ДЕР ВИ ШИ У КО СОВ СКОЈ МИ ТРО ВИ ЦИ

Ми лош М. Да мја но вић 1 УДК: 28--58-788(497.115)(091) Фи ло зоф ски фа кул тет Пре глед ни рад Ко сов ска Ми тро ви ца Да тум при је ма ра да: 4. jul 2017. ДЕР ВИ ШИ У КО СОВ СКОЈ МИ ТРО ВИ ЦИ Ре зи ме Дер ви шки ре до ви на Ко со ву и Ме то хи ји и на це ло куп ном Бал кан ском по лу о- стр ву пред ста вља ли су по се бан, ма њин ски еле мент у ислам ском све ту. У вер ском, али и еко ном ском, по ли тич ком и кул тур ном жи во ту му сли ман ске за јед ни це од у век су би ли у сен ци пре о вла ђу ју ће и зва нич не стру је у Исла му, чи је је по ли тич ко отело тво ре ње би ло Осман ско цар ство. Ова ми стич на фор ма Исла ма у Ко сов ској Митро ви ци се ра ђа на пре ла зу из XIX у XX век, осни ва њем брат ства ка ди ри ја, у чему је во де ћу уло гу од и грао њен ре зи дент, ха џи шејх Ка ди ри, ко ји ће по ста ти угледан члан за јед ни це и ли дер брат ства на бив шим осман ским те ри то ри ја ма у Европи. По ред ка ди ри ја, у Ко сов ској Ми тро ви ци ор га ни зо ван вер ски жи вот има ла је и дер ви шка за јед ни ца ри фа иј ског ре да, ко ја се одр жа ла до да нас. Кроз чи та во прошло сто ле ће, број дер ви ша у гра ду на Ибру је ва ри рао. Осци ла ци ја у бро ју при падни ка ових ре до ва ишла је у сме ру опа да ња. Оси па ње дер ви ша у гра ду узроч но је пове за но са њи хо вом по је ди нач ном еми гра ци јом у Тур ску. Пр ва по ло ви на ве ка иза нас, де фи ни тив но је био пе ри од дер ви шког про цва та у гра ду под Зве ча ном, док је раз добље по сле Дру гог свет ског ра та озбиљ но пре ти ло њи хо вом да љем оп стан ку. Услед сва ко вр сних ис ку ше ња сва ко днев ног жи во та са ко јим су се су о ча ва ли дер ви ши у Косов ској Ми тро ви ци у со ци ја ли стич кој Ју го сла ви ји, али и га ше ња вер ског ен ту зи јазма ме ђу са мим при пад ни ци ма, вер ске ста ре ши не су би ле при ну ђе не да на чи не компро ми сне ко ра ке, у ци љу одр жа ња за јед ни це. То је у ствар но сти зна чи ло да се ред, услед прак тич не не из во дљи во сти, не вољ но од ри че не ких од сво јих са мо свој них и пре по зна тљи вих ри ту ал них об ре да, ко ји их одва ја ју од дру гих брат ста ва и чи не посеб ним, или чак при ме њу је ино ва ци је ко је за ди ру у са му су шти ну ислам ске ре ли гије. Сво је мо ли тве но са бо ро ва ње дер ви ши Ко сов ске Ми тро ви це оба вља ли су у ло калним те ки ја ма, уре ђе ним, адап ти ра ним и укра ше ним свим оним ре кви зи ти ма ко ји су сим бо ли зо ва ли сам ред, или би ли по треб ни за при ме ну то ком ко лек тив ног верског це ре мо ни ја ла. Кључ не ре чи: Дер ви ши, ка ди ри, ри фа и је, Ко сов ска Ми тро ви ца, Ју го сла ви ја, Осман ско цар ство, Ислам, Ал бан ци, Ср би, те ки ја, та ри ка ти. Увод Ко лев ком дер ви шког ре да сма тра се сред ње ве ков на Пер си ја, у ко јој је то ком исто риј ског раз во ја ислам ске ре ли ги је на ста ло мно го раз ли чи тих тари ка та - брат ста ва. У вре мен ском пе ри о ду од VII до XI II сто ле ћа би ће осно- 1 Имејл аутора: milos_damjanovic@yahoo.com

366 Милош М. Дамњановић: Дер ви ши у Ко сов ској Ми тро ви ци ва но ви ше не за ви сних дер ви шких брат ста ва, од ко јих ће мо по ме ну ти оне ко ји су би ли за сту пље ни и на тлу Бал кан ског по лу о стр ва то ком ви ше ве ковне вла да ви не Осман ског цар ства - бај ра ми је, бек та ши је, хал ве ти је, гул шени је, ка ди ри је, хин ди је, ме вле ви је, ме ла ми је, нак ши бен ди је, ри фа и је, са дије, сун бу ли је, ша ба ни је, ша зи ли је и уша ки је. Сва ки од по зна тих дер ви шких ре до ва од ли ко вао се по себ ним ри ту ал ним рад ња ма при ме њи ва ним то ком вер ских об ре да. Ри ту ал на прак са дер ви ша не рет ко са др жи еле мен те не пријат не и нео че ки ва не за по сма тра че са стра не, укљу чу ју ћи и рад ње ко ји ма се људ ско те ло уче сни ка из ла же фи зич ким по вре да ма, иза зва ним упо тре бом раз ли чи тих оштрих пред ме та (игле, ма че ви, бо де жи...) или дру гих обје ка та или жи вих тва ри (уси ја но угље вље, шкор пи је, зми је...), ко је има ју за циљ да у уче сни ку ри ту ал ног пле са по бу де ек ста зу, ко јом се по сти же сту па ње у виши ду хов ни ни во и при сни ји од нос са Ала хом. След бе ни ци овог ми стич ког уче ња у Исла му, има ли су сво ју по себ ну ор га ни за ци о ну струк ту ру и ин ститу ци о нал ну мре жу, ко ја се раз ли ко ва ла али би ла са став ни део и тек ка сни је се одво ји ла од до ми нант не и зва нич не ислам ске стру је су ни та. Ка рак те ристи ка овог ре да у Исла му је сте и спе ци фи чан вер ски храм по знат под именом те ки ја или за ви ја, где се оку пља ју дер ви шке при ста ли це ра ди ко лек тивног упра жња ва ња вер ских об ре да. Су фи зам езо те рич но ис по ве да ње Ислама за до био је сво је по бор ни ке ши ром азиј ског, африч ког и европ ског кон тинен та, а за сво ју екс пан зи ју има да за хва ли арап ским и осман ским вој ним осва ја њи ма. Тим пу тем, дер ви ши су до спе ли и у Ју го и сточ ну Евро пу, ко ја је па ла под власт и ви ше ве ков ну оку па ци ју не за у ста вљи вих и моћ них османских на па да ча (Јев тић, 1987: 200 208). Уну тар Исла ма да нас цир ку ли ше око 400 раз ли чи тих дер ви шких ре до ва (Мар ке шић, 1987: 209 216). Дер ви шки ре до ви у про шло сти Ко сов ске Ми тро ви це У Ко сов ској Ми тро ви ци дер ви шки по крет је био нај ма сов ни ји то ком XX ве ка, за ко ји се ве зу је и ње гов по че так у гра ду на Ибру. Пр ва по ло ви на овог сто ле ћа, пред ста вља ла је зе нит за овај ислам ски ред у гра ду, а у ње го вој дру гој по ло ви ни, не ко ли ко де це ни ја на кон Дру гог свет ског ра та, Ми тро ви ца ће до че ка ти опа да ње и не из ве сну бу дућ ност сво је дер ви шке за јед ни це. Пресуд ну уло гу у осни ва њу дер ви шког ре да у овом гра ду и ши ре ње дер ви шког пла ме на ме ђу ко сов ско ми тро вач ким му сли ма ни ма, имао је ха џи шејх Ка дрија, ко ји је још кра јем XIX ве ка по ста вио ка мен те ме љац за дер ви шки ред у свом род ном ме сту. У то вре ме Ми тро ви ца је по ла ко из ла зи ла из сво јих про-

Religija i tolerancija, Vol. XV, 28, jul decembar, 2017. 367 вин циј ских окви ра а свој до та да шњи бе зна ча јан еко ном ски и дру штве ни поло жај сме њи ва ла убр за ним са о бра ћај ним, при вред ним, де мо граф ским и култур ним про гре сом (Би ше вац, Да мја но вић, 2014: 241 264). Пре крет ни цу је у то ме чи ни ла из град ња и пу шта ње у про мет же ле знич ке ли ни је 1874. го ди не (Ву ка ди но вић, Бо га вац, 2001: 15), ко ја је овај град по ве зи ва ла са раз ви је нијим Ско пљем, у ко ме је ре зи до ва ло број но му сли ман ско ста нов ни штво и где су ак тив не би ле и број не дер ви шке за јед ни це (Еле зо вић, 1926). У гра ду на Вар да ру, сред њо ве ков ној срп ској цар ској пре сто ни ци, у осман ско је до ба посто ја ло чак пре ко де сет те ки ја ра зних дер ви шких ре до ва (Чо лић, 1995). Оте ло тво ре ње дер ви шког ре да на Ко со ву и Ме то хи ји и у Ко сов ској Ми тро ви ци у пр вој по ло ви ни XX сто ле ћа би ла је лич ност већ по ме ну тог хаџи шејх Ка дри је. Овај сво је вр сни стуб, сим бол и кључ на фи гу ра ко смет ских и бал кан ских дер ви ша, ро ђен је у Ко сов ској Ми тро ви ци 1837. го ди не, у време ка да је ово пе ри фер но ме сто још увек про стра ног Осман ског цар ства, бро ја ло не ко ли ци ну ку ћа и не зна тан број ста нов ни ка. Због зна ча ја за одр жање и раз вој дер ви шке за јед ни це на овим про сто ри ма, ко ји је имао овај знаме ни ти вер ски во ђа, у да љем тек сту ће мо се по за ба ви ти ње го вом би о гра фијом, и то оним еле мен ти ма ко ји су не по сред но по ве за ни са ње го вом све штенич ком про фе си јом (Вре ме, 21. 05. 1935: 7). Пре су дан мо ме нат у жи во ту и вер ском об ли ко ва њу ха џи шеј ха Ка дри је, збио се 1889. го ди не, ка да је на по зив ха џи Афуз-бе га у Ко сов ску Ми тро ви цу из да ле ког Баг да да до шао шејх Му ха мед Емин, ру ко во ди лац, ор га ни за тор и ми си о нар дер ви шког ре да Ка де ри, чи ја је де лат ност и ин ге рен ци ја по кри ва ла те ри то ри је му сли ман ских про вин ци ја на Бал ка ну. Ха џи шејх Ка дри ја је оберуч ке иза шао у су срет нео бич ном го сту са Бли ског Ис то ка, и иако скеп тик у ре ли ги о зним пи та њи ма, те склон со ци јал ној прав ди, убр зо по стао ње гов најло јал ни ји уче ник и нај ва тре ни ја по др шка. Бр зо ће хи је рар хиј ски на пре до ва ти уну тар овог ми стич ног ислам ског ре да и по ста ти је дан од пер ја ни ка сво је зајед ни це. Из Баг да да ће 1909. го ди не до би ти пу но моћ је за про по вед ни ка и орга ни за то ра брат ства Ка де ри дер ви шке сек те на под руч ју од Аустро-Угар ске анек ти ра не Бо сне и Хер це го ви не, те Но во па зар ског сан џа ка, Ко сов ског и Битољ ског ви ла је та. За са мо не пу них го ди ну да на од пре у зи ма ња ове од го вор не уло ге, ус пео је ха џи шејх Ка дри ја да осну је но ва и учвр сти већ по сто је ћа Каде ри брат ства у свим ве ћим ме сти ма у по ме ну тим обла сти ма (Вре ме, 21. 05. 1935: 7). Ве ро ват но ње го вој лич но сти тре ба при пи са ти ути цај ко ји су ко совско ми тро вач ки дер ви ши има ли на дер ви штво Но вог Па за ра, у ко ји су од ла зили и ши ри ли дер ви шко уче ње (Re dže pa gić, 2002: 53 61).

368 Милош М. Дамњановић: Дер ви ши у Ко сов ској Ми тро ви ци По сле успе шно оба вље ног за дат ка, ха џи шејх Ка дри ја се кра јем 1910. го ди не упу тио на ха џи лук у ислам ски све ти град Ме ку, ода кле је по том от пу то вао за Баг дад свет ско се ди ште Ка де ри за јед ни це. У гра ду на Ти гру упри ли че на му је из ван ред на све ча ност по во дом по стиг ну ћа и за слу га које је оства рио то ком прет ход них го ди на за до бро бит дер ви шког по кре та и Ка де ри брат ства. На одр жа ној це ре мо ни ји до де ље на му је ти ту ла шеј ха и про из ве ден је за вр хов ног по гла ва ра брат ства Ка де ри за под руч је та да шње Европ ске Тур ске и аустро у гар ске Бо сне и Хер це го ви не. На том по ло жа ју ће оста ти све до сво је смр ти 1935. го ди не (Вре ме, 21. 05. 1935: 7). Ха џи шејх Ка дри ја ни ка да ни је осе ћао вер ску остра шће ност и фа нати зам у при ват ним, про фе си о нал ним и дру штве ним ак тив но сти ма пре ма вер ски ша ро ли кој сре ди ни и су гра ђа ни ма дру гих ве ро и спо ве сти, што је било у ду ху уче ња дер ви шког ре да ко јем је и сам свим ср цем и до смр ти припа дао. Сво јим др жа њем, угле дом ко ји је ужи вао, ути ца јем ко ји је имао и широ ко гру до шћу сво је лич но сти, зна чај но је до при нео ши ре њу ме ђу ет нич ке и ин тер ре ли гиј ске то ле ран ци је у гра ду на Ибру, али и ши ре, пр вен стве но према пра во слав ним хри шћа ни ма, ко ји су до 1912. го ди не и ко нач ног из го на осман ске вла сти са Бал ка на, би ли сва ко днев но угро же ни зло чи нач ким поступ ци ма не тр пе љи вих му сли ма на. Ње го во ху ма но со ци јал но др жа ње дошло је по но во до из ра жа ја на ро чи то то ком го ди на аустро-угар ске оку па ције у то ку Пр вог свет ског ра та 1915 1918, ка да је не у мор но сми ри вао уза вреле стра сти ме ђу бе сним Ар на у тлу ком и по ку ша вао да за шти ти срп ско станов ни штво ко је се из но ва на шло на уда ру без о се ћај ног оку па то ра и њи хових са ве зни ка оли че них у му сли ман ском ком ши лу ку. Бли ско је са ра ђи вао и са чу ве ним бо га тим тр гов цем и зе мљо по сед ни ком Ибра хим-ага Де вом, још јед ним при ја те љем срп ског на ро да, ко ји је сво је до бро чин ство пре ма Ср бима по све до чио и то ком го ди на Ве ли ког ра та, ка да су му срп ске вла сти по вери ле на чу ва ње из у зет но вред не збир ке и ко лек ци је срп ског кул тур ног блага, а ко је је овај на бе су при мио и успе шно скри вао то ком два пр ва ме се ца оку па ци је Ко сов ске Ми тро ви це у сво јој стру гар ској ма га зи. Због це ло купног свог бла го на кло ног од но са пре ма про га ња ним Ср би ма и ува жа ва ња досто јан ства свих сво јих су гра ђа на и зе мља ка без об зи ра на ет нич ко и верско по ре кло, ха џи шејх Ка дри ја је сте као сим па ти је и по што ва ње свих својих Ми тров ча на, али и гра ђан ства свих пре де ла на ста ње них му сли ман ским жи вљем у Кра ље ви ни СХС. О то ме нај бо ље све до чи при су ство број них деле га ци ја на ње го вом по гре бу, ко је су му ода ле по след њу по шту (Вре ме, 21. 05. 1935: 7).

Religija i tolerancija, Vol. XV, 28, jul decembar, 2017. 369 Ха џи шејх Ка дри ја умро је у свом род ном гра ду 17. ма ја 1935. го ди не у ду бо кој ста ро сти у 98 го ди ни жи во та. Тог да на, овај креп ки ста рац, увек физич ки здрав и јак, ко ји ни ка да у свом ду го веч ном жи во ту ни је знао за бо лест, упу тио се по сле 7 ча со ва ка сво јој ци гла ни ра ди над гле да ња ра до ва. Од мах по при спе ћу осе тио је јак бол у гру ди ма и пао мр тав. На стој ник је рад ни цима ци гла не мо гао са мо да са оп шти ту жну вест о смр ти до бро ћуд ног вла сника. Жа лост је овла да ла сто ти на ма рад ни ка ци гла не, ко ји су је ма ни фе сто вали, као по не ком ауто ма ти зму, па дом на ко ле на, удар ци ма че ла о зе мљу и пева њем за упо ко је не мо ли тве из ци клу са ила хи ја (Вре ме, 21. 05. 1935: 7). Из осман ског пе ри о да по ред ре да Ка де ри, да ти ра и та ри кат Хал ве ти ја. Дер ви шки ред Хал ве ти ја у гра ду је имао и сво је те ки је. Две су би ле ак тив не и у ју го сло вен ској др жа ви јед на је по ти ца ла из осман ског пе ри о да, а друга је са зда на по сле при па ја ња Ко сме та Ср би ји у Бал кан ским ра то ви ма. Трећа хал ве тиј ска те ки ја би ла је уга ше на (Čo lić, 1995: 47). У пе ри о ду Дру гог свет ског ра та не ки дер ви ши су све срд но ста ли уз оку па то ре и кви слин шке ал бан ске ор га ни за ци је из ни кле на Ко сме ту. Је дан од ини ци ја то ра и члан Цен трал ног ко ми те та Дру ге при зрен ске ли ге био је шејх Ха сас, чи ји ће по гле ди ути ца ти и на иде о ло ги ју по кре та ко ји је имао за циљ ства ра ње ислам ске Ал ба ни је као коч ни це сло вен ству и ко му ни зму. Ан ти ју го сло вен ска и ве ли ко ал бан ска по ли ти ка ме ђу по је ди ним дер ви ши ма на ста ви ће се и у го ди на ма по сле Дру гог свет ског ра та, ка да су до из ра жа ја по себ но до шле ак тив но сти шејх Му је ди на, Ра ме и по ме ну тог Ха са на. Шејх Му је дин је у сво јој те ки ји у Ора хов цу осно вао сре ски ко ми тет за бор бу против на род не вла сти и по ма га ње ба ли стич ких фор ма ци ја. Чла но ви ове гру пе осу ђе ни су 1956. го ди не на при зрен ском про це су на вре мен ске ка зне (Ha sani, 1986: 113, 160). То ком не мач ке оку па ци је Ко сов ске Ми тро ви це у Дру гом свет ском ра ту у пе ри о ду 1941 1944 у гра ду је ак ти ван био и дер ви шки ред Са ди ја, чи ји је шејх био не ки Му ха рем (По по вић, 1992: 155 224). По сле Дру гог свет ског ра та цен тар Бек те ша се пре ме шта из Ти ра не на Ко смет (Ша љић, 2010: 59 69) и за пад ну Ма ке до ни ју, где њи хов шејх Казим Ба ба по ста је вр хов ни во ђа свих Бек та ша на Бал ка ну. Тај из не над ни процват дер ви шког по кре та на Ко сме ту би ће за там њен удар цем ко ји је су фи зам до жи вео од лу ком Ислам ске за јед ни це Ју го сла ви је из 1952. го ди не о рас пушта њу су фиј ских ор га ни за ци ја у зе мљи (Јев тић, 1987: 200 208). Ова од лу ка сва ка ко ни је би ла фа тал на по оп ста нак дер ви шких за јед ни ца, јер су исте наста ви ле да ег зи сти ра ју па ра лел но и не за ви сно од остат ка су нит ског Исла ма у др жа ви. То ком 50-их го ди на XX сто ле ћа до ла зи до за тва ра ња мно гих те ки-

370 Милош М. Дамњановић: Дер ви ши у Ко сов ској Ми тро ви ци ја на Ко сме ту (Uke la, 1988: 74 77). У го ди на ма по сле Дру гог свет ског ра та, тач ни је 1959. го ди не, на те ри то ри ји СР Ср би је (пре те жно у обла сти Ко со ва и Ме то хи је) би ло је ре ги стро ва но укуп но осам дер ви шких ре до ва и то: Ка де ри, Нак ши-бен ди, Бек та ши, Ша хље зи, Ме ља ми, Са ди, Ру фи ја и Хаљ ве ти. Та да је по сто ја ло и 53 те ки ја, од ко јих је 30 би ло у упо тре би, док су оста ле би ле уга ше не за мо ли тве не свр хе. Све у ку пан број вер ни ка свих дер ви шких ре дова из но сио је око 5 6 хи ља да при пад ни ка, а све ште ни ка (шеј хо ва и дер ви ша) би ло је 55 на бро ју. Су прот но ин те ре си ма и без одо бре ња Ислам ске за јед нице, чи ји су до тле би ли са став ни део, ко сов ско ме то хиј ски дер ви ши су 12. новем бра 1974. го ди не у При зре ну одр жа ли Осни вач ку скуп шти ну и осно вали За јед ни цу ислам ских дер ви шких ре до ва Али је у СФРЈ, те ти ме за по чели са мо ста лан и се па ра тан ор га ни за ци о ни жи вот. Но вој ислам ској за јед ни ци на ју го сло вен ском про сто ру при сту пи ле су сле де ће дер ви шке сек те: Ка де ри, Ру фаи, Нак ши бен ди, Ме вле ви, Хал ве ти, Ша зи ли, Бе де ви, Са ди, Си на ни, Бајра ми, Де су ки и Бек те ши. То ком по след њих де це ни ја по сто ја ња Ти то ве Ју госла ви је на Ко сме ту су дер ви ши би ли нај за сту пље ни ји у по гра нич ним де лови ма са Ал ба ни јом, у сре ди на ма са нај ма њом кон цен тра ци јом срп ског елемен та Ђа ко ви ца, Де ча не, Су ва Ре ка и При зрен (Но ва ко вић, 2002: 103 115). Во де ћу уло гу у оса мо ста љи ва њу и ор га ни за ци о ном де фи ни са њу дер ви ша на Ко сме ту имао је та да шњи при зрен ски шејх Ђе ма ил Ше ху (Пе тро вић Пиро ћа нац, 2011: 123 149). По ме ну ти шејх одр жа вао је бли ске од но се са анти ју го сло вен ским и му сли ман ским про-уста шким еми грант ским кру го ви ма на За па ду, оку пље ним око лич но сти шеј ха Аса фа Ду ра ко ви ћа. За јед нич ким сна га ма осно ва ли су не ко ли ко те ки ја у САД и Ка на ди (Јо ва но вић, 1990: 14). Осим Ка де ра у Ко сов ској Ми тро ви ци је де ло вао и ред Ри фа и ја. У гра ду је то ком ше зде се тих го ди на XX ве ка по сто ја ла њи хо ва те ки ја, чи ји је уну трашњи из глед ода вао ти пи чан ен те ри јер дер ви шке бо го мо ље. Под те ки је био је за стрт ов нуј ским ко жа ма, а по зи до ви ма су би ли ока че ни древ ни ја та га ни и буздо ва ни. Из гле да да је у ту свр ху ко ри шће на ку ћа у вла сни штву та да шњег Рифаи шеј ха Аб дул ка де ра Феј зу ле, у ко јој су се оку пља ли ми тро вач ки дер ви ши и ван пра знич них да на и без вер ских мо ли тве них по бу да. Мо ти ви су нај че шће би ли са ве то дав не при ро де или емо ци о нал на по др шка у кри зним жи вот ним трену ци ма. Сли ко вит при каз уну тра шњих по и ма ња ми тро вач ких Ри фаи дер ви ша, њи хо ве вер ске про сто ду шно сти, ди ле ма и зна ти же ља, али и флек си бил ног присту па вер ским те ма ма, до нео је по ме ну ти шејх Феј зу ла, опи су ју ћи раз го вор који је во дио са не и ме но ва ним стар цем: Не дав но је до шао је дан ста ри дер виш, при прост чо век и пи тао: Аб дул ка де ре, ка жи ми шта сад ра ди Алах. Но си

Religija i tolerancija, Vol. XV, 28, jul decembar, 2017. 371 мер де ви не, ре као сам. Шта ће му мер де ви не?, за чу ђе но је упи тао дер виш. Па ето, ме не ски да до ле а те бе пе ње го ре. Ста ри дер виш је не ко вре ме ћу тао. Он да је ре као: До бро. Аб дул ка де ре, шта је то рај, а шта па као?. На сме јао сам се и ре као: Рај ти је кад у џе пу имаш но вац, а кад је нов ча ник пра зан, он да је па као. Те ки ју је са гра дио ве ли ки шејх Ха сан Феј зу ла, Аб дул ка де ров отац, чији се гроб на ла зио у дво ри шту мо ли тве ног до ма (Илу стро ва на по ли ти ка, 28. 11. 1967: 26 27). Иста је по диг ну та по чет ком XX ве ка (око 1902 1907), а њен утеме љи вач је пре ми нуо 9. мар та 1927. го ди не. На ла зи ла се у ули ци Ца ра Ду ша на у че твр ти зва ној Че леб Вир ди (По по вић, 1992: 155 224). Аб дул ка дер је по стао шејх 1936. го ди не, ка да је из ру ку шеј ха Аде ма из Ђа ко ви це при мио хи ла фет на му. То му је би ла је ди на про фе си ја, а од шко ла је имао за вр ше ну ру жди ју и шест го ди на ме дре се. За вре ме на ци стич ке оку паци је у те ки ју код Аб дул ка де ра је од про ле ћа 1942. го ди не че сто свра ћао та дашњи шеф оде ље ња Слу жбе без бед но сти, ка пе тан Ха у здинг, и одр жа вао разго во ре са њим и оста лим дер ви ши ма. Ха у здинг је из деј ство вао да ко сов скоми тро вич ки дер ви ши код ло кал ног ме са ра Кар ла бес плат но до би ја ју ки лограм ме са не дељ но. Не ки дер ви ши су ка сни је при сту пи ли од ре ђе ним вој ничким по моћ ним тру па ма, а ме ђу њи ма је био и из ве сни Ра миз, ко ји је за вр шио ди вер зант ску шко лу у Бе о гра ду 1943. го ди не. Шејх Аб дул ка дер је од по слерат не вла сти осу ђен на за твор ску ка зну због ко ла бо ра ци је са оку па то ром, коју је из др жа вао у Ка зне но-по прав ном до му у Ни шу (По по вић, 1992: 155 224). Ис так ну то ме сто у дер ви шкој про шло сти гра да за у зи мао је и из ве сни дер виш Ба ба ел Мас, ко ји је за вре ђи вао ду бо ко по што ва ње сво јих при ста лица, а за ко га је шејх Аб дул ка дер Феј зу ла из ја вио: Пла као је ако му за време мо ли тве мач не за бо дем ис под гр ла. И умро је као дер виш. Ску вао је кафу и по слу жио дер ви ше. А он да је ле гао, ба цио бро ја ни це и ре као: Дош о је ђа во по ду шу, и умро. Ње го вом смр ћу, пре ста ла је и не при јат на прак са Рифаи дер ви шког про ба да ња те ла оштрим пред ме ти ма, па је код по сле рат них на ра шта ја ко сов ско ми тро вач ких Ри фаи дер ви ша иш че зла ова фа сци нантна по ја ва. Узрок то ме не тре ба тра жи ти са мо у сла бље њу вер ског ен ту зи јазма ме ђу њи ма, већ и у не спрем но сти из ла га ња бо лу, чи ја се ја чи на трај но уре зи ва ла у свест оног ко ју је ис ку сио. По твр ду о то ме дао је шејх Феј зу ла при ли ком до ла ска у те ки ју дво ји це дер ви шких вер ни ка Ра ма да на Ра му ша, гро ба ра и Бај ра ма Кра сни ћи ја, ћу лаф џи је и ди ја ло га ко ји је во дио са 76-огоди шњим Ра ма да ном: Ра ма да не, ко ли ко сам ти пу та про бу шио образ? Старац је дрх те ћи устао и по гну те гла ве ре као: За че тр де сет и пет го ди на, коли ко сам дер виш, са мо јед ном. Се ћам се тог да на. Стра шно ме је бо ле ло и

372 Милош М. Дамњановић: Дер ви ши у Ко сов ској Ми тро ви ци ја сам ја у као да се чи та ва те ки ја тре сла. И ота да ви ше ни сам хтео да бу шим образ (Илу стро ва на по ли ти ка, 28. 11. 1967: 26 27). У по сле рат ном со ци ја ли стич ком дру штву ни је из бле де ла са мо вер ска рев ност, већ је по пу сти ла и ди сци пли на уну тар дер ви шке за јед ни це у граду. Осла био је ауто ри тет ста ре ши не а ре ал ност спољ ног све та из ну ди ла је од дер ви ша про на ла зак ал тер на тив них ре ше ња за но во на ста ле при ли ке са ко ји ма су се су о ча ва ли. Рас кид са тра ди ци о нал ним на че ли ма ни је био потез оду ше вље ни ка, већ ну жан чин пред у зет с ци љем одр жа ва ња и оп стан ка ове вер ске гру па ци је, чи ја се ми нор ност огле да ла и у бро ју вер ни ка, ко јих је та да би ло де се так. Не ка да шња Ри фаи за јед ни ца Ко сов ске Ми тро ви це, ко ја је бро ја ла пре ко сто ти ну од ра слих му шких чла но ва, опа ла је, јед ним де лом и исе ља ва њем у Тур ску, па је услед сма ње ња бро ја при пад ни ка, по пу стила и вер ска сте га. Пред у зе ти су нео че ки ва ни ко ра ци ра ди спре ча ва ња га шења вер ског жи во та, по пут про ме не мо ли тве ног да на, ко јом је уме сто пет ка при хва ће на не де ља. По кре тач ових про ме на крио се у еко ном ском фак то ру. Илу стра ти ван је у том по гле ду и ла мен ти ра ју ћи мо но лог Ри фаи шеjха Фејзу ле: Зар је не кад дер виш смео да до ђе ше ху и да ка же: Не мо гу да до ђем на мо ли тву јер мо рам да за вр шим не ки хо но рар ни по сао. А ме ни дер ви ши до ђу и ка жу: Ако у пе так по под не за тво рим ду ћан, из гу би ћу му ште ри је. Не кад бих га за то ка знио: по слао да ме сец да на с тор бом око вра та про си са мо за сув хлеб, или бих за бра нио дер ви ши ма да са њим раз го ва ра ју. Али, сад је про сја че ње за бра ње но. Ди гао сам ру ке на кра ју. Иако је пе так тур ски све тац, пре о кре нуо сам пра зник, па се дер ви ши са да не де љом у те ки ји окупља ју и мо ле (Илу стро ва на по ли ти ка, 28. 11. 1967: 26 27). Ри фаи та ри кат у Ко сов ској Ми тро ви ци, без об зи ра на сва ис ку ше ња, одр жао се до да нас. Пред вод ник овог дер ви шког ре да је шејх Ха биб Хајди ни (Хај ди ни, 2017). Ко сов ска Ми тро ви ца исто вре ме но пред ста вља своје вр сан дер ви шки из во зни цен тар, из ко га су ре гру то ва ни људ ски ре сурси. Овај град је по стао дер ви шки ра сад ник, чи ји се пел цер план ски пре садио и ни као на ислам ском тлу ши ром Ју го сла ви је. Ром ски дер ви ши у Ни шу да нас по ре клом су из Ко сов ске Ми тро ви це (Ђор ђе вић, То до ро вић, Ми тровић, 2007: 93), а ве ћи на ром ских дер ви ша у Ср би ји да нас по ти че упра во из два нај ве ћа дер ви шка цен тра на Ко сме ту из Ко сов ске Ми тро ви це и Ђа кови це (Ђор ђе вић, То до ро вић, Ми тро вић, 2007: 107). Не ки од њих ус пе ли су да се на мет ну за вер ске во ђе за јед ни ца у но вим сре ди на ма у ко је су до спели. Та ко је да нас шејх Ри фаи та ри ка та у Ри је ци, Ми тров ча нин Ду ши Османи (Осма ни, 2017).

Religija i tolerancija, Vol. XV, 28, jul decembar, 2017. 373 За кљу чак Ко сов ска Ми тро ви ца је то ком свог не што ду же од јед но ве ков ног посто ја ња као град ског на се ља ре ги о нал ног зна ча ја, уз то мул ти кон фе си о нално и мул ти ет нич ки обо је на, из не дри ла и не ко ли ко дер ви шких ре до ва, ко ји су у гра ду на Ибру има ли уре ђен ко лек тив ни вер ски жи вот. Дер ви шки редо ви у Ко сов ској Ми тро ви ци да ти ра ју за си гур но још из осман ског пе ри о- да и мо ра ло их је би ти у дру гој по ло ви ни XIX сто ле ћа, али се тек од по четка на ред ног ве ка мо же уочи ти и пра ти ти њи хо во зна чај ни је при су ство. Тада ће би ти осно ва на и те ки ја Ри фаи та ри ка та. По ред Ђа ко ви це и При зрена, Ко сов ска Ми тро ви ца је би ла нај зна чај ни ји дер ви шки цен тар на Ко смету а и ши ре, ода кле су се ре гру то ва ле ста ре ши не и вер ни ци, ко ји су ми си о- на ри ли ме ђу ислам ским све том у обли жњим кра је ви ма. За хва љу ју ћи њи ховој вер ској ак ти ва ци ји, екс пан зи ја дер ви штва ни је оста ла не при мет на, а неки су од ко сов ско ми тро вич ких дер ви ша по том пи та њу има ли ите ка ко истак ну ту уло гу. По себ но је ве лик био ути цај шеј ха Ка ди ри ја на ја ча ње и шире ње Ка де ри та ри ка та на Бал ка ну. Овај ро ђе ни Ми тров ча нин ће по ста ти и глав ни по гла вар сво је дер ви шке за јед ни це на За пад ном Бал ка ну. Осим Ка дери ре да, у Ко сов ској Ми тро ви ци су у про шло сти ег зи сти ра ли и ред Са ди ја, Хал ве ти ја и ред Ри фаи, од ко јих је овај по след њи оп стао до да нас. Број ност при пад ни ка Ри фаи ре да у Ко сов ској Ми тро ви ци је опа дао, а сла био је и верски ен ту зи ја зам ме ђу њи ма, па се ред од ре као не ких до та да шњих уоби ча јених ри ту ал них рад њи и оби ча ја. Њи хов ли дер то ком сре ди не XX ве ка, због одр жа ва ња ср дач них од но са са на ци стич ким оку па то ром, ком про ми то вао се код по сле рат них ју го сло вен ских ко му ни стич ких вла сти, па је био ка жњен и до спео на ро би ју. Сен ку на овај дер ви шки ред у гра ду, ба ца и по да так да су не ки ње го ви чла но ви би ли мо би ли са ни у вој ним је ди ни ца ма ко је су са ра ђива ле са оку па то ром. Не ки ко сов ско ми тро вач ки дер ви ши у по сле рат ном пери о ду по ста ли су чла но ви или вер ске ста ре ши не за јед ни ца у дру гим гра дови ма на про сто ру не ка да шње ју го сло вен ске др жа ве. Да нас су мно ги ни шки ром ски дер ви ши по ре клом из овог гра да, а шејх Ри фаи та ри ка та у Ри је ци је та ко ђе ро ђе ни Ми тров ча нин. Све до че ња Све до че ње шеј ха Ду ши Осма ни ја из Ри је ке (Хр ват ска) да то ауто ру 2017. го ди не. Све до че ње шеј ха Ха биб Хај ди ни ја из Ко сов ске Ми тро ви це (Ср би ја) да то ауто ру 2017. го ди не.

374 Милош М. Дамњановић: Дер ви ши у Ко сов ској Ми тро ви ци Днев на и сед мич на штам па Вре ме, Бе о град, год. XV, бр. 4797, 21.мај 1935. Илу стро ва на по ли ти ка, Бе о град, год. X, бр.473, 28.но вем бар 1967. Ли те ра ту ра Би ше вац, И. Сла ви ша, Да мја но вић, М. Ми лош (2014): Ко сов ска Ми тро ви ца 1874 1912, У С. Сло вић (ед.), Тра ди ци ја, про ме не, исто риј ско на сле ђе, пи та ња држав но сти и на ци о нал ног иден ти те та на Ко со ву и Ме то хи ји (241 264). Лепо са вић: Ин сти тут за срп ску кул ту ру. Ву ка ди но вић, Ч. Зо ран, Бо га вац, Ј. Ми ло ван (2001): Срп ска про све та и кул ту ра у Ко сов ској Ми тро ви ци 1836 1941, При шти на-при зрен-ле по са вић: Ин сти тут за срп ску кул ту ру. Ђор ђе вић, Б. Дра го љуб, То до ро вић, Дра ган, Ми тро вић, Љу би ша (2007): Ислам на бал кан ској ве тро ме ти ни, Ниш: Ју го сло вен ско удру же ње за на уч но ис тра жива ње ре ли ги је (ЈУ НИР). Еле зо вић Гл. (1926): Дер ви шки ре до ви му сли ман ски Те ки је у Ско пљу - При лог за про у ча ва ње му сли ман ског жи во та у Ју жној Ср би ји са 16 сли ка, Ско пље: Штам па ри ја и књи го ве зни ца Ста ра Ср би ја. Јев тић. Ми ро љуб (1987): Дер ви шки ре до ви у СФРЈ, Ма рк си стич ке те ме ча со пис за марк си стич ку те о ри ју и прак су, број 3 4, Ниш, стр. 200 208. Jo va no vić, Mi lo rad (1990): Mu slim in ti fa da, Bel gra de: s. n. Мар ке шић, Иван (1987): О дер ви шким ре до ви ма у Бо сни и Хер це го ви ни, Марк систич ке те ме ча со пис за марк си стич ку те о ри ју и прак су, број 3 4, Ниш, стр. 209 216. Но ва ко вић, Дра ган (2002): Де ло ва ње За јед ни це ислам ских дер ви шких ре до ва Алије (ЗИ ДРА) на Ко со ву и Ме то хи ји 1974 1991, Исто ри ја 20. ве ка, Vol. 20, број 2, Бе о град, стр. 103 115. Pe tro vić Pi ro ća nac, Zo ran (2011): Ko so vo et Me toc hie Une in tro duc tion a la tra ge die des ter res a ha ut ri sque, На ци о нал ни ин те рес ча со пис за на ци о нал на и држав на пи та ња, vol. 11, број 2, Бе о град, стр. 123 149. По по вић, Алек сан дар (1992): Бал кан ски дер ви ши, I. ри фа и је, Збор ник за ори јентал не сту ди је, број 1, Бе о град, стр. 155 224. Re dže pa gić, Ja šar (2002): Der vi ši i te ki je na pro sto ru Sr bi je i Cr ne Go re, NUR ča so pis za kul tu ru i islam ske te me, vol. 10, broj 35, Be o grad, str. 53 61. Uke la, Isa (1988): Der vi ški red u SAP Ko so vo, Ula zni ca ča so pis za kul tu ru, umet nost i dru štve na pi ta nja, broj 111 112, Zre nja nin, str. 74 77. Ha sa ni, Si nan (1986): Ko so vo isti ne i za blu de, Za greb: Cen tar za in for ma ci je i pu blici tet. Čo lić, Lji lja na (1995): Der vi ški re do vi mu sli man ski te ki je u Sko plju, Be o grad: Fi lo loški fa kul tet u Be o gra du. Ша љић, Јо ва на (2010): Кра так осврт на ислам ски ми сти ци зам и по ја ву дер ви шких ре до ва код нас, Исла мо бал ка ни ка, број 1, Бе о град, стр. 59 69.

Religija i tolerancija, Vol. XV, 28, jul decembar, 2017. 375 Milos M. Damjanović 2 PhD candidate Faculty of Philosophy Kosovska Mitrovica University in Pristina DERVISHES IN KOSOVSKA MITROVICA Abstract Dervish orders in Kosovo and Metohija, but also throughout the Balkan Peninsula, represented a unique minority element in the Islamic world. In the religious, but also the economic, political and cultural life of the Muslim community, they have always been in the shadow of the prevailing and official current in Islam, the embodiment of which was the Ottoman Empire. In Kosovska Mitrovica, this mystical form of Islam was born in the transition from the 19 th to the 20 th century by the formation of the Qadiri brotherhood, where the leading role was taken by its resident Haji-Sheikh Qadiri who would become a respected member of the community and the leader of the brotherhood s former Ottoman territories in Europe. Besides the Qadiri, Kosovska Mitrovica was also home to an organized religious life of the Dervish community of the Rifa i order that sustained itself until this day. The number of dervishes varied throughout the past century in this Ibar River s city. Fluctuations in the number of members of these orders went in the direction of decline. The dispersal of this city s dervishes is causally linked to their individual migration to Turkey. The first half of the past century was definitely a period of the dervishes blooming in the city under the Zvecan castle, whereas the period after the Second World War was seriously threatening their future existence. Due to all kinds of temptations of everyday life in socialist Yugoslavia s Kosovska Mitrovica, but also the quenching of religious enthusiasm among the very members, religious leaders were forced to make compromising steps with a goal of sustaining the community. In reality, this meant that due to practical feasibility the order would reluctantly disaffirm some of its characteristics and recognizable rituals which distinguished them from other brotherhoods and made them unique; the order even applied innovations that affect the very essence of the Islamic religion. The dervishes of Kosovska Mitrovica conducted their religious convocation in local Khanqahs, furnished, renovated, and decorated with all the props symbolizing the order itself or that were important for the application during collective religious ceremonials. Key words: Dervishes, Qadiri, Rifa i, Kosovska Mitrovica, Yugoslavia, Ottoman Empire, Islam, Albanians, Serbs, Khanqah, Tariqa. 2 milos_damjanovic@yahoo.com