polovine šezdesetih godina prošlog veka (precizno, od 1966. go di ne) po bolj ša nja prak tič no ni je ni bi lo. U pe ri o du od 1976. go di ne do 1992. go di ne, iz gu blje ne go di ne ži vo ta su se po ve ća le sa 62 go di ne na 1.000 sta nov ni ka na 78 go di na na 1.000 stanovnika. Od 1992. godine do 2010. godine uočava se izvesno poboljšanje. U istom periodu kar di ovaskularne, respiratorne i onkološke bolesti, hronične nezarazne bolesti preuzele su vode ću ulo gu kao uzrok smrt no sti. Ov de pri ka zu je mo upo red nu kri vu PYLL i krivu rasta proizvodnje lignita u otvorenom kopu Kolubara u periodu od 1950. do 2006. godine. Uočava se izvesna sinhronizacija ovih krivih u pe ri odu od 1976. godine do 1992. godine. Ova okolnost ukazuje na potrebu daljeg multidisciplinar nog istraživanja. Pri vid no po bolj ša nje PYLL od 1992. go di ne do da nas u najvećoj meri je posledica tumačenja re zul ta ta po pi sa stanovništva iz 2002. i 2011. godine. Jedan drugi demografski pregled (br. 43/2012) uka zu je na različite obuhvate i metodologije popisa iz 1991, 2001. i 2011. godine. Kada se har mo ni zu ju ovi re zul ta ti, uoča va se da je u pe ri o du 1991 2002. do šlo do ma log ra sta bro ja stanovništva u Srbiji usled doseljavanja stanovništva iz drugih delova bivše Jugoslavije. Ovo je ima lo za po sle di cu po bolj ša nje po ka za te lja PYLL, jer no vo do šlo stanovništvo nije bilo izloženo istim uticajima kao zatečeno stanovništvo na teritoriji Srbije. Pored toga, dolazi do značajnog ise lja vanja domaćeg stanovništva, pa se eventualna smrtnost tog stanovništva prikazuje na destinaciji odseljenja. Ima ju ći u vidu kontinuirani rast slučajeva bolesti kardiovaskularnog sistema, onkoloških bole sti i bolesti respiratornog sistema, može se pretpostaviti da pokazatelj PYLL, kao i pokazatelj YOLL, neo metano rastu. Kao što ćemo kasnije videti, ovi kvalitativni demografski pokazatelji je su jed na od naj zna čaj ni jih od red ni ca pri vred nog raz vo ja. 14 Pregled troškova na temelju analize YOLL u skladu sa metodologijom EXTERN-E Evropske unije za Srbiju može se na ći u: Eco las, A. ( 2007, Oc to ber). Task 2 - Be ne fits for the for mer Yugo slav Re pu blic of Ma ce do nia and ot her co un tri es of SEE of com pli an ce with the en vi ronmental acquis Final report Part I: General Con tract N 07010406/2006/441662/MAR/E3., IEEP, The European Commission, DG Environment. Zaključci ove studije se ne razlikuju bitno od ovde navedenih istraživanja, pa je do volj no ima ti sa mo nju u vi du. 8

RACIONALNOST PROCESA Di ja gram 2: Uporedni pregled krive PYLL i krive rasta proizvodnje lignita u otvorenom kopu Kolubara u periodu od 1950. do 2006. godine. 15 Stanovništvo Srbije, kao i ostalo stanovništvo u Evropi i svetu, ima pravo na zdravu životnu sre di nu, pravo na normalan humani ljudski razvoj, pravo na život, pravo na privredni razvoj, i pra vo na dr žav nu upra vu ko ja će ta osnov na ljud ska pra va šti ti ti. Ima ju ći u vi du da je po me nu tim Ugo vo rom o zajednici za energiju predviđeno značajno poboljšanje uslova životne sredine, smanje nje za gađenja, smanjenje uticaja na zdravlje i život, smanjenje uticaja na imovinu, odnosno po bolj ša nje slo bo de uži vanja imovine, racionalno je ove obaveze sprovesti i pre onih rokova koji su Ugo vo rom pred vi đe ni. Dru gim re či ma, ima ju ći u vi du da su tro ško vi oču va nja zdra vlja ve ći od vred no sti proizvedene i prodate električne energije, lignita i toplote, 16 ja sno je da je po treb no sma nji ti uti caj na zdra vlje i ži vot što je mo gu će pre, u skla du sa već pot pi sa nim i ra ti fi ko va nim Ugo vo rom. 15 Ove dve krive porede se u cilju ilustracije znatno složenijih procesa uticaja na životnu sredinu i PYLL. Ilu stracija se može sma trati kao vrlo indikativna, imajući u vidu da termoelektrane koje koriste lignit iz Kolubare emituju znatno preko po lo vi ne ukup ne emi si je za gađujućih materija u Srbiji. 16 Konsolidovani završni račun JP EPS za 2011. godinu ukazuje da je ukupna vrednost prodatih roba i usluga (od če ga je tre ći na elek trič ne ener gi je pro iz ve de na u hidroelektranama, a značajan deo usluga je ostvaren u distribuciji električne ener gi je) ma nja od dve mi li jar de evra. Vrednost električne energije i toplote proizvedene spaljivanjem lignita, razume se, znat no je ma nja od toga, pa tako zbir ukupnih prihoda termoelektrana u Kostolcu i Obrenovcu iznosi svega oko 1,1 mi li jar di evra. Otu da zdrav stveni troškovi koji se delimično pokrivaju iz javnih budžeta, a delimično gubitkom zdravlja i ži vota prevazilaze prihode ostvarene prodajom energije. 9

RACIONALNOST PROCESA 2.2. Ži votna sredina U oblasti životne sredine Ugovor o zajednici za energiju predviđa primenu direktive o velikim lo ži šti ma na po stojeće energetske objekte počev od 31. decembra 2017. godine. Isto tako, pred vi đe no je po bolj ša nje kvaliteta tečnih goriva, kako za upotrebu u transportu, tako i za staci onarnu upotrebu, počev od kraja 2011.godine. Ova dva propisa sa pripadajućim procesnim ak ti ma, kao što su direktna primena Arhuske konvencije o učešću javnosti u donošenju odluka od zna ča ja za ži votnu sredinu, obaveštavanju i sudskoj zaštiti, te izostanku državne pomoći, omo gu ća vaju bitno poboljšanje kvaliteta života, stanje ljudskih prava i stanje životne sredine u Sr bi ji ukoliko bi bili zaista primenjeni. Na red ni di ja gram prikazuje procenu srednjih vrednosti troškova šteta nastalih usled različitih emi si ja za gađivača u vazduhu. Ovo su prosečne vrednosti izračunate na uzorku država Evropske unije, gde su meteorološke, geografske i druge okolnosti znatno povoljnije nego u Srbiji. Pret po stav ka je da isti obim za ga đe nja u Sr bi ji (gde ne ma to li ko ve tra kao u osta lim evrop skim dr ža vama) prouzrokuje i veće ekonomske troškove. Di ja gram 3: Procene prosečnih evropskih troškova na ime štete nastale po toni emisije izabranih zagađivača u vazduh (imati u vidu logaritamsku skalu vertikalne y-ose). 17 U evropskoj bazi podataka The European Pollutant Release and Transfer Register (E-PRTR) nalazimo i podatke o emisijama iz najznačajnijih energetskih objekata u Srbiji. Ti su podaci dati u nared noj ta be li. Jed no stavnom primenom jediničnih troškova iz prethodnog grafikona na podatke u navedenoj tabeli uočavamo ekonomske troškove koji su značajno iznad 3 milijarde evra godišnje, samo iz objekata koji su u ovoj tabeli navedeni, a kao što se može videti, tabela ne sadrži sve naj zna čaj ni je ener getske objekte u Srbiji. 17 Videti: European Environment Agency. (2011). Revealing the costs of air pollution from industrial facilities in Europe. U: EEA Tec hni cal re port, broj 15/2011. Kopenhagen. 10

RACIONALNOST PROCESA Tabela 1: Emisije zagađujućih materija iz nekih objekata u Srbiji shodno PRTR bazi podataka 18, a prema nepotpunim izveštajima nacionalnih ustanova iz Srbije. 19 Red. br. OBJEKAT AZOTNI OKSIDI (t) PRAŠKASTE MATERIJE (t) OKSIDI SUMPORA (t) 1. TENT A 15700 6300 105000 2. TENT B 15200 2150 85200 3. Kostolac A 3190 1690 53000 4. Kostolac B 5570 2670 58700 5. Kolubara A 2300 2340 11800 6. Morava 908 3100 10600 7. Prerada Vreoci 224 109 1120 8. Topionica i rafinacija Bor - - 308 9. Toplana Bor - - 290 10 Energetika Kragujevac 349-156 11. Toplana Novi Beograd 253-445 12. SUMA 19 43694t 18359t 326619t 2.3. Za jed nič ko tržište Ugo vo rom o osnivanju energetske zajednice predviđeno je učešće Srbije u zajedničkom energetskom tržištu Evropske unije i država potpisnica Ugovora. Učešće na ovom zajedničkom tržištu omo gu ća va Srbiji pristup različitim izvorima energije i različitim pravcima snabdevanja energi jom. Isto tako, odredbe o učešće na zajedničkom tržištu omogućavaju preduzećima iz Srbije korišćenje infrastrukture u trećim državama bez diskriminacije i po odgovarajućim uporedivim ce na ma. Ima ju ći u vi du da je Sr bi ja dr ža va bez iz la za na mo re, i da ni je u pri li ci da uče stvu je di rekt no na me đu na rod nom ener getskom tržištu, ove odredbe su od suštinskog značaja za razvoj ne pri li ke u Sr bi ji. Radi učešća na zajedničkom tržištu, Srbija takođe mora da obezbedi jednaka prava za preduze ća iz tre ćih dr ža va na svojoj teritoriji. Ovo se pre svega odnosi na pravo pristupa energetskoj in frastrukturi i na eliminaciju državne pomoći i odgovarajuće standarde zaštite životne sredine. Mo že mo za klju či ti da je za razvoj privrede Srbije od izuzetnog značaja učešće u jednom ovakvom za jed nič kom tržištu, pravo pristupa energetskoj infrastrukturi na teritoriji trećih država i mogućnost da se preko njihove teritorije učestvuje u međunarodnom energetskom tržištu. To pod razumeva da Srbija poštuje sve propozicije zajedničkog tržišta. 18 Uporediti: http://prtr.ec.europa.eu/ (podaci za 2011) baza podataka Evropski registar zagađivača (The Euro pean Pollu tant Re le ase and Transfer Register (E-PRTR)) daje pregled industrijskih postrojenja sa značajnim uticajima na životnu sre di nu. Ba za po da ta ka je ustanovljena na osnovu Kijevskog protokola Arhuske konvencije, videti: Ki ev Protocol on Pollutant Re le ase and Transfer Registers. United Nations Economic Commission for Europe (UNECE). Dostupno na:http://www. une ce.org/env/pp/pr tr.html 19 Izveštaj o stanju životne sredine u Javnom Preduzeću Elektroprivreda Srbije) za 2011. godinu iz aprila 2012. godine daje sledeće podatke koji uključuju samo objekte EPS: azotni oksidi 52.835,49 t, praškaste materije 22.814,84 t i oksidi sumpora 369.924,80 t koji su redom veći od pokazatelja PRTR, a ovi su opet veći od pokazatelja uzetih u obračun ranije pomenute studije HEAL. 11

RACIONALNOST PROCESA 2.4. Si gur nost snabdevanja Ugo vo rom su pred vi đe na dva osnovna mehanizma za poboljšanje sigurnosti snabdevanja energi jom dr ža va potpisnica: ovo se odnosi na pravo pristupa energetskoj infrastrukturi na teritoriji tre ćih dr ža va i na postojanje mehanizma uzajamne pomoći u vanrednim situacijama i uzajamnog po bolj ša nja ener getske sigurnosti. Isto tako, iz ovoga proizilazi i obaveza boljeg korišćenja pre kogranične energetske infrastrukture. To bi onda omogućilo razvoj regionalnog tržišta energi je i uklju či vanje tog regionalnog tržišta u zajedničko evropsko tržište. 2.5. Pri vredni razvoj Pri vre da Sr bi je u sadašnjem stanju trpi značajna ograničenja koja potiču iz energetskog sektora. Oče ki vani životni vek radne snage u Srbiji skraćen je zagađenjem iz velikih energetskih objekata i transporta. Zdravlje stanovništva je narušeno, a shodno tome, povećani su zdravstveni troškovi radne snage i skraćeno vreme koje pojedinci provode u produktivnom radu. Sposobnost ovakve radne snage da ostvari visoku produktivnost kada se uopšte nalazi na radnom mestu značajno je sma nje na. Isto tako, emisija iz velikih energetskih objekata vrši uticaj na poljoprivredno zemljište i objekte. Ovi uticaji nisu dobro opisani i ima vrlo malo podataka o tome. Međutim, mo že mo zaklju či ti da uti ca ji na sma nje nje pro duk tiv no sti ze mlji šta u poljoprivredi i dugotrajnost objekata, opre me i vozila koje privreda Srbije koristi nisu mali i da značajno smanjuju ukupni potenci jal pro duk tiv no sti u Srbiji, a time i konkurentnost privrede Srbije na međunarodnom tržištu. Na red ni di ja gram prikazuje vezu između privrednog razvoja i prerane smrtnosti usled bolesti kar di ovaskularnog sistema. Veza ovih bolesti i zagađenja vazduha zbog korišćenja fosilnih gori va vrlo dobro je utvrđena u dostupnoj literaturi i operacionalizovana u dokumentima koji su ranije pomenuti, pa nije potrebna detaljnija elaboracija. Di ja gram 4: Prerana smrtnost usled bolesti kardiovaskularnog sistema i ukupnog nacionalnog proizovda (GDP) po stanovniku u državama evropskog regiona, najnoviji podaci, 2006 2009. godine 20 20 Op. cit., str. 74.. 12

RACIONALNOST PROCESA / MATERIJALNI USLOVI Ne do volj no si gur no snab de vanje energijom vrši uticaj na industrijsku proizvodnju Srbije. U pe ri odima niskih temperatura u decembru i januaru, industrijska proizvodnja značajno opada. Ener get ska in frastruktura Srbije nije u stanju da simultano obezbedi snabdevanje stanovništva to plo tom i industrije energijom. Ovom prilikom opada stepen satnog korišćenja industrijskih obje ka ta, tran sport ne i ener getske infrastrukture. Sve ovo vrši uticaj na povratne investicije koje se mogu ostvariti u privredi Srbije. Pored toga, niski stepen korišćenja raspoložive energetske infrastrukture nalaže da se fiksni troškovi te in frastrukture raspodele na mali broj sati kada se ona zaista koristi. Procenat preduzeća koja snab de vanje energijom vide kao problem u obavljanju svoje delatnosti više se nego udvostručio u periodu od 2006. do 2008. godine, kada je oko trećine preduzeća to smatralo ograničavajućim fak torom. 21 Shodno tome, prosečna cena snabdevanja energijom za privredu Srbije veća je nego u dr ža vama koje raspolažu konkurentnim energetskim tržištem. U ovim aspektima energetski sektor predstavlja efi ka snu prevenciju privrednog razvoja u Sr bi ji. Ot kla nja nje ovih osnov nih uti ca ja ener getskog sektora na privredni razvoj predstavlja prethodni uslov za svako zamislivo poboljšanje zaposlenosti i konkurentnosti privrede u Srbiji. 3. Ma te ri jal ni uslo vi u obla sti ener ge ti ke kod pri stu pa nja Sr bi je Evrop skoj uni ji U ovom poglavlju ukratko se analiziraju osnovni materijalni uslovi u oblasti energetike kod pri stu pa nja Sr bi je Evrop skoj uni ji. De ta ljan pre gled ovih uslo va dat je u pod tač ki 4.5.2. u vi du ja snih ta be la. Ov de uka zu je mo na detalje u vezi sa ovim materijalnim uslovima. 3.1. Ži votna sredina U oblasti životne sredine materijalne obaveze se svode na primenu direktive Evropske unije o ve li kim lo ži šti ma i Direktive o sumporu u tečnim gorivima 22. Po red to ga, tre ba ima ti u vi du i druge op šte okolnosti kod primene materijalnih obaveza u oblasti životne sredine, kao što su uticaj na kli mat ske promene i one obaveze u oblasti životne sredine čije ispunjavanje za Srbiju tek pred stoji. Naime, imajući u vidu dinamiku pristupanja Srbije Evropskoj uniji i očekivanu dinamiku pri stizanja obaveza koje se tiču klimatskih promena, može se pretpostaviti da sada postojeće oba ve ze tre ba ostva ri ti ta ko da to bu de u skla du sa onim oba ve za ma ko je će tek na stu pi ti u daljem pro ce su pri stupanja, odnosno u daljem razvoju situacije na svetskom nivou. Oba ve ze opi sa ne u ovom poglavlju predstavljaju najmanje moguće postignuće neophodno radi is pu nja va nja oba ve za iz čla na 11 Evrop ske po ve lje o so ci jal nim pra vi ma iz 1996, što je su štinski pred uslov za pristupanje Evropskoj uniji. 3.1.1. Di rektiva o velikim ložištima Ovom di rek ti vom utvr đu ju se gor nje granice emisije zagađujućih materija iz velikih ložišta. Ove emi si je za vi se od ka raktera ložišta i vrste goriva koje se u ložištu upotrebljava. Sledeći dijagram uka zu je nam na ve zu iz me đu emi si je sum por-di oksida i učešća sumpora u pojedinim vrstama uglja. Ja sno se vi di da ma li pro cen ti sum po ra u lignitu daju znatno veće emisije sumpor-dioksida 21 World Bank. (2012, Ja nu ary 17 ). Re pu blic of Ser bia, The Road to Pro spe rity: Pro duc ti vity and Ex ports - Co un try Econo mic Me mo randum.u:vo lu me II: Main Re port,, Re port No. 65845-YF 22 Energy Community. (19. 8. 2013). EU legislation. Dostupno na: http://www.energy-community.org/portal/page/ por tal/enc_ho ME/ENERGY_COM MU NITY/Le gal/eu_legislation#theacquisonenvironment 13

MATERIJALNI USLOVI u vazduhu nego slični ili manji procenti učešća sumpora u kamenom uglju. Ovo je posledica znatno ni že ka lo rij ske energetske moći lignita u odnosu na kameni ugalj. Ovo je direktno primenjivo na Sr bi ju. Ni skokalorični ligniti koji se uglavnom sagorevaju u velikim ložištima u Srbiji, sadrže re la tiv no ni zak pro ce nat sum po ra. Međutim, emisije koje iz toga proističu, imajući u vidu vrlo nisku ka lo rij sku moć lig ni ta, pred stavljaju značajan izvor zagađenja. Di ja gram 5: Uticaj sadržaja sumpora u uglju na emisiju sumpor-dioksida prilikom sagorevanja različitih lignita ili visokokaloričnih ugljeva. 23 SO 2 (mg/nm 3 ) Lignit Bitumen Sadržaj sumpora (težina %) U ovom tre nut ku, elek trane u Srbiji su najveći pojedinačni izvor sumpor-dioksida u Evropi i spadaju među prvih nekoliko izvora praškastih materija i azotnih oksida u Evropi. Ove emisije uti ču ka ko na stanovništvo i privredu Srbije, tako i na stanovništvo i privredu susednih zemalja, a do pi ru i do ni za ze ma lja čla ni ca Evrop ske uni je. Shodno Ugovoru o zajednici za energiju jugoistočne Evrope, potrebno je smanjiti zagađenje iz po stojećih ložišta na propisane vrednosti iz ove direktive, a najkasnije do 31. decembra 2017. go di ne. Ima ju ći u vi du obim ovog za dat ka, ko ji pod ra zu me va da se u Sr bi ji oba vi za me na ili rekonstrukcija oko 4.000 megavata instaliranih kapaciteta za proizvodnju električne energije i skoro celokupne infrastrukture daljinskog grejanja, bilo je potrebno započeti izvršavanje ove oba ve ze od mah po ratifikaciji Ugovora o zajednici za energiju. Isto tako, ne može se očekivati da će se ovaj uslov ostva ri ti u za da tom ro ku ako se od da nas do is te ka ro ka ne pred u zi ma ju odgo varajuće radnje i ostvaruju odgovarajuća poboljšanja u objektima na koje se Direktiva odnosi. Zna či, bi lo bi neo phodno da država ima plan primene ove direktive, rezervisana odgovarajuća sred stva u budžetima javnih preduzeća, korisnicima objekata na koje se direktiva odnosi, i izvesnu di na mi ku ostvarenja ove obaveze na terenu. Isto tako, bilo bi potrebno da se izvršenje ove oba ve ze prati redovnim godišnjim izveštajima. Pored toga, ono što ovom obavezom nije predviđe no, tre ba lo bi da sve za in te re so vane strane budu uredno obaveštene o uticajima ovih objekata na ži votnu sredinu, i preduzetim merama da se na različite načine smanje ti uticaji na zdravlje stanovništva i kvalitet zemljišta, vazduha i vode i pre nego što se objekti usaglase sa direktivom o ve li kim lo ži šti ma. 23 Parsons Brinckerhoff, (11. November 2011). Con ti nued Ope ra tion of Op ted-out Lar ge Com bu stion Plants un der the IED. Do stupno na: http://www.pbworld.com/pdfs/regional/uk_europe/continued_oper_under_ied.pdf 14

MATERIJALNI USLOVI Ove oba ve ze se mo gu ostvariti na više načina. Najjednostavniji način je dodavanje odgovarajućih ure đa ja za pre či šća vanje izduvnih gasova na postojeće objekte. Drugi način je, naravno, zame na kotlova na postojećim objektima, a treći bi bio napuštanje ovih objekata i zamena drugim. Ukazujemo i na niz uporednih analiza kojima se sagledavaju ekonomski i razvojni efekti ovih al ter na ti va. Ovde smo izabrali jednu takvu analizu, gde je za primer uzeta elektrana veličine 500 MWe, čije je glavno gorivo lignit relativno dobrog kvaliteta i koje ima relativno visoku energetsku efikasnost. Ovaj primer je najpribližniji zatečenom stanju u Srbiji, s tim što je kvalitet lig ni ta koji stoji na raspolaganju niži, a neto energetska efikasnost raspoloživih objekata u Srbiji znat no ni ža i iz no si oko 30% (na su prot ne to ener get ske efi ka sno sti od oko 38%, ko li ko je u ovom pri me ru pred vi đe no). Tabela 2: Pregled osnovnih parametara referentne termoelektrane Parametar Vrednost Jedinica Snaga generatora 500 MW Bruto raspoloživa snaga električne energije (na generatoru) 2000 MW Neto raspoloživa snaga električne energije (na pragu elektrane) 1835 MW Neto toplotna snaga (NVN) 9466 kj/kwh Neto učinak (NVN) 38 % Okolna temperature suve grejne cevi 9 C Relativna vlaga 80 % Vrsta goriva Lignit - Gorivo NVN (sadržaj vlage i pepela) 9053 kj/kg Na red na ta be la (Tabela 3) ukazuje na ishod nekoliko alternativa kojima se ovakva elektrana mo že do ve sti u saglasnost sa direktivom Evropske unije o velikim ložištima. Po kolonama, razma trane alternative su: Do da vanje uređaja za prečišćavanje izduvnih gasova na postojeći objekat (FGD/SCR), za me na kotlova novim superkritičnim kotlom, za me na kotlova novim kotlovima sa potkritičnim parametrima i nova turbina, no vi su per kri tič ni kotao sa novom turbinom, no vi potkritični kotao sa sagorevanjem u fluidizacionom sloju, za me na kotla i uvođenje i zamena goriva (zamena lignita prirodnim gasom), na pu šta nje po stojeće elektrane i izgradnja elektrane kombinovanog ciklusa na prirodni gas. 15

MATERIJALNI USLOVI Tabela 3: Uporedna finansijska analiza različitih alternativa Investicioni troškovi ( m) Porast investicionih troškova iznad FGD/SCR ( m) Ukupna neto raspoloživa snaga električne energije (MW) Pad raspoložive snage električne energije tokom FGD/SCR (MW) Godišnja proizvodnja električne energije (GWh) Gubitak godišnje proizvodnje električne energije u odnosu na FGD/SCR (GWh) ***NPV od prodaje električne energije ( m) Smanjenje NPV od prodaje električne energije u odnosu na FGD/SCR ( m) Ukupan neto učinak (efikasnost) elektrane (%) Pad potrebne toplote elektrane u odnosu na FGD/SCR (%) Godišnji troškovi goriva ( m) NPV sa troškovima goriva ( m) Porast troškova goriva tokom veka trajanja u udnosu na FGD/SCR ( m) Troškovi tokom veka trajanja u odnosu na opciju FGD/SCR ( m) *FGD/ SCR** Novi subkritičan kotao Novi subkritičan kotao i parna turbina Novi superkritičan kotao i parna turbina Novi subkritičan *****CFB kotao Zamena goriva (prelaz na gas) i dogradnja kotla Novi ****CCGT 780 1616 1846 2389 1128 590 873 0 836 1066 1609 348-190 93 1798 1811 1800 1785 1828 1739 1779 0-13 -2 13-30 60 19 13860 13961 13876 13760 14412 14079 14649 0-100 -15 100-552 -219-789 7297 7350 7305 7244 7587 7412 7712 0-53 -8 53-290 -115-415 37,50% 37,90% 38,60% 41,00% 38,40% 49,50% 58,10% 0,00% 1,80% 3,60% 10,10% 3,20% 33,00% 55,90% 241 238 233 217 243 473 545 2188 2164 2115 1973 2205 4296 4946 0-24 -74-215 17 2108 2758 0 759 985 1447 75 1803 2435 * FGD (Flue Gas Desulphurization) - Odsumporavanje dimnog gasa ** SCR (Selective Catalytic Reduction) Selektivna katalitička redukcija ***NPV (Net Present Value) Neto sadašnja vrednost elektrane ****CCGT kombinovani gasno parni ciklus *****CFB kotao sa sogorevanjem u fluidizacionom sloju 16

MATERIJALNI USLOVI Kao što se vidi u priloženoj tabeli, poređenje ovih alternativa ukazuje da je alternativa sa naj ma njim tro škovima izgradnja novog potkritičnog kotla sa sagorevanjem u fluidizacionom slo ju 24. Ova alternativa dovodi do najnižih troškova u odnosu na dodavanje uređaja za prečišćavanje izduvnih gasova. Ovde treba imati u vidu da su u ispitivanom slučaju uređaji za prečišćavanje iz duv nih gasova dodati na elektranu koja je relativno nova, koja ima visoku efikasnost, i da je kvalitet raspoloživog goriva (lignita) znatno bolji od onoga čime raspolaže Srbija. Kada se ove okolnosti uzmu u obzir, mnogo niža efikasnost zatečenih objekata u Srbiji ukazuje da dodavanje ure đa ja za pre či šća va nje iz duv nih ga so va uop šte ni je odr ži va al ter na ti va. Iz bor te al ter na ti ve bi (usled po ve ća nja potrošnje lignita za isti obim prodajive električne energije) povećao relativni uti caj obje ka ta u Srbiji na klimatske promene i izložio celu zemlju ekonomskim i političkim rizici ma koji iz toga proističu. Dru gim re či ma, uko li ko se oba ve ze iz Ugovora o osnivanju energetske zajednice u vezi sa emi si jom iz ve li kih lo ži šta ostva ru ju u Sr bi ji na taj na čin i na po sto je ćim objek ti ma či ja je efika snost ni ska i uz postojeće raspoloživo gorivo (lignit niske kalorične vrednosti i neadekvatnog pro ce sa pri ba vlja nja i isporuke), ukupni troškovi usled smanjene proizvodnje električne ener gi je i uvećanih troškova održavanja takvog objekta, te smanjene raspoloživosti objekata za pro izvodnju električne energije, bili bi tako veliki da bi (uz isključenje državne pomoći) im pli ci rali znatno povećanje cene električne energije i smanjenje konkurentnosti celokupne pri vre de Srbije. Ovakav potez doveo bi do smanjenja stope rasta nacionalnog proizvoda, a vrlo ve ro vatno i do neto smanjenja nacionalnog proizvoda i zaposlenosti u Srbiji. Posledica bi bila vero vatno eliminacija celokupnog izvoza energetski intenzivnih proizvoda i usluga. Nasuprot tome (i kao što je prikazano u uporednoj Tabeli 3), mogu se pronaći i znatno bolje alternative koje bi mo gle do pri neti ukupnom povećanju energetske efikasnosti objekata, smanjenju jedinične cene elek trič ne ener gi je, ve ćem korišćenju obnovljivih izvora energije i, ukupno, znatno povoljnijim uslo vi ma snab de vanja privrede i stanovništva električnom energijom. Troškovi uticaja na zdravlje i životnu sredinu koji sada nastaju odlažu se za budućnost i kumuli raju u vidu pogoršanja vitalnih osobina stanovništva i produktivnosti zemljišta. Ti troškovi, u naj ve ćoj me ri, ni su uklju če ni u cenu električne energije, shodno sada postojećim propisima u Srbi ji. Smanjenje emisije ugradnjom dodatnih uređaja na postojeće objekte (varijanta FGD/SCR) sma nji li bi se (bu du ći, skri ve ni i nekalkulisani) troškovi uticaja na zdravlje i životnu sredinu (te us po ri la ku mu la ci ja ne gativnih efekata), ali bi se stekli dodatni tekući troškovi proizvodnje električ ne ener gi je 25. Ovi dodatni troškovi bi se morali prebaciti na krajnje potrošače koji bi morali pre uzeti obavezu da tu energiju i troše dok se ne ostvari povrat uloženih sredstava, što implicira da potrošači u dugom periodu ne bi imali pravo izbora novog isporučioca. Imajući u vidu da je otvaranje tržišta za konkurenciju jedan od uslova iz Ugovora o osnivanju energetske zajednice, a da se mogu pojaviti ponuđači sa nižim troškovima, malo je verovatno da se takav uslov može pri hvatiti. Imajući u vidu zabranu državne pomoći, malo je verovatno da država može ove troškove da pokrije svojim garancijama ili dodatnim zaduživanjem 26. Republika Srbija u ovom trenutku nastoji da obezbedi kredite iz neevropskih izvora radi rekonstrukcije dela objekata na ovaj (neekonomični) način, a uz državne garancije koje su vrsta ne do zvo lje ne dr žav ne po mo ći. Ukoliko se ovaj metod primeni, termoelektrane u Srbiji naći će se u neravnopravnom položaju u odnosu na ostale konkurente na zajedničkom tržištu, što može 24 Oka, S. sa sa rad ni ci ma. (2004). Is pi ti vanje podobnosti lignita Kolubara i Kovin za sagorevanje u kotolovima sa cirkulacionim fluidizovanim slojem.[ Struč ni rad: UDC: 662.642:662.992.8-912]. Be o grad. U ovom ra du struč nja ci In sti tu ta Vin ča i Rudarsko-geološkog fakulteta prezentiraju rezultate obimnog istraživanja izvršenog u tim ustanovama, gde je utvr đe na po dob nost korišćenja lignita iz ležišta u Srbiji pomoću predmetne tehnologije sagorevanja. 25 Ove okolnosti Evropska agencija za životnu sredinu precizno opisuje u izveštaju: EEA. (2001). La te les sons from early war nings: the precautionary principle 1896 2000. Co pen ha gen. 26 Treba takođe imati u vidu da su Evropska investiciona banka, Svetska banka i druge značajne međunarodne fi nan sij ske ustanove već donele odluke da ukinu ili značajno smanje investicije u elektrane kod kojih je ugalj glavno gori vo. European in vest ment bank to stop fi nan cing coal-fi red po wer plants. (24. July 2013). The Gu ar dian. Do stup no na: http:// www.the gu ar dian.com/en vi ron ment/2013/jul/24/eu-coal-po wer-plants-car bon-emis si ons-cli ma te, i McGar rity, J., Volco vi ci, V. (23. July 2013). EU fi nan ce arm to de ci de on cur bing lo ans to coal-fi red po wer. Re uters, US edi tion. Dostupno na: http://www.re uters.com/article/2013/07/23/eu-coal-finance-idusl6n0ft1hn20130723 17

MATERIJALNI USLOVI ima ti po sle di ce na si gur nost snabdevanja energijom u Srbiji, pristupanje EU i regionalnu saradnju. U eko nom skom smi slu, sa svim je sve jed no da li se do dat ni tro ško vi pla ća ju kroz ce nu električ ne ener gi je ili po rez. Naj ekonomičnija rešenja iz Tabele 3 zahtevaju inovativnu primenu najnovijih tehnologija. Pri me na mo der nih re še nja mo že si mul ta no da sma nji tro škove uticaja na životnu sredinu i troškove proizvodnje električne energije uz blagotvorni uticaj na nacionalni proizvod i zaposlenost. Jed no vre me no, mo der na re še nja mo gu do ve sti do smanjenja budućih uticaja na klimatske prome ne. Me đu tim, ino vativna rešenja se ne mogu primeniti u postojećem institucionalnom okviru 27 za pred uzeća u državnom vlasništvu. Treba imati u vidu da evropski propisi o zaštiti životne sredine od uticaja energetskih objekata znat no za ostaju za odgovarajućim propisima u SAD. To uključuje naročito regulaciju vrlo složenih uti ca ja, kao što su emisije žive i arsena. Harmonizacija evropskih i američkih propisa neizbežno pred stoji. Čak ni najstroži propisi i najbolje raspoložive tehnologije za smanjenje emisija iz spa lji vanja uglja ne uklanjaju uticaje na ljudsko zdravlje. Studija pomenuta u poglavlju 3.1. ukazu je na vr lo ve li ke (mada znatno manje nego u Srbiji) troškove očuvanja zdravlja u evropskim dr ža vama koje stvarno primenjuju odgovarajuće postupke zaštite. Shodno tome, potrebno je, kod donošenja odluka o alternativnim načinima ostvarenja ove materijalne obaveze, razmotriti korišćenje ostalih raspoloživih domaćih goriva (kao što je drvna biomasa) umesto lignita. Ova op ci ja ve ro vatno ima snažan potencijal privrednog rasta i zaposlenosti, što treba uzeti u obzir pri li kom razmatranja alternativa. 3.1.2. Sum por u go ri vu Ugo vo rom o osnivanju energetske zajednice predviđeno je smanjenje sumpora u tečnim gori vi ma u upotrebi na teritoriji zemalja članica. Direktiva 1999/32/EC od 26. aprila 1999. godine uka zu je na potrebu da se značajno smanji procenat sumpora u tečnim gorivima. Ona isto tako po stavlja ograničenje u vezi sa emisijom sumpornih oksida nastale korišćenjem tečnih goriva. Dr ža ve potpisnice mogu u izvesnoj meri ublažiti uslove propisane ovom direktivom ili odložiti nji ho vu pri me nu u slučaju da u potpunosti zadovoljavaju uslove iz direktive 80/779/EEC u vezi sa kvalitetom vazduha, naročito što se tiče učešća sumpornih oksida i čestica u vazduhu. Kao što se iz raspoložive literature može videti, u Srbiji, u onoj meri u kojoj se ovi podaci uopšte mere i dostupni su javnosti, kvalitet vazduha u naseljenim područjima nije na potpuno zadovoljavajućem ni vou. Shod no tome, ispunjenje direktive o sumporu u gorivima je od velikog značaja. Na ža lost, među mnogim državama potpisnicama Ugovora o osnivanju energetske zajednice do šlo je do od la ga nja pri me ne ove di rek ti ve na je dan ili dru gi na čin, i u ma njoj ili ve ćoj me ri, pa je Sekretarijat Zajednice bio prinuđen da pokrene odgovarajuću pravnu akciju 28. Ovo pod se ća na vi še go di šnje od la ganje obaveze koja je proizilazila iz odgovajućih dokumenata Ujedinjenih na ci ja da se uklo ni ok tan sko olovo iz tečnih goriva. Primena te međunarodne konvencije kasnila je vi še go di na, a uticaj tog kašnjenja na zdravlje (i mentalne sposobnosti) stanovništva, a naro- 27 Sekretarijat Energetske zajednice je 22. oktobra 2012. godine objavio Tender za izbor konsultanta koji izradio studiju o Potrebama za modernizaciju velikih energana u državama potpisnicama, shodno direktivi 2001/80/EC o veli kim lo žišti ma, vi deti: Energy Community. (22. October 2012). Ten der Do cu ments for the Se lec tion of a Con sul tant for the Study on the Need for Mo der ni za tion of Lar ge Com bu stion Plants in the Con trac ting Par ti es of the Energy Com mu nity in the con text of the imple men ta tion of Di rective 2001/80/EC. Vienna: dostupno na: http://www.energy-community.org/pls/portal/docs/1770180. PDF. Ovim tenderskim dokumentom je propisano da sva prava intelektualne svojine na sva tehnička i ekonomska rešenja koja konsultant izradi tokom rada na ovoj analizi pripadaju naručiocu. Imajući u vidu da se inovativna rešenja velike vred no sti ne mogu pribaviti uz konsultantsku naknadu, ukazujemo da na ovaj način najekonomičnija rešenja neći ni bi ti ana li zi rana. 28 http://www.energy-com mu nity.org/por tal/pa ge/por tal/enc_ho ME/ARE AS_OF_WORK/Dis pu te_set tle ment/2013/ CA SES%20NO.%2001-0513 18

MATERIJALNI USLOVI či to de ce, bio je mer ljiv 29. Po sličnom principu, odlaganje primene obaveza u vezi sa sumporom u tečnom gorivu kreira trajne i kumulativne posledice. Stanje zatečeno početkom 2008. godine pri ka za no je na sle de ćoj ma pi. Ma pa 2: Status procesa uklanjanja olova iz tečnih goriva u januaru 2008. godine. 30 Bezolovni Bezolovni i sa olovom Sa olovom Pre ko granični tokovi 3.1.3. Osta le oba veze u oblasti životne sredine Veliki energetski izvori zagađenja emituju zagađujuće materije na velike daljine. Naredni grafi kon pokazuje tipičnu distribuciju uticaja velike elektrane na ugalj u odnosu na udaljenost od sa mog objek ta. Ima ju ći u vidu položaj objekata velikih zagađivača u Srbiji i udaljenost tih objeka ta od dr žav nih granica, lako se zaključuje da emisija iz tih objekata vrši uticaj na teritoriju su sed nih dr ža va, pa čak i onih ko je ni su ne po sred ni su se di Sr bi ji. Pored toga, uočavamo i postojanje velikih izvora zagađenja u susednim državama, odnosno van granica Srbije, i okolnost da ti objekti vrše značajan uticaj na teritoriju i stanovništvo Srbije. Shodno tome, od ve li kog je zna ča ja da se do sled no pri me ne od red be spo razuma o Zajedni ci za ener gi ju, ka ko u Sr bi ji, ta ko i u su sed nim dr ža va ma i na taj na čin una kr sno sma nji uti caj ovih objekata na stanovništvo u regionu. Ukazujemo da se veliki izvori zagađenja nalaze u Rumuniji, Bugarskoj, Makedoniji, na Kosovu 31, u Cr noj Go ri i Bo sni i Her ce go vi ni, a sve u ne po sred noj bli zi ni nji ho vih granica sa Srbijom. Ulaskom Hrvatske u Evropsku uniju, uvećava se uti caj za gađujućih materija iz Srbije na teritoriju i stanovništvo Unije. Imajući u vidu značaj re gi onalne saradnje za sigurnost snabdevanja energijom Srbije, sve prekogranične uticaje treba po sma trati sa posebnom pažnjom. 29 Detaljan prikaz posledica višegodišnje izloženosti olovu dostupan je u sledećem tekstu: Posledice izlo že no sti olo vu iz motornih goriva. (14. 1. 2013). Mo gu ća Sr bi ja. Dostupno na: http://www.mogucasrbija.rs/vest/1/vesti/830/posledice%20iz lo%c5%be enosti%20olovu%20iz%20motornih%20goriva.html 30 Videti: UNEP. 31 Bez prejudiciranja političkog statusa ove teritorije, kao i administrativne linije između teritorija. Ov de se ima u vi du sa mo okol nost po stojanja velikih izvora zagađenja u tom geografskom prostoru. 19