ИЗБОРНОМ ВЕЋУ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ

ИЗБОРНОМ ВЕЋУ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ Б е о г р а д На седници Изборног већа одржаној 27. oктобра 2014. године именовани смо за чланове Комисије за подношење извештаја о кандидатима са конкурса за избор једног ванредног професора за ужу научну област Грађанско право предмет Грађанско процесно право на Правном факултету Универзитета у Београду. У том својству подносимо следећи И З В Е Ш Т А Ј На конкурс објављен у «Службеном гласнику РС» бр. 118 од 30. октобра 2014. године и у публикацији Националне службе за запошљавање Послови бр. 594 од 05. новембра 2014. године, пријавио се као једини кандидат др Никола Бодирога, доцент Правног факултета Универзитета у Београду. Биографски подаци Др Никола Бодирога је рођен 06. јула 1978.године у Београду. Правни факултет у Београду уписао је 1998.године, као редован студент. Дипломирао је 20.септембра 2002.године, са просечном оценом 10,00. Током студија добио је више награда и стипендија: 1) похвалнице за одличан успех (2000, 2001, 2002, 2003); 2) стипендију Министарства просвете, априла 2002; 3) стипендију Министарства правде, маја 2002, као један од 10 најбољих студената права у Србији; 4) стипендију Владе Краљевине Норвешке, септембра 2002.године, 5) награду из фонда Ненад Ефтимовски, септембра 2002.године; 6) награду студент генерације Правног факултета у Београду и Београдског Универзитета, 27. јануара 2003.године. Од 01. фебруара до 31.августа 2003.године радио је у Генералном секретаријату Владе Републике Србије, потом у Министарству спољних послова Србије и Црне Горе до 1. децембра 2003.године, затим у приватној фирми Logos Public Relations до 31. марта 2004. године. Од 01.јуна 2004.године, запослен је на Правном факултету у Београду, као асистент-приправник на предмету Грађанско процесно право. Магистарски рад под називом Приговор у извршном поступку одбранио је са одликом 06. октобра 2006. године. Од 13.фебруара 2007.године запослен је на Правном факултету у Београду у звању асистента. Држао је вежбе из предмета Грађанско процесно право, Увод у грађанско и стварно право и Породично право. Докторску дисертацију под називом Међупресуда одбранио је са одликом 21.септембра 2009.године. Од 24.фебруара 2010.године запослен је на Правном факултету у Београду у звању доцента. Држао је наставу и испите из предмета Грађанско процесно право (основне студије), Право извршног поступка (мастер студије), Парнично процесно право (докторске 1

студије), Извршно процесно право (докторске студије) и Грађанско процесно право ЕУ (докторске студије). Био је члан Радне групе за израду Закона о парничном поступку (2011), Радне групе за израду Закона о бесплатној правној помоћи (2011), Комисије за испит за извршитеље (2011,2012), редакције Билтена Коморе Извршитеља (2014). Од 2011.године држи предавања на Правосудној академији за судије и извршитеље. Сарадник је на пројектима Перспективе имплементације европских стандарда у правни систем Србије (Министарство просвете, науке и технолошког развоја 2011 2015), Интеграција правно невидљивих лица у правни систем Србије (UNHCR 2013 2015), Владавина права и извршење потраживања (GIZ 2014 2015). Стручно се усавршавао у САД, Универзитет у Ајови (јануар мај 2008) и на Макс Планк Институту за међународно приватно и страно право у Хамбургу (јул септембар 2008). Објавио је следеће књиге: Водич за примену Закона о допунама Закона о ванпарничном поступку (2013), Нови Закон о парничном поступку (2012), Теорија извршног поступка (2012), Грађанско процесно право Практикум (2011), Практикум за извршење (2007). Аутор је преко 40 чланака. Говори енглески, немачки и француски језик. Радови до избора у звање доцента Побијање судског поравнања, Бранич 3-4/2004, стр.49-63 Чињенично и правно питање ревизије, Анали ПФБ 1/2005, стр.132-151 Пресуда због пропуштања и могућности њеног побијања, Правни живот 12/2005, стр.105-127 Приговор трећег лица у извршном поступку, Анали ПФБ 1/2006, стр. 119-134 Извршење на основу веродостојне исправе, Право и привреда 5-8/2006, стр.560-579 Понављање парничног поступка због нових чињеница и нових доказа, Правни живот 12/2006, стр. 165-177 Закон о медијацији Србије и његова усклађеност са европским стандардима, Зборник радова Правни капацитет Србије за европске интеграције, Књига 1, Београд 2006, стр. 108-122 Приговор у извршном поступку, магистарска теза, Београд 2006, необјављено, 227 страна Практикум за извршење, Београд, 2007, 180 страна 2

Саслушање странака у парничном поступку, Гласник Адвокатске коморе Војводине 4/2007, стр.180-193 Услови за доношење пресуде због изостанка у новом ЗПП-у, Анали ПФБ 1/2007, стр.136-146 Нови закон о извршном поступку и заштита инвеститора, Право и привреда 5-8/2007, стр.337-346 Члан 6. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода и извршни поступак Србије, Зборник радова Правни капацитет Србије за европске интеграције, Књига 2, Београд 2007, стр. 135-148 Неблаговремена жалба у извршном поступку, Правни живот 13/2007, стр.805-815 Одбацивање неразумљиве тужбе, Анали ПФБ 2/2008, стр.352-362 Враћање на пређашње стање у парничном поступку, Гласник Адвокатске коморе Војводине 10/2008, стр.437-448 Извршни наслов Европске Уније, (коауторски са др Г.Кнежевићем) Зборник радова Правни капацитет Србије за европске интеграције, Књига 3, Београд 2008, стр.37-57 Одлагање извршења у извршном поступку, Правни живот 13/2008, стр.377-391 Скраћени извршни поступак, Право и привреда 1-4/2009, стр.453-468 Приватни извршитељ, Правни живот 13/2009, стр. 635-649 Платни налог ЕУ, Зборник радова Правни капацитет Србије за европске интеграције, Књига 4, Београд 2009, стр.147-157 Међупресуда, докторска дисертација, необјављено, Београд 2009, стр.335 3

Радови након избора у звање доцента Монографије: Теорија извршног поступка, Београд 2012, 407 страна Приручници: Грађанско процесно право Практикум, Београд 2011, 300 страна Нови Закон о парничном поступку, Београд 2012, 290 страна Водич за примену Закона о допунама Закона о ванпарничном поступку Утврђивање чињенице времена и места рођења, Београд 2013, 27 страна Чланци, поглавља у зборницима и монографијама: Сужавање начела непосредности у парничном поступку, Гласник Адвокатске коморе Војводине, 10/2010, стр.465 477 Најновије измене и допуне парничног законодавства осврт из угла европских стандарда Зборник радова Правни капацитет Србије за европске интеграције, Књига 5, Београд 2010, стр.157-166 Вансудски извршни поступак на основу Закона о заложном праву на покретним стварима уписаним у регистар, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду 3/2010, стр. 325 352 Учешће грађана у вршењу парничног суђења, Право, теорија и пракса, 1 3/2011, стр.1 14 Извршитељ, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду 2/2011, стр.193 220 Начело транспарентности извршног поступка и европски стандарди, Зборник радова Перспективе имплементације европских стандарда у правни систем Србије, Књига 1, Београд 2011, стр.195-209 4

Поступак обезбеђења по новом Закону о извршењу и обезбеђењу, Зборник радова Развој правног система Србије и хармонизација са правом ЕУ: прилози пројекту 2011, стр.237 257 Противречна судска пракса парничних судова повреда члана 6(1) ЕКЉП Зборник радова Перспективе имплементације европских стандарда у правни систем Србије, Књига 2, Београд 2012, стр.222 241 Извршни поступак за наплату потраживања по основу извршених комуналних и сличних услуга, Анали ПФБ 2/2012, стр. 207 233 Приступ ВКС у грађанским стварима Одлука Уставног суда и европски стандарди, Зборник радова Перспективе имплементације европских стандарда у правни систем Србије, Књига 3, Београд 2013, стр.192 200 Понављање парничног поступка због одлуке Уставног суда, Анали ПФБ 2/2013, стр.131 149 О уставности извршења потраживања путем приватних извршитеља, Анали ПФБ 1/2014, стр.114 130 Радови представљени и објављени у целини на међународним научним скуповима: Anerkennung ausländischer Insolvenzverfahren (EU und Serbien) in Grenzüberschreitende Insolvenzen im europäischen Binnenmarkt die EUInsVO, Грац 2011, сtр. 169 191 (коауторски са М.Кнежевићем) Enforcement of civil claims National Report Serbia, Civil Law Forum (GIZ), Tирана 2013 (у штампи) Радови представљени и објављени у целини на научним скуповима националног значаја: Продужени поступак извршења ради наплате новчаног потраживања, Сусрети правника у привреди, Врњачка бања 2010, Право и привреда 7 9/2010, стр.155 171 Вансудско извршење на основу Закона о хипотеци, Копаоничка школа природног права 2010, Правни живот 12/2010, стр.85 106 Приговор у новом Закону о извршењу и обезбеђењу, Копаоничка школа природног права 2011, Правни живот 11/2011, стр.819 839 5

Излучна тужба, неделотворно правно средство у Закону о извршењу и обезбеђењу, Копаоничка школа природног права 2012, Правни живот 11/2012, стр.935 949 Ванредни правни лекови у новом Закону о парничном поступку, Сусрети правника у привреди, Врњачка Бања 2012, Право и привреда 7 9/2012, стр.110 133 Надлежност извршитеља Правни став ВКС, Сусрети правника у привреди, Врњачка Бања 2013, Право и привреда 1 3/2013, стр.57 70 Нове надлежности извршитеља, живот 12/2013, стр.5 17 Копаоничка школа природног права 2013, Правни Радови у стручним публикацијама У сусрет новом Закону о парничном поступку, Саветовање привредних судова, Златибор 2011, Зборник реферата, стр.77 113 Правно дејство решења о привременој мери, Саветовање привредних судова, Златибор 2012, Зборник реферата, стр.131 161 Треће лице у Закону о извршењу и обезбеђењу, Саветовање привредних судова, Златибор 2013, Зборник реферата, стр. 57 75 Начело пропорционалности у Закону о извршењу и обезбеђењу, Саветовање привредних судова, Златибор 2014, Зборник реферата, стр.71 93 Анализа радова објављених пре избора у звање доцента сачињена је у рефератима на основу којих је кандидат биран у то звање, тако да ће се у овоме реферату анализирати само радови објављени након избора у звање доцента. Монографија: Приказ и анализа радова објављених након избора у звање доцента Монографија Теорија извршног поступка је објављена 2012. године као издање Центра за издаваштво и информисање Правног факултета у Београду, и исте године је увршћена као литература за предмете Право извршног поступка на мастер студијама и Извршно процесно право на докторским студијама. Монографија има 407 страна и има девет делова. 6

Први део Основи извршног поступка третира место извршног поступка у контексту права на правну заштиту. У том смислу посебан значај се придаје ставовима садржаним у пресудама Европског суда за људска права и њиховом снажном утицају на традиционална схватања извршног поступка. Кандидат указује на преузимање ових ставова у домаћем законодавству. То преузимање није доследно изведено због чега усклађивање домаћег законодавства са праксом Европског суда за људска права није потпуно. Указујући на положај извршног поступка у нашем правном систему одмах пада у очи нејединственост, тј. присуство великог броја међусобно неусаглашених закона којима се уређују поједини извршни поступци. Анализира се одрживост оваквог стања са аспекта основних уставних начела, а пре свега права на правично суђење. Други део Субјекти извршног поступка обрађује увођење приватних извршитеља као нових субјеката извршног поступка у Србији. У овом делу рада дата је исцрпна упоредноправна анализа статуса, организације и надлежности извршитеља у европским државама. Пре свега тога, приказујући бројне пресуде Европског суда за људска права и Уставног суда аутор даје своје виђење разлога за увођење приватних извршитеља. Систем приватних извршитеља у Србији је подвргнут критици имајући у виду чињеницу да се законодавац определио за истовремено задржавање судских извршитеља и увођење приватних извршитеља. Постојање паралелног колосека се показало као проблематично, па ће бити неопходне нове законодавне интервенције у блиској будућности. Као нови органи извршног поступка јављају се и јавни бележници. Разматрају се овлашћења јавних бележника у вези са законским одредбама по којима јавнобележнички записи под одређеним условима могу бити извршне исправе. Трећи део Основ извршења обрађује извршне и веродостојне исправе на темељу којих се може дозволити и спровести извршење. Указује се на драстично проширење броја извршних исправа и на недовољно разликовање између извршних и веродостојних исправа. Критикује се давање својства извршне исправе појединим актима који не задовољавају услове прописане Законом о извршењу и обезбеђењу. Посебно место заузимају јавнобележнички записи као посебне извршне исправе уведене Законом о јавном бележништву. Аутор се позабавио и европском извршном исправом у контексту развоја правног простора ЕУ. Четврти део Начела извршног поступка на битно другачији начин приступа овој проблематици. Приказује се традиционално схватање појединих начела извршног поступка и подвргава критици. Нарочита пажња се посвећује неким старим начелима, нпр. начелу формалног легалитета и начелу сходне примене Закона о парничном поступку у поступку извршења и обезбеђења, али и онима која све више добијају на значају, као што је начело транспарентности имовине извршног дужника. У том контексту се анализира изјава о имовини извршног дужника, која је добила на значају али још увек у пракси не даје жељене резултате. Пети део Првостепени извршни поступак приказује поједине институте које су конципирани на потпуно нов начин. Садржина предлога за извршење је доста прецизније уређена него у ранијим законима и знатно олакшава поступање суда и извршитеља. Режим достављања је доста поједностављен и у функцији је брзине извршног поступка. Одредба која предвиђа забрану вештачења у извршном поступку је предмет критике, али се аутор ипак опредељује за тумачење којим се оваква забрана превазилази. Посебно се испитује оправданост укидања могућности одлагања извршења. 7

Шести део Одлуке и правна средства у извршном поступку је нарочито добио на значају усвајањем Закона о извршењу и обезбеђењу 2011.године. Док су одлуке наизглед остале исте ( у низу ситуација у којима се раније одлучивало решењем, сада се одлучује закључком), систем правних средстава је значајно редукован. Жалбе више нема у извршном поступку. Основно правно средство је приговор, а и његово изјављивање је редуковано, тј. дозвољен је само када је то законом изричито прописано. Разлози за приговор су уређени на рестриктиван начин, па су тако неки разлози због којих је оправдано дозволити изјављивање приговора изостављени. Сама процедура одлучивања по приговору је могла бити прецизније уређена. Седми део Поједина средства извршења је посвећен средствима извршења које аутор сматра најрепрезентативнијим како би показао основни смер промена садржаних у новим законским решењима.у том смислу се преиспитује оправданост промене концепције судског заложног права у извршном поступку, организација јавног надметања за продају покретних и непокретних ствари, те заштита права трећих лица код појединих средстава извршења. Значајно место је добило и стицање својине у извршном поступку. Приказана су упоредноправна решења и концепција коју прихвата наше право. Осми део Поступак обезбеђења најпре настоји да пружи одговоре на дилеме о природи поступка обезбеђења. Чини се да ниједно од схватања које је је присутно у нашем праву не може да објасни природу овог поступка. Законска решења само доприносе конфузији. Зато аутор прибегава позивању на схватања заступљена у упоредном праву и заузима свој став о овом питању. Аутор успешно разрешава дилеме у погледу природе решења о обезбеђењу и правних лекова који се могу изјавити против овог решења. Девети део Будућност извршног поступка указује на смер и тенденције у развоју извршног поступка у упоредном праву и у Србији. Уочава се континуитет у променама од доношења Закона о извршењу и обезбеђењу Краљевине Југославије из 1930.године па до усвајања Закона о извршењу и обезбеђењу из 2011.године. Од сложеног система извршног поступка који је некада постојао, тежиште се постепено помера ка спровођењу извршења. То је путања коју прихвата и упоредно и српско право. Монографија доцента др Николе Бодироге је незаобилазно штиво у изучавању извршног поступка на свим нивоима студија. Користи се и од стране правника практичара у отклањању дилема и попуњавању празнина које је произвео Закон о извршењу и обезбеђењу. Теоријски приступ за који се аутор определио представља ограду од честих законодавних измена и пружа свеоубхватан увид у институте извршног поступка. Приручници: Нови Закон о парничном поступку, Центар за издаваштво и информисање Правног факултета у Београду, Београд 2012, 290 страна. Овај приручник је објављен непосредно након што је сада важећи Закон о парничном поступку ступио на снагу. Аутор је као члан Радне групе за израду овог закона, био у прилици да прикаже сам рад на доношењу закона, правце за који се законодавац определио и да објасни новине које је овај закон донео. Оно што аутор прво примећује јесте да је овим законом у великој мери напуштен приступ који је био доследно спроведен у свим ранијим законима о парничном поступку, а који се заснивао на доста активнијој 8

улози и овлашћењима парничног суда. Нов систем парничног поступка је у великој мери страначка борба, уз знатно пасивнију улогу суда. Ово је идеја водиља из које су произашли неки нови институти, а неки раније постојећи су битно другачије конципирани. Основна новина јесте временски оквир као нов модел временског управљања парничним поступком. С тим у вези, прописана су овлашћења и дужности суда, али и самих парничних странака. Мада се може приметити да овакав модел временског управљања поступком не постоји у упоредном праву, због честих пресуда Европског суда за људска права којима је Републици Србији било наложено да плаћа одштете због повреде права на суђење у разумном року, sui generis решење је било неопходно. На доста радикалан начин су били уређени пуномоћници, правило је било да пуномоћник може бити само адвокат, а изузетно је пуномоћник правног лица могао бити и дипломирани правник са положеним правосудним испитом који је запослен у том правном лицу. Већа одговорност парничних странака је морала бити праћена пооштреним условима за пуномоћнике. Није било могуће задржати одредбу ранијих закона по којој је пуномоћник могло да буде свако потпуно пословно способно лице. Посебни парнични поступци су све бројнији и све сложенији, а неквалификовани пуномоћници нису у стању да одговоре тим изазовима, па је интервенција била неопходна. Додуше, Уставни суд је законску одредбу о пуномоћницима прогласио неуставном, након чега је законодавац ово питање уредио на мало другачији начин. Аутор се бави и достављањем које је уређено у складу са тенденцијама у упоредном праву. Ранији режим достављања није издржао тест времена. Одредбе о достављању су остајале исте више од педесет година, али су зато могућности за избегавање достављања постајале све веће. Зато је достављање требало уредити прецизније са јасно дефинисаним дужностима суда, других органа али и самих парничних странака. Указује се и на значајну новину у материји бесплатне правне помоћи. Наиме, законодавац је прописао да рок за предузимање парничне радње од које зависи право странке (нпр. одговор на тужбу или жалба) не почиње да тече док се не одлучи о захтеву странке за бесплатну правну помоћ. Када је реч о доказивању, прво што пада у очи јесте да се не доказују не само чињенице која је странка признала већ и оне које странка није оспорила, што је заправо оснаживање принципа афирмативне литисконтестације. Аутор критички пресипитује увођење тзв. страначких сведока и вештака, тј. могућност примене ових доказних средстава у нашем правном систему. Право странака на изношење чињеница и предлагање доказа је претрпело значајна ограничења. Правило које нови Закон о парничном поступку инаугурише јесте да се чињенице морају изнети и докази предложити најкасније на припремном рочишту, односно на првом рочишту за главну расправу, ако се припремно рочиште не одржава. Ова новина се критикује узимајући у обзир тензију између захтева за брзином поступка и права на правично суђење. У делу Закона о парничном поступку који уређује пресуде дата је јасна дефиниција међупресуде имајући у виду лутања и несналажења судске праксе. Овом питању аутор је посветио значајну пажњу, јер је на тој теми и докторирао. Прописани су услови за 9

доношење пресуде због изостанка, како би се елиминисала противречна судска пракса која је постојала о овом питању. Иако је битно другачија концепција правних лекова представљала опредељење Радне групе, чини се да то није доследно спроведено. Жалба не мора увек одлагати извршење првостепене пресуде против које је изјављена, па је тако уведена могућност да у одређеним споровима буде извршена пресуда пре него што је постала правноснажна. Уместо захтева за заштиту законитости сада постоји захтев за преиспитивање правноснажне пресуде, а начин на који је овај правни лек уређен није у складу са ставовима Европског суда за људска права. Аутор у Приручнику даје исцрпну аргументацију за и против постојања овог правног лека. Ревизијски цензус је био задржан на 100.000 евра (каснијим изменама је смањен на 40.000, а могућности за изјављивање ревизије су биле знатно проширене), што је аутор анализирао са аспекта права на приступ суду. Предлог за понављање поступка је постао најважнији ванредни правни лек, чему је допринео и сам аутор залажући за додавање нових разлога за понављање поступка. Аутор се доста бавио новим парничним поступцима, а пре свих, парничним поступком за заштиту колективних права и интереса грађана. Указао је на нужност постојања овог поступка како би се остварила и заштитила права која су гарантована материјалним законима. У том смислу је приказао и одговарајуће директиве ЕУ, као и решења из појединих страних држава. Нажалост, одредбе које су уређивале овај поступак (Глава 36. Закона о парничном поступку) стављене су ван снаге одлуком Уставног суда. Приручник Нови Закон о парничном поступку се мора прочитати како би се разумела законска решења која су овим законом уведена. Ради се о књизи која студентима знатно олашава спремање испита, али истовремено представља и путоказ судијама и адвокатима за разумевање и примену нових института парничне процедуре. Грађанско процесно право Практикум, Центар за издаваштво и информисање Правног факултета у Београду, Београд 2011, 300 страна Овај практикум је настао као резултат дугогодишњег искуства у извођењу вежби на предмету Грађанско процесно право. Реч је о књизи која све институте парничног, ванпарничног и извршног поступка обрађује на практичним примерима. Сваки институт је обрађен приказивањем законских одредби, судске праксе, образаца и практичних задатака за решавање. Практикум се користи ради лакшег разумевања грађанског судског поступка, а представља и неопходну литературу за спремање колоквијума. Водич за примену Закона о допунама Закона о ванпарничном поступку Утврђивање чињенице времена и места рођења, UNHCR, Београд 2013, 27 страна Суочен са великим бројем лица која се не могу уписати у матичне књиге рођених у складу са одредбама Закона о матичним књигама (тзв. правно невидљива лица), законодавац је био принуђен да пропише посебан поступак у којем би се утврђивала чињеница времена и места рођења за ова лица. Тако смо добили нов ванпарнични поступак, који, иако има мали број чланова, ствара одређене недоумице у пракси. У Водичу је дато исцрпно образложење за усвајање овог закона и анализиран је сам поступак, тј. одређене особености овог поступка. На крају, дати су модели предлога за покретање поступка у 10

зависности од тога ко се јавља као предлагач (правно невидљиво лице или центар за социјални рад), као и модели одлука којима се поступак окончава. Водич знатно олакшава рад свима којима у круг послова спада примењивање норми овог ванпарничног поступка, првенство ванпарничним судијама и правницима центара за социјални рад. Чланци у категорији М24: 1) Извршни поступак за наплату потраживања по основу извршених комуналних и сличних услуга, Анали ПФБ 2/2012, 207 233 Предмет овог рада је анализа посебног поступка за наплату потраживања по основу извршених комуналних и сличних услуга. Овај поступак је уведен Законом о извршењу и обезбеђењу из 2011.године, како би се решио проблем загушења судова овим предметима. У том циљу је прописана искључива надлежност извршитеља како за одређивање, тако и за спровођење извршења. У раду се анализирају особености овог поступка у поређењу са општим извршним поступком на основу веродостојне исправе. Аутор посебно обрађује привилеговање јавних предузећа у односу на остале повериоце, имајући у виду да је само њима на располагању овај поступак. У светлу праксе Европског суда за људска права анализира се и искључива надлежност извршитеља за одређивање и спровођење извршења. 2) Понављање парничног поступка због одлуке Уставног суда, Анали ПФБ 2/2013, стр.131 149 Аутор се у овом раду бави проблемима које прати понављање парничног поступка због одлуке Уставног суда којом је у поступку по уставној жалби утврђена повреда или ускраћивање људског или мањинског права зајемченог Уставом. Проблем је отворен услед чињенице да Уставни суд поништава одлуке парничних судова, дајући им притом налог у погледу радњи које треба да спроведу у циљу отклањања утврђених повреда, али и у погледу правних схватања која парнични судови треба да примењују. Оваква надлежност Уставног суда се тешко може помирити са основним начелима парничног поступка. Анализира се конфликт између Уставног суда и Врховног касационог суда и предлажу мере за његово превазилажење. 3) О уставности извршења потраживања путем приватних извршитеља, Анали ПФБ 1/2014, стр.114 130 Од увођења приватних извршитеља Законом о извршењу и обезбеђењу отворило се питање уставности оваквог решења. Део правне теорије је стао на становиште да извршење судских одлука представља саставни део судске функције, те да је делегирање спровођења извршења приватним извршитељима неуставно. Овом питању је на посредан начин посветио пажњу Уставни суд, пред којим се поставило питање уставности одредаба 11

Закона о извршењу и обезбеђењу којима је одређивање извршења за наплату комуналних и сличних потраживања стављено у искључиву надлежност извршитеља. Аутор полемише се аргументима из образложења одлуке Уставног суда, полазећи од схватања Европског суда за људска права и тенденција изражених у упоредном праву. Питање уставности се различито посматра у зависности од тога да ли се ради о надлежности извршитеља за одређивање извршења или пак о надлежности извршитеља за спровођење извршења. У том смислу објашњава се и трансформација традиционалне улоге извршитеља од органа који примењује мере принуде до органа који посредује између странака извршног поступка. Чланци у категорији М51 који су саопштени на скуповима националог значаја и објављени у целини: 1) Вансудско извршење на основу Закона о хипотеци, Копаоничка школа природног права 2010, Правни живот 12/2010, стр.85 106 Извршни поступак у Републици Србији није регулисан одредбама само једног закона, већ се поред Закона о извршењу и обезбеђењу као најважнијег извора, појављује и низ посебних закона којима се уређују посебни извршни поступци. Један од тих закона јесте и Закон о хипотеци којим је уређен посебан вансудски извршни поступак, којим се у великој мери одступа од општег режима извршења. Аутор критикује ове специфичности, у мери у којој оне одступају од начела извршног поступка. На први поглед извршење у складу са одредбама Закона о хипотеци је брже, али истовремено носи и одређене ризике, због којих аутор даје предност извршењу у складу са одредбама Закона о извршењу и обезбеђењу. 2) Приговор у новом Закону о извршењу и обезбеђењу, Копаоничка школа природног права 2011, Правни живот 11/2011, стр.819 839 Још од усвајања Закона о извршењу и обезбеђењу из 1930.године као једно од основних питања извршног поступка наметнуло се питање одговарајућег правног средства. Наиме, како извршни поступак подразумева не само спровођење радњи извршења већ и доношење одлука, то постоји потреба за контролом њихове законитости и правилности. На овом плану су уочене бројне недоследности, када је у питању законодавна политика, па се тако честим изменама закона о извршном поступку мењао и систем правних средстава. Једанпут је жалба била правно средство, да би касније то био приговор. Аутор разматра питање одговарајућег правног средства, узимајући у обзир одредбе Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода и Устава Србије. 3) Излучна тужба, неделотворно правно средство у Закону о извршењу и обезбеђењу, Копаоничка школа природног права 2012, Правни живот 11/2012, стр.935 949 Једина тужба која је преостала у систему правних средстава у извршном поступку јесте излучна тужба, али је само нормативно регулисање спроведено на недоследан начин. 12

Излучна тужба се сада може поднети само на основу упута извршног судије, а не независно од тога као што је био у случај у ранијим законима. Подношење излучног приговора (при чему наводи из приговора треба да буду учињени вероватним) јесте услов за подношење излучне тужбе. Њено подношење не одлаже извршење, нити пружа могућности да се утврди повреда права и пружи обештећење док извршни поступак још траје, па се самим тим излучна тужба тешко може сматрати делотворним правним средством. 4) Нове надлежности извршитеља, Копаоничка школа природног права 2013, Правни живот 12/2013, стр.5 17 Увођење приватних извршитеља најчешће се везује за наплату потраживања за извршене комуналне и сличне услуге. Осим тога, претежан део надлежности приватних извршитеља везан је за спровођење извршења, при чему да ли ће приватни или судски извршитељ спроводити извршење зависи од воље извршног повериоца. Аутор поставља питање могућности проширења надлежности извршитеља и на обављање оних послова који му се могу поверити, као што је нпр. достављање. У ситуацијама када извршитељ спроводи извршење оправдано му је поверити и достављање решења о извршењу, чему судови ретко прибегавају. Осим тога, поставља се питање давања надлежности извршитељима да спроводе средства извршења која су уређена посебним законима (нпр. Закон о хипотеци), а не само она која су уређена Законом о извршењу и обезбеђењу. Остали чланци у категорији М51: 1) Вансудски извршни поступак на основу Закона о заложном праву на покретним стварима уписаним у регистар, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду 3/2010, стр.325 352 У раду се разматрају проблеми у спровођењу посебног извршног поступка у складу са одредбама Закона о заложном праву на покретним стварима уписаним у регистар. Иако је циљ законодавца био да обезбеди сумаран и брз посебан извршни поступак, поставља се питање у којом мери се у томе успело. Присутне су бројне правне празнине, чије попуњавање захтева примену одредаба Закона о извршењу и обезбеђењу. Осим тога, поједине одредбе Закона о заложном праву на покретним стварима уписаним у регистар у супротности су са начелима извршног поступка. Аутор инсистира на отклањању ових супротности применом одредаба Закона о извршењу и обезбеђењу. 13

2) Извршитељ, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду 2/2011, стр.193 220 У раду се обрађује нова правосудна професија извршитеља и то из више углова. Како је законодавац изабрао да поред приватних и даље постоје и судски извршитељи, аутор преиспитује овај паралелни колосек извршења. Сам извршни поверилац може да бира између спровођења извршења путем приватних или путем судских извршитеља (у искључивој надлежности суда је спровођење извршења одлука из породичних односа и враћање радника на рад, док је у искључивој надлежности приватног извршитеља одређивање и спровођење извршења ради наплате комуналних и сличних потраживања), а сами критеријуми којима се треба руководити приликом избора су предмет рада. Такође се разматрају модели територијалне организације извршитеља ослањајући се на искуства из упоредног права. Критикује се модел који је изабрао српски законодавац зато што не подстиче у довољној мери конкуренцију унутар нове правосудне професије. Чланци у категорији М52 који су саопштени на скуповима националог значаја и објављени у целини: Продужени поступак извршења ради наплате новчаног потраживања, Сусрети правника у привреди, Врњачка бања 2010, Право и привреда 7 9/2010, стр.155 171 Овај поступак је уведен Законом о извршном поступку из 2004.године, а како би се предупредиле ситуације у којима се извршни поступци обустављају услед тога што извршни поверилац нема сазнања о имовини извршног дужника. Наиме, извршни поверилац је по том закону био дужан да предложи предмете и средства извршења, иначе би предлог за извршење био третиран као неуредан. Ако би извршни поверилац предложио средства и предмете извршења, а они не буду довољни за намирење потраживања, извршни поверилац би морао да предложи нова средства и предмете извршења. Ради превазилажења ових проблема уведен је продужен поступак извршења ради наплате новчаног потраживања. Овај поступак је оптерећен бројним мањкавостима које отежавају његову примену у пракси. Аутор предлаже законске измене у циљу веће делотворности овог поступка. 14

Ванредни правни лекови у новом Закону о парничном поступку, Сусрети правника у привреди, Врњачка Бања 2012, Право и привреда 7 9/2012, стр.110 133 Нови Закон о парничном поступку који је ступио на снагу 01.фебруара 2012.године је унео одређене измене у режиму ванредних правних лекова. Најпре, диспропорција између броја редовних и ванредних правних лекова је незнатно смањена укидањем директне ревизије као неделотворног правног лека. Уместо захтева за заштиту законитости који је био предмет бројних критика уведен је захтев за ванредно преиспитивање правноснажне пресуде који је постао ексклузивно право Републичког јавног тужиоца. Аутор критикује овако снажно постављено овлашћење Републичког јавног тужиоца да након правноснажности пресуде узима учешће у парничном поступку. Разлог за изјављивање овог ванредног правног лека је доста неодређен и води правној несигурности. Ревизијски разлози су редуковани, цензус је задржан на 100.000 евра. Предлог за понављање поступка је постао најважнији ванредни правни лек са најдужим роковима и најширим кругом разлога за изјављивање. Надлежност извршитеља Правни став ВКС, Сусрети правника у привреди, Врњачка Бања 2013, Право и привреда 1 3/2013, стр.57 70 У раду се полемише са правним ставом Врховног касационог суда који је заузет у поводу решавања старих комуналних предмета. Закон о извршењу и обезбеђењу није решио начин решавања старих комуналних предмета, тј. оних комуналних предмета који су се затекли у судовима након што су извршитељи почели да раде. Врховни касациони суд је заузео став да судови треба да задрже надлежност у овим предметима и на тај начин допринео повећању броја извршних предмета у судовима и тиме осујетио циљ закона. Аргументи на које се позива Врховни касациони суд су, према становишту аутора, крајње спорни. Врховни касациони суд се позива на одредбе Закона о парничном поступку о задржавању месне надлежности, док се овде ради о апсолутној ненадлежности судова након што су извршитељи преузели дужност. Позивање у помоћ права на делотворно правно средство из члана 13. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, како би се оправдало задржавање надлежности је према аутору неодрживо. Чланци у категорији М53: 1) Сужавање начела непосредности у парничном поступку, Гласник Адвокатске коморе Војводине, 10/2010, стр.465 477 Повод за настанак овог раду су измене и допуне Закона о парничном поступку из 2009.године. Тај законски текст је имао мали број чланова, али је и тим малим бројем 15

чланова законодавац успео да девастира основна начела парничног поступка, међу њима и начело непосредности. Свака измена у саставу суда, према тим законским решењима, не треба да води поновном извођењу доказа који су већ изведени већ би суд био дужан да прибегне читању записника о изведеним доказима. У сукобу између начела непосредности и начела економичности законодавац је дао предност овом другом. Тако је од начела непосредности остала само апсолутно битна повреда парничног поступка којом се санкционише повреда овог начела. 2) Учешће грађана у вршењу парничног суђења, Право, теорија и пракса, 1 3/2011, стр.1 14 Једно од уставних начела јесте зборност суђења, као и гарантовано право на учешће грађана у суђењу. Место судија поротника у парничном поступку је обезбеђено уставом, при чему се законом може само прописати начин на који судије поротници врше судијску функцију. Изменама и допунама ЗПП-а из 2009.године и овај уставни принцип је доведен у питање. Законодавац је подигао имовински цензус за спорове које суди судија појединац на 50.000 евра, а затим и низом других одредаба (нпр. споразум о саставу суда) довео у питање учешће судија поротника у вршењу парничног суђења. Судије поротници у српском парничном поступку имају своје утемељење и свака измена њихове позиције (иначе гарантованее Уставом) би морала да има озбиљну теоријскоправну подлогу. Чланци у зборницима категорија М44: 1) Најновије измене и допуне парничног законодавства осврт из угла европских стандарда Зборник радова Правни капацитет Србије за европске интеграције, Књига 5, 2010, стр.147 166 У овом чланку се измене и допуне парничног законодавства усвојене крајем 2009.године подвргавају критици из угла препорука Савета Европе и пресуда Европског суда за људска права. Препоруке Савета Европе имају за циљ да допринесу убрзању парничног поступка и смањењу броја парничних предмета у судовима, али те мере не смеју имати примат у односу на право на правично суђење које гарантују члан 6(1) Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода и члан 32. Устава Србије. Приликом гарантовања права на правни лек мора се водити рачуна о гарантијама из члана 13. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода. Ове стандарде законодавац није узимао у обзир приликом усвајања измена и допунаа Закон о парничном поступку којима није претходила јавна расправа. 16

2) Начело транспарентности извршног поступка и европски стандарди, Зборник радова Перспективе имплементације европских стандарда у правни систем Србије, Књига 1, 2011, стр. 195 209 Ово начело је добило на важности услед чињенице да се извршни поступак често може окончати без наплате потраживања извршног повериоца, услед недостатка сазнања о имовини извршног дужника. Наиме, извршни поверилац пре покретања извршног поступка често не зна којом имовином располаже извршни дужник. Државни органи и организације којима је законом стављено у надлежност да воде евиденције о правима која могу бити предмет извршења на захтев извршног повериоца нису били вољни да пруже тражене податке. Зато је било неопходно увести изјаву о имовини извршног дужника, а која може бити захтевана већ у предлогу за извршење и то од стране извршног повериоца или од стране извршитеља ако га је овластио извршни поверилац. Непоступање по овој обавези се кажњава новчано али и затвором. Тако је уведено и афирмисано начело транспарентности извршног поступка. 3) Поступак обезбеђења по новом Закону о извршењу и обезбеђењу, Зборник радова Развој правног система Србије и хармонизација са правом ЕУ: прилози пројекту 2011, стр.237 257 Поступак обезбеђења је уређен одредбама Закона о извршењу и обезбеђењу. Њиме је прописано како се на поступак расправљања и одлучивања о предлогу за обезбеђење примењују одредбе Закона о парничном поступку, док се на извршење решења о обезбеђењу примењују одредбе Закона о извршењу и обезбеђењу. То значи да законодавац још увек није решио питање правне природе овог поступка. Такву одредбу садржали су и ранији закони о извршном поступку. Полазећи од ставова судске праксе и упоредноправних схватања аутор настоји да реши ово питање. 4) Противречна судска пракса парничних судова повреда члана 6(1) ЕКЉП Зборник радова Перспективе имплементације европских стандарда у правни систем Србије, Књига 2, 2012, стр.222 241 Противречна судска пракса, тј. доношење противречних одлука у предметима идентичних чињеничних и правних обележја како од стране различитих судова, тако и од стране различитих већа унутар истог суда, представља хроничан проблем српског парничног правосуђа. Различито пресуђивање у описаним ситуацијама представља опасност по правну сигурност, а тиме и по право на правично суђење. У раду се анализирају поједине пресуде Европског суда за људска права и Уставног суда којима је утврђена повреда овог 17

права. Аутор примећује како у нашем парничном поступку постоје инструменти за уједначавање судске праксе, али се недовољно користе. На првом месту ради се о поступку за решавање спорног правног питања који је уведен Законом о парничном поступку из 2004.године, али се готово и не примењује. Апострофира се улога Врховног касационог суда којем је законом поверено старање о јединственој примени права, а који није одговорио наведеним изазовима. 5) Приступ ВКС у грађанским стварима Одлука Уставног суда и европски стандарди, Зборник радова Перспективе имплементације европских стандарда у Правни систем Србије, Књига 3, 2013, стр.192 200 Усвајањем Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку из 2009.године цензус за ревизију је подигнут на 100.000 евра. Штавише, наведене законске измене су примењене на све оне предмете у којима ревизија није била изјављена пре ступања на снагу поменутих законских измена. То је довело до одбацивања ових ревизија као недопуштених након ступања на снагу законских измена. Уставност ревизијског цензуса од 100.000 евра је оспорена пред Уставним судом, исто као и примена поменутих одредби на оне предмете у којима је другостепена пресуда била донета пре ступања на снагу поменутих измена, а ревизија још није била изјављена. Аутор је учествовао на консултативном састанку на Уставном суду и изнео своје ставове о овом питању. Уставни суд је својом одлуком утврдио да није повређен Устав подизањем ревизијског цензуса, али је заузео став да се право на изјављивање ревизије стиче даном доношења правноснажне другостепене судске одлуке, те да све странке у односу на које је правноснажна другостепена одлука донета пре ступања на снагу поменутих законских измена, а које су имале право на ревизију према прописима који су у том тренутку важили не могу то право изгубити услед примене нових прописа. Подизање ревизијског цензуса се посматра у контексту права на приступ суду. Позивајући се на пресуде Европског суда за људска права, аутор сматра да ако држава пропише поступак пред судом трећег степена, онда се на тај поступак морају применити гарантије из члана 6(1) Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода. Поставља се питање да ли се право на приступ Врховном касационом суду може третирати на исти начин као и право на приступ првостепеном суду имајући у виду позицију Врховног касационог суда у организацији судске власти. Учешће на међународним научним скуповима (радови штампани у целини): 1) Anerkennung ausländischer Insolvenzverfahren (EU und Serbien) in Grenzüberschreitende Insolvenzen im europäischen Binnenmarkt die EUInsVO, Грац 2011, сtр. 169 191 (коауторски са М.Кнежевићем) 18

Закон о стечају из 2009.године садрже одредбе којима се уређује стечај са елементом иностраности. Те одредбе третирају могућност признања страног стечајног поступка у Републици Србији. Аутор констатује како су ове одредбе формулисане по узору на правила UNCITRAL-а. Критикују се недоумице у погледу дејства страног стечајног поступка у Републици Србији и врши се поређење са Уредбом ЕУ о стечају из 2000.године. Рад је саопштен на међународном научном скупу у Грацу и потом објављен у Зборнику радова. 2) Enforcement of civil claims National Report Serbia (GIZ), Tирана 2013 (у штампи) На скупу у Тирани су представљене новине у извршном поступку у земљама југоисточне Европе. Аутор је написао рад у којем се приказују основне тенденције промена у нашем извршном поступку. Основни правац тих промена према ставу аутора јесте све веће слабљење улоге суда у извршном поступку. У том контексту се уочава раст броја вансудских извршних поступака. Аутор примећује како се почеци вансудског извршења у Србији не могу везивати за увођење приватних извршитеља 2011.године, већ су први облици вансудског извршења уведени посебним законима (Закон о заложном праву на покретним стварима уписаним у регистар, Закон о хипотеци итд). Када је реч о увођењу приватних извршитеља, аутор критикује паралелни колосек извршења, тј. увођење приватних извршитеља уз истовремено задржавање судских извршитеља. Анализира се и повећање броја извршних исправа иако се давање својства извршне исправe појединим актима тешко може довести у склад са начелима извршног поступка. Радови у стручним публикацијама 1) У сусрет новом Закону о парничном поступку, Саветовање привредних судова, Златибор 2011, Зборник реферата, стр.77 113 Рад је изложен на саветовању привредних судова и представља осврт на тада актуелни нацрт Закона о парничном поступку. Аутор се бави пре свега оним институтима који су били кандидовани за измену. Доводи се у питање пооштравање услова за пуномоћнике у парничном поступку у вези са одсуством делотворног система бесплатне правне помоћи. Предложене измене у области достављања аутор похваљује сматрајући их неопходним како би се избегло да, услед немогућности уредне доставе, трајање парничног поступка буде непотребно продужавано. Највећи део рада је посвећен новим парничним поступцима чије је увођење предложено, а пре свега поступку за заштиту колективних права и интереса грађана. 19

Правно дејство решења о привременој мери, Саветовање привредних судова, Златибор 2012, Зборник реферата, стр.131 161 За настанак овог рада заслужна је одредба члана 285, став 2 Закона о извршењу и обезбеђењу, према којој решење којим је одређена привремена мера има дејство правноснажног решења о извршењу. Тиме је законодавац покушао да реши дилему у погледу тога да ли решење о привременој мери представља извршну исправу или решење о извршењу. Изричита одредба о томе није постојала у ранијим законима, већ су судови заузимали ставове о овом питању. Формулација члана 285, став 2 Закона о извршењу и обезбеђењу се само на први поглед чини јасном, а заправо отвара сијасет нових питања. Та питања се односе на садржину предлога за одређивање привремене мере, спровођење решења којим је одређена привремена мера (да ли је потребан предлог за спровођење или се она спроводи по службеној дужности), проблем правног лека који се може изјавити против решења којима је одређена привремена мера итд. У раду се критикује члан 285, став 2 Закона о извршењу и обезбеђењу и износи предлог за решавање проблема које је наведени члан изазвао. Треће лице у Закону о извршењу и обезбеђењу, Саветовање привредних судова, Златибор 2013, Зборник реферата, стр. 57 75 У раду се разматра положај трећег лица у Закону о извршењу и обезбеђењу. Сам закон у дефиницијама појмова познаје и треће лице чије право или интерес могу бити тангирани извршним поступком, али према ставу аутора не постоји адекватна заштита његових права. Извршни поступак јесте двостраначки поступак, али то не значи да не може имати последице и на правне сфере трећих лица. У тим ситуацијама се поставља питање да ли трећа лица имају на располагању одговарајућа правна средства. Закон о извршењу и обезбеђењу познаје излучни приговор, излучну тужбу, као и захтев за отклањање неправилности. Испитујући делотворност наведених правних средстава аутор закључује како ниједно од њих не испуњава стандарде из члана 13. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода. Начело пропорционалности у Закону о извршењу и обезбеђењу, Саветовање привредних судова, Златибор 2014, Зборник реферата, стр. 71 93 Начело пропорционалности у извршном поступку је неоправдано запостављено како у правној теорији тако и у пракси. Готово да нема радова који третирају ово питање, а у пракси судови и извршитељи се не обазиру много на поштовање овог принципа. Аутор указује на теоријску заснованост начела пропорционалности, а потом приступа тумачењу релевантних законских одредби. Уочава да се како при одређивању, тако при спровођењу извршења не води рачуна о сразмерности између висине потраживања и средства и предмета извршења. Није обезбеђена ни контрола поштовања начела пропорционалности 20

у поступку по правним лековима. Посебно се обрађује поштовање начела пропорционалности у поступку јавне продаје непокретности ради намирења новчаног потраживања и критикује став Врховног касационог суда о овом питању. На крају се анализирају ставови Европског суда за људска права и Уставног суда о овом питању. Наставне активности на Правном факултету у Београду Почев од школске 2010/11 године доцент др Никола Бодирога држи наставу и испите из предмета Грађанско процесно право (основне студије), Право извршног поступка (мастер студије), Парнично процесно право (докторске студије), Извршно процесно право (докторске студије) и Грађанско процесно право ЕУ (докторске студије). Менторство, при изради докторских дисертација и мастер радова: Доцент др Никола Бодирога је био ментор при изради следећих докторских дисертација и мастер радова: 1) Међународна правна помоћ у грађанским стварима, докторска дисертација кандидаткиње Бранке Пећанац која се ради на Правном факултету у Београду (коментор са проф. др А.Јакшићем); 3) Правни положај извршног дужника по Закону о хипотеци и Закону о извршењу и обезбеђењу, мастер рад кандидата Милоша Радовановића одбрањен на Правном факултету у Београду 2012.године; 4) Извршење на непокретности, мастер рад кандидаткиње Данијеле Миладиновић одбрањен на Правном факултету у Београду 2012.године; 5) Пресуда због пропуштања мастер рад кандидата Влатка Црнковића одбрањен на Правном факултету у Београду 2012.године; 6) Извршење одлука из породичног права предаја и одузимање детета, мастер рад кандидаткиње Светлане Маринковић одбрањен на Правном факултету у Београду 2014.године; 7) Извод из пословних књига за пружене телекомуникационе услуге као веродостојна исправа, мастер рад кандидата Драшка Вуковића одбрањен на Правном факултету у Београд 2014.године. 21

Чланство у комисијама за одбрану докторских дисертација и мастер радова: Доцент др Никола Бодирога је био члан комисије за одбрану мастер рада Начело хитности у извршном поступку, кандидата Бесфорта Рамаданија Правном факултету у Београду, 2011.године. Чланство у комисијама за избор у звања: Доцент др Никола Бодирога је био члан Комисије за избор Бранке Бабовић у звање асистента за ужу научну област Грађанско право предмет Грађанско процесно право на Правном факултету у Београду 2013.године. Наставне активности на Правосудној академији Почев од 2011.године доцент др Никола Бодирога је ангажован као предавач на Правосудној академији. Током 2011. године је држао предавања извршним судијама о решењима из Закона о извршењу и обезбеђењу. У 2012.години држао је предавања парничним судихама о новим институтима из Закона о парничном поступку. У 2013 и 2014.години држао је предавања извршитељима о спорним питањима из њихове надлежности. У 2014.години држао је предавања ванпарничним судијама о примени Закона о допунама Закона о ванпарничном поступку. Ваннаставне и стручне активности Доцент др Никола Бодирога је био члан Радне групе за израду Закона о парничном поступку (2011), Радне групе за израду Закона о бесплатној правној помоћи (2011) и Комисије за испит за извршитеље (2011,2012). Доцент др Никола Бодирога је председник Дисциплинске комисије Правног факултета у Београду и члан Радне групе за обнову рада задужбина и фондација Универзитета у Београду. Чланство у редакцијама часописа Доцент др Никола Бодирога је од 2014.године члан редакције Билтена Коморе извршитеља. 22