УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ Департман за економику пољопривреде и социологију села. Мастер рад

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ Департман за економику пољопривреде и социологију села Kомпаративна економска анализа различитих сорти јабуке у интегралној производњи Мастер рад Кандидат: Милена Игњатић Ментор: Душан Милић Нови Сад, 2014

Комисија за оцену и одбрану Мастер рада: Др Душан Милић, редовни професор, ментор У.н.о. Менаџмент и организација у пољопривреди, Пољопривредни факултет, Нови Сад Др Бранислава Голошин, редовни професор У.н.о. Воћарство, Пољопривредни факултет, Нови Сад Др Бранислав Влаховић, редовни професор У.н.о. Тржиште и маркетинг пољопривредних производа, Пољопривредни факултет, Нови Сад Мастер рад Page 2

САДРЖАЈ РЕЗИМЕ SUMMARY I УВОД... 6 1.1. Карактеристике јабуке... 7 II ПРЕДМЕТ И ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА... 9 III ИЗВОРИ ПОДАТАКА И МЕТОД РАДА... 10 IV РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА... 11 4.1. Стање јабуке у свету... 11 4.1.1. Јабука у свету производња и тржишне прилике... 11 4.1.2. Производни капацитети јабуке у Свету... 13 4.1.2.1. Највећи произвођачи јабуке у свету... 15 4.1.2.2. Највећи произвођачи јабуке у ЕУ (28)... 15 4.1.2.3. Заступљеност појединих сорти јабуке у ЕУ (28)... 16 4.1.3. Промет јабуке у свету... 18 4.1.4. Стање јабуке у Републици Србији... 21 4.1.4.1. Производња јабуке у Републици Србији... 21 4.1.4.2. Приноси јабуке у Републици Србији... 23 4.2. Интегрална производња... 24 4.2.1. Интегрални прииступ у пољопривредној производњи... 26 4.2.1.1. Заштита биља у интегралној производњи... 27 4.2.2. Интегрални приступ у воћарству... 27 4.2.2.1. Интегрални приступ у производњи јабуке... 29 4.2.2.2. Оплемењивање јабуке основни циљеви... 29 4.2.2.3. Интегрална заштита јабуке... 30 4.3. Сортимент јабуке... 32 4.3.1. Старе отпорне сорте јабуке... 32 4.3.1.1. Карактеристике појединих старих сорти јабука... 33 4.3.2. Нове сорте јабуке... 34 4.3.2.1. Карактеристике појединих нових сорти јабуке... 35 4.4. Приноси... 37 4.4.1. Приноси по сортама... 37 4.5. Економски ефекти појединих сорти јабуке... 38 4.5.1. Трошкови производње... 39 4.5.1.1. Укупни трошкови производње појединих сорти јабуке... 40 4.6. Вредност производње... 47 4.7. Цене... 49 4.8. Финансијски резултат... 50 4.9. Економичност производње... 51 V ЗАКЉУЧАК... 53 VI ЛИТЕРАТУРА... 56 VII ПРИЛОЗИ... 59 Мастер рад Page 3

РЕЗИМЕ Јабука је вишегодишња биљка и најзначајнији представник листопадног воћа на свету. Производни век је изразито дуг 20 до 30 година и готово да нема земље у свету где није могућа производња јабуке. У односу на друге воћне врсте, одликује се низом предности: има дугу сезону потрошње уз одговарајућу примењену технологију чувања, има релативно приступачну цену и врста је воћа за чију потрошњу постоје навике, те је разумно и очекивати да ће се производња јабуке у наредном периоду повећати. Посматрајући економскe аспектe на макро и микро нивоу, постоји уска повезаност економије једне земље и економских кретања на међународном тржишту. Производња јабуке у свету у протеклој деценији бележи благи пораст. Према подацима www.fao.stat.org. у 2012. години је забележена највећа производња, када је премашила 76 милиона тона. Преко 47 % светске производње јабуке има Азија. Највећи произвођачи јабуке у свету су Кина, Турска, Пољска, Индија, Италија koje и чине преко 60% укупне светске производње јабуке. Од земаља ЕУ, највећу производнју има: Пољска, Италија, Француска и Немачка и чине скоро 10% светске производње јабуке. Према подацима Републичког завода за статистику у Србији је највише забележена производња у 2009. години (282 хиљаде тона). Светски извоз јабуке у последњих десет година има тенденцију благог раста и износи преко 7 милиона тона. Највећи извозник јабуке у свету је Европа, са око 47%. Уједно, Европа је највећи светски увозник јабуке са више од 60% светског увоза. Највеће земље увознице су: Руска Федерација, Немачка, Велика Британија и Холандија и чине приближно 35% светског увоза јабуке. Данас је неоспорна чињеница да сортимент јабуке треба мењати као и технологију производње, у сврху производње атрактивног и квалилитетног производа према захтевима тржишта и потрошача. Концепт интегралне производње (ИП) подразумева пре свега производњу здравствено безбедне хране, очување животне средине и остварење економско прихватљивих резултата производње као основног циља произвођача. У погледу приноса четири сорте јабуке: Гала, Бребурн, Грени Смит и Златни Делишес, најбоље резултате има сорта Бребурн (преко 54 кг/ха) и Гала (преко 49 кг/ха). Трошкови производње су највећи код златног делишеса (преко 1.057 хиљада дин/ха), а најнижи код Гале (око 1.010 хиљада дин/ха). Вредност производње по хектару је највиша, такође код Златног Делишеса (1.107 хиљада дин/ха), а најнижа за сорту Гала (1.009 хиљада дин/ха). Цена коштања по годинама и сортама опада, а највиша просечна цена у посматраном периоду (2008-2013. године) је код Златног Делишеса (преко 27 дин/кг). Економичност производње као релативни економски показатељ је у границама за сорте Бребурн и Грени Смит, док је за Галу и Златни Делишес испод границе економичности. Кључне речи: јабука, сортимент, интегрална производња, трошкови, економичност производње Мастер рад Page 4

SUMMARY Apple is a perennial plant and the most representative of deciduous fruits in the world. Productive life span is extremely long about 20 to 30 years and almost there is no country in the world where it is not possible production of apples. Compared to other fruit species, it has characterized by a number of advantages: It has a long season of consumption with the corresponding applied technology of storage and has a relatively affordable price and it is a type of the fruit whose spending habits are huge and thus it is reasonable to expect that apple production will increase in the coming period. Looking at the economic aspects of the macro and micro level there is a close connection between economy of the country and economic trends in the international market. The production of apples is slightly increased in the past decade. According to the www.fao.stat.org the largest production of apples was in 2012. when it surpassed 76 million tons. Asia has over 47% of world production of apples. The largest producer of apples in the world are China, Turkey, Poland, India, Italy, they make over 60% of world production. Among EU countries, the highest production has Poland, Italy, France and Germany and it is almost 10% of world production of apples. According to the data of the Government and Statistics in Serbia the highest recorded production was in 2009. (around 282. thousand tons). The world s export of apples has a tendency of slow growth in the last ten years and it is over 7 million tons. Europe is the largest exporter of apples in the world, with around 47%. At the same time, Europe is the world's largest importer of apples with more than 60% of world imports. The biggest countries importers are Russian Federation, Germany, the United Kingdom and the Netherlands and they make approximately 35% of world imports of apples. It is an indisputable fact that the assortment of apples should be changed as well as technology of production in order to produce attractive and quality products according to the market and consumer requirements. The concept of integrated production (IP) involves primarily food safety, environmental protection and realization of Economic acceptable results of production as the main objective of manufacturers. In terms of the yield of four varieties of apples: Gala, Braeburn, Granny Smith and Golden Delicious, the best results have sort Braeburn (over 54 kg / ha) and Gala (over 49 kg / ha). The costs of production were highest in Golden Delicious (over 1,057 thousand dinars / ha), and the lowest in Galа (about 1,010 thousand dinars / ha). The value of Golden Delicious production per hectare is the highest and it is (1,107 thousand dinars / ha) and the lowest for the variety of Gala (1,009 thousand dinars / ha). The price of apples according to the age and sort is declining. In the observed period (2008-2013) the highest average price has Golden Delicious (over 27dinars/kg). The Cost-effectiveness of production as a relative economic indicator is in the range for varieties of Braeburn and Granny Smith, while for the Gala and Golden Delicious is below the economy limit. Keywords: apple, assortment, integrated production, costs, cost production. Мастер рад Page 5

I. УВОД Највећа радост човјеку који размишља јест истраживање и тихо поштовање према неистраженоме. Johann Wolfgang Goethe Воћарство као грана пољопривредне производње има веома значајну улогу у погледу интензивности и продуктивности производње. Кесеровић и сар, (2008), износe да: ни једна пољопривредна грана не може да донесе толику зараду као воћарство. Производњом воћа остварује се 10-20 пута већа вредност производње по хектару него при производњи пшенице и кукуруза. Воћарска производња запошљава по јединици површине око 20 пута више радне снаге него при производњи пшенице. Обзиром на велику потребу живог рада, како у основној, тако и делатностима које су повезане са производњом воћа, представља могућност за опстанак становништва у регијама где је воћарство развијено или постоје повољни услови за развој. Проучавањем је утврђено да постоји низ компаративних предности воћарства у односу на остале гране пољопривреде. Према Милићу и сар. (2011): предност нашег воћарства је у просторној и биолошкој разноврсности, повољној клими и традицији у производњи воћа. Постоји значајна заинтересованост пољопривредника за воћарство, које уз државне подстицајне мере и оснивање задруга (асоцијација) могу остварити добре резултате. Обзиром да су воћарске културе дугогодишње биљке, треба посебну пажњу посветити подизању засада. Шошкић, (2008) објашњава, да: воћарство има задатак да проучава биолошке и морфолошке особине питомих воћака, еколиошке чиниоце, начине размножавања и неговања. Као такво, воћарство је огранак аборикултуре, које се бави проучавањем услова и начина гајења свих дрвенастих биљака (украсног шибља, шумског дрвећа и тд.). Када су у питању природни услови у Републици Србији не постоје ограничења за развој воћарске производње, а самим тим и производње јабуке. Природни услови наше земље, поготово поједини рејони веома су повољни за гајење воћа. У брдско-планинским рејонима производња воћа вишеструко надмашује рентабилност других култура управо због наклоњености природних услова овој производњи (Кесеровић, 2004). На основу физичко - хемијских особина земљишта се утврђује и његова пољопривредна вредност. У зависности од особина земљишта врши се избор узгојног облика, сортимента, подлоге са циљем што успешније производње. Мастер рад Page 6

У погледу особина земљишта, треба водити рачуна каква је дубина и пропустљивост здравице, структура, механичке и хемијске особине земљишта. На тај начин би се избегле есенцијалне грешке и негативне последице у будућности. Погодна земљишта за узгој јабуке су черноземи, гајњаче, лакше смонице, алувијална и полутресетна земљишта. Иловачаста земљишта имају добар водни, ваздушни и топлотни режим, садржај хранљивих материја и лако се обрађују. Оптимално би било да се јабука гаји на земљишту које: има структуру између песковите иловаче и иловачасте пескуше или да је алувијално - делувијалног порекла, (Кесеровић и сар, 2013). Обзиром на специфичности и дугогодишњи век експлоатације у воћарству, грешке на почетку доводе до ненадокнадивих последица које временом долазе до изражаја. Дугорочно посматрано, тешко или релативно мало је могуће грешке исправити и побољшати стање засада. 1.1. Карактеристике јабуке Јабуку одликује дуг период потрошње у свежем стању, навике у потршњи и релативно повољна цена. Употреба воћа у људској исхрани је незаменљива. На основу нутритивног састава плода јабуке уочава се да јабука нема велику енергетску вредност, па је самим тим погодна за дијетеску исхрану. Јабука садржи (у навећем проценту) воду, угљене хидрате, органске киселине, минерале, витамине, масноће, антиоксиданасе и др. што имплицира да се ради о воћу лековитог својства. Нутритивни састав јабуке ( у 100гр): калорија (52), укупно масти (0,2 гр), засићене масти (0,1 гр), натријум (1 мг), угљeикохидрати (13,8 гр), дијетна влакна (2,4 г), шећери (10, 4 гр), протеини (0,3 гр), калцијум (6 мг), калијум (107 мг). Остали састојци: беланчевине (у мањем обиму), биљна влакна, биљне масти, витамин А,Б, Ц, гвожђе, етерична уља, каротин, магнезијум, минерали, натријум, олиго елементе, органске киселине, пектин, протеине, сумпор, флуор, флавоноиде, фосфор, хлор, целулозу, шећер (глукозу и фруктозу) (http://www.ishrana.org/jabuka.html). Историјски посматрано, јабука као домаћа воћна врста гаји се више од 4.000 година. У периоду између 4.000 и 2.000 године пре наше ере јабуку су узгајали Персијци, Јермени, затим народи средње Азије, што говори о пореклу јабуке у свету. Гајење јабуке у Европи је везано за четврти век пре наше ере на подручју Старе Грчке, а потом и Римске Империје, одакле је пренета и на наше просторе. Јабука представља најзначајнију континенталну врсту воћа. Улога сортимента је незаобилазна ставка за интензивну производњу јабуке. Од свог постанка до данас еволуција и гајење јабуке у погледу сортимента бележи динамичан развојни пут. Историјски посматрано, прва сазнања се везују за дивљу јабуку и њену употребу, а временом се развила лепеза сорти јабуке са већом или мањом тржишном атрактитвношћу. Мастер рад Page 7

Према Максимовић (2008): људска заједница користи јабуку дуже од 5.000 година. Човек је најпре упознао и користио дивљу јабуку, потом постепено припитомљавао и мењао њихову наследну природу, порилагођавајући је својим потребама. Прво су се јавиле полупитоме јабуке, а затим побољшањем агроеколошких услова, селекцијом, применом калемљења створене су многе питоме сорте јабуке. Све указује на то да је питома јабука донета из Грчке, најпре у јужне крајеве наше земље почетком наше ере, а затим се постепено ширила према северу. Питома јабука се најпре развила у Македонији, где су је затекли преци данашњих Македонаца у VII веку. У Србији је у средњем веку и касније јабука гајена у долинама реке Мораве, Ибра, Расине, Топлице и Лима, посебно на властелинским и манастирским поседима. У свету се све интензивније ради на оплемењивању јабуке него било које друге воћке. Преко 10.000 сорти племените јабуке, резултат је спонтане и планске хибридизације. Сорте отпорне према различитим патогенима, знатно олакшавају примену концепта интегралне производње јабуке. Од изабраног сортимента значајно зависи производна, употребна и тржишна вредност воћа. Улога производне цене као и трошкова производње осцилира по годинама и сортама, а самим тим утиче на економске показатеље производње. Другим речима, остварени профит, намена производа и реализација на тржишту, (како домаћем, тако и међународном) бележи промене из године у годину са тенденцијом пораста у зависности од појавног сортног облика јабуке. Према Гвозденовићу (1998): у нашој земљи дошло је до значајног померања у правцу гајења висококвалитетних сорти. Како сортиментом, тако и обликом круне и системом гајења, може се доћи до великог повећања приноса и мањим потребама у људском раду. Принос јабуке у зависности од система гајења и облика круне може да достигне 80-200 т/ха. Захтеви потрошача приликом избора, како воћних врста, тако и сорте у оквиру одређене воћне врсте немају карактер константности. У складу са преференцијама и могућностима потрошача, мењају се навике, а самим тим и потражња и потрошња јабуке. У развијеним земљама света брига за здравствено безбедном храном, ставља на прво место квалитет производа и увођење стандарда. Такав став, постаје актуелан и на нашим просторима. Произвођаче треба усмерити на промену начина размишљања и делања, како би одржали континуитет у производњи и реализацији производа на дужи рок. То подразумева, (неопходну) промену технологије производње, да би на тај начин произвођач повећао шансу за опстанак на веома ригорозном и захтевном тржишту и остао конкурентан. Узимајући у обзир најновије трендове у заштити животне средине, све чешће се јављају захтеви и потреба за производњом здравствено - безбедне хране. Тај облик производње подразумева употребу синтетичко - хемијских препарата у најмањој могућој мери. Користе се заштитна средства са зелене и жуте листе и примењују нови начини у борби против штеточина. Квалитет и здравствена безбедност воћа је у фокусу интересовања потрошача и произвођача. При томe треба да се води рачуна о заштити природе и животне средине као такве. Мастер рад Page 8

Интегрални концепт производње је у развијеним земљама већ дужи низ година применљ - ив у великој мери (Јужни Тирол, Италија, преко 91% производње јабуке), а добија све већи значај и код нас. Концепт се заснива на примени комбинације генетских, агрономских, биотехничких и хемијских метода у економско прихватљивом систему производње, који обезбеђује биолошки квалитетније плодове и очување животне средине (Милић и сар., 2012). II. ПРЕДМЕТ И ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА Најзначајнији чинилац рентабилне производње јабуке је избор сортимента. Приликом подизања засада, основни проблем са којим се среће сваки произвођач је правилан избор сорти. Велики број сорти различитих привредно - технолошких карактеристика, још значајније истичу проблем правилног избора сортимента у воћарству. Могућност пласмана одређеног производа, на домаћем и страном тржишту у великој мери зависиће од сортимента који је заступљен. Обзиром да од избора сорте значајно зависи обим и квалитет производње, у раду је извршена компаративна анализа приноса, трошкова производње и цене коштања за четири сорте јабуке (Гала, Бребурн, Златни Делишес, Грени Смит) у интегралној производњи, за период 2008-2013. године. Истовремено ће бити сагледана и важнија економска обележја анализираних сорти јабуке. На испитиваној плантажи заступљене су најквалитетније сорте јабуке: Гала, Бребурн (Braeburn), Златни Делишес (Gold delicious), Грени Смит (Granny Smith), и органска јабука Голдраш (Goldrush). Воћњак је заснован према најсавременијим технолошким захтевима. Целокупна површина засада покривена је мрежом за противградну заштиту и системом за заштиту од мраза. Метеролошка станица у воћњаку прати временске прилкике и лет микро - спора фитпатогена, што је врло битно за оптималну заштиту јабуке. Наводњавање и прихрањивање воћњака обављају се системом кап по кап. Засад је покривен GPRS системом, а контрола параметара и управљање обављају компијутерски. У испитиваном предузећу се у наредном периоду планира и заокруживање засада јабуке на 600 ха. Поред тога, изграђена је и УЛО хладњача капацитета 6000 тона за чување јабуке. Предмет истраживања у овом раду је интегрална производња јабуке и предности примене интегралног концепта производње. Мастер рад Page 9

Промене у технологији производње као и избор нових сорти представља развојну шансу и инператив за излазак на домаће и инострано тржиште. Практичан пример резултата производње за четири водеће сорте јабуке за временски период од пет година показује стање прихода, расхода и економских резултата производње по годинама за сваку сорту посебно. Анализирани су остварени приноси и трошкови производње: материјал (ђубриво, заштитна средства и остали материјал), трошкови машинског парка, зараде радника (сталних, сезонских и радника обезбеђења), амортизација и општи трошкови. На основу анализе остварених приноса и трошкова јабуке по годинама, израчауната је цена коштања јабуке по килограму за сваку сорту појединачно. На тај начин је извршено поређење која сорта има највећу цену коштања. III. ИЗВОРИ ПОДАТАКА И МЕТОД РАДА Приликом израде овог дипломског-мастер рада, као основни извор података коришћене су обрачунске калкулације, технолошке карте, интерна евиденција и бизнис план успешног дугогодишњег узгаивача јабуке са подручја Војводине. Коришћена је савремена домаћа и страна стручна литература, као и интерент web сајтови, доступни статистички подаци о производњи јабуке у ЕУ (www.wapa-asociation.org), као и публикације са научних и стручних саветовања које имају додирне тачке са темом. Извори који су коришћени при обради ове теме су писани материјали: везани за дефинисање и класификацију трошкова, везани за инструменте економске анализе, теорије биланса и трошкова, финансијског менаџмента, организације и економике пословања, пословних финансија, зборници научних радова. Методи примењени при изради мастер рада су: калкулативна метода утврђивања пуне цене коштања, метод анализе у којем су доступни материјали анализирани и из којих су извучене релавантне чињенице за податке и закључке који су инкорпорирани у раду. У погледу метода који ће бити коришћени за анализу статистичких података могу се издвојити: табеларни прикази, графички прикази, Мастер рад Page 10

индекси, тренд и компаративна анализа. Примениће се калкулативна метода утврђивања пуне цене коштања, а затим ће бити урађена компаративна анализа израчунатих економских показатеља. Прикупљени и систематизовани подаци, калкулативни поступци и утврђени економски показатељи, биће приказани табеларно. IV РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА 4.1. Стање јабуке у свету Анализом стања јабуке у свету, обухваћени су производни и тржишни капацитети јабуке. У раду су изнете тенденције и кретање производње у појединим годинама; приказ највећих произвођача јабуке у свету и земљама Европске уније као и водеће сорте у Европи са највишим производним резултатима и промет јабуке у Свету. 4.1.1. Јабука у свету - производња и тршишне прилике Плодови јабуке, посебно најплеменитијих сората, представљају изврсно и веома трајашно стоно воће које се може сачувати и користити готово током целе године. Хемијски састав и органолептичке особине чине плодове ове воћке врло укусном, здравом и хигијенском храном, која испољава снажно и вишеструко дијететско - терапеутско дејство. Све те особине задржавају и производи од јабука и зато оне служе и као веома погодна сировина у индустрији сокова, мармеладе, пектина и др. Због свега овога за јабуку влада велико интересовање у свету, па су њени плодови, како у свежем, тако и у прерађеном стању, постали предмет готово непрекидне и интензивне међународне размене. Отуда и тежња земаља, које су већ гајиле јабуку, да што више унапреде ову културу, а оних које је нису гајиле и да је уведу, и унапреде (Југословенска помологија, 1963). Производња јабуке доминира у односу на друге врсте воћа са јабучастим плодовима. Врсте воћа које имају јабучасте плодове су: јабука, крушка, дуња, мушмула и оскоруша. Већи привредни значај имају јабука, крушка и дуња. Јабучасто воће заузима учешће од 47, 8% у укупним површинама воћњака, односно учешће од 67,7% у укупној светској производњи воћа (Милић и Радојевић, 2003). Јабука представља стратешки произвд пољопривреде једне земље. Готово да нема земље у свету где се не гаји јабука. Тржиште агроиндустријских производа у значајној мери разликује се од тржишта индустријских производа. Те специфичности произилазе из различитих организационих и друштвено - економских фактора који владају у пољопривредно - прехрамбеној индустрији и Мастер рад Page 11

зависности од природних услова. Посебно обележје том тржишту даје специфичност потрошње пољопривредних и прехрамбених производа, (Влаховић, 2013). Производња јабуке се одвија у току 3 месеца, а потрошња је присутна током целе године. Генерално посматрано, не постоји само једно тржиште јабуке у свету. На тржишту су присутни различити готови као и полу - производи од јабуке. Међутим, јабука се најчешће пласира на тржиште у свежем стању. Светска производња јабуке за десетогодишњи период (2003-2012) у просеку износи 67,58 милиона тона са тенденцијом пораста (http://faostat.fao.org). Највећа производња је у 2012. години са 76,38 милиона тона. Регионално посматрано највећи произвођач је Азија са више од половине укупне светске производње јабуке. Производња јабуке у Азији у 2012. години је преко 49 милиона тона. Земље са највећом производњом јабуке су: Кина, Турска, Пољска. Производња из године у годину испољава осцилације у производњи. Најчешће је присутан раст производње код највећих произвођача. Само пре неколико година (у 2007-ој години) највећи европски произвођач била је Италија, док је у 2012. години, Пољска по производњи доминантнија (http://faostat.fao.org). Уколико се посматра промет јабуке у свету у периоду 2002-2011. године извоз јабуке испољава раст. Просечан извоз светске јабуке је преко 7 милиона тона. Европа је на првом месту по извозу јабуке. Само у 2010. години европски извоз је око 40 милиона тона. Вредносно за исту годину, европски извоз износио је 2,7 милијарди долара. Знатно већи извозници су развијене земље (Кина, Италија, Чиле, Француска, САД), али исто тако су развијене земље и највећи увозници. Светски просек увоза јабуке за последњих десет година је у порасту и износи 6,9 милиона тона. Европа предњачи како у извозу, тако и у увозу. Европа увози у просеку око 4 милиона тона јабуке, што вредносно износи у просеку преко 3 милијарде долара годишње. Јабуку највише увози Руска Федерација, Немачка, Велика Британија, Холандија и чине преко 34% светског увоза, што имплицира и знатно већи просек потрошње јабуке у тим земљама. Потрошња свих агроиндустријских производа, а самим тим и воћа, условљена је кретањем производње (у зависности од климатских услова), висине дохотка и навика у исхрани потрошача. Просечна светска потрошња јабуке је приближно 11 килограма по становнику. У зависности од економске развијености земље потрошња је различита. Развијене земље и - мају већу потрошњу јабуке и обрнуто. Европа је водећи потрошач јабуке у свету, са просечно 22 килограма по становнику (обрачун аутора на основу података: www.fao.org у периоду 2002-2011. године). Мастер рад Page 12

4.1.2. Производни капацитети јабуке у Свету Обзиром да јабука као воћна врста није превише захтевна у погледу услова гајења, Влаховић, (2010) износи да: за гајење воћака се могу користити земљишта слабијих физичких, хемијских и других особина, као и земљишта која су под нагибом. Производња јабуке у свету има тенденцију раста. Висину остварене производње пре свега одређује засађена површина под јабуком и висина приноса која је могућа на тим засадима. У складу са изнетим, Влаховић (2010) напомиње да: у структури светске производње воћа доминира јабука (без цитруса). Уколико се узме у обзир производња у детестогодишњем периоду (2003-2012. године) у свету и по континендима, разлике постоје и значајне су. Удео у светској производњи јабуке који има Азија је највиши. Затим следе Европа, Америка, Африка и Океанија. Просечна производња јабуке у Азији за десетогодиши перид износи преко 40 милиона тона (40,24) са тенденцијом раста (графикон 1). Графикон 1: Кретање производње јабуке у свету и Азији 2003-2012. године Из графичког приказа можемо констатовати пораст производње јабуке по годинама, како у Свету, тако и у Азији. Производња остварена у Азији је већа од половине светске производње. Уколико се узме у обзир десетогодишњи просек (2003-2012. године), удео производње у Азији је скоро 60% (59,54%) од укупне производње јабуке у свету, са тенденцијом раста. Треба узети у обзир да је производња у прве три године (2003-2005. године), знатно нижа у односу на последнје три године (2010-2012. године) десетогодишњег периода од 2003-2012. године (табела 1 у прилогу рада). На основу анализираних година, добијени резултати, управо потврђују раст производње јабуке у свету и по континентима. Просечна производња јабуке у свету у периоду 2010-2012. године износи 74.364 милиона тона са тенденцијом пораста. Мастер рад Page 13

Померања која се јављају у анализираном периоду (2010-2012. године) су искључиво у правцу раста производње, што се види на основу графички представљених производних резултата. Највећа производња јабуке у свету је и даље на простору Азије, са више од 47 милиона тона и учешћем у светској производњи јабуке од 63,40%. Европа се налази на другом месту, а производња расте по анализираним годинама. Просечна производња јабуке у Европи у посматраном периоду је приближно 15 милиона тона и заузима учешће од 19,85 % у укупној светској производњи јабуке. Регионално посматрано, најмања производња је у Океанији са учешћем од 0,98 % светске производње јабуке (табела 1). Taбела 1: Производња јабуке у свету и по континентима у периоду 2010-2012. године Регион Просечна вредност (000 т) Интервал варијације Mин. Макс. Структура свет=100 % Свет 74.364 70.581 76.379 100,00 Азија 47.147 44.155 49.040 63,40 Eвропа 14.763 14.129 15.190 19,85 Aмерика 9.426 9.264 9.634 12,68 Африка 2.295 2.203 2.366 3,09 Океанија 732 714 745 0,98 Извор: Обрачун на основу FAO,14. мај 2014. годинe Уколико се производња посматра вредносно у доларима, највећу вредност производње о- стварује Азија са 42.5 милијарде долара. Најмању вредност производње има Океанија са свега 706 хиљада долара (табела 2). Taбела 2: Вредност производње јабуке у (милијардама долара) у свету и по континентима у периоду 2010-2012. године Регион Просечна вредност (мил. УСД) Интервал варијације Mин. Макс. Структура свет=100 % Свет 57.056 46.742 64.364 100,00 Азија 42.500 31.171 51.461 74.49 Европа 7.591 6.801 8.237 13.30 Америка 4.494 3.856 4.961 7.88 Африка 1.765 1.670 1.836 3.09 Океанија 0.706 0.576 0.832 1.24 Извор: Обрачун на основу FAO Вредност производње варира по континентима и годинама, али далеко већу вредност у о- дносу на остале има Азија. Мастер рад Page 14

4.1.2.1. Највећи произвођачи јабуке у свету Уколико се узме у обзир чињеница да се у производњи јабуке примењују савремени начин узгоја, који подразумева: повећање броја родних стабала по јединици површине, исхрана воћке и смањење круне, у будућности се може очекивати повећање производње на светском нивоу. Јабука се гаји у скоро свим земљама света. Највећи светски произвођач јабуке је Кина са просечном производњом преко 35 милиона тона и учешћем од 47, 63% у укупној светској производњи. Кина са производњом Турске, чини више од половине (51,29%) укупне светске производње јабуке. Највећи произвођачи јабуке у свету у трогодишњем периоду (2010-2012) приказани су у табели 3. Табела3: Земље са највећом производњом јабуке у свету у периоду 2010-2012. године Ред. Просечна Интервал Структура бр. Земља вредност варијације свет=100 % (000 т) Mин. Макс. 1. Кина 35.418 33.265 37.002 47.63 2. Турска 2.723 2.600 2.889 3.66 3. Пољска 2.416 1.878 2.877 3.25 4. Индија 2.290 1.777 2.891 3.08 5. Италија 2.202 1.991 2.411 2.96 6. Иран 1.735 1.662 1.843 2.33 7. Француска 1.676 1.383 1.857 2.25 8. Чиле 1.602 1.558 1.625 2.15 9. Бразил 1.318 1.279 1.339 1.77 10. Руска федерација 1.175 922 1.403 1.58 Извор: Обрачун на основу FAO,14. мај 2014. годинe 4.1.2.2. Највећи произвођачи јабуке у ЕУ (28) Европа се налази на другом месту у свету по производњи јабуке. Обзиром да Европа има веома значајну улогу у међународном промету, као и потрошњи јабуке, поједине европске земље су и велики произвођачи. У табели број 4 је приказано десет земаља са највећом производњом јабуке у ЕУ. Мастер рад Page 15

Табела 4: Земље са највећом производњом јабуке у ЕУ (28) у периоду 2010-2012. године Ред. Просечна Интервал Структура бр. Земља вредност варијације Европа=100 % (000 т) Mин. Макс. 1. Пољска* 2.417 1.850 2.900 16,37 2. Италија* 2.137 1.939 2.293 14,48 3. Француска* 1.483 1.169 1.701 10,05 4. Немачка 920 835 972 6,23 5. Мађарска 512 301 747 3,47 6. Шпанија 460 386 507 3,12 7. Румунија 395 351 423 2,68 8. Холандија 344 281 418 2,33 9. Белгија 271 220 305 1,84 10. Грчка 267 242 305 1,64 Извор: Обрачун на основу FAO *напомена: разлика у израчунавању је настала због различитог периода преузимања података Пољска, Италија, Француска и Немачка чине скоро 10% (9,35) укупне светске и 47,12% европске производње јабуке, те спадају у ред како највећих европских и светских произвођача јабуке. Десет највећих произвођача имају учешће од 62,21% укупне европске и са 12.36% укупне светске производње у посматраном периоду (видети табелу 2 у прилогу рада). Висок обим производње у развијеним земљама света и Европе није сам себи циљ. Потрошња у развијеним земљама је такође велика, а самим тим и захтеви потрошача како у погледу квалитета, тако и сортимента. 4.1.2.3. Заступљеност појединих сорти јабуке у ЕУ (28) Генерално посматрано, тржиште је динамична целина. Међународни промет воћа у Европи и свету се везује за високе критеријуме у погледу квалитета. Углавном су тражени плодови екстра и у мањој мери I класе плодова. Важно је узети у обзир и висок стандард у паковању. Европска комисија (ЕЦ) је одговарајућим директивама дефинисала квалитет појединих воћних врста. У промету јабуке, маркетинг добија све више на значају. Захтеви потрошача за висококвалитетним сортама и клоновима јабуке све више долазе до изражаја. Углавном су то клонови златног и црвеног делишеса, гале, ајдареда, бребурна и других. У погледу избора сорти, Златни Делишес доминира по производњи у Европи (табела 5). Мастер рад Page 16

Табела 5: Сорте са највећом производњом јабуке у ЕУ у периоду 2010-2012. године Ред. бр. СОРТА Просечна вредност (000 т) Интервал варијације Mин. Макс. 1. Златни делишес 2.444 2.290 2.628 2. Гала 1.080 989 1.137 3. Ајдаред 765 619 983 4. Црвени делишес 628 542 680 5. Џонаголд 557 475 652 6. Еластар 389 353 453 7. Грени Смит 352 302 413 8. Шампион 336 257 423 9. Бребурн 292 264 324 10. Џонагоред 247 180 367 Извор: Обрачун на основу FAO Производња сорте Гала иако се по производњи налази на другом месту, има више него дупло мању производњу у свим посматраним годинама (видети табелу 3 у прилогу рада). Обзиром на органолептичке карактеристике златног делишеса, као и могућу дугу сезону чувања (до 12 месеци), као и потражње током целе године, није необична појава велике производње ове сорте. Производња у Европи варира по годинама (хистограм 1). Хистограм 1: Производња златног делишеса у Европи за период 2010-2012. године Извор: Обрачун на основу FAO Мастер рад Page 17

Различити критеријуми и захтеви потрошача константно се мењају. У тржишној утакмици опстају само најбољи произвођачи, који су спремни понудити пре свега квалитетан производ, атрактиван и ценовно прихватљив. 4.1.3. Промет јабуке у свету Према Влаховићу, (2003): Међународни прометни токови повезују земље велике произвођаче, које имају суфицит воћа са земљама у којима постоји тражња за воћем. Генерално посматрано, када су у питању прехрамбени производи једне земље који су по квалитету и захтевима тржишта атрактивни, извоз је шанса за развој земље и гране пољопривреде на који се производња одоси. Воћарство интензификацијом производње, развојем прерађивачке индустрије, складиштења и паковања воћа може да постане профитабилна делатност. Извоз јабуке у свету има тенденцију раста. Просечан извоз јабуке у пероду 2002-2011. године је преко 7 милиона тона. Највећи извозник јабуке је Европа са скоро половином светског извоза (46,77%) и просечно око 3 милиона тона годишње. Америка је на другом месту по производњи (24,10%), док је најмања производња јабуке у Африци (4,27 %) светске производње јабуке (табела 6). Табела 6: Извоз јабуке по регионима у посматраном периоду (2002-2011*. године) Регион Просечна вредност Интервал варијације Структура Свет=100 (000 т) Мин. Макс. % Европа 3.402 2.880 4.041 46,77 Америка 1.753 1.447 1.950 24,10 Азија 1.495 737 2.113 20,56 Океанија 313 265 368 4,30 Африка 311 259 360 4,27 Свет 7.274 5.668 8.595 100,00 Извор: Обрачун на основу ФАО, 2011. године *напомена: подаци за 2012. годину нису доступни Вредносно посматрано, годишње се просечно у свету извезе јабуке за 5 милиона долара. У периоду 2002-2011. године, Европа учествује највише, са око 2,3 милијарде долара. Знатно већи извозници су развијене земље (Кина, Италија, Чиле, Француска, Сад, Пољска). Такође, највећи светски увозници јабуке су развијене земље. У свету, увоз јабуке варира по годинама уз тенденцију благог раста. Просечан увоз у периоду од 2002-2011. године износи 6,9 милиона тона (хистограм 2). Мастер рад Page 18

Хистограм 2: Кретање увоза јабуке (у мил.тона) у свету у периоду 2002-2011*. године *напомена: подаци за 2012. годину нису доступни Вредносно изражено у периоду посматрања увоз јабуке у свету износи 5,2 милијарде долара. Посматрано по регионима, као и код извоза јабуке, Европа предњачи у увозу. Просечно у Европу се увезе око 4 милиона тона јабуке, што је 60, 33% светског увоза (табела 7). Табела 7: Увоз јабуке по регионима у периоду 2002-2011*. године Регион Просечна вредност Интервал варијације Структура Свет=100 (000 т) Мин. Макс. % Европа 4.205 3.328 4.491 60,33 Азија 1.607 1.122 2.412 23,06 Америка 861 746 1.002 12,35 Африка 290 163 498 4,16 Океанија 7 5 9 0,10 Свет 6.970 5.392 8.251 100,00 Извор: Обрачун на основу ФАО, 2011. године *напомена: подаци за 2012. годину нису доступни Земље које највише увозе јабуку у периоду 2002-2011. године како у свету тако и Европи су развијене земље. Највећи светски увозник јабуке је Руска Федерација, затим следе Велика Британија, Холандија, Шпанија (видети табелу 4 у прилогу рада) које заједно чине око 37,7% светског увоза (слика 1). Мастер рад Page 19

Слика 1: Структура увоза по земљама са највећим увозом јабуке у свету у периоду 2002-2011*. године *напомена: подаци за 2012. годину нису доступни У десетогодишњем периоду (2002-2011) извоз и увоз испољавају раст али и варирања по појединим годинама. Највише реализован извоз је у 2010. години (8.595 милиона тона), а увоз је био највећи исте, 2010. године (8.251 милиона тона). У 2006 години, извоз (6.99 мил.тона) и увоз (6.96 мил. тона) су били најприближнији (графикон 2). Графикон 2: Кретање светског извоза и увоза јабуке у периоду 2002-2011*. године *напомена: подаци за 2012. годину нису доступни Мастер рад Page 20

Уколико се стави у однос увоз и извоз јабуке у свету у посматраном периоду, биланс спољнотрговинске размене је позитиван у свим годинама. Односно, извоз је већи у односу на увоз јабуке у свим годинама посматрања (табела 5 у прилогу рада). 4.1.4. Стање јабуке у Републици Србији Анализом је обухваћена производња и принос јабуке у Републици Србији у укупном износу за посматрани период (2003-2012. године), као и стање у Централној Србији и Војводини у посматраном периоду. 4.1.4.1. Производња јабуке у Републици Србији На основу истраживања, јабука у односу на остале континенталне врсте воћа има највећу производњу. У посматраном периоду од десет година, изражен је благи раст производње у свету, али и код нас са варијацијама у појединим годинама. Повећан обим производње је утицао и на повећан извоз српске јабуке на међународно тржиште. У последнјих десет година, извоз јабуке је једна од светлијих тачака у спољно - трговинској размени са светом. Јабука је извозна шанса, а држава одговарајућим мерама аграрне политике треба да стимулише нове концепте производње воћа, Кесеровић и сар, (2013). Уколико би се направио осврт на производњу у свету, Србија има веома малу производњу како на светском (0,31%), тако и на европском (1,57%) нивоу. Скоро десет пута (9,58) има мању производњу у односу на Пољску. Чињеница је да Србија има повољан географски положај за производњу јабуке. Терен са надморском висином између 200 и 700 метара, благо таласаст је пожељан и највише одговара. Обзиром на изнето, неопходно је интензивирати производњу јабуке. То је несумњиво шанса за развој српског воћарства и пољопривреде у целини. У испитиваном периоду, просечна производња јабуке износила је 231.5 хиљада тона и варира по годинама посматрања (графикон 3). Графикон 3: Кретање производње јабуке (у 000 тона) за период 2003-2012. године Мастер рад Page 21

Производња у анализираном периоду показује варирање по годинама како у Србији у целини тако и по анализираним регионима. Највише забележена производња у Републици Србији је у 2009. години, приближно 282 хиљаде тона. Централна Србија је такође имала најбоље резултате (177 хиљада тона) у 2009. години, док је Војводина највећу производњу (од 108 хиљада тона) имала 2011. године (видети табелу 6 у прилогу рада). У Централној Србији се произведе око две трећине (61,10%), док је производња у Војводини већа од једне трећине (38,90%) од укупне производње јабуке у Републици Србији. Поред испољених на осцилација, производња у посматраном периоду у Републици Србији се повећава у посматраном периоду (табела 8). Tабела 8: Производња јабуке (у тонама) у Републици Србији и регионима у периоду 2003-2012. године Регион Просечна вредност производње (000 т) Интервал варијације Мин. Макс. Структура Србија=100 % Република Србија 231.5 178 281 100,00 - Централна Србија 141.5 100 177 61,10 - Војводина 90.0 73 108 38,90 Извор: Обрачун на основу Републичког завода за статистику Београд, 2012. године Обзиром, да су засади у Војводини интензивнији него у другим деловима Србије, може се констатовати да природни услови нису ни приближно искоришћени. Треба се окренути интензивнијој производњи. Обзиром да јабука има дугу сезону потрошње, може се добро чувати и складиштити, има релативно приступачну цену. Постоје навике у потрошњи и очекује се да ће се производња у наредном периоду повећати (www.agropress.rs). Главни рејони производње јабуке у Војводини су: Суботичко-хоргошки, Јужно-банатски и Фрушкогорски. Влаховић (2010) износи да: регионално посматранано у Републици Србији се највећа производња јабуке остварује у Северно-бачком округу. Округ даје 12% укупне домаће производње. Значајни произвођачи јабуке су још и град Београд, Јужнобанатски, Подунавски и Сремски окрузи. Апсолутно највећу производњу има општина Суботица. Охрабрује чињеница да се произвођачи у последњих десетак година окрећу озбиљној производњи јабуке. У производњи проналазе пре свега основни извор зараде, а не само додатне приходе. Руско тржиште је у овом моменту највише заинтересовано за српску јабуку. Дугорочно посматрано, оправданост интересовања у нове технологије производње је неопходна нео- Мастер рад Page 22

спорна из више разлога: како због ширења тршишта, тако и због стандарда у производњи, постизања конкурентности и извозних могућности на тржиште ЕУ. Произвођачи како на домаћем, тако и иностраном тржишту уколико желе бити конкурентнији, морају се прилагођавати условима тржишта и: интензивирати производњу, прихватити интегрални концепт производње, побољшати сортимент, користити савремени начин чувања јабуке применом УЛО хладњача и користити адекватну и савремену амбалажу. 4.1.4.2. Приноси јабуке у Републици Србији Анализом је утврђено да се у Србији јављају осцилације приноса. Последице смањеног приноса и варирања у појединим годинама су управо неповољни природни услови у тим годинама. Применом агротехничких и помотехничких мера, принос по стаблу у Србији би се могао повећати у наредном периоду. Јовановић и сар, (1994) напомињу: ниски приноси су последице честих појава периодичне родности. Принос најчешће варира услед неповољних природних услова. Производља воћа генерално, па и јабуке, представља фабрику на отвореном и у многоме зависи од временских прилика или не прилика (рани мразеви, суша, ветрови и слично). Просечан принос по стаблу у Републици Србији у анализираном периоду варира по посматраним годинама (табела 7 у прилогу рада). Највише постигнут принос је 18 килограма по стаблу (у 2009. години), а најмање у 2012. години 11 килограма по стаблу (графикон 4). Графикон 4: Кретање приноса (у кг/стаблу) за период 2003-2012. године Принос јабуке варира како у Републици Србији, тако и Централној Србији и Војводини. Војводина има значајно мањи број родних стабала и већи принос у односу на Централну Србију. Мастер рад Page 23

Просечан принос по стаблу у Републици Србији за десетогодишњи период је скоро 15 килограма по стаблу, док је за у Централној Србији просечан принос испод 14 килограма, а у Војводини принос расте на скоро 18 килограма по стаблу (табела 9). Tабела 9: Принос (кг/стаблу) у Републици Србији и регионима у периоду 2003-2012. године Регион Просечна вредност производње (кг/стабло) Интервал варијације Мин. Макс. Структура Србија=100 (%) Република Србија 14.9 11 18 100,00 - Централна Србија 13.7 9 17 91,95 - Војводина 17.6 12 20 118,12 Извор: Обрачун на основу Републичког завода за статистику Београд, 2012. године Јабука је водећа врста воћака у Војводини и у последње време је постала значајна врста воћака у укупном извозу пољопривредних производа у Србији. Због све већих захтева тржишта и због укључивања на Европско тржиште, произвођачи би требало да прихвате нове сорте и нове технологије гајења, као што су интегрални и биолошки концепт, које ће обезбедити добијање квалитетних приноса (Кесеровић и сар., 2011). 4.2. Интегрална производња Производња по концепту интргралне производње, у ствари представља компромис између захтева потрошача за здравствено безбедном храном и заштитом животне средине и циља произвођача за економски прихватљивом и одрживом производњом (Милић и сар., 2012). Дугорочно посматрано, привредни раст и развој је потребан и има смисла, уколико се поштују одређена ограничења. Продукти економског и технолошког раста и развоја интегрисани у целину имају како позитивне, тако и негативне ефекте. Неоспорно је важно, да се успостави равнотежа између добитака и губитака, а при том заштита животне средине не изгуби значај. Индустријска друштва су усмерена у три правца раста: економски, технолошки и инвестициони, који су међусобно повезани. Да би се постигао висок економски раст, не може изостати технолошки напредак и инвестирање у исти. Постизањем високих економских резултата, исцрпљују се расположиви природни ресурси и богатства у мањој или већој мери. Интензивирање воћарске производње, односно производње јабуке, доприноси повећавању приноса. Међутим, такву производњу прате евидентни проблеми. Жеља произвођача за повећањем и интензивирањем производње има за мотив постићи што већу добит. Мастер рад Page 24

Интензивна пољопривредна производња и савремено гајење јабуке резултат је техничко технолошког напретка и тежње произвођача за стварањем што већих економских резултата. Проузвођачи имају за циљ произвести што више, са циљем остварења што већег профита, не водећи рачуна о негативним последицама на екологију, човеково здравље и животну средину. Велика употреба хемијских и синтетичких производа делују вишеструко, како на производњу, тако и на потрошњу, односно квалиитет производа: Пестициди се користе да заштите биљке од болести и штеточина, а на тај начин поскупљују производњу. Трошак заштите биља је водећа ставка у укупним трошковима производње јабуке, Третирани плодови у себи садрже у већој или мањој мери остатке пестицида и губе на квалитету. Самим тим, поставља се питање да ли су плодови здравствено безбедни за коришћење и колики је штетан утицај заштитних средстава оставио трага на здравље човека и животну средину. Обзиром на изнето, научници су у проучавању отишли корак даље. Дошло се до закључка да је овакав начин производње еколошки неодржив. Конвенционални начин производње који подразумева енормно велику употребу штетних супстанци приликом заштите биљака, замењује се другачијим начином производње и прави прелаз ка здравијој производњи са поштовањем еколошких начела и приницпа. У развијеним земљеама света се примењују еколошки прихватљивији начин производње у великој мери и то дужи низ година. Такав тренд је важан у суштинском поимању и примени у пракси како у развијенијим земљама света тако и у земљама у транзицији. Уколико се жели извозити српска јабука на међународно тржиште, интегрални концепт производње је незаобилазан. Производња јабуке у Европи и свету последњих 50 година доживела је револуционарне промене. Дошло је до интензивирања производње у циљу повећања продуктивности рада и обима производње. Поред тога, дошло је и до побољшања квалитета прозвода са аспекта безбедности и самог састава плода. Из таквих приступа је произашло тзв. концепт интегралне производње воћа (ИПВ). Интегрална производња тренутно представља најбољи компромис између захтева пољопривреде (количина, квалитет производа) и захтева да се заштити животна средина и произведе храна која је довољно здравствено безбедна за потрошаче. Према Кесеровићу и сар, (2007): систем индустријске производње се замењује контролисаном производњом (ИСО 14.000) затим интегралном производњом. То значи да би пољопривредна производња у профитабилном смислу требало да буде коришћење оптималнe дозе ђубрива и пестицида са максималном заштитом животне средине и произвођача. Мастер рад Page 25

Концепт интегралне производње (ИП), заснива се на примени комбинације следећих метода: генетских, агрономских, биотехничких и хемијских у економско - прихватљивом систему производње и обезбеђује биолошки квалитетније производе као и очување животне средине. Интегрална производња захтева и висок степен знања (образовање произвођача, примену савремене технике, технологије и томе слично). Највише је заступљена у воћарству, виноградарству и повртарству. У погледу воћних врста, интегрална заштита се највише примењује у производњи јабуке и крушке. Интегрална производња се одвија на основу стандарда удружења за интегралну производњу. У ЕУ и до 85% воћарске производње је у систему ИПВ, а слични системи се убрзано раз - вијају у Чилеу, Аргентини и Јужноафричкој унији. Интегрална производња се одвија на основу стандарда удружења за интегралну производњу, а означава прелаз ка одрживој тј. органској производњи. Европска искуства у имплементацији стандарда ИПВ указују на велики број ограничавајућих фактора, али и предности које су у великој мери условљене абиотичким, биотичким и друштвеним условима у којима се одвија производња. У основи ИПВ је развијање филозофије, општих принципа и специфичне агротехнике по воћним врстама. 4.2.1. Интегрални приступ у пољопривредној производњи Крајем двадесетог века у развијенијим земљама света Западне Европе и Северне Америке, појавили су се нови системи биљне производње. Међу алтернативним облицима производње, нашао се и један потпуно другачији концепт, интегрална производња ратарских, повртарских и воћарских усева. Здравствено безбедна храна је приоритет и стално растући захтеви за производњом еколшки квалтетнијих производа, поспешују ширење интегралне пољопривредне производње. Карактеристике интегралног система производње представљају: плодоред као систем биљне производње, избор квалитетног - сертификованог садног материјала, избор воћних и врста винове лозе, и сорти које су толерантне или отпорне на важније проузроковаче болести и штеточине, минимализација у обради земљишта, редовна употреба органских ђубрива, интегрална и биолошка заштита пољопривредних култура, квалитет производа (висока биолошка вредност) и садржај штетних материја испод нивоа законом дозвољених вредности, марка пољопривредних производа и прерађевина - сертификат са знаком удружења, све примењене агротехничке мере су међусобно интегрисане, контролисане, што о- могућује да ова производња доприноси заштити животне средине. Мастер рад Page 26