JERES NAD JERESIMA PO^ECI EKUMENIZMA CARIGRADSKA ENCIKLIKA IZ 1920 G. SERGIJANIZAM U RUSKOJ CRKVI SVETSKI SAVEZ CRKAVA EKUMENIZAM PATRIJARHA

EKUMENIZAM I VREME APOSTASIJE

2 JERES NAD JERESIMA PO^ECI EKUMENIZMA S A D R @ A J : CARIGRADSKA ENCIKLIKA IZ 1920 G. SERGIJANIZAM U RUSKOJ CRKVI SVETSKI SAVEZ CRKAVA EKUMENIZAM PATRIJARHA ATINAGORE PATRIJARH DIMITRIJE - NA STRANPUTICI SVOG PRETHODNIKA APOSTOLI EKUMENIZMA SPEKTAKLI SVETSKOG SAVEZA CRKAVA KOKETIRAWE SA ISLAMOM I DRUGIM RELIGIJAMA PARLAMENT SVETSKIH RELIGIJA SINKRETISTI^KA PAPAZJANIJA - KANBERA 1991 GLASOVI SAVESTI I OBRA^UN SA WIMA NASTAVAK APOSTASIJE NOVI VASEQENSKI PATRIJARH VARTOLOMEJ EKUMENISTI^KA TRAGIKOMEDIJA NA UPSALI UNIJA SA MONOFIZITIMA PATRIJARH DIODOR NA BRANIKU PRAVOSLAVQA SABOR U CARIGRADU 1993 PAPISTI^KA EKLISIOLOGIJA CARIGRADA TE@WE ZA REORGANIZACIJOM DIJASPORE UNIJA U BALAMANDU - POBEDA VATIKANSKE DIPLOMATIJE PAPIZAM KAO SESTRINSKA CRKVA OBRA^UN SA SVETOGORSKIM ZILOTIMA A [TA KA@U KANONI SVETIH SABORA CIQEVI EKUMENIZMA [TA ^INITI?

3 "Mi stojimo u borbi za na{e zajedni~ko Predawe, za bogatstvo zdrave vere koju smo primili od Otaca." (Sv. Vasilije Veliki, poslanica 243). "Jer }e do}i vrijeme kada zdrave nauke ne}e podnositi, nego }e po svojim `eqama okupiti sebi u~iteqe da ih ~e{u po u{ima, i odvrati}e u{i od istine, a okrenuti se bajkama." (2Tim 4, 3-4):: "Jer }e se pojaviti la`ni hristosi i la`ni proroci i pokaza}e znake velike i ~udesa da bi prevarili, ako bude mogu}e i izabrane." (Mt. 24, 24) "Ne saobra`avajte se ovome vijeku, nego se preobra`avajte obnovqewem svoga uma..." (Rim. 12, 2) ali je broj qudi, danas na svetu, koji zna i veruje da je jedino Pravoslavna Crkva sa~uvala autenti~an lik Bogo~oveka Hrista i bogatstvo Wegovog u~ewa koje nam je predato u Svetom Predawu, preko Svetog Pisma, svetih Apostola i wihovih naslednika. Otuda na{a Crkva koja se jo{ naziva Jednom, Svetom i Katoli~anskom (sabornom), jedina ima pravo da sebe naziva Pravoslavnom (`Orqo,doxh ~Ekklhsi,a) jer je "Crkva Boga `ivoga, stub i tv ava istine." (1 Tim 3,15) i "vrata paklena ne}e je nadvladati" (Mt. 16,18). Jedino je za wu Gospod rekao "...i evo ja sam sa vama u sve dane do svr{etka vijeka." (Mt. 28,20). Drugim re~ima, ne postoji nikakva sumwa oko toga da je Istinita i Jedina Crkva koju je Gospod osnovao, upravo ona koja besprekorno ~uva istinu Hristovu. U burnoj istoriji Hristove Crkve bilo je brojnih poku{aja da se re~ Evan eqa prilagodi palom ogrehovqenom ~oveku, da se Evan eqe reinterpretira, ali je Crkva uspela da sa~uva svoje devi~anstvo neuprqana duhom ovoga sveta, i oduvek je bila i uvek }e biti strana ovome svetu i veku. Zato tradicionalizam, koji u dana{we vreme ima prili~no negativnu konotaciju, predstavqa jedan od najva`nijih atributa Pravoslavne Crkve. Gospod nam je predao svoju istinu jednom zauvek i na{a nastojawa treba da se ogledaju u tome da tom istinom za`ivimo i da je delatno poznamo, a ne da je nau~nobogoslovski otkrivamo, jer ne postoji apstraktna istina, ve} jedino Gospod koji je jedini "put, istina i `ivot." Ujedno Gospod nas poziva da u puno}u Pravoslavne Crkve privedemo sve qude, a ne da veru prilago avamo qudima. Upravo jedan od najva`nijih zadataka na{e Crkve nije da Carstvo Nebesko spusti na zemqu ve} da qude uzdigne u Carstvo Nebesko, da ih obo`i i sa celom preobra`enom tvari sjedini u Hristu. S druge strane mnogo je vrsta nepravoslavnih (heterodoksnih) "hri{}ana" - jeretika koji se nalaze izvan Crkve Hristove i ~ine zajednice ne~astivih, (susth,mata ponhreuo,menwn) 1. jer "kako mogu biti u Katoli~anskoj Crkvi, pita se Sv. Atanasije Veliki, oni koji su odbacili apostolsku veru, i postali izumiteqi novih zlih dela, oni koji su ostavili bo`anske re~i Pisma, a qudske obmane 1 Sv Kiril Jerusalimski, PG t.33, col 1048A

4 proglasili novom mudro{}u." 1 [tavi{e, oni koji su ostavili veru bogomdanu ne mogu se nazivati ni hri{}anima. 2 Na`alost, u na{a smutna vremena pojavili su se i u okviru Pravoslavne Crkve pojedinci, koji na svoju Crkvu gledaju druga~ije nego {to su to ~inili Sveti Oci, mu~enici i ispovednici. Ovi moderni odstupnici od Pravoslavqa i protagonisti nove jeresi ekumenizma 3 aktivno rade na stvarawu jednog "Novog Hri{}anstva" preko kojeg neprijateq qudskoga roda `eli da osnuje svoju la`nu Crkvu (Anti- Crkvu) i uz wenu pomo} pripremi dolazak la`nog Hrista. Wihov ciq je da Crkvu dovedu u korak sa dana{wim vremenom i stide se pred "slobodoumnim" i "naprednim" zapadnim svetom da javno priznaju istinu o svojoj Crkvi i veri pravoslavnoj. Oni zajedno pod ruku sa raznim jereticima u "la`nom smirewu" hule na Crkvu priznaju}i da su vrata adska ve} nadvladala Hristovu Crkvu 4, da je ona podeqena i da "svi treba da se pokajemo i izmirimo". Tek tada }emo, po re~ima ovih novih apostata, ponovo "prona}i" jednu, nedeqivu i istinsku Crkvu Hristovu. Jo{ do ju~er su se ti isti pravdali da u~estvuju u dijalogu sa jereticima kako bi pred wima svedo~ili istinu Pravoslavqa, a sada to isto Pravoslavqe prodaju u bescewe, bacaju}i bisere sviwama. Ipak, mi zasigurno znamo da se ovi mra~ni ciqevi nikada ne}e ostvariti, jer je Crkva Hristova neuni{tiva. Ona }e i na svr{etku ovoga veka do~ekati svoga `enika Hrista ~ista i neporo~na, neoskvrwena grehom apostasije. Pitawe je samo koliko }e qudi u woj prepoznavati istinsku Crkvu Bo`ju i u woj na}i spasewe? JERES NAD JERESIMA Sadr`aj Pravoslavna Crkva koja je vekovima odolevaju}i raznim jeresima uspela da o~uva neoskvrweno ispovedawe bogo~ove~anske vere, koju nam je predao Gospod Hristos preko svetih apostola i Svetih Otaca, danas se nalazi suo~ena sa dosada najve}om opasno{}u. Nova jeres, svejeres ekumenizma, sa svih strana nagriza jedinstvo Pravoslavne Crkve, weno u~ewe i vekovno kanonsko ustrojstvo. Fenomen ekumenizma nije ne{to novo i nepoznato. O wemu se ve} decenijama dosta pi{e i s pravom se mo`e re}i da se radi o jednoj veoma slo`enoj pojavi. Za razliku od drevnih jeresi koje su unaka`avale pojedine ta~ke pravoslavnog u~ewa i bogo~ove~anskog lika Spasiteqa Hrista, ekumenizam se manifestuje na raznim planovima crkvenog `ivota. U su{tini radi se o ~itavom nizu jeresi koje udarju na sam koren pravoslavne vere - wenu Crkvu. Zato je ekumenizam pre svega eklisiolo{ka jeres. "Danas ciq neprijateqa qudskog roda nije samo da odvoji verne od puta spasewa kojim ga vodi Crkva Hristova, ve} da stvori vlastitu "Crkvu 1 Sv.Atanasije Veliki, PG t. 27 col 152C 2 Isti Sveti Otac, apostolski i svetoota~ki blagovesti svu istinu o pravoslavnoj veri govore}i: "Mi dr`imo veru Katoli~anske (Saborne) Crkve, koju Gospod dade, Apostoli propovedi{e, Oci o~uva{e. Jer je na woj Crkva osnovana, i ko otpadne od we, taj nije hri{}anin niti se mo`e nazivati hri{}aninom." (Ad Serapionem 1,28: PG t.26. col. 593C-596A) 3 "Ekumenizam je zajedni~ko ime za psevdohri{}anstva i za psevdocrkve Zapadne Evrope. U wemu su srcem svojim svi evropski humanizmi sa papizmom na ~elu. A sva ta psevdohri{}anstva, sve te psevdocrkve nisu drugo ve} jeres do jeresi. Wima je zajedni~ko evan elsko ime: svejeres." Pravoslavna Crkva i Ekumenizam, o. Justin Popovi}, Solun 1974.g. 4 Episkop Averkije xordanvilski ka`e: "Vrata pakla ne}e nadvladati Crkvu". ali su nadvladala i sigurno mogu nadvladati mnoge koji smatraju sebe stubovima Crkve, kao {to se pokazalo u crkvenoj istoriji."

5 Hristovu", (la`nog i falsifikovanog Hrista prim.prev)..., i da pretvori samo Telo Hristovo u jednu "ekumensku" organizaciju, kako bi na taj na~in pripremio dolazak svog izabranika - Antihrista..." 1 Ekumenizam, dakle, samovlasno "koriguje" bogo~ove~ansko u~ewe Gospoda Hrista svode}i ga na nivo socijalne, humanisti~ke i pacifisti~ke ideje i samoga Hrista zamewuje obezbo`enim i sekularizovanim evropskim ~ovekom. Ukratko re~eno, on reinterpretira hri{}anstvo u duhu "Novog doba" (New Age) i time otvara dveri Crkve za sve ostale jeresi i novotarije. U drevnoj Crkvi re~ oi`koumeniko,j (vaseqenski) kori{}ena je u zna~ewu privo ewa svih naroda u puno}u i ~istotu istine Pravoslavne Katoli~anske Crkve. Otuda je taj ~asni atribut pridodat nazivu Carigradske Patrijar{ije. Danas se ovaj izraz koristi u sasvim suprotnom zna~ewu ostvarewa spoqa{weg jedinstva hri{}anskih (ali, u posledwe vreme ~ak i nehri{}anskih) konfesija `rtvovawem puno}e bogo~ove~anske istine "kompromisu qubavi", sa krajwim ciqem ostvarewa savr{enog qudskog dru{tva, svojevrsnog raja na zemqi, ali bez Boga. Poreklo ove ideje nije te{ko utvrditi. Ona je ro ena u okriqu racionalisti~kog i humanisti~kog Zapada i potpuno je bila strana na~inu razmi{qawa pravoslavnih hri{}ana sve do po~etka ovoga veka kada ulazi u Pravoslavnu Crkvu na mala vrata, potpomognuta novostvorenom zapadnomisle}om inteligencijom i vladaju}om klasom, preko pojedinih jeraraha Carigradske Patrijar{ije, obrazovanih na papisti~kom i protestantskom Zapadu. PO^ECI EKUMENIZMA Sadr`aj Magna Charta ekumenizma utemeqena je jo{ krajem pro{log veka, ta~nije 1897 g. na konferenciji 194 anglikanska biskupa u Lambetu. Na tom skupu formulisani su osnovni principi ekumenske unije hri{}anskih "crkava". Lambetska konferencija afirmi{e dogmatski minimalizam, koji polazi od ~iwenice da jedinstvo treba tra`iti u minimumu zajedni~ke sli~nosti bogoslovskih u~ewa. Minimalnu zajedni~ku osnovu trebalo je da ~ine: Sveto Pismo (ali van konteksta Svetog Predawa), Nikejsko-carigradski simvol vere i samo dve svete tajne - Kr{tewe i Evharistija. Pored toga istaknut je i tzv. princip tolerantnosti prema u~ewu drugih "crkava" i spremnost na kompromis qubavi. Tre}i princip Lambetske konferencije je ~uvena Teorija grana (Branch Theory) koja polazi od ~iwenice da je Hristova Crkva kao razgranato drvo, ~ije stablo predstavqa jednu nedeqivu Crkvu. Grane su razne "crkve" koje su me usobno ravnopravne i predstavqaju manifestaciju jedne Crkve. Nijedna grana pojedina~no nije Crkva niti poseduje puno}u istine, te zato pojedina bogoslovska predawa lokalnih "crkava" treba kroz dijalog usaglasiti kako bi se "rekonstruisala" jedna istina i vidqivo ostvarila jedna Crkva. 2 Ve} po~etkom dvadesetog veka, 1910. god. u Edinburgu je, u organizaciji protestantskih "crkava" odr`ana Svetska misionarska konferencija (International Missionary Society) na kojoj je odlu~eno da se organizuje Svetski pokret hri{}ana za 1 Jeromonah Serafim Rouz, "The Orthodox Word", No 5(70) Sept-Oct. 1976 - "The Royal Path/ True Orthodoxy in an age of Apostasy" 2 Ekumenisti ~esto koriste pore ewe sa razbijenim ogledalom na suncu. Svaki od razbijenih komada reflektuje sun~eve zrake iako je ogledalo u par~i}ima. Tako i svaka "crkva" poseduje puno}u istine, iako ne postoji wihovo vidqivo jedinstvo.

6 pitawa vere i crkvenog ustrojstva (World Movement for Faith and Order). Istovremeno sa ovim pokretom delovao je i pokret "`ivot i Rad" (Life and Work) ~iji je zadatak bio da ostvari jedinstvo hri{}ana kroz wihovu saradwu u svakodnevnim `ivotnim pitawima. Ova dva pokreta }e se 1948.g. ujediniti u tzv. "Svetski Savez Crkava" (The World Council of Churches) sa sedi{tem u `enevi. Paralelno sa ovom te`wom da se unificira religija, radilo se i na stvarawu dru{tvenih me unarodnih tela koja }e omogu}iti stvarawe uslova za politi~ko objediwewe sveta. Tako je 1914. g. formirana u {vajcarskoj tzv. "Liga Naroda" koja predstavqa za~etak "Organizacije ujediwenih nacija". U delovawu oba ova pokreta primetna je jedinstvena namera da se ostvari svetsko jedinstvo u svim vidovima `ivota ali ne u li~nosti Bogo~oveka Hrista i wegovoj istini. U su{tini radi se o jednoj "hilijasti~koj" ideji zemaqskog carstva, koja vekovima inspiri{e Zapad i koja se projavquje u raznim vidovima kroz papizam 1, humanizam, marksizam, masoneriju i druge pokrete sli~ne orijentacije. Me utim, najve}u prepreku ovoj ideji na religioznom planu predstavqalo je Pravoslavqe sa svojim svetoota~kim i tradicionalno nepomirqivim stavom prema svakoj modernisti~koj reinterpretaciji Hri{}anstva i stavom da je istinsko merilo i na~in prevazila`ewa podvojenosti samo svespasavaju}a istina Bogo~oveka Gospoda Hrista. Gospod nas u~i da se jedinstvo svih qudi mo`e ostvariti jedino u Pravoslavnoj Crkvi, u wegovoj bogo~ove~anskoj li~nosti, u sv. Pri~e{}u i jedinstvenom ispovedawu apostolske vere. Trebalo je dakle uvu}i i Pravoslavnu Crkvu u ekumenski pokret i zameniti weno u~ewe o Crkvi ekumenisti~kom eklisiolo{kom jeresi. Na prvom udaru su se na{le dve patrijar{ije koje imaju najve}i ugled i uticaj u celom pravoslavnom Svetu. Ubrzo su pored protestanata glavni akteri ekumenizma, na`alost, postali i pravoslavni. CARIGRADSKA ENCIKLIKA IZ 1920 GODINE Sadr`aj Prvi ustupak ekumenizmu koji je u~inila Carigradska Patrijar{ija bio je u januaru 1920.g. kada je izdana Enciklika, upu}ena "svim Crkvama Hristovim", kojom je izme u ostalog predlo`eno uvo ewe grigorijanskog kalendara. Uvo ewe novog kalendara, koji je kao prethodni julijanski astronomski neta~an, samo po sebi ne predstavqa toliki problem koliko je ovaj gest samo vidqiva projava namere Carigrada da se pribli`i Zapadu, na {tetu vekovnog bogoslu`benog jedinstva Pravoslavnih Crkava. 2 Sam sadr`aj ove Enciklike koju je potpisao tada{wi locum 1 Ovo je najispravniji naziv za rimokatoli~ko reformisano hri{}anstvo koje je palo u potpuni sekularizam i postalo carstvo ovoga sveta, jedna crkveno-politi~ka organizacija. "Hri{}anstvo na Zapadu prestalo je da postoji kao Crkva: postalo je ideologija, skup eti~kih zakona. Dakle prakti~nim `ivotom ~ovek ostvaruje spasewe. Ovo je imalo za posledicu da je Hri{}anstvo preto~eno u norme koje imaju bo`anski karakter i kao takve se nalaze u osnovi ostvarewa Carstva nebeskog na zemqi." ep. Igwatije Midi}, "Savremeni svet i Pravoslavna Crkva", Hri{}anska misao, 6-8&1993. 2 Lokalni Sabor u Carigradu iz 1583, sazvan kao reakcija na poziv Grigorija XIII, rimskog pape, da pravoslavni prihvate novi rimski kalendar, na kome su u~estvovali patrijarh Jeremija carigradski, Silvester patrijarh aleksandrijski, Sofronije patrijarh jerusalimski i brojni drugi saborski oci izme u ostalog jasno ka`e: "Ko god ne sledi obi~ajima Crkve koji su utvr eni na Vaseqenskim Saborima, i svetoj Pashi i kalendaru koji nam oni odre uju da sledimo, nego ho}e da se ravna po novoizmi{qeno pashaliji i wenom kalendaru papinih bezbo`nih astronoma i protive}i im se (obi~ajima Crkve) `eli da odbaci

7 tenens Carigradske Patrijar{ije, mitropolit Dorotej Pruski sa jo{ jedanaest mitropolita, pokazuje sasvim novi ton u pore ewu sa prethodnim zvani~nim dokumentima Patrijar{ije. Obratimo pa`wu na neke formulacije iz ove Enciklike: U woj se ne samo pomesne Pravoslavne Crkve nazivaju "Crkvama", ve} je taj naziv sasvim ravnopravno prvi put do tada pridodat raznim jereti~kim konfesijama. Na samom po~etku se ka`e:"... me usobno pribli`avawe raznih hri{}anskih Crkava i wihovo op{tewe ne mo`e biti odba~eno zbog dogmatskih razlika koje postoje me u wima..." Enciklika apeluje da treba raditi na "pripremi i omogu}avawu potpunog jedinstva", ali ne spomiwe da je ono jedino mogu}e u puno}i pravoslavne istine Crkve Hristove. Razne jereti~ke grupe naziva "Crkvama koje nam nisu strane i tu e, ve} srodne i bliske u Hristu" i koje su nam "sanaslednici i satelesnici obe}awa Bo`jih u Hristu" (Ef.3,5). Kao prvi korak u izgradwi me usobnog poverewa i qubavi smatra se potrebnim uvo ewe novog kalendara "radi istovremenog proslavqawa velikih hri{}anskih praznika od strane svih Crkava". Pored toga predla`e se "svoj bra}i i na Istoku i na Zapadu, svim po{tovanim hri{}anskim Crkvama" da se uspostavi praksa bli`e saradwe, me usobnog razmewivawa prazni~nih gramata, razmene studenata bogoslovskih {kola kao i uspostavqawe jednog svehri{}anskog saveta na kome bi se odlu~ivalo o pitawima od obostranog interesa. Enciklika je izazvala burno odu{evqewe ekumenskog sveta. Pohvale i panigirici stizali su sa svih strana, od anglikanaca, episkopalaca, luterana. Za to vreme pravoslavni svet obuzela je velika smutwa i nedoumica pred ovim postupkom Carigrada koji je zaista bio bez presedana. 1 Modernisti su bili odu{evqeni, a tradicionalisti, posebno mona{tvo, ni`e sve{tenstvo i narod bili su krajwe razo~arani. Ubrzo patrijarh Meletije Metaksakis, koji je bio zvani~no prvi carigradski patrijarh koji je zapo~eo ekumenisti~ke aktivnosti, 1923. god. saziva sabor u Carigradu 2 koji je doneo odgovaraju}e odluke u skladu sa predlozima Enciklike iz 1920. i objavio uvo ewe novog kalendara bez postoje}eg koncenzusa svih pomesnih Pravoslavnih Crkava po tom pitawu. U to vreme cela Gr~ka Crkva bila je zahva}ena velikim talasom modernizacije i evropeizacije koju su zdu{no pomagali dvor kraqa Otona i novostvorena zapadnomisle}a inteligencija. "Oni su, pi{e Makrijanis u svojim memoarima, uproi oskvrni dogmate i obi~aje Crkve koje smo nasledili od na{in Otaca, neka bude na takvoga ANATEMA i neka bude odlu~en od Crkve i zajednice vernih." Uvo ewe novog kalendara, pored toga {to razbija bogoslu`beno jedinstvo, Pravoslavne Crkve, unosi ~itav niz anomalija u bogoslu`beni ciklus godine. Tako, npr. Petrovski post po novom kalendaru se smawuje, tako da ima godina kada traje samo 2 dana. Pored toga de{ava se da Blagovest padnu van velikoposnog perioda i dr. 1 Kakav je bio raniji stav Carigrada po tim pitawima mo`emo da vidimo i iz saop{tewa Sabora u Konstantinopoqu iz 1724. g. kojim je predsedavao carigradski patrijarh Jeremija III. Sabor je sazvan zbog sve intenzivnijih prozelitisti~kih aktivnosti papista na podru~ju Antiohijske Patrijar{ije. U saop{tewu Sabora se ka`e: "Oni koji su se udaqili od blago~e{}a i ostavili ota~ke i pravoverne dogmate na{e vere i zajedni~kog Predawa Crkve, pav{i i skrenuv{i u novotarije i tu e ideje kao i (druge) nepravoslavne obi~aje, i koji krivotvori{e i oskvrni{e istinu blago~e{}a, takvi vi{e nisu niti se mogu nazivati istinskim hri{}anima, ve} se kao nepravoslavni i inovatori odsecaju i odequju od hri{}anske i crkvene zajednice i izbacuju iz sve{tenog tora, kao zara`ene ovce i satruleli udovi, te podle`u krajwim i najve}im crkvenim kaznama, i budu}i potpuno otu eni od bo`anske blagodati sa avolom na ve~ni pakao bivaju osu eni." Mansi t.37, col. 209 2 Na ovom Sinodu se raspravqalo pored pitawa promene kalendara, tako e pitawe odre ivawa fiksiranog dana proslave Vaskrsa (promena pashalije je ina~e zabrawena 1. Vas. Saborom i Antiohijskim Saborom pod pretwom ra{~iwewa klirika koji to poku{a), zatim stupawe u brak akona i prezvitera posle rukopolo`ewa, drugi brak sve{tanika, pitawa ubla`avawa posta, pomerawe ve}ih svetiteqskih praznika u nedeqne dane.

8 pastili na{u domovinu i veru, kojom sada upravqaju bezbo`nici. U vreme turskog ropstva nije pomeren ni jedan kamen sa starih crkava. Ali ovi zalu enici povezali su se u svojim interesima sa zara`enim fanariotima i sli~nim koji su se zarazili u Evropi i oni su upropa{tavali na{e manastire i crkve, neke oskrnavquju}i, a druge pretvaraju}i u {tale. Ovo su nam ~inili mnogi takvi sve{tenici i laici, vojnici i politi~ari. Iako smo prolili svoju krv u opasnosti smo da izgubimo svoju domovinu i veru..." "Poluobrazovani intelektualci su ~inili sve {to su mogli da izmene istinu svoje vere i da priceme sekularizam i racionalizam na sveto drvo Pravoslavqa koje je vekovima ostalo nedirnuto od varvarskih osvaja~a". Najvi{e su stradali manastiri, neki su zatvoreni, nekima je konfiskovana imovina, a u druge su poslani "progresivni" igumani... " 1 Crkva i prosveta su u to vreme bile pod jakom kontrolom dr`ave koja je sve ~inila da se saobrazi Zapadu, forsiraju}i ideju jelinsko-hri{}anske civilizacije. Tradicionalna vizantijska muzika je u gradskim crkvama zamewivana teatralnim vi{eglasnim horskim evropskim pevawem. U to vreme dolazi i do degradacije tradicionalne ikonografske umetnosti. U crkve se ubrzano uvodi elektrika, (~ak i elektri~na kandila) i postavqaju se klupe. Teolozi i budu}i crkveni pastiri ve}inom su obrazovani na papisti~kom i protestantskom Zapadu, gde su do{li u kontakt sa najnovijim ekumenisti~kim tendencijama. Razlike izme u Pravoslavne Crkve i zapadnih "crkava" oni su videli iskqu~ivo na poqu dogmatskih formula koje su se nekako mogle uskladiti i nisu razumevali da je na Zapadu lik Gospoda Hrista zamewen humanisti~kim evropskim ~ovekom, da tamo i nema pravog Hri{}anstva, te da se razlike ne mogu ispraviti kompromisnim sporazumima i dijalogom ve} jedino istinskim i dubokim pokajawem - preumqewem jeretika. Istina pravoslavne vere nije samo skup izvesnih mrtvih dogmatskih pravila, ve} sama bogo~ove~anska ikona Gospoda Hrista, ~iji je lik ome en evan elskim i svetoota~kim u~ewima i pravilima kao nepogre{ivim orijentirima blago~e{}a. Oduzeti makar i najmawu zapovest zna~i oskrnaviti celi lik Bo`ji. 2 Zato u tim pitawima nema i ne sme biti kompromisa. Svaki kompromis u su{tinskim pitawima vere ravan je izdaji Hrista i idolopoklonstvu, bez obzira kakvi se ciqevi tim kompromisom nameravaju ostvariti. SERGIJANIZAM U RUSKOJ CRKVI Sadr`aj U me uvremenu poznato nam je kakva je situacija zadesila Rusiju i wen verni narod. Posle boq{evi~ke revolucije 1917. koju su organizovale sionisti~ko-masonske organizacije 3, komunisti su aktivno radili na uni{tewu Ruske Pravoslavne Crkve koja je bila duhovna savest celog ruskog naroda i ~uvar wegovog sve{tenog istorijskog predawa. Do{lo se do re{ewa da je najlak{e uni{titi Crkvu iznutra. Tako je nastao tzv. pokret "`ive Crkve" koji je uz pomo} bezbo`nih vlasti trebao da sru{i patrijarha Tihona i da reformira Crkvu na ~isto protestantski na~in i 1 Against False Union, Aleksandar Kalomiros, 1967 2 Sveti Jovan Zlatousti pi{e: "Ako i najmawe o{teti{ pe~at na carskoj nov~anici, cela nov~anica postaje falsifikat. Tako isto ako zdravu veru i u ne~emu najmawe izmeni{ cela biva oskvrwena i postaje gora umesto boqa. Gde su sada oni koji nas optu`uju za agresivnost zbog na{eg stava prema jereticima? Gde su sada oni koji ka`u da me u nama nema ni{ta razli~ito, ve} da razlike bivaju zbog vlastoqubqa. Neka poslu{aju Pavla koji govori da Evan eqe izmeni{e oni koji i u najmawem uvode novotarije." (PG t.61 col. 622) 3 Od 22 ~lana prve komunisti~ke vlade 17 su bili Jevreji. Pored toga, va`no je napomenuti da su od 554 vi{a rukovodioca Sovjetskog Saveza u postrevolucionarnom periodu 447 bili jevrejskog porekla. O~igledno je da su revoluciju organizovale ve}inom ne-ruske snage uz pomo} belosvetskih slobodnih zidara. Najve}e `rtve ove revolucije podneo je pravoslavni ruski narod sa svojom Crkvom

9 pretvori je u efikasno oru e bezbo`nog sistema. Do prave apostasije dolazi u martu 1927. g. kada je mitropolit Sergije Stragorodski, posle nekoliko meseci provedenih u boq{evi~kom zatvoru, pu{ten na slobodu, da bi ubrzo 24. jula te godine izdao zloglasnu "Deklaraciju" kojom je Ruska Crkva zvani~no pozdravila bezbo`ni komunisti~ki re`im. "Deklaracija" otvoreno pozdravqa Sovjetski Savez kao svoju novu domovinu i izjavquje da su sve radosti i uspesi Sovjetskog Saveza, radosti i uspesi Crkve, i da su sve wene `alosti tako e `alosti Ruske Crkve. Mitropolit Sergije je na taj na~in svoju crkvenu organizaciju u~inio produ`enim propagandnim organom komunisti~ke dr`ave. U to vreme ta ista vlast provodila je krvavi progon Ruske Crkve, koji je bio stra{niji od progona hri{}ana u doba starog Rimskog carstva. Veliki broj sve{tenika, monaha, i vernika bio je mu~ki ubijan, zatvarali su ili uni{tavali hiqade crkava i manastira. Podlegav{i pritisku Mitropolit Sergije je otvoreno pred svetom porekao da u Rusiji postoje progoni zbog verskih ube ewa. Sve one jerarhe i druge hri{}ane koji su odbili da u~estvuju u wegovoj apostasiji nazivao je "politi~kim kriminalcima", a sovjetska vlast ih je hapsila i slala u sibirske logore smrti. Oni koji su ga branili govorili su da on na taj na~in spasava Crkvu da potpuno ne bude uni{tena. "Sergijanizam" je prakti~no postao sinonim za izdaju vernosti Hristu, radi o~uvawa spoqa{we crkvene organizacije, wenog ovozemaqskog blagostawa i la`nog mira. Vernici su bili prisiqeni da poka`u bespogovorno poslu{awe zvani~nim vo ama Crkve koji su sledili ovu politiku, {to je ~esto sprovo eno posredstvom samih dr`avnih vlasti. Kada je ova struja kona~no pobedila, mitropolit Sergije zauzeo mesto Patrijarha i sva opozicija bila u}utkana, "sergijanizam" je postao zvani~na politika Ruske Crkve koja je oblikovala wen duhovni i crkveni `ivot u narednim decenijama. U periodu 1969-70 "sergijanizam" je izvezen na Zapad formirawem tzv. "Ameri~ke Mitropolije" koja je dobila priznawe od Moskve kao autokefalna Crkva pod moskovskim sponzorstvom. U tome je posebnu zaslugu imao mitropolit Nikodim lewingradski, poznati ekumenista i latinofil (koji je svoj `ivot zavr{io sr~anim udarom prilikom audijencije kod Pape). Jerarsi "Mitropolije" ne samo da su podr`avali crkveni kurs Moskve, ve} su bili ~esto i apologete ruskog politi~kog re`ima. Jedan episkop te Crkve je posle posete Rusiji, umesto da posvedo~i stra{ne progone pravoslavnih hri{}ana i stradawa brojnih novomu~enika i ispovednika u Sibiru, hladno izjavio da su qudi u Sovjetskom Savezu "sre}ni i dobro obu~eni, a ako se neko i `ali na vlast, pa, toga ima i u Americi, zar ne??!" Danas je Ameri~ka Pravoslavna Crkva (OCA), koja je nastala iz Mitropolije, poznata po svome krajwem liberalizmu i veoma intenzivnoj ekumenisti~koj aktivnosti. Nakon boq{evi~ke revolucije ruska emigracija formirala je svoju posebnu crkvenu organizaciju pod nazivom Ruska Zagrani~na Crkva 1 koju je poveo mitropolit Antonije Hrapovicki. Na woj je le`ao veliki zadatak da slobodno, bez ideolo{kih pritisaka svedo~i u raznim krajevima sveta, gde je postojala ruska dijaspora, istinu Pravoslavqa i istinu o stradawima Ruske Crkve i da nastavi bogate duhovne i intelektualne tradicije iz vremena pre dolaska komunista. Za to vreme reforme sergijanista su, dodu{e, odbacili i mnogi episkopi i vernici u zemqi, me u wima i mitropoliti Josif Petrogradski i Kiril Kazanski. Taj pokret je s vremenom prerastao u tzv. "Katakombnu Rusku Crkvu" (za ~ije je stvarawe na~elno dao blagoslov jo{ i patrijarh Tihon), koja sve do dana{wih dana `ivi potpuno prekrivena velom tajne. Posledwih godina vi{e se saznaje o toj 1 Osnovana u Sremskim Karlovcima 1920.g. sa blagoslovom patrijarha Tihona

10 mu~eni~koj Crkvi, koja jo{ nije u kanonskom op{tewu sa oficijelnom Moskovskom Patrijar{ijom. 1 Sovjetska vlast je, dakle nastojala, da uni{ti Crkvu preko wenih duhovnih vo a, koji su bili apologete sovjetskog re`ima u inostranstvu i propovedali tzv. "komunisti~ko hri{}anstvo" koje je ideolo{ki pripremalo put za trijumf komunizma, ne samo kao univerzalnog politi~kog re`ima, ve} kao ideolo{ke i pseudoreligiozne tiranije. Da bismo ovo razumeli potrebno je da shvatimo {ta je komunizam. To nije samo jedan suludi politi~ki re`im, ve} ideolo{ko-religiozni sistem ~iji je ciq da zbaci i iskoreni sve druge sisteme, posebno Hri{}anstvo. Komunizam je zapravo veoma mo}na jeres 2, ~ija je osnovna postavka hilijazam ili milenarizam - istorija }e dosti}i svoju kulminaciju u nedefinisanom stawu zemaqskog bla`enstva, kao usavr{eno ~ove~anstvo koje `ivi u savr{enom miru i harmoniji. Ovo Evan eqe, postalo je oficijelno Sveto Pismo mnogih moskovskih vladika koji su po~eli da organizuju razne ekumenske, antiratne, mirovne, ekolo{ke i me ureligiozne skupove u grandioznim halama Staqinovih socrealisti~kih palata, uz svestran patronat dr`ave. Crkva je ovim stavom davala savr{en alibi zlo~ina~kim i antihri{}anskim aktivnostima boq{evika. Za to vreme istinska Ruska Crkva, verni narod Ruske zemqe uz nekolicinu episkopa i sve{tenika, sa brojnim ispovednicima i mu~enicima od Solovki do dalekog Sibira trpeli su nevi ena stradawa i progone. O tome niko od moskovskih vladika nije govorio. Bila je to tabu tema. Pred svet je mogla da ode jedino "istina" da u Rusiji nema verskih progona, a oni koji su u logorima su politi~ki zatvorenici. Raskol koji je dakle, nastao u Rusiji dolaskom boq{evika na vlast nije samo politi~ki raskol izme u crvenih i belih vladika kako se to uobi~ajeno tvrdi, ve} otvoreni sukob izme u "Carstva ovozemaqskog" i "Nebeskog Carstva Hristovog", sukob izme u dva shvatawa istinskog zadatka Crkve na zemqi. S jedne strane imamo "sergijanisti~ki" metod o~uvawa spoqa{we crkvene organizacije, na ra~un izdaje duha Crkve Hristove, i mu~eni~kog puta na kojem Crkva spoqa strada, ali iznutra ja~a i duhovno se regeneri{e. Svakako, to ne zna~i da nema blagodati Crkva koju su vodili "sergijevci" i danas je vode wihovi naslednici, me u kojima ima onih koji su otvoreno radili na {tetu Crkve po diktatu vlasti, a to ne priznaju. Nipo{to. To je i daqe Crkva Hristova, koja daje svoje svetiteqe, podvi`nike i ispovednike, ali koja je duboko postradala i propatila zbog bezbo`nih postupaka svojih pseudo pastira. Crkva se nikada ne mo`e poistovetiti sa jerarhijom i jurisdikcijom. ^ak iako ve}ina jerarhije otpadne od bogo~ove~anskog puta Hristovog, Crkva i daqe `ivi, ali strada kao stado u koje raspu uju la`ni pastiri. Granice jurisdikcija ne mogu, dakle, ograni~avati Bo`ju blagodat. 3 Koliko je krajwe nepravedno osuditi 1 Katakombna Crkva u Rusiji nikada nije oti{la toliko daleko da izjavi da svete tajne zvani~ne Crkve nisu ispravne. Ona se, dodu{e, potpuno odvojila od zvani~ne jerarhije koja je sledila sergijanisti~ki kurs kolaboracionizma sa komunistima, mada svojim vernicima nije zabrawivala da se po potrebi pri~e{}uju i u crkvama Moskovske Patrijar{ije u koje su imali poverewa. 2 Veoma va`na ~iwenica u razumevawu fenomena komunizma jeste da on nije samo ideologija ve} religija, i zato u komunisti~kim zemqama ne mo`emo govoriti o ateizmu ve} o antiteizmu, bogoborstvu. Komunizam je vulgarizovao izvesne crkvene obi~aje i rituale i zamenio ih svojim surogatima. Litije su zamewene prvomajskim paradama, svete ikone svuda prisutnim portretima velikih vo a, bogoslu`ewa sletovima, opela, zaupokojenim liturgijama, svete mo{ti balzamovanim le{evima partijskih vo a. Otuda on se ne mo`e ukinuti dekretom ve} se kao i svaka jeres le~i jedino pokajawem -preumqewem. 3 Otac Serafim je u svojim kasnijim godinama pisao: "Su{tina "sergijanizma" je u problemu koji je karakteristi~an za sve Pravoslavne Crkve danas - gubitak ose}aja za Pravoslavqe, shvatawe Crkve

11 mnoge sve{tenike i vernike koji su ostali verni svojim arhipastirima i pored wihovog otvorenog ekumenizma i saradwe sa komunisti~kom partijom, toliko je jo{ nepravednije osuditi i one koji su se od wih odvojili da bi uspeli da sa~uvaju svoju veru i predawe, ali pritom ne prestaju da molitveno sastradavaju svojoj posrnuloj bra}i. Moskovska Patrijar{ija je, zanimqivo, u po~etku pokazivala izvesne znake opreznosti prema ekumenizmu. O tome svedo~i i sabor episkopa pomesnih crkava odr`an u Moskvi od 8-18.7.1948.g., povodom 500 godi{wice progla{ewa autokefalnosti Ruske Pravoslavne Crkve. Na tom saboru su predstavnici aleksandrijske, antiohijske, ruske, srpske, rumunske, gruzijske, bugarske, poqske, ~ehoslova~ke i albanske Crkve odbacili u~e{}e u svetskom ekumenskom pokretu i SSC 1, koji je upravo u to vreme formiran. Me utim ubrzo posle toga usled pritiska komunisti~kih vlasti u pojedinim zemqama s jedne strane i Vaseqenske Patrijar{ije s druge, sve ove Crkve su ubrzo postale ~lanice SSC. Moskva se u tome posebno isticala, tako da je 29. decembra 1969.g. objavila i intercommunio sa rimokatolicima. Po~eli su ekumenski susreti, molitvena saslu`ivawa sa jereticima. U tom smeru je pod pritiskom sovjetskih vlasti razvijena aktivna saradwa svih religija na teritoriji SSSR, koje su morale zajedno da rade u korist " svoje velike domovine". Danas, u postkomunisti~koj eri, kada zvani~na Ruska Crkva ima sve uslove za slobodno delawe jo{ je primetno da Moskva izbegava da se odlu~no oslobodi "sergijanske" pro{losti, da otvoreno osudi jeres ekumenizma, da prizna i proslavi hiqade novomu~enika i da ispravi izvesne kanonske i crkvene neispravnosti koje su se javile u vreme sovjetske tiranije. To su i osnovni razlozi koji trenutno onemogu}avaju objediwewe cele Ruske Crkve u zemqi i inostranstvu pod jednom jurisdikcijom. SVETSKI SAVEZ CRKAVA Sadr`aj U me uvremenu dolazi do gorepomenutog organizovawa ekumenskog pokreta koji je kona~no objediwen 1948. g. formirawem Svetskog Saveza Crkava.^etiri godine kasnije carigradski patrijarh Atinagora izdao je Encikliku 1952.g. u kojoj poziva sve poglavare Pomesnih Pravoslavnih Crkava da se pridru`e Svetskom Savezu Crkava 2. Kao osnovni razlog za to navode se sasvim banalni razlozi - potreba "pribli`avawa naroda i nacija" u ciqu "suo~avawa sa velikim problemima sada{wice". Patrijarh hvali SSC, jer "on omogu}ava zajedni~ke aktivnosti Crkava i razvija kooperaciju". Sve u svemu radi se o dokumentu potpuno sekularisti~ke orijentacije u kome se koristi jezik uobi~ajen u me unarodnoj politici i diplomatiji. kao ne~ega {to se samo po sebi razume, shvatawe "organizacije" kao tela Hristovog i verovawe da su blagodat i svete tajne ne{to automatsko..." Not of This World, Platina 1994. 1 Iz ~lanka iza{log u ~asopisu ORTHODOX PRESS SERVICE (br.47, 29.11.1994.g.) pod naslovom "Ruska Pravoslavna Crkva razmatra povla~ewe iz ekumenskih organizacija" saznajemo da je formirano konsultativno telo pri Moskovskoj Patrijar{iji koje treba da razmotri uslove i mogu}e posledice povla~ewa RPC iz SSC i prekid dijaloga sa jereticima. Jedan od glavnih razloga za to jeste nekontrolisani rimokatoli~ki i protestantski prozelitizam na teritoriji Rusije. Vatikan i pored sporazuma u Valamandu (1993) nastavqa da tretira Rusiju kao svoju terra missionis. 2 Ava Justin Popovi} naziva SSC "jereti~kim, humanisti~kim i ~ovekopokloni~kim saborom koji se sastoji od 263 jeresi, a svaka od wih je duhovna smrt. Za wega je ova organizacija "ni{ta drugo do o`ivqewe bezbo`nog ~ovekopokloni{tva -idolatrije" (cit. gore)

12 Ve} od 1952. g. pojedine Pravoslavne Pomesne Crkve po~ele su da se ukqu~uju u SSC, a 1955.g. Vaseqenska Patrijar{ija {aqe svoje stalne predstavnike u centralu SSC, u `enevi. Godine 1959. Centralni komitet SSC se sastaje na Rodosu sa predstavnicima svih Pravoslavnih Crkava. Na ovome skupu ekumenizam je prakti~no u{ao me u zidove Pravoslavqa. 1 Od 1961. pravoslavni ekumenisti sazivali su niz konferencija u ciqu realizovawa ekumenisti~kih ciqeva. 1964.g. odr`ana je tre}a konferencija na Rodosu. Papa, kenterberijski anglikanski arhiepiskop i generalni sekretear SSC poslali su svoje pozdrave. Pravoslavni ekumenisti su sa zahvalno{}u uzvratili. Na ovom skupu odlu~eno je da se vode "dijalozi" sa jereticima "na ravnopravnoj osnovi". Pored toga afirmisano je pravo da svaka pomesna Pravoslavna Crkva samostalno neguje "bratske odnose" sa jereti~kim zajednicama. Te iste godine (1964), patrijarh Atinagora se susreo sa rimskim papom u Jerusalimu, a naredne godine Carigrad skida anateme protiv papske jeresi iz 1054.g. iako Rim ostaje nepokajan u svim svojim novotarijama. Po{to sada ulazimo u period veoma aktivnih ekumenisti~kih kontakata, smatramo potrebnim da iznesemo neke autenti~ne izjave prvojerarha Carigradske Patrijar{ije ~iji put wegovi naslednici ve} decenijama uporno nastavqaju. EKUMENIZAM PATRIJARHA ATINAGORE - "VREME DOGMATA JE PRO[LO" 2 Sadr`aj Patrijarh Atinagora poznat je po svojim proekumenisti~kim stavovima jo{ iz perioda kada je izabran za mitropolita Krfa (1922) i arhiepiskopa Amerike (1947) god. Odmah po preuzimawu du`nosti u Carigradu (1949) on {aqe arhiepiskopa ameri~kog Jakova kako bi papi Jovanu Pavlu XXIII preneo usmeni panigiri~ni pozdrav nazivaju}i ga "drugim Prete~om" 3!?! Wegovim dolaskom na carigradski presto, ekumenizam je na {iroka vrata u{ao u Pravoslavnu Crkvu. U svojoj ekumenisti~koj teologiji "jedinstva crkava" patrijarh Atinagora polazi od ~iwenice da me u hri{}anskim veroispovestima ne postoji su{tinska razlika. 4 Sve one ~ine jednu jedinstvenu Katoli~ansku i Apostolsku Crkvu, mada je me u wima do{lo do izvesnog otu ewa usled razlika u u~ewu. Osnovni zadatak koji se postavqa pred hri{}ane na{eg veka jeste da se razvije svest o tome da su svi bra}a u 1 Samo nekoliko godina na ^etvrtoj Svepravoslavnoj Konferenciji u {ambeziju, `eneva, donesena je odluka u kojoj se ka`e: "Me upravoslavna komisija koja se sastala u `enevi izra`ava zajedni~ku svest Pravoslavne Crkve, da predstavqa organski deo Svetskog Saveza Crkava, kao i wenu ~vrstu odluku da upotrebi sva sredstva koja su joj na raspolagawu, bogoslovska i druga, za uspeh i napredak celokupnog rada Svetskog Saveza Crkava." (Odluka br. 1.) O~igledno radi se o jednoj krajwe protivpravoslavnoj odluci koja progla{ava jeres da Jedna Sveta i Katoli~anska Pravoslavna Crkva predstavqa deo jedne jereti~ke "nadcrkvene" organizacije. 2 Iz izjave patrijarha Atinagore 29.6.63 3 "Va{a Svetosti, moj Patrijarh me je ovlastio da vam ka`em da je {esti stih prve glave Evan eqa od Jovana napisan za Vas i da on veruje da ste Vi onaj ~ovek koji je poslan od Boga i ~ije je ime Jovan, te da se sedmi stih iste glave odnosi na va{u misiju. Kao {to je on "do e za svedo~anstvo, da svedo~i za svetlost, da svi veruju kroz wega", na isti na~in i za isti zadatak ste Vi izabrani. Vi sami niste svetlost, ali ste uzdignuti na Rimski Tron da biste "svedo~ili za svetlost" (Jn. 1,6-8)" Iz pozdravne besede. 4 "Mi ne vidimo nikakvu prepreku na putu sjediwewa Rimske i Isto~ne Crkve. Ne vidimo nikakvu prepreku iz najprostijeg razloga, {to takve prepreke ne postoje"(orqo,doxoj tu,poj)

13 Hristu, jedne i istinite Crkve Hristove 1. Dosada{wi poku{aji ostvarewa jedinstva kroz bogoslovske rasprave nisu dovele do rezultata jer su se dogmatske razlike ispre~avale na putu ostvarewa zajedni{tva, zato patrijarh Atinagora smatraju}i da je sada do{lo novo vreme, vreme "Svetog Duha" veruje da je jedini put ka jedinstvu "dijalog qubavi" 2 kroz koji }e sam Duh Sveti projaviti jedinstvo jedne i nepodeqene Crkve Hristove. Da bi se dijalog qubavi vodio, potrebno je, pre svega jednostavno "ostaviti pro{lost, teolo{ke probleme koji nas dele" i potruditi se da "uvek budemo sjediweni u Hristovoj qubavi." 3 Kako i sam u svojoj "nadahnutoj" besedi ka`e: "Do{lo je vreme da qubav sahrani mrtva slova, da zakopa vekovnu mr`wu, da oslobodi zarobqenu istinu i utamni~enu realnost." 4 "Hri{}anstvo, po re~ima ovog patrijarha moderniste, ima danas potrebu za jednom novom teologijom pomirewa." 5 O~igledno, potrebno je izvr{iti punu reviziju pravoslavnog u~ewa, posebno wegove eklisiologije. Vekovno u~ewe i duboko uverewe hiqada svetih mu~enika i ispovednika vere pravoslavne da je Pravoslavna Crkva jedina istinita Crkva Hristova i da je samo u woj mogu}e spasewe javqa se kao anahronizam pro{losti, za ekumeniste toliko bremenite agresivno{}u i netolerancijom. Dr`e}i se duha bran{-teorije potrebno je da sve crkve zajedno "ponovo osnuju" jednu Svetu Katoli~ansku i Apostolsku Crkvu 6, da ponovo na u Hrista 7. Ali na koji na~in? "Mi kao sredstvo sjediwewa predla`emo Svetu ^a{u..." ka`e u jednoj besedi patrijarh Atinagora. Upravo communio inter sacris 8 je osnovni ciq "dijaloga qubavi" 9 Dakle, treba ostvariti uniju na bazi dogmatskog minimalizma, a sve razlike jednostavno ostaviti kao lokalna bogoslovska predawa koja nisu obavezna za druge. Da bi se stvorila povoqna klima za napredovawe u ovom smeru bilo je neophodno ukinuti anateme iz 1054. g. [to je i sve~ano u~iweno 7.12.1965. Jednostavnim po- 1 "Mi pravoslavni i katolici smo bra}a. Petar i Andrej su bili bra}a, samo jedan u Rimu, a drugi u Gr~koj. To treba da budemo i mi: Katolici i Pravoslavni, saradnici i bra}a. Vrata nas ~ekaju otvorena, treba samo da u emo." (Kaqolikh, 24.1.62) 2 "Savremeni "dijalog qubavi" koji se obavqa u formi golog sentimentalizma u stvari je maloverni otkaz od spasonosne "svetiwe Duha i vere Istine". Su{tina qubavi je Istina, i qubav `ivi istinuju}i...u Hristu se `ivi "istinuju}i u qubavi. Jereti~ko humanisti~ko deqewe i razdvajawe Qubavi i Istine samo je znak nedostatka bogo~ove~anske vere i izgubqene duhovne bogo~ove~anske ravnote`e i zdravoumqa. U svakom slu~aju to nikada nije put svetih Otaca." Ava Justin (gore cit.) 3 Iz pozdrava melhitskom unijatskom patrijarhu Maksimu IV, (Kaqolikh, 22.11964): "`ivimo u jednom novom vremenu. Ostavimo pro{lost, teolo{ke probleme koji nas dele, ostavimo ih onima koji su za to nadle`ni, a mi se potrudimo da od ovoga trenutka uvek budemo sjediweni u Hristovoj qubavi." 4 "Zapo~nimo tre}i period Crkve, period qubavi, u pomirewu i me usobnom jedinstvu... Do{lo je, dakle, vreme da qubav sahrani mrtva slova, da zakopa vekovnu mr`wu, da oslobodi zarobqenu istinu i utamni~enu realnost." (Kaqolikh 3.5.1967). 5 "Pozivam (sve) da ostavimo polemi~ke tonove i suprotstavqawa u teologiji i da je zasnujemo na duhu prou~avawa i tra`ewa istine u qubavi i trpqewu. Hri{}anstvo danas ima potrebu za jednom teologijom pomirewa." (Iz besede na beogradskom bogoslovskom fakultetu, Eqnoj 13.10.67) 6 "Na putu ka jedinstvu ne treba da se jedna Crkva kre}e prema drugoj, nego da svi zajedno ponovo osnujemo jednu Svetu Katoli~ansku i Apostolsku Crkvu, koja }e postojati na Istoku i Zapadu, kao {to smo `iveli do 1054 i pored tada postoje}ih teolo{kih razlika." (Iz bo`i}ne poslanice 1967) 7 Pri susretu sa Papom u Jerusalimu patrijarh je izjavio: "(ovo) nije samo susret izme u dva ~oveka od odgovornosti. On ima veliki ciq, da ponovo na emo Hrista (na, paneurw,men to,n Cristo,n) koji je samo me u sjediwenim, a ne razdvojenim." (Iz kwige Eirhnopoi, str 135) 8 "Intercommunio op{tewe sa jereticima u svetim tajnama, naro~ito u svetoj Evharistiji, to je najbezo~nije izdajstvo Gospoda Hrista, izdajstvo judinsko i pritom izdajstvo vascele Crkve Hristove..." Ava Justin (gore cit.) 9 "Ovaj dijalog vodimo sa osnovnom namerom da stignemo na isti ciq, koji je zajedni~ka ~a{a koju smo imali hiqadu godina do 1054. I tada smo imali razlike, jer smo i tada imali teologe... a imali smo svetotajinsko op{tewe." (iz besede u Londonu 13.11.67)

14 tezom pera je izbrisana anatema protiv papizma i Rimska "crkva" progla{ena je za "Sestrinsku Crkvu". 1 Nakon ovoga u obra}awu Carigradskog Patrijarha i wegovih mitropolita Papi ne prime}uje se nikakvo ustezawe. Koriste se izrazi i titule uobi~ajeni za odnose izme u dve sestrinske Pravoslavne Crkve. 2 {tavi{e, ime Pape se unosi u diptihe Carigradske Crkve {to je jedan od osnovnih pokazateqa priznawa pravoslavnosti onima koji ispovedaju jeresi osu ene Svetim Ocima i Svetim Saborima. 3 Ideja o ujediwewu svih hri{}anskih, pa i nehri{}anskih konfesija, u svojoj su{tini o~igledno je samo prvi korak ka sveop{tem objediwewu celog ~ove~anstva, {to je jedan od va`nijih zadataka koji pred sobom vide patrijarh Atinagora i papa Pavle VI 4 Ujediwewe hri{}anskog sveta samo je prva faza u op{tem planu. Pogled patrijarha Atinagore na nehri{}anske vere potpuno je neprihvatqiv za jednog pravoslavnog episkopa. On u potpunosti izra`ava jereti~ko shvatawe Boga i vere, 5 i u istu ravan stavqa pravoslavnu veru sa raznim neznabo`a~kim i jereti~kim u~ewima. Sliku patrijarha Atinagore upotpuwava wegova neskrivena revnost za modernizacijom i reformacijom Pravoslavne Crkve, wenih crkvenih obi~aja i pravila `ivota. Zapravo prate}i wegove izjave po tim pitawima prime}ujemo potpuno odsustvo razumevawa ota~kog predawa i wegovog zna~aja za o~uvawe duhovnog identiteta Pravoslavne Crkve. U svakom slu~aju kao i u svim prethodno navedenim primerima radi se o nekanonskom i jereti~kom pona{awu. Mnoge od tih izjava izazvale su burne reakcije. 6 1 Nijedna Pomesna Pravoslavna Crkva nije zvani~no protestvovala pred ovim nekanonskim i antipravoslavnim aktom. Proteste su, dodu{e samo uputili pojedinci i predstavnici Ruske Zagrani~ne Crkve i starokalendarci. Po{to se radi o jednom nekanonskom i protivpredawskom aktu s pravom se mo`e zakqu~iti da on su{tinski ne obavezuje nijednog pravoslavca da ga prihvati. 2 Jedan od mno{tva primera je pozdrav patrijarha Atinagore papi Pavlu VI prilikom dolaska u Rim 1967 g. "Ose}amo posebnu radost {to dolazimo u Rim vrlom Arhijereju, nosiocu apostolske blagodati i nasledniku plejade svetih i mudrih mu`eva, koji u ~asti i poretku zauzima prvi presto u zajednici hri{}anskih Crkava cele vaseqene..." (Kaqolikh, 7.12.67.) 3 "Nalaze}i se pored Va{e po{tovane Svetosti uvek u duhu i srcu, posebno se se}amo Vas i Va{e najsvetije Rimokatoli~ke Crkve u molitvi, na svetoj liturgiji u sve~asnom patrijar{ijskom hramu." (Kaqolikh 4.11.69) 4 "Nadajmo se da }e se uskoro ostvariti san hri{}ana svih vremena o ujediwewu Crkava... Ovaj dijalog }e dovesti do jedinstva hri{}anskih Crkava {to }e biti prvi korak ka ujediwewu u svetskim razmerama." (Kaqolikh, 18.8.63) "Nalazimo se u vremenu u kome Papa rimski ide ispred svih nas. Qubqeni moj brat Pavle II - zovem ga Drugim, a ne {estim zato {to je trebalo da se rodi odmah iza apostola Pavla po svome delu - pokazao je toliko dalekovidnosti i smelosti, da ga uvr{tavam me u najve}e pape u istoriji" (Kaqolikh, 24.5.67) 5 "Varamo se i gre{imo ako mislimo da je pravoslavna vera si{la sa neba, da druge konfesije nemaju vrednosti. Tristotine miliona qudi su izabrali islam da bi do{li do svoga Boga, a druge stotine miliona su protestanti, katolici, budisti. Ciq svake religije je da obogati ~oveka." (Orqo,doxoj tu,poj dec. 1968) 6 Kao primer navodimo neke delove intervjua patrijarha Atinagore listu Eqnoj od 20.3.1970. Ove skandalozne izjave imale su za poseldicu da su ~etiri mitropolita Gr~ke Crkve na ~elu sa Avgustinom florinskim, prekinuli pomiwawe patrijarha.."danas mantija ne zna~i vi{e ni{ta,... Mantija ne ~ini sve{tenika, sve{tenik mora da poka`e sebe bez mantije. U tome je stvar. Sigurno, treba da budemo realisti i pre svega da ne ne pla{imo istine. ^esto puta ka`emo da je ovo ili ono tradicija i da treba da ostane. Gre{ka, velika gre{ka. Koliko samo obi~aja u Crkvi nije autenti~no, nije drevno, i stoga se borimo da se toga oslobodimo... Sasvim se sla`em sa brakom klirika i posle rukopolo`ewa. Rukopolo`ewe nije prepreka braku...optu`uju nas da ne dr`imo dobar kurs. Mnogo bih se radovao da nam predlo`e svoje re{ewe za poku{aj sjediwewa Crkava...Mi kao sredstvo sjediwewa predla`emo Svetu ^a{u. Imali smo zajedni~ku ^a{u i kada smo bili odvojeni od Zapada do 1050. Do{lo je do Raskola i prestali smo. Do{lo je do anateme izme u dve Crkve, Zapadne i Konstantinopoqske. {ta je prepreka?... Imamo

15 Ovo su samo neke od najradikalnijih izjava koje je izrekao Patrijarh Atinagora i koje odra`avaju novi duh razmi{qawa Vaseqenske Patrijar{ije. Mnogo se mo`e govoriti o wegovim ekumenskim susretima sa papistima u Carigradu i Rimu, zajedni~kom susretu i molitvi sa Papom u Jerusalimu, famoznom "skidawu anatema" 7.12.1965. godine, molitvenim skupovima sa jermenskim monofizitima i anglikancima, poseti Rimu u oktobru 1967.g. kada je saslu`ivao sa papom Pavlom VI, zajedno sa wim blagosiqao okupqeni narod uz freneti~ne aplauze i bliceve fotoaparata 1. Ovu "pozori{nu predstavu" vide}emo opet 1979. g. prilikom posete mnoge razlike, ka`u. Koje? Filiokve? Pa, on postoji jo{ od sedmog veka, a Crkve se nisu razdvojile. Primat i nepogre{ivost? {ta se to nas ti~e? Neka svaka svaka Crkva dr`i svoje obi~aje. Ako to `eli Katoli~ka Crkva neka to dr`i. Ali vas pitam, gde je ta nepogre{ivost danas, kada papa ima stalni petnaesto~lani savet koji odlu~uje. Uostalom, svi sami sebe smatramo nepogre{ivim. U svom poslu, mislima u svemu. Da li te pita tvoja `ena koliko }e soli da stavi u jelo? Naravno da ne. Ona ima svoju nepogre{ivost. Neka ima i papa ako to `eli. Mi to ne tra`imo. Teolo{ki dijalog ne}e doneti rezultate. Nismo spremni i treba}e nam vekovi. Samo je jedan dijalog mogu} - dijalog qubavi." 1 Kako bismo boqe upoznali lice ekumenizma navodimo donekle skra}ene izvode iz proekumenisti~ke kwige "Mirotvorci" koja podrobno opisuje ekumenisti~ku odiseju patrijarha Atinagore. Sli~na re`ija primetna je i u svim sli~nim spektaklima wegovih nasledinka i istomi{qenika. SUSRET U JERUSALIMU Susret pape Pavla {estog i patrijarha Atinagore u Jerusalimu bio je prvi susret poglavara Rima i Carigrada u posledwih 526 godina, ta~nije od susreta u Ferari izme u patrijarha Josifa Drugog i pape Evgenija ^etvrtog. Po{to su zajedni~ki pro~itali molitvu "O~e na{", izmenili celiv mira i zajedni~ki blagoslovili narod, na kraju je Patrijarh darivao papu skupocenom arhijerejskom panagijom, sa predstavom Gospoda kao U~iteqa, simvolom episkopske ~asti pravoslavnih jerarha. Prisutni Grci su uzviknuli:"svjatjej{i, stavite mu je oko vrata!" Ovo je bilo prevedeno papi i on je sa suzama u o~ima skinuo stolu, neku vrstu epitrahiqa, dok mu je patrijarh svojim rukama, koje su se tresle od uzbu ewa stavio panagiju. Tada su svi uzviknuli: "Aksios (dostojan!) Aksios!" pred iznena enim pogledima ~lanova papine pratwe koji su prvi put ~uli gromki liturgijski pokli~ pravoslavne hirotonije. Ovaj pokli~ bio je najre~itije priznawe jedinstva sve{tenstva svetske Crkve. Papa Pavle {esti je priznat od strane prvoprestolnih klirika i vernog narodaa kao ~lan wihovog episkopskog tela. Ovu panagiju je papa nosio na grudima kada se vratio u Rim i prilikom svih slede}ih susreta sa patrijarhom. Posle toga je patrijarh papi poklonio zlatni krst sa proslave hiqadugodi{wice Svete Gore, prefiwene umetni~ke obrade, a ostalim ~lanovima pratwe druge darove sa iste proslave. Ponovo izmeniv{i re~i uzajamne blagodarnosti iza{li su na mali balkon patrijar{ijskog dvora da bi blagoslovili narod koji je bio unaokolo saku{qen i koji im je klicao. Blagoslovili su ga i opet su zajedno jedan drugom pred narodom dali bratski celiv u Hristu, a potom se povukli. SKIDAWE ANATEMA Od osam ~lanova sinoda patrijarha Atinagore, dokument o "skidawu" anatema potpisalo je {est. Nisu se slo`ili i odbili su da potpi{u Jakov derkijski i Maksim sardski. Ceremonija je obavqena 7. decembra 1965. godine istovremeno na Fanaru i u Rimu. Pravoslavnu delegaciju ~inili su mitropolit Meliton iliupoqski, arhiepiskop Jakov ameri~ki i mitropoliti Atinagora tijatirski i Hrizostom austrijski u pratwi arhimandrita Maksima Agiorgusija i akona Vartolomeja Arhondonija (dana{weg Vaseqenskog Patrijarha). Pogledajmo {ta o tome ka`e ekumenisti~ka kwiga "Mirotvorci": "U 11.10. u patrijar{ijski hram dolazi papina delegacija na ~elu sa kardinalom Laurencijem Sehanom. Obu~eni su u sve~ane stole i odvode ih do soleje. Patrijarh silazi sa svoga trona grli i celiva Kardinala, nadbiskupa i druge ~lanove pratwe. Kardinal se pewe na sporedni tron, a nadbiskup seda u obli`wu stasidiju. Kada je bo`anska liturgija do{la do trentka ~itawa Evan eqa, sekretar Svetoga Sinoda arhimandrit Gavril je sa amvona pro~itao zajedni~ku izjavu pape i patrijarha." Vrhunac je nastupio kada je arhimandrit pro~itao re~i kojima:"...tako e odbacuju i ukidaju iz se}awa Crkve anateme koje su bile usledile, jer se}awe na wih sve do danas predstvqa prepreku uzajamnom pribli`avawu u qubavi i stoga iste predaju zaboravu... i kona~no izra`avaju `aqewe zbog tu`nih doga aja koji su prethodili i usledili (anatemama) i koji su usled delovawa raznih faktora, me u kojima je i me usobni nedostatak razumevawa i poverewa, kona~no