GRAĐANSKI ZAKONIK REPUBLIKE KOSOVO

GRAĐANSKI ZAKONIK REPUBLIKE KOSOVO KNJIGA PRVA OPŠTI DEO [ ] KNJIGA DRUGA OBLIGACIONI ODNOSI DEO I OPŠTE ODREDBE GLAVA I OSNOVNA NAČELA Član 1 Definicija obligacija 1. Obligacija je dužnost koju treba da izvrši jedna strana, odnosno dužnik, na osnovu pravnog odnosa, prema drugoj strani, odnosno poverioca. 2. Obligacija može da proistekne iz ugovora, štete prouzrokovane drugom licu (nezakoniti akt), neosnovanog bogaćenja, upravljanja poslovima drugog lica, jednostranog akta i drugih zakonom utvrđenih činjenica. 3. Strane u obligacionom odnosu mogu da budu fizička ili pravna lica. Član 2 Sloboda ugovaranja 1. Strane su slobodne, u granicama obaveznih propisa, javnog poretka i morala, da svoje odnose urede po svojoj volji. 2. U okviru ograničenja iz stava 1, strane mogu da sklope druge odgovore osim onih predviđenih zakonom i da odrede njihove sadržaje. Član 3 Dobra vera 1. Strane tokom izvršavanja svojih obligacija, pronalaženja pravnog leka za neizvršavanje ili

ostvarivanja prava za prekid obligacionih odnosa, poštuju načela dobre vere. 2. Dobra vera se odnosi na standardno ponašanje koje se odlikuje poštenjem, otvorenošću i uzimanjem u obzir interesa druge strane u obligacionom odnosu. Član 4 Dužnost saradnje 1. Strane u obligacionom odnosu su dužne da sarađuju jedna sa drugom tokom izvršavanja svojih obligacija. 2. Strane u obligacionom odnosu moraju da se uzdržavaju od svake delatnosti koja bi otežala izvršavanje obligacija druge strane. Član 5 Zloupotreba prava Svako ponašanje kojim nosilac prava vrši delatnosti sa jedinim ciljem da povredi drugog se smatra zloupotrebom prava. Zloupotreba prava nije zaštićena zakonom. Član 6 Dužna pažnja 1. Strane u obligacionom odnosu moraju da deluju sa dužnom pažnjom koju zahteva priroda njihove obligacije i koja se može razumno očekivati pod tim okolnostima. 2. Strane u obligacionom odnosu, tokom izvršavanja njihovih obligacija koje proističu iz profesionalne delatnosti, moraju da posvete veću dužnu pažnju propisanu zakonom. Ukoliko su članovi grupe profesionalaca, čije je standarde utvrdio relevantni organ ili sama grupa, oni moraju da deluju sa pažnjom utvrđenom u tim standardima. Član 7 Ostali zakonski poslovi Osim ako nije drugačije utvrđeno zakonom, odredbe koje regulišu ugovore mogu se primeniti i na druge zakonske poslove u meri u kojoj je to izvodljivo. Član 8 Delokrug primene Odredbe ove Knjige se odnose na obligacije koje regulišu drugi zakoni u meri u kojoj takvi zakoni ne regulišu pitanja koja nisu regulisana u ovoj Knjizi. GLAVA II IZVORI OBLIGACIJA POGLAVLJE I UGOVORI POTPOGLAVLJE I OPŠTE ODREDBE Član 9 Definicija ugovora

Ugovor je dogovor između dve ili više strana koje imaju nameru da uspostave, regulišu ili prekinu obavezujući pravni odnos između sebe ili da stvore neko drugo pravno dejstvo. Član 10 Dejstva ugovora 1. Ugovor nameće prava i obligacije ugovornim stranama. 2. Ugovor može nametnuti pravo u korist trećeg lica. Član 11 Namera sklapanja ugovora 1. Namera sklapanja ugovora može da bude izražena ili nagoveštena na osnovu ponašanja. 2. Namera sklapanja ugovora je slobodna i iskrena. Član 12 Pregovori 1. Svaka strana može da prekine pregovore u svakom trenutku iz bilo kog razloga i neće se smatrati odgovornom zbog neuspeha postizanja dogovora. 2. Strana, koja pregovara bez stvarne namere za postizanjem dogovora sa drugom stranom, smatra se odgovornom za svaku štetu nastalu tokom pregovora. 3. Ukoliko strane ne uspeju da postignu dogovor, svaka snosi svoje troškove nastale usled pregovora i svaka snosi podjednak deo zajedničkih troškova. 4. Ukoliko jedna strana otkrije poverljivu informaciju tokom pregovora, druga strane ne sme da takvu informaciju otkrije ili koristi za svoje potrebe bez obzira da li je naknadno postignut dogovor. Strana koja prekrši svoju dužnost je odgovorna za svaku štetu nanetu drugoj strani i restituiše svaku korist koju je imala kao rezultat kršenja. Član 13 Obavezan sadržaj ugovora Obavezne odredbe zakona, koji delimično ili u potpunosti uređuje ugovor, predstavljaju sastavni deo ugovora i zamenjuju ugovorne klauzule koje nisu u skladu sa njima. POTPOGLAVLJE II BITNI ELEMENTI ODELJAK I UGOVOR STRANA I. SKLAPANJE UGOVORA Član14 Bitni elementi 1. Ugovor se ne smatra sklopljenim sve dok strane ne postignu dogovor o svim bitnim elementima ugovora.

2. Bitni elementi ugovora su: 2.1. Dogovor strana; 2.2. Predmet; 2.3. Povod; 2.4. Oblik, ako se zahteva zakonom i ne dovodi u pitanje član [Izvršenje ugovora kome nedostaje potreban oblik]. 3. Strane, nakon postizanja dogovora o bitnim elementima ugovora, mogu da odlože dogovor o sporednim uslovima. Međutim, u slučaju neuspeha postizanja dogovora o tim uslovima, sud ih utvrđuje u skladu sa pravilima o tumačenju ugovora. Član 15 Vreme i mesto sklapanja ugovora 1. Ugovor je sklopljen onog trenutka kada strana koja je dala ponudu dobije izjavu da druga strana prihvata istu. 2. U slučaju prihvatanja putem sredstava izvršenja, ugovor se smatra sklopljenim nakon što ponudilac dobije obaveštenje o početku izvršenja. Ukoliko, na zahteva ponudioca, na osnovu prirode ugovora, na osnovu prakse koju su strane uspostavile međusobno ili običaja, druga strana može da prihvati ponudu bez prethodnog obaveštenja i ugovor se može smatrati sklopljenim čim otpočne izvršenje ponude. 3. U slučaju sklapanja ugovora putem elektronskih sredstava, ugovor se smatra sklopljenim na mestu gde ponudilac ima registrovanu kancelariju ili gde stanuje. Član 16 Saglasnost treće strane 1. Ukoliko je potrebna saglasnost treće strane za sklapanje ugovora, ista može biti data pre ili nakon sklapanja ugovora, osim ako nije drugačije propisano zakonom. 2. Saglasnost treće strane mora biti data u obliku propisanog za ugovor za čije se sklapanje daje. 1. Ponuda je predlog čiji cilj je sklapanje ugovora. II. PONUDA Član 17 Ponuda 2. Predlog je jednak ponudi ukoliko je upućen jednom ili više lica i sadrži bitne elemente ugovora. 3. Predlog namenjen javnosti i koji sadrže sve bitne elemente ugovora se smatra ponudom, osim ako okolnosti ili običaj ne nalaže drugačije. Član 18 Izlaganje robe Izlaganje robe označene cenom i predlog za dostavu robe iz zaliha po naznačenoj ceni u javnom oglasu, bilo preko emitera, štampanim, telefonskim ili bilo kojim drugim sredstvima, kao što je internet, se smatra ponudom, osim ako zalihe robe nisu iscrpljene i ako okolnosti ili običaji ne nalažu drugačije.

Član 19 Katalog i drugi oglasi Katalozi, cenovnici, tarife i druga obaveštenja, koja nisu poslata poštom se ne smatraju ponudama za sklapanje ugovora, već samo pozivi da se načini ponuda. Član 20 Opoziv ponude Ponuda može biti opozvana sve dok se ugovor ne sklopi; međutim, opoziv može biti neefikasan ukoliko ponuda ukazuje da je neopoziva ili ukoliko utvrđuje određeno vreme za njeno prihvatanje. Član 21 Smrt ili nastala nesposobnost ponudilaca Ponuda se smatra ništavom ako dođe do smrti ili nesposobnosti ponudilaca pre njenog prihvatanja, osim ako nije drugačije propisano zakonom. III. PRIHVATANJE Član 22 Prihvatanje 1. Prihvatanje je svaka izjava ili ponašanje koje ukazuje na saglasnost primalac ponude. 2. Ćutanje ili nedelovanje primaoca samo po sebi ne znači prihvatanje. Međutim, ukoliko je primalac dužan da reaguje ili deluje u skladu sa zakonom ili dogovorom između strana, na osnovu prakse koju su strane uspostavile između sebe ili običaja, ćutanje ili nedelovanje primalaca je jednako prihvatanju. 3. Ne dovodeći u pitanje član [Ugovor koji obavezuje samo ponudilaca], svaka klauzula u ponudi prema kojoj se ćutanje ili nedelovanje primalaca tumači kao prihvatanje ponude smatra se ništavom. Član 23 Ugovor koji obavezuje samo ponudilaca Ponuda za sklapanje ugovora koja nameće obaveze samo ponudiocu je neopoziva čim primalac postane obavešten o istoj. Potonji može da odbije ponudu u okviru propisanog vremenskog roka na osnovu prirode ugovora ili običaja. U nedostatku takvog odbijanja, ugovor se smatra sklopljenim. Član 24 Oblik ponude 1. Ponuda ugovora za čije zaključenje zakon zahteva poseban oblik obavezuje ponudioca samo ako je sačinjena u tom obliku. 2. Ovo pravilo takođe važi i za prihvatanje ponude. Član 25 Vremenski rok za prihvatanje 1. Prihvatanje ponude stupa na snagu samo nakon njegovog prijema od strane ponudilaca u okviru propisanog vremenskog roka koji je utvrdio ponudilac ili koji zahteva priroda ugovora ili običaj. 2. Zadocnelo prihvatanje ipak stupa na snagu ukoliko ponudilac bez odlaganja pošalje obaveštenje drugoj

strani, koje se smatra važećim prihvatanjem. 3. Ako je iz dokumenta koji uređuje zadocnelo prihvatanje očigledno da bi isto stiglo po ponudioca u propisano vreme, da nije došlo do kašnjenja tokom prenosa, zadocnelo prihvatanje stupa na snagu kao prihvatanje, osim ako ponudilac bez odlaganje pošalje obaveštenje drugoj strani da njegovu ponudu smatra nevažećom. Član 26 Izjava o prihvatanju sa različitim ili dodatnim uslovima 1. Izjava o prihvatanju, koja navodi ili implicira dodatne ili izmenjene uslove koje značajno menjaju prvobitne uslove ponude, je jednaka novoj ponudi. 2. Ukoliko dodatni ili izmenjeni uslovi navedeni ili implicirani u izjavi o prihvatanju ne menjaju prvobitne uslove ponude u značajnom meri, dodatni ili različiti uslovi postaju deo ugovora, osim ukoliko ponuda izričito ne ograničava prihvatanje u skladu sa uslovima ponude ili ukoliko ponudilac ne uloži žalbu na to odmah. 3. Dodaci ili izmene, koje se odnose na cenu, plaćanje, kvalitet izvršenja, mesto i vreme izvršenja, mera u kojoj je jedna strana odgovorna prema drugoj ili rešavanje sporova, smatraju se uslovima koju su izmenjeni u značajnom meri. IV. PREDUGOVOR Član 27 Definicija 1. Predugovor je ugovor na osnovu kog strane imaju obavezu da sklope ugovor u budućnosti. Predugovor može da obavezuje bilo koju stranu ili obe. 2. Predugovor sadrži bitne elemente konačnog ugovora. Član 28 Oblik Pod pretnjom ništavosti, predugovor se sklapa u istom obliku koji propisuje zakon za sklapanje konačnog ugovora. Član 29 Vremenski rok 1. Predugovor propisuje vremenski rok za sklapanje konačnog ugovora. Ukoliko vremenski rok nije propisan ili strana koja je zadužena da propiše rok nije uspela da to uradi, odgovarajući vremenski rok za izvršenje propisuje sud zbog nemogućnosti postizanja dogovora među stranama. 2. Vremenski rok za sklapanje konačnog ugovora se ne smatra bitnim, osim ako drugačije ne proističe iz namera strana ili iz prirode ugovora. 3. Ukoliko strana ne postupi u skladu sa obavezama za sklapanje konačnog ugovora, druga strana može da zahteva od suda da drugoj strani naloži sklapanje konačnog ugovora u okviru odgovarajućeg vremenskog roka. 4. Pravo iz stava 3. ističe šest (6) meseci od isteka vremenskog roka propisanog za sklapanje konačnog ugovora.

ODELJAK II PREDMET Član 30 Predmet obligacionih odnosa 1. Predmet obligacionih odnosa može da se sastoji od davanja, činjenja ili nečinjenja nečega. 2. Mora da bude moguć, zakonit, određen ili odrediv. Član 31 Ništavnost ugovora Ugovor se smatra ništavim ukoliko predmet obligacionih odnosa je apsolutno nemoguć, nezakonit, neodređen ili neodrediv. Član 32 Naknadna mogućnost Ali ako je ugovor zaključen sa odložnim rokom ili pod odložnim uslovom, naročito pod uslovom da predmet ugovora postane moguć, ugovor će biti punovažan ako predmet bude moguć u roku, odnosno u vreme ostvarenja uslova. Član 33 Nezakonit predmet Predmet obligacionih odnosa se smatra nezakonitim ako je u suprotnosti sa obaveznim odredbama, javnim redom i dobrim običajem. Član 34 Kada predmet obligacionih odnosa postaje odrediv 1. Predmet obligacionih odnosa se smatra odredivim ukoliko ugovor sadrži informacije kojima je moguće odrediti predmet ili ukoliko su strane prepustile određivanje predmeta trećem licu. 2. Ukoliko takvo lice ne želi ili ne može da odredi predmet obligacionih odnosa, ugovor se smatra ništavim. 1. Ugovor mora da ima zakonski cilj. ODELJAK III CILJ Član 35 Zakonski cilj ugovora 2. Cilj je nezakonit ako je u suprotnosti sa obaveznim odredbama, javnim redom ili dobrim običajem. 3. Smatra se da svaki ugovor ima zakoniti cilj,osim ako se ne dokaže suprotno. 4. Ukoliko ne postoji cilj ili je cilj nezakonit, ugovor se smatra ništavim. Član 36 Motivi za sklapanje ugovora

1. Motivi koji su doveli do sklapanje ugovora ne utiču na njegovu validnost. 2. Ukoliko nezakonit cilj u značajnoj meri utiče na odluku jedne od ugovornih strana za sklapanje ugovora, a druga ugovorna strana je upoznata ili bi trebala da bude upoznata sa takvim motivom, ugovor se smatra ništavim. 3. Besplatan ugovor se smatra ništavim ako ugovorna strana nije bila upoznata sa činjenicom da je nezakonit motiv uticao na odluku druge ugovorne strane za sklapanje ugovora. ODELJAK IV OBLIK Član 37 Neformalnost ugovora 1. Sklapanje ugovora ne podleže nikakvom obliku, osim ako nije drugačije propisano zakonom. 2. Ugovor se može izmeniti ili prekinuti samom saglasnošću strana, osim ako zakon ne propisuje poseban oblik. Član 38 Oblik utvrđen zakonom 1. Kada zakon zahteva poseban oblik za sklapanja ugovora, takav zahtev se primenjuje na sve kasnije izmene ugovora. 2. Strane mogu da raskinu ugovor u istom obliku koji zahteva zakon u pogledu sklapanja istog. 3. Ugovor mora biti sačinjen u obliku notarskog akta u slučajevima predviđenim zakonom. Član 39 Dogovoren oblik Ugovor koji predviđa oblik svake izmene ili raskid ugovora ne može biti izmenjen na drugačiji način. Međutim, strana može biti sprečena da utvrdi takav uslov svojim ponašanjem u meri u kojoj se druga strana pridržavala tome. Član 40 Nedostatak potrebnog oblika 1. Ugovor koji nije sklopljen u obliku propisanog zakonom se smatra ništavim, osim ako nije drugačije predviđeno zakonom. 2. Ukoliko se strane dogovore da ugovor mora da bude sklopljen u posebnom obliku, smatra se da ugovor nije pravno obavezujuć ako nije u tom obliku. Član 41 Pretpostavka potpunosti dokumenta 1. Ako je ugovor sklopljen u posebnoj formi, bilo na osnovu zakona bilo po volji strana, važi samo ono što je u tom obliku izraženo. 2. Istovremeni verbalni dogovori o sporednim tačkama o kojima u formalnog dogovoru ništa nije rečeno smatraju se punovažnim ukoliko nisu u suprotnosti sa njegovom sadržinom ili ako nisu protivne cilju zbog kog je oblik propisan.

3. Naknadni istovremeni verbalni dogovori o smanjenju ili ublažavanju obaveza jedne ili obeju strana smatraju se punovažnim ukoliko je poseban oblik propisan isključivo u interesu ugovornih strana. Član 42 Izrada dokumenta 1. Kad je za sklapanje ugovora potrebno izraditi dokument, ugovor je zaključen kada dokument potpišu sve strane koje se njim obavezuju. 2. Ugovorna strana koja ne zna pisati (nepismena) na dokumentu stavlja rukoznak overen od dva svedoka ili od suda, odnosno drugog organa. 3. Za sklapanje dvostranog ugovora dovoljno je da obe strane potpišu jedan dokument ili da svaka od strana potpiše primerak dokumenta namenjen drugoj strani. 4. Zahtev pisanog oblika je ispunjen ako strane izmenjaju pisma ili se sporazumeju putem nekih drugih sredstava koje omogućava da se sa izvesnošću utvrde sadržina i davalac izjave. 5. Pismeni oblik može biti zamenjen elektronskim sredstvima koji uređuju odredbe posebnog zakona, osim ako nije drugačije propisano zakonom. Član 43 Izvršenje ugovora kome nedostaje potreban oblik 1. A Ugovor za čije se sklapanje zahteva pismen oblik smatra se punovažnim iako nije sklopljen u tom obliku i ako su ugovorne strane izvršile obaveze koje iz njega proističu. 2. Odredbe stava 1 se ne primenjuju ako ugovoru nedostaje notarski akt koji je propisan zakonom. POTPOGLAVLJE III NEOČEKIVANI ELEMENTI ODELJAK I USLOVI Član 44 Dejstva 1. Ugovor se smatra sklopljenim pod uslovom da njegovo uvođenje ili prekidanje zavisi od neočekivanog događaja. 2. Ukoliko je ugovor sklopljen pod odložnim uslovom i ako je takav uslov ispunjen, ugovor stupa na snagu od trenutka sklapanja, osim ako nije drugačije propisano zakonom, ako ne proizilazi iz prirode ugovora ili namere strana. 3. Ukoliko je ugovor sklopljen pod raskidnim uslovom, ugovor prestaje da važi ukoliko je taj uslov ispunjen. 4. Uslov se smatra ispunjenim, ukoliko strana čiji je teret određen u suprotnosti sa načelima pravičnosti, spreči njegovu realizaciju, a uslov se smatra neispunjenim, ukoliko strana u čiju je korist određen u suprotnosti sa načelima savesnosti i pravičnosti, prouzrokuje njegovu realizaciju

Član 45 Povratno dejstvo Ukoliko prema sadržaju ugovora, posledice nastanu ispunjenjem uslova koje imaju dejstvo iz ranijeg perioda, u slučaju ispunjenja trenutnih uslova, učesnici su dužni da omoguće jedan drugom ono što je bilo omogućeno njima kao i kad bi posledice nastale u ranijem trenutku. Član 46 Nezakonit ili nemoguć uslov 1. Predmet ugovora pod odložnim uslovom ili raskidnim uslovom, koji je u suprotnosti sa obaveznim odredbama, javnim redom i dobrim običajem, smatra se ništavim. 2. Ugovor sklopljen pod nemogućim uslovom odlaganja smatra se ništavim; nemoguć raskidni uslov se smatra nepostojećim. Član 47 Obezbeđenje uslovnog prava Ako je ugovor sklopljen pod odložnim uslovom, poverilac čije je pravo uslovljeno može da zahteva odgovarajuće obezbeđenje tog prava, ako je njegovo ostvarenje ugroženo. Član 48 Zaštita uslovljenog prava 1. Korisnik pravnog odnosa sklopljenog pod odložnim uslovom može da u slučaju ispunjenja uslova zatraži nadoknadu štete od druge strane ukoliko je tokom ispunjenja uslova njegovom krivicom sprečio ili ograničio ostvarivanja prava koje je proizašlo iz tog uslova. 2. U slučaju sklapanja ugovora pod raskidnim uslovom, onaj u čiju korist je prethodna pravna situacija obnovljena uživa isto pravo. Član 49 Ništavost raspoloživosti tokom trajanja uslova 1. Ukoliko neko na raspolaganju ima predmet pod odložnim uslovom, onda svaka druga raspoloživa stvar koja se pretpostavlja pre ispunjavanja uslova postaje ništava u trenutku ispunjenja uslova, sve dok raspoloživost sprečava ili šteti ostvarivanju cilja koji proizilazi iz tog uslova. 2. Isto se primenjuje i pod raskidnim uslovom u pogledu raspoloživosti, koja prestaje radi ispunjenja tog uslova. 3. Odredbe o zaštiti prava trećih lica u dobroj veri se primenjuju mutatis mutandis. ODELJAK II VREMENSKI ROK Član 50 Vremenski rok dejstva ugovora 1. Osim ako nije drugačije predviđeno zakonom, ugovorne strane imaju pravo da odrede vremenski rok nakon kog se dejstvo ugovora nastavlja ili do kog ugovor ima dejstvo. 2. Za određivanje vremenskog roka, odredbe člana. [Određivanje perioda zastarevanja] se primenjuju.

ODELJAK III KLAUZULA O KAPARI I PENALIMA Član 51 Potvrdna kapara 1. Ukoliko u vreme sklapanja, jedna strana da drugoj strani određeni iznos novca ili druge zamenljive stvari kao potvrdu namere da ispuni ugovor, kapara mora da bude vraćena ili pripisana izvršenju obaveza. 2. Ukoliko strana koja je dala kaparu ne ispuni ugovor, druga strana može da se povuče iz ugovora i zadrži kaparu ili može da zahteva izvršenje ugovora i naknadu štete uz zadržavanje kapare na račun štete koju treba nadoknaditi sudskim putem. 3. Ukoliko strana koja je primila kaparu ne ispuni ugovor, druga strana može da se povuče iz ugovora i zahteva dvostruki iznos od kapare ili može da zahteva izvršenje ugovora uz zadržavanje kapare na račun štete koju treba nadoknaditi sudskim putem. Član 52 Kapara za raskid od ugovora 1. Ukoliko kada je kapara data pravo jedne ili obeju strana na raskid od ugovora je predviđeno, kapara se smatra dogovorenom u zamenu za pravo na raskid ugovora. 2. Strana koja raskida ugovor gubi pravo na datu kaparu ili mora obezbediti dvostruki iznos od primljene kapare. 3. Pravo strane da raskine ugovor se ostvaruje obaveštavanjem druge strane. Strana koja raskida ugovor obezbeđuje kaparu prilikom raskida ugovora. Pravo na raskid se ne može ostvariti ukoliko strana koja ima pravo na raskid ugovora započne sa ispunjavanjem obaveza ili prihvati ispunjavanje druge strane. 4. U slučaju sumnje, kapara koju je jedna strana dala drugoj se smatra potvrdom. 5. Ukoliko strane nisu predvidele kada pravo na raskid ugovora može biti ostvareno, onda takvo pravo se može ostvariti u okviru vremenskog roka predviđenog za izvršenje. Član 53 Delimično izvršenje 1. Ugovor mora jasno da navodi nameru jedne strane za obezbeđivanje kapare drugoj strani. U slučaju sumnje, iznos novca ili druge zamenljive stvari koje jedna strana da drugoj strani se smatraju delimičnim izvršenjem. 2. U slučaju neizvršenja ugovora, uplatu izvršenu od strane dužnika, kao deo ispunjavanja obaveza, poverilac ne zadržava pri raskidu ugovora, bez da dovede u pitanje prava na potraživanje nadoknade štete. Član 54 Klauzula o penalima 1. Klauzula, prema kojoj su strane složne da u slučaju neizvršenja ili zadocnjenja u izvršenju [čak iako je navedeno da vremenski rok nije bitan], jedna ili obe strane plaćaju iznos novca ili ispunjavaju drugu obavezu u korist druge strane, ima dejstvo ograničavanja štete, osim ako strane nisu predvidele nadoknadu dodatne štete. U slučaju sumnje, klauzula o penalima se smatra predviđenom samo u

slučaju zadocnjenja u izvršenju. 2. Penali su plaćaju bez obzira na dokaz o šteti. 3. Poverilac može zahtevati ispunjenje obaveza i plaćanje penala, osim ako klauzula o penalima nije predviđena samo za zadocnelo izvršenja. Ukoliko klauzula o penalima je predviđena za slučaj neizvršenja, poverilac ne može zahtevati ispunjenje obaveza nakon potraživanja isplate penala. 4. Poverilac ne može zahtevati plaćanje penala ukoliko neizvršenje ili zadocnjenje nije nastalo krivicom dužnika. 5. Ako su penali preterani, u pogledu kamate koju treba isplatiti drugoj strani za izvršenje ugovora, šteta u stvari može da proizađe iz neizvršenja ili zadocnjenja u izvršavanju i drugih okolnosti, uključujući deo izvršavanja obaveza dužnika, sud može po službenoj dužnosti da smanji penale na pravedniji iznos. 6. Dogovor o penalima se smatra sporednim u odnosu na glavnu obavezu. 1. Ugovori mogu biti sklopljeni preko zastupnika. POTPOGLAVLJE IV ZASTUPANJE ODELJAK I Zastupanje uopšte Član 55 Mogućnosti zastupanja 2. Ovlašćenje za zastupanje zasniva se na zakonu ili isto dodeljuje zastupljeno lice. 3. Pravnom licu takođe može biti dodeljeno ovlašćenje za zastupanje. Član 56 Dejstva zastupanja 1. Ugovor koji sklapa zastupnik u ime zastupanog lica i u granicama svojih ovlašćenja obavezuje neposredno zastupanog. 2. Osim ako nije drugačije predviđeno zakonom, zastupnik mora da izričito deluje u ime zastupanog. 3. Ukoliko zastupnik ne deluje izričito u ime zastupanog, ugovor se ipak smatra obavezujućim za zastupljeno lice ukoliko druga strana je znala ili morala znati da on deluje kao zastupnik. Član 57 Prenos ovlašćenja 1. Zastupnik ne može preneti svoja ovlašćenja na drugo lice, izuzev kad mu je to dozvoljeno zakonom ili ugovorom. 2. U izuzetnim slučajevima, on to može učiniti ako je sprečen okolnostima da posao lično obavi, a interesi zastupanog zahtevaju neodložno preduzimanje pravnog posla. Član 58 Prekoračenja granica ovlašćenja 1. Kad zastupnik prekorači granice ovlašćenja, zastupani je u obavezi samo ukoliko odobri prekoračenje.

2. Ako zastupani ne odobri ugovor u roku koji je uobičajeno potreban da se ugovor takve vrste razmotri i oceni, smatra se da je odobrenje odbijeno. 3. Odobrenje iz prethodnog stava ima povratno dejstvo, ako strane ne predvide drukčije. 4. Ako druga strana nije znala niti morala znati za prekoračenje ovlašćenja, može odmah po saznanju o prekoračenju, ne čekajući da se zastupani o ugovoru izjasni, izjaviti da se ne smatra ugovorom vezana. 5. Ako zastupani odbije odobrenje, zastupnik i zastupani su solidarno odgovorni za štetu koju je druga strana pretrpela, ako ona nije znala niti je morala znati za prekoračenje ovlašćenja.. Član 59 Sklapanje ugovora od strane neovlašćenog lica 1. Ugovor koji neko lice sklopi kao zastupnik u ime drugoga bez njegovog ovlašćenja obavezuje neovlašćeno zastupanog samo ako on ugovor naknadno odobri. Odobrenje može da bude i istom obliku koja se zahteva za sklapanje ugovora. 2. Izuzev odredbi stava 1, lice koje se zastupa bez njegovog ovlašćenja je obavezano ugovorom samo ako je odgovoran za izazivanje uverenja kod druge strane da je ovlašćenje za zastupanje dodeljeno licu koje deluje kao zastupnik, pod uslovom da je nastao propust druge strane neoprostiv. 3. Strana sa kojom je ugovor sklopljen može zahtevati od neovlašćeno zastupanog da se u primerenom roku izjasni da li ugovor odobrava. 4. Ako neovlašćeno zastupani ni u ostavljenom roku ugovor ne odobri, ugovor se smatra ništavim. 5. U slučaju neodobravanja od strane zastupanog, lice sa kojom je ugovor sklopljen može od lica koje je kao zastupnik bez ovlašćenja sklopio ugovor tražiti naknadu štete, ako u trenutku sklapanja ugovora nije znalo niti je moralo znati da to lice nije imalo ovlašćenje za sklapanje ugovora. 6. Nakon odobrenja, ugovor se smatra prvobitno sklopljenim sa ovlašćenim zastupnikom, bez dovođenja u pitanje prava trećih strana. Član 60 Sukob interesa 1. Ukoliko ugovor je sklopljen od zastupnika koji ima sukob interesa sa zastupanim, zastupani može zahtevati poništenje ugovora, ukoliko treća strana je znala ili morala znati o sukobu interesa. 2. Sukob interesa se pretpostavlja ako zastupnik je sklopio ugovor sa sobom, u njegovo ime ili kao zastupnik treće strane, osim ako zastupnik nije delovao uz posebno ovlašćenje zastupanog ili je bio pod obavezom da sklopi ugovor ili je sadržaj ugovora određen na način koji isključuje sukob interesa ili ugovor sklopljen od strane zastupnika na drukčiji način ne šteti interesima zastupanog. ODELJA II POSEBNE ODREDBE U VEZI SA PUNOMOĆJEM Član 61 Punomoćje 1. Punomoćje je pravni akt kojim lice ovlašćuje drugo lice da ga zastupa prilikom sklapanja ugovora ili drugih pravnih poslova. 2. Strana koja sklapa ugovor sa zastupnikom uvek može zahtevati dokaz o dodeljenom punomoćju i,

ukoliko je punomoćje dodeljeno pismenim putem, dostavljanje primerka punomoćja potpisanog od strane zastupanog. 3. Ukoliko je punomoćje dodeljeno pismenim putem, dokument koji je nastao tim putem mora biti vraćen zastupanom nakon prestanak važenja punomoćja. Član 62 Poseban oblik punomoćja Oblik propisan zakonom za neki ugovor ili bilo koji drugi pravni posao važi i za punomoćje za sklapanje tog ugovora, odnosno za preduzimanje tog posla. Član 63 Obim ovlašćenja 1. Punomoćnik može preduzimati samo one pravne poslove za čije je preduzimanje ovlašćen. 2. Punomoćnik kome je dato opšte punomoćje može sklapati samo one ugovore ili preduzimati samo pravne poslove koji dolaze u redovno poslovanje. 3. Ugovor ili pravni posao koji ne dolazi u redovno poslovanje može punomoćnik preduzeti samo ako je posebno ovlašćen za sklapanje takvog ugovora ili preduzimanje tog posla. 4. Punomoćnik ne može bez posebnog ovlašćenja za svaki pojedini slučaj preuzeti meničnu obavezu, sklopiti ugovor o jemstvu, o poravnanju, o otuđivanju ili opterećenju prava na nepokretnu imovinu, o pristupanju sporu, o arbitraži, kao ni odreći se nekog prava bez naknade. Član 64 Opozivanje ili ograničavanje punomoćja 1. Vlastodavac može po svojoj volji ograničiti ili opozvati punomoćje, čak i ako se ugovorom odrekao tog prava. 2. Opozivanje i ograničavanje svakog punomoćja može se učiniti izjavom bez posebnog oblika. 3. Ako je opozivanjem ili ograničavanjem punomoćja povređen ugovor o nalogu, ili ugovor o delu, ili neki drugi ugovor, punomoćnik ima pravo na naknadu time nastale štete. Član 65 Opozivanje i ograničavanje punomoćja 1. Opozivanje i ograničavanje punomoćja se saopštava trećim strana ili objavljuje putem odgovarajućih sredstava. 2. Opozivanje ili ograničavanje punomoćja nema dejstvo prema trećoj strani koja nije znala niti je morala znati da je punomoćje opozvano ili ograničeno. 3. Pretpostavlja se da je treća strana znala da je punomoćje opozvano ili ograničeno ukoliko je opozivanje i ograničenje punomoćje saopšteno ili objavljeno na isti način kao i prvobitno saopštavanje ili objavljivanje. 4. Odredbe predviđene u prethodnim stavovima se primenjuju i u drugim slučajevima opozivanja punomoćja.

Član 66 Drugi slučajevi prestanka punomoćja 1. Punomoćje prestaje prestankom pravnog lica kao punomoćnika, ako zakonom nije drukčije određeno. 2. Punomoćje prestaje smrću punomoćnika. 3. Punomoćje prestaje prestankom pravnog lica, odnosno smrću lica koje ga je dalo, osim ako se sklopljen ugovor ili započeti posao ne može prekinuti bez štete po pravne sledbenike ili ako punomoćje važi i za slučaj smrti davaoca, bilo po njegovoj volji, bilo s obzirom na prirodu ugovora. ODELJAK III POSEBNE VRSTE PUNOMOĆJA Član 67 Zaposleni 1. Lica, koja na osnovu ugovora o radu sa poslovnom organizacijom, obavljaju rad koji obuhvata prodaju robe ili usluge unutar poslovnih prostorija, imaju pravo da sklapaju ugovore vezano za prodaju takve robe ili usluga u skladu sa uslovima i ograničenjima navedenih u punomoćju. 2. Lica iz stava 1 imaju pravo da prihvataju izjave u pogledu greške na robi ili u uslugama ili druge prigovore u vezi sa izvršenjem ugovora sklopljenog sa njihove strane i imaju pravo da preduzimaju mere u interesu poslovne organizacije za koju rade. Član 68 Ovlašćenje trgovinskog putnika 1. Trgovinski putnik nema pravo da sklapa ugovore, osim ako nije izričito ovlašćen za to, već samo da promoviše i prima narudžbine od potrošača. 2. Čak i da je ovlašćen da sklapa ugovore, trgovinski putnik nije ovlašćen da naplati prodajnu cenu, da popust ili odloži plaćanje ili odstupa od opštih uslova ugovora, osim ako nije izričito ovlašćen za to. POTPOGLAVLJE V TUMAČENJE UGOVORA Član 69 Zajednički interesi ugovornih strana 1. Tokom tumačenja ugovora potrebno je utvrditi zajedničku nameru strana nego držati se doslovnom značenju reči. 2. Zajednička namera strana može se zaključiti na osnovu ponašanja strana, čak i nakon sklapanja ugovora. 3. Ukoliko, nakon primene odredaba ovog člana, značenje ugovora je još uvek nejasno, primenjuju se odredbe narednih članova. Član 70 Tumačenje ugovora u celini Ugovorne klauzule se tumače sredstvima obe strane, davanjem svakoj klauzuli značenje koje proizilazi iz ugovora u celini.

Član 71 Višeznačnost termina i izraza 1. Termini i izrazi koji su višeznačni se tumače u smislu koji odgovara prirodi i predmetu ugovora. 2. Ukoliko je jedna strana nekom terminu ili izrazu u ugovoru namenila određeno značenje, a druga strane je znala ili je morala znati o nameri prve strane, termin ili izraz se tumači na način koji je odredila prva strana. Član 72 Prakse uspostavljene između strana i lokalne uobičajene prakse Ambiciozni termini i izrazi u ugovoru se tumače u svetlu praksi koje su strane međusobno uspostavile ili, u slučaju da još uvek postoji sumnja, u skladu sa uobičajenim praksama mesta gde je ugovor sklopljen. Član 73 Tumačenje u odnosu na autora klauzule U slučaju dvosmislenosti, klauzule uključene u opštim uslovima ugovora ili u drugim štampanim oblicima koje je izradila jedna od strana se tumače u korist druge strane. Član 74 Dopunsko pravilo 1. Ugovorne klauzule se tumače u smislu koji manje opterećuje dužnika, ukoliko je ugovor besplatan; ukoliko je ugovor opterećujući, ugovorne klauzule se tumače u smislu koji donosi pravičnu ravnotežu među interesima strana. 2. Ukoliko postoji sumnja u pogledu značenja termina u potrošačkom ugovoru, preovladava tumačenje koje je najpovoljnije za potrošača. 3. Ugovor mora da se tumači u dobroj veri. POTPOGLAVLJE VI NIŠTAVNOST UGOVORA ODELJAK I NIŠTAVNOST Član 75 Definicija 1. Ugovor koji je protivan obaveznim odredbama, javnom poretku ili dobrim običajima je ništav, osim ako nije drugačije predviđeno zakonom. 2. Ugovor je ništav u svakom drugom slučaju predviđenom zakonom. Član 76 Dejstvo ništavnosti 1. Ništav ugovor ne proizvodi nikakvo dejstvo na period pre proglašenja ništavnosti, osim ako nije drugačije predviđeno zakonom. 2. U slučaju ništavosti ugovora svaka strana dužna je da vrati drugoj sve ono što je primila od iste; ukoliko

to nije moguće, drugoj strani mora da se obezbedi odgovarajuća naknada u novcu. 3. Ukoliko je došlo do izvršenja ugovora koji krši dobar običaj, javni red ili obavezne odredbe, povraćaj se odobrava samo ako je to razumno u datim okolnostima. U određivanju šta je razumno, treba razmotriti cilj povređenog pravila i svaka sankcija koja može se izreći u okviru takvog pravila, ozbiljnost povrede i da li su obe strane znale ili trebale znati o povredama. 4. Povraćaj onoga što je bilo preneto ili snabdeveno na osnovu ništavog ugovora se reguliše pravilima za neosnovano bogaćenje, koje se primenjuju mutatis mutandis, osim ako nije drugačije predviđeno zakonom. Član 77 Delimična ništavost 1. Ništavost neke odredbe ugovora ne povlači ništavost i samog ugovora, ako on može opstati bez ništave odredbe i ako ona nije bila ni uslov ugovora ni odlučujući motiv zbog koje je ugovor sklopljen. 2. Ali ugovor ostaje na snazi čak i ako je ništava odredba bila uslov ili odlučujući motiv ugovora u slučaju kad je ništavost ustanovljena upravo da bi ugovor bio oslobođen te odredbe i važio bez nje. Član 78 Konverzija ništavosti Kad ništav ugovor ispunjava uslove za punovažnost nekog drugog ugovora, onda među ugovornim stranama važi taj drugi ugovor, ako bi to bilo u saglasnosti sa ciljem koji su ugovorne strane imale u vidu kad su ugovor sklopile i ako se može uzeti da bi one sklopile taj ugovor da su znale za ništavost svog ugovora. Član 79 Nestanak uzroka ništavosti Ništav ugovor ne postaje punovažan ako uzrok ništavosti nestane nakon sklapanja ugovora, osim ako nije drugačije predviđeno zakonom. Član 80 Odgovornost za ništavost ugovora 1. Strana koja je odgovorna za nastanak uzroka ništavosti je dužna da nadoknadi štetu koju je druga strana pretrpela usled ništavosti ugovora, ukoliko potonja nije znala i nije morala znati o uroku ništavosti. 2. Strana koja je znala ili je morala znati o uzroku ništavosti ugovora, ali nije obavestila drugu stranu, nadoknađuje štetu koju je potonja pretrpela oslanjujući se, ne svojom krivicom, na punovažnost ugovora. 3. Odgovornost za ništavost ugovora je ograničena na troškove i gubitke koje je ugovorna strana pretrpela oslanjujući se na punovažnost ugovora. Član 81 Legitimitet potraživanja ili proglašavanja ništavosti Ništavost ugovora može proglasiti svako lice koje ima interes i koje se može proglasiti od strane suda po službenoj dužnosti, osim ako nije drugačije predviđeno zakonom. Član 82 Nemogućnost zastarevanja zahteva za proglašenje ništavosti

Pravo na zahtevanje proglašenja ništavosti ugovora ne podleže zastarevanju. ODELJAK II PONIŠTENJE I. OPŠTE ODREDBE Član 83 Definicija 1. Ugovor koji je sklopila strana, koja nije poslovno sposobna da sklopi ugovor, može biti poništen, osim ako nije drugačije predviđeno zakonom. 2. Ugovor takođe može biti poništen ako je volja strane bila nepoštena. 3. Ugovor može biti poništen u svim drugim slučajevima koje predviđa zakon. Član 84 Poništenje ugovora 1. Strana u čijem se interesu propisuje poništenje ugovora može da zahteva da sud poništi ugovor. 2. Strana koja ima pravo da zahteva poništenje ugovora može potvrditi [potvrdi svoju nameru da bude zakonski obavezana] ugovor izričito ili implicitno. Ukoliko je potvrda sačinjena u pismenom obliku, mora da sadrži detalje ugovora koji treba potvrditi, osnov poništenja i nameru da potvrdi. 3. Druga strana može zahtevati da strana u čijem interesu se poništava ugovor potvrdi [potvrdi svoju nameru da bude zakonski obavezana] ugovor u razumnom roku. 4. Ukoliko strana koja ima pravo da zahteva poništenje ugovora potvrdi [potvrdi svoju nameru da bude zakonski obavezana] ugovor, isti se smatra punovažnim od početka. 1. Poništenje od strane suda ima povratno dejstvo. Član 85 Dejstvo poništenja 2. Povraćaj onoga što je bilo preneto ili snabdeveno na osnovu ugovora koji je poništen se reguliše pravilima za neosnovano bogaćenje, koji se primenjuju mutatis mutandis, osim ako nije drugačije predviđeno zakonom. 3. Poništenje, koje se ne zasniva na ograničenu poslovnu sposobnost, ne utiče na prava stečena teretnim ugovorom trećih strana koje deluju u dobroj veri, podleže posledicama registracije tužbe za poništenje. 4. Ukoliko je ugovor poništen zbog poslovne nesposobnost jedne strane, ta strana je dužna da vrati sve što je primila samo u onoj meri u kojoj je imala koristi od ispunjenja obaveza druge strane. Član 86 Poništenje multilateralnog ugovora Ukoliko osnov za poništenje se odnosi na obaveze samo jedne strane iz multilateralnog ugovora, isti ne može biti proglašen ništavim osim ako se učešće te strane smatra značajnim u datim okolnostima.

Član 87 Odgovornost za poništenje ugovora 1. Strana koja je odgovorna za poništenje ugovora je dužna da nadoknadi štetu koju je druga strana pretrpela usled poništenja ugovora, ukoliko potonja nije znala i nije morala znati o osnovu poništenja. 2. Strana koja je znala ili je morala znati o osnovu poništenja ugovora, ali nije obavestila drugu stranu, nadoknađuje štetu koju je potonja pretrpela oslanjujući se, ne svojom krivicom, na punovažnost ugovora. 3. Odgovornost za poništenje ugovora je ograničena na troškove i gubitke koje je ugovorna strana pretrpela oslanjujući se na punovažnost ugovora. Član 88 Zastarelost prava na zahtevanje poništenja 1. Pravo na zahtevanje poništenje ugovora traje jednu (1) godinu od dana kada strana u čijem interesu se ugovor poništava postane svesna osnove poništenja ili jednu godinu od uklanjanja pretnje. 2. U svakom slučaju, ovo pravo traje tri (3) godine od dana sklapanja ugovora. 3. Izuzev stava 2, u slučaju lica koje je poslovno nesposobno, period zastarevanja ne ističe pre šestog (6) meseca od uklanjanja poslovne nesposobnosti ili nakon imenovanja zastupnika, bez obzira na datum sklapanja ugovora. 4. Strana od koje se zahteva izvršenje ugovora može zahtevati poništenje ugovora, čak iako je pravo na zahtevanje poništenja propisano. II. POSLOVNA NESPOSOBNOST Član 89 Sposobnost za sklapanje ugovora 1. Da bi sklopljen ugovor bio punovažan, ugovorne strane moraju da imaju kapacitet da deluju u skladu sa zakonom. 2. Lice bez poslovne sposobnosti može da sklopi samo one ugovore koje mu zakon dozvoljava da sklopi bez prethodne saglasnosti njegovog pravnog zastupnika. Međutim, pravni zastupnik može da naknadno odobri ugovor sklopljen bez njegove prethodne saglasnosti. 3. Ugovor koji je sklopila strana bez poslovne sposobnosti za sklapanje ugovora može biti poništen, ukoliko zakon mu ne dozvoljava sklapanje ugovora pod uslovom da njegov pravni zastupnik naknadno ne odobri ugovor. 4. Strana koja sklapa ugovor sa licem bez poslovne sposobnosti za sklapanje ugovora može zahtevati da zastupnik potonjeg odobri ugovor. Ukoliko lični zastupnik ne odobri ugovor u roku od trideset (30) dana nakon takvog zahteva, smatra se da odobrenje nije dato. Član 90 Pravo strane na raskid ugovora sa poslovno nesposobnim licem 1. Ugovorna strana koja je sklopila ugovor sa licem bez poslovne sposobnosti za sklapanje ugovora može raskinuti ugovor ukoliko nije znala ili nije morala znati o poslovnoj nesposobnosti potonjeg da sklopi ugovor bez prethodne saglasnosti njegovom zastupnika. 2. Ukoliko ugovorna strana koja je sklopila ugovor sa licem bez sposobnosti za sklapanje ugovora je bila

navedena da veruje da je potonjem njegov zastupnik dao odobrenje, uživa isto pravo kao u stavu 1. 3. Pravo iz stava 1 ističe trideset (30) dana nakon što ugovorna strana sazna o poslovnoj nesposobnosti druge strane za sklapanje ugovora ili o činjenici da zastupnik potonjeg nije dao prethodnu saglasnost; takođe ističe i ako zastupnik odobri ugovor. Član 91 Sticanje poslovne sposobnosti nakon sklapanja ugovora Poslovno sposobno lice može zahtevati da se poništi ugovor koji je bez prethodnog odobrenja od njegovog zastupnika sklopilo za vreme svoje ograničene poslovne sposobnosti samo u roku od tri (3) meseca od dana sticanja potpune poslovne sposobnosti pod uslovom da ugovor nije odobrio njegov zastupnik. III. MANE VOLJE Član 92 Pretnja 1. Ako je ugovorna strana ili neko treći nedopuštenom pretnjom izazvao opravdani strah kod druge strane tako da je ova zbog toga zaključila ugovor, druga strana može tražiti da se ugovor poništi. 2. Strah se smatra opravdanim ako se iz okolnosti vidi da je ozbiljnom opasnošću ugrožen život, telo ili drugo značajno dobro ugovorne strane ili trećeg lica. Član 93 Bitna zabluda 1. Zabluda je bitna ako se odnosi na bitna svojstva predmeta, na lice sa kojim se sklapa ugovor ako se sklapa s obzirom na to lice, kao i na okolnosti koje se po običajima u poslovima ili po nameri strana smatraju odlučnim, a strana koja je u zabludi ne bi inače sklopila ugovor takve sadržine. 2. Strana koja je u zabludi može tražiti poništenje ugovora zbog bitne zablude, osim ako pri sklapanju ugovora nije postupala sa dužnom pažnjom. 3. U slučaju poništenja ugovora zbog zablude, druga strana koja je postupila u dobroj veri ima pravo da traži naknadu pretrpljene štete. 4. Strana koja je u zabludi ne može se na nju pozivati ako je druga strana spremna da izvrši ugovor kao da zablude nije bilo. Član 94 Zabluda o motivu kod besplatnog ugovora Kod besplatnog ugovora, bitnom zabludom se smatra i zabluda o pobudi koja je bila odlučna za preuzimanje obaveze. Član 95 Posredna izjava Zabluda lica preko koga je strana izjavila svoju nameru smatra se isto kao i zabluda u vlastitom izjavljivanju namere. Član 96 Prevara

1. Ako jedna strana izazove zabludu kod druge strane ili je održava u zabludi u nameri da je time navede na sklapanje ugovora, druga strana može zahtevati poništenje ugovora i onda kad zabluda nije bitna. 2. Strana koja je sklopila ugovor pod prevarom ima pravo da zahteva naknadu pretrpljene štete. 3. Ako je prevaru učinilo treće lice prevara utiče na sam ugovor ako je druga ugovorna strana u vreme sklapanja ugovora znala ili morala znati za prevaru. 4. Besplatan ugovor može se poništiti i kad je prevaru učinilo treće lice, bez obzira na to da li je druga ugovorna strana u vreme sklapanja ugovora znala ili morala znati za prevaru. Član 97 Prividan ugovor 1. Prividan ugovor nema dejstva među ugovornim stranama. 2. Ali, ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor, taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost.. 3. Prividnost ugovora ne može se isticati prema trećem savesnom licu. POTPOGLAVLJE VII BILATERALNI UGOVORI ODELJAK I ODGOVORNOST ZA MATERIJALNE I PRAVNE NEDOSTATKE ISPUNJENJA Član 98 Odgovornost za materijalne i pravne nedostatke 1. Kod bilateralnog ugovora svaka ugovorna strana je odgovorna za materijalne nedostatke svog izvršenja. 2. Isto tako, ugovorna strana je odgovorna i za pravne nedostatke izvršenja i dužan je da štiti drugu stranu od prava i zahteva trećih lica kojima bi njeno pravo bilo isključeno ili ograničeno. 3. Odredbe koje regulišu odgovornost prodavca za materijalne i pravne nedostatke izvršenja se primenjuju na obaveze dužnika, u meri u kojoj je to moguće, osim ako nije drugačije predviđeno zakonom. ODELJAK II PRIGOVOR NEIZVRŠAVANJA UGOVORA Član 99 Pravilo istovremenog izvršenja 1. U dvostranim ugovorima nijedna strana nije dužna ispuniti svoju obavezu ako druga strana ne ispuni ili nije spremna da istovremeno ispuni svoju obavezu, izuzev ako je što drugo ugovoreno ili zakonom određeno, ili ako što drugo proističe iz prirode ugovora. 2. Međutim, ako na sudu jedna strana istakne da nije dužna ispuniti svoju obavezu dok i druga strana ne ispuni svoju, sud nalaže prvoj strani da ispuni svoju obavezu nakon što druga strana ispuni svoju. Član 100 Kad ispunjenje obaveze jedne strane postane neizvesno

1. Ako je dogovoreno da prvo jedna strana ispuni svoju obavezu, pa se posle sklapanja ugovora materijalne prilike druge strane pogoršaju u toj meri da je neizvesno da li će ona moći ispuniti svoju obavezu, ili ako ta neizvesnost proizlazi iz drugih ozbiljnih razloga, strana koja se obavezala da prva ispuni svoju obavezu može odložiti njeno ispunjenje dok druga strana ne ispuni svoju obavezu ili dok ne obezbedi dovoljno garancija da će je ispuniti. 2. To važi i kad su materijalne prilike druge strane bile u istoj meri teške još pre sklapanja ugovora i ako druga strana to nije znala niti je morala znati. 3. U tim slučajevima strana koja se obavezala da prva ispuni svoju obavezu može zahtevati da joj se garancije obezbede u primerenom roku, a posle proteka tog roka bez rezultata, može raskinuti ugovor. ODELJAK III RASKIDANJE UGOVORA ZBOG NEIZVRŠENJA Član 101 Prava jedne strane kad druga strana ne ispuni svoju obavezu 1. Ukoliko strana u bilateralnom ugovoru ne uspe da ispuni svoju obavezu, druga strana može zahtevati ispunjenje obaveza ili raskid ugovora, ne dovodeći u pitanje prava na zahtev za nadoknadu štete 2. Pravo treće strane na raskid ugovora se vrši slanjem obaveštenja drugoj strani. 3. Ugovor ne može biti raskinut ukoliko neizvršenje strane je beznačajno, imajući u vidu interese druge strane. Član 102 Kršenje roka za ispunjenje 1. Ukoliko strana ne uspe da ispuni obavezu u određenom roku, druga strana ima pravo na raskid ugovora ukoliko dodatni period za izvršenje nije određen. 2. Izuzev stava 1, strana može da raskine ugovor bez određivanja dodatnog perioda ukoliko: 2.1. druga strana izrazi svoju nameru o neispunjavanju obaveza; 2.2. iz okolnosti proizilazi da druga strana neće biti sposobna da ispuni obaveze u dodatnom roku; 2.3. je određeni vremenski rok smatran neophodnim u interesu strane koja namerava da raskine ugovor. 3. Ukoliko druga strana ne ispuni obaveze u dodatnom roku, ugovor se raskida samim zakonom, osim ako strana koja je odredila dodatni rok potvrdi u roku od tri (3) dana svoj interes u ispunjenje obaveza druge strane. Član 103 Kada je vremenski rok bitan element 1. Ugovorne strane se mogu dogovoriti da vremenski rok za ispunjenje obaveza jedne strane se smatra bitnim elementom u interesu druge strane. 2. Strana, koja namerava da zahteva ispunjenje obaveza uprkos vremenskog roka, obaveštava drugu stranu u roku od tri (3) dana, u protivnom ugovor se smatra raskinutim samim zakonom.

Član 104 Dejstva raskida 1. Raskidom ugovora zbog neispunjavanja obe strane su oslobođene svojih obaveza koje proizilaze iz ugovora. 2. Ako je jedna strana izvršila ugovor potpuno ili delimično, ima pravo da joj se vrati ono što je dala. U slučaju da obe strane imaju pravo na povratak onog što su dale, primenjuju se pravila o izvršenju bilateralnih ugovora. 3. Raskid ne utiče na bilo koju klauzulu ugovora koja uređuje rešavanje sporova ili bilo koji uslov ugovora koju važi nakon raskida. 4. Raskin ne utiče na prava treće strane stečena u dobroj veri, osim ako nije drugačije predviđeno zakonom. 5. Strana koja vraća novac dužna je platiti kamatu od dana kad je isplatu primila. ODELJAK IV RASKIDANJE ILI IZMENA UGOVORA ZBOG PROMENJENIH OKOLNOSTI Član 105 Rebus sic stantibus 1. Ako posle sklapanja ugovora nastupe okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze jedne strane, ili ako se zbog njih ne može ostvariti svrha ugovora, a u jednom i u drugom slučaju u toj meri da je očigledno da ugovor više ne odgovara očekivanjima ugovornih strana i da bi po opštem mišljenju bilo nepravično održati ga na snazi takav kakav je, strana kojoj je otežano ispunjenje obaveze, odnosno strana koja zbog promenjenih okolnosti ne može ostvariti svrhu ugovora može zahtevati raskid ili izmenu ugovora. 2. Raskid ugovora ne može se zahtevati ako je strana koja se poziva na promenjene okolnosti bila dužna da u vreme sklapanja ugovora uzme u obzir te okolnosti ili ih je mogla izbeći ili savladati. 3. Strana koja zahteva raskid ugovora ne može se pozivati na promenjene okolnosti koje su nastupile po isteku roka određenog za ispunjenje njenih obaveza. 4. Ugovor se ne raskida ako druga strana ponudi ili pristane da se odgovarajući uslovi ugovora pravično izmene. 5. Ako izrekne raskid ugovora, sud na zahtev druge strane obavezuje stranu koja ga je zahtevala da naknadi drugoj strani pravičan deo štete koju trpi zbog toga. Član 106 Dužnost obaveštavanja Strana koja je ovlašćena da zbog promenjenih okolnosti zahteva raskid ugovora dužna je da o svojoj nameri da traži raskid ugovora obavesti drugu stranu nakon što zvanično sazna da su takve okolnosti nastupile. Strana koja to ne učini, odgovara za štetu koju je druga strana pretrpela. Član 107 Okolnosti od značaja za odluku suda Pri odlučivanju o raskidanju ili izmeni ugovora, sud uzima u obzir cilj ugovora, normalni rizik kod ugovornih strana koji nastaje tokom izvršavanja ugovora iste vrste, kao i interese obeju ugovornih

strana. Član 108 Odricanje od pozivanja na promenjene okolnosti Strane se mogu ugovorom unapred odreći pozivanja na određene promenjene okolnosti, osim ako je to u suprotnosti sa načelom savesnosti i poštenja. ODELJAK V NEMOGUĆNOST ISPUNJENJA Član 109 Nemogućnost ispunjenja za koju ne odgovara ni jedna strana 1. Kad je ispunjenje obaveze jedne strane u bilateralnom ugovoru postalo nemoguće zbog događaja za koji nije odgovorna ni jedna ni druga strana, prekida se i obaveza druge strane, a ako je ova nešto ispunila od svoje obaveze, može zahtevati vraćanje po pravilima o neosnovanom bogaćenju. 2. U slučaju delimične nemogućnosti ispunjenja zbog događaja za koji nije odgovorna ni jedna ni druga strana, druga strana može raskinuti ugovor ako delimično ispunjenje ne odgovara njenim potrebama, inače ugovor ostaje na snazi, a druga strana ima pravo da zahteva srazmerno smanjenje svoje obaveze. Član 110 Nemogućnost ispunjenja za koju odgovara druga strana 1. Kad je ispunjenje obaveze jedne strane u bilateralnom ugovoru postalo nemoguće zbog događaja za koji odgovara druga strana, njena obaveza se prekida, a ona zadržava svoje potraživanje prema drugoj strani, s tim što se smanjuje za onoliko koliko je ona mogla imati koristi od oslobođenja od sopstvene obaveze. 2. Pored toga, ona je dužna ustupiti drugoj strani sva prava koja bi imala prema trećim licima u vezi sa predmetom svoje obaveze čije je ispunjenje postalo nemoguće. 3. Kad je ispunjenje obaveze jedne strane u bilateralnom ugovoru postalo nemoguće zbog događaja za koji je ona odgovorna, druga strana može zahtevati naknadu zbog neispunjenja ili povlačenje iz ugovora i naknadu štete. ODELJAK VI RASKID UGOVORA ZBOG NEPRAVEDNE EKSPLOATACIJA Član 111 Prevelika nesrazmernost između odgovarajućih obaveza 1. Ukoliko u vreme sklapanja ugovora je postojala prevelika nesrazmernost između obaveza ugovornih strana, oštećena strana može da zahteva od suda da izmeni ugovor, pod uslovom da je: 1.1. strana bila u ekonomsko lošoj situaciji ili u stanju potrebe prilikom sklapanja ugovora; i 1.2. druga strana znala ili morala znati o ovome i iskoristila situaciju za sticanja koristi. 2. Nesrazmernost se pretpostavlja da je prevelika ukoliko ekonomska neravnoteža između dotičnih obaveza je veća od polovine vrednosti obaveza oštećene strane. 3. Raskid ugovora može da izbegne strana u odnosu na koju se zahteva, ponudom izmene ugovora radi