Microsoft želi da pomogne da se osmisle dugoročni modeli primene savremenih sredstava informacionih i komunikacionih tehnologija u obrazovnim procesima i podržava projekte koji pomažu osavremenjavanje školske računarske opreme, softvera i Internet veze škola, projekte koji doprinose podizanju nivoa računarske pismenosti nastavnika i učenika, projekte koji pružaju pomoć stručnom usavršavanju nastavnika i osavremenjavanju školskih programa, projekte za primenu savremenih metoda učenja, saradnju nastavnika u mrežnom okruženju i druge projekte koji za svoj rezultat daju visokokvalitetna iskustva u oblasti učenja i razvoja obrazovanja. Microsoft program Partner u učenju na globalnom nivou pruža pomoć nastavnicima u stručnom usavršavanju i pomaže saradnju među nastavnicima radi unapređenja nastave i procesa učenja. Sadržaj: Mala škola programiranja C# (9) Kreiranje menija u aplikaciji Izrada Web stranica (4) 7 Rad sa digitalnim fotografijama 9 Pisanje formula i jednačina u WORD u 12 Rečnik 14 3 Elektronski časopis za nastavnike Partner u učenju je posvećen primeni računara u nastavi, elektronskom učenju i digitalnoj pismenosti učenika i nastavnika. Elektronski časopis za nastavnike Partner u učenju je besplatan i izlazi mesečno. Urednik: Miloš Milosavljević Autori: Miloš Milosavljević Goran Stanojević 2
Mala škola programiranja C# (9) Kreiranje menija u aplikaciji Posle letnjih odmora nastavljamo sa malom školom programiranja u C# programskom jeziku. Nadam se da smo se svi odmorili i da smo spremni za učenje. Rad sa menijem Gotovo svaka Windows aplikacija ima meni kao davno ustanovljeni vid interakcije sa korisnikom. Prednosti menija su mogućnost hijerarhijske organizacije koje odgovaraju vašoj aplikaciji uz minimalno zauzeće prostora. Meni se obično nalazi pri vrhu forme, ali to ne mora biti slučaj. Možete ga postaviti na dno ekrana, pa čak i po vertikali ako vam to odgovara. Dodatnu snagu menija predstavlja mogućnost dinamičkog dodavanja ili sakrivanja stavki čime meni prati korisnika zavisno od akcija koje se događaju u aplikaciji. U Visual Studiju kreiranje menija je lako, može se reći zabavno i značajno je unapređeno u odnosu na sada već prastari ali svojevremeno veoma popularni Microsoft Visual Basic 6. Prilikom kreiranja menija razlikujemo horizontalnu liniju i vertikalne delove menija koji se prikazuju kada korisnik klikne na stavku u horizontalnoj liniji. Vertikalna linija može imati stavki na više nivoa hijerarhije. Na sledećoj slici vidite View meni iz radnog okruženja Visual C# Express edition. Osim teksta stavka menija može imati sličicu (eng. Icon) i definisanu skraćenicu sa tastature (eng. Shortcut). Kreiranje menija Pokrenite Visual C# Express razvojno okruženje i kreirajte novu Windows aplikaciju. Meni ćemo kreirati na inicijalnoj formi (Form1). U paleti sa alatkama (eng. Toolbox) pronađite sekciju Menus & Toolbars. U okviru nje pronađite kontrolu MenuStrip koja daje potrebne funkcionalnosti menija na formi. Prevucite je i pustite na formu - nije važno gde, jer se meni automatski pozicionira na vrh forme, a sama kontrola u specijalnom prozoru ispod forme kao što je prikazano na sledećoj slici. 3
Ako želite da kreirate meni, prvo morate da kliknete na kontrolu na dnu forme koja je dobila inicijalno ime menustrip1. Tada se u dizajneru prikazuje meni na vrhu forme. Zapazite tekst Type Here koji dovoljno govori sam za sebe. Napravićemo deo menija koji je manje-više standardan za većinu aplikacija. Tamo gde piše Type Here otkucajte Datoteka (bez znakova navoda) ili File ako želite meni na engleskom jeziku. Čim počnete da kucate odmah će se ispod i desno od ove stavke otvoriti mogučnost za dalji unos stavki menija, horizontalno i vertikalno: &Otvori &Snimi Snimi k&ao - &Kraj rada Ako za tekst stavke unesete samo znak (minus), on ima specijalno značenje: u meniju se prikazuje horizontalni separator. Korisno kada treba da vizuelno razdvojite različite funkcionalne grupe u okviru vertikalnog menija. Na kraju naš meni treba da izgleda kao na sledećoj slici: Verovatno ste primetili da svaki meni ima pridružen takozvani hot key. Slovo ili broj koji uz pritisnut Alt specijalni taster predstavlja skraćenicu za izbor stavke u horizontalnom delu menija. Ova funkcionalnost se jednostavno definiše potrebno je ispred karaktera koji treba da bude hot key ukuca karakter &. Ako želimo da hot key za meni Datoteka bude kombinacija Alt+D jednostavno ukucajte &Datoteka. Karakter & se ne prikazuje, već je ispisano Datoteka. Podvučeno slovo označava skraćenicu sa tastature. Ovo se i vidi čim pritisnite Enter taster čime završavate unos teksta u stavci menija. Redom bi dalje popunjavali ostatak menija, zavisno od funkcionalnosti aplikacije. Primer menija na formi koji je popunjen standardnim stavkama (na engleskom jeziku) možete videti na sledećoj slici: Nastavljamo sa menijem Datoteka tako što ćemo ispod njega napraviti nekoliko stavki. Ukucajte jedno ispod drugog, redom: 4
Programiranje menija: Svaku stavku menija je najbolje tretirati kao komadno dugme (eng. Button). Programiranje se vrši u Click događaju stavke menija. U primeru koji smo započeli kliknite samo jednom na stavku menija Kraj rada. Svaka stavka menija ima svoj set svojstava koja su vidljiva u standardnom prozoru za prikaz svojstava objekta - Properties prozoru: Application je referenca na aplikaciju koju kreiramo. Poseduje metod Exit koji izvršava bezuslovni prekid rada aplikacije i oslobađa sve resurse koje je aplikacija zauzela (memoriju, datoteke, baze podataka i tako dalje...) Pokrenite aplikaciju i mišem kliknite na Kraj rada. Pokušajte takođe i pomoću skraćenica sa tastature: prvo Alt+D kako bi otvorili meni Datoteka, a potom samo taster K kako bi aktivirali stavku Kraj rada. Skraćenice Da li je moguće definisati skraćenicu sa tastature koja će, na primer, direktno aktivirati stavku Kraj rada?. Naravno da je moguće, čak se može definisati kombinacija bilo kog specijalnog tastera (Control, Alt ili Shift) i običnog karaktera. Takođe možete iskoristiti funkcijske i druge specijalne karaktere sa tastature. Zaustavite program ako je pokrenut i ponovo jednim klikom miša izaberite stavku Kraj rada. Potom u prozoru svojstava (eng. Properties) pronađite svojstvo ShortcutKeys. Otvorite padajuću listu pored ovog svojstva i trebalo bi odmah sve da bude jasno: Kao i kod svake druge kontrole ključno svojstvo je Name koje je automatski generisano u našem slučaju krajradatoolstripmenuitem. Svojstvo Text definiše tekst stavke menija i njega smo podešavali iz dizajnera. Sada uradite dupli klik na stavku menija Kraj rada, čime je otvoren Click događaj u prozoru za pisanje koda. Kada korisnik klikne na Kraj rada želimo da zaustavimo izvršavanje programa. Upišite sledeću liniju koda: Markirajte Alt i iz padajuće liste izaberite slovo K kao što je prikazano na gornjoj slici. Sada kombinacija Alt+K završava našu aplikaciju. Pokrenite aplikaciju i probajte. Primetite da se uz stavku menija prikazuje i njena skraćenica. Ovo se podešava svojstvom ShowShortcutKeys koja može imati vrednosti True (da) ili False (ne). Application.Exit(); 5
Korisna je i mogućnost da pored svake stavke menija imate znak za overu (eng. Check). Svojstvo Checked koje može imati vrednosti True ili False obezbeđuje upravo ovo. Slike Svaka stavka menija (uključujući i stavke u horizontalnoj liniji) može imati i sličicu (eng. Ikon) koja doprinosi lepšem i razumljivijem korisničkom interfejsu. Sličice koje se koriste za ovu namenu su najčešće bmp ili jpeg formata, dimenzija 16x16 piksela. Pogledajte na Internetu i naćićete veliki broj kolekcija sličica za besplatno preuzimanje. Ako ste vešti možete ih napraviti i sami. Pomoću svojstva Image možete da izaberete sliku sa vašeg računara i dodelite je stavci vašeg menija. Kliknite na malo dugme pored ovog svojstva i dobićete sledeći dijalog: Izaberite stavku Snimi u svojstvima pronađite Checked i postavite ga na True. Sa leve strane ove stavke se pojavljuje znak za overu. U praksi se znak za overu prikazuje ili ne zavisno od logike programskog toka aplikacije i akcija korisnika. Na primer, linija koda: snimitoolstripmenuitem.checked = true; će za vreme izvršavanja programa postaviti znak za overu pored stavke menija. Takođe, u praksi se često koristi dinamičko prikazivanje ili skrivanje stavke menija ili cele grupe, opet zavisno od logike aplikacije. Za ovo imamo dve mogućnosti, odnosno svojstva: 1. Svojstvo Enabled koje kada je postavljeno na False, prikazuje stavku menija u sivoj boji i korisnik ne može da klikne na nju. Korisno ako želite da korisnik zna da stavka menija postoji, ali trenutno nije dostupna. 2. Restriktivnije svojstvo Visible (koje imaju sve kontrole) postavljeno na False čini da se stavka menija uopšte ne vidi. U ovom dijalogu se dodaju resursi aplikaciji. Oni osim slika mogu biti i zvučne datoteke, animacije kao i druge binarne datoteke koje koristite u aplikaciji. Kliknite na dugme Import i sa diska vašeg računara izaberite sliku koju ste pripremili. Na kraju kliknite na dugme OK. Ako je slika veća od 16x16 piksela, biće automatski skalirana na tu veličinu. 6
Izrada Web stranica (4) U ovom, četvrtom nastavku serijala nastavljamo sa html oznakama koje se najčešće koriste u praksi. Formatiranje teksta Uredna i pregledna web stranica koriste razne načine za formatiranje teksa, kao kada bi pripremali stranice u nekom papirnom izdanju. Na raspolaganju su standardne oznake za izbor fonta, podebljanih (eng: bold), podvučenih (eng: underline) i iskošenih (eng: italic) karaktera. Ove oznake su jednostavne i u skladu sa gore navedenim imenicama na engleskom jeziku. Otvorite Notepad, i u njega upišite sledeći tekst: Različiti oblici formatizovanja teksta:<br /> <b>podebljan tekst.</b><br /> <u>podvučen tekst.</u><br /> <i>iskošen tekst.</i><br /> <font face="verdana" size="6">tekst sa drugačijim fontom i veličinom.</font> Potom ovaj tekst snimite kao test.htm na disku vašeg računara. Pronađite ga i uradite dupli klik na njega, čime ste pokrenuli Web pretraživač i otvorili test.htm kao što je prikazano na slici: Oznaka za font je je nešto kompleksnija jer može definisati različite atribute. Počinje sa oznakom <font a nakon toga se upisuju parovi naziv atributa = vrednost. Atribut face definiše font koji se koristi, ali ovde budite oprezni. Ako na računaru na kome kreirate web stranu imate instalirani font koji koristite, to ne znači da ga na svom računaru ima i onaj koji pregleda vašu stranu. Ako dođe do takve situacije, Web pretraživač će nepostojeći font jednostavno zameniti sa sistemskim, zavisno od proizvođača i verzije Web pretraživača. Tekst će biti čitljiv, ali će vaša pažljivo formiranja strana sigurno izgledati bitno drukčije nego što ste zamislili. U ovom smislu je preporuka da se koriste standardni fontovi, odnosno oni koji inicijalno postoji po instalaciji operativnog sistema. Na primer Tahoma, Arial, Times, Verdana i drugi. Ako ipak želite da na poseban način naglasite tekstualne delove strane (naslov, podnaslove i slično) sigurnije je da od teksta napravite sliku i nju postavite na stranu. Tako će se vaša strana uvek korektno prikazati u svakoj situaciji. U atributu face možete nabrojati i više naziva fonta, pri čemu će pretraživač početi od prvog, pa ako ga ne nađe prelazi na drugi i tako do kraja. Na primer: <font face="comic Sans MS, Arial, Impact">Neki tekst...</ font> Atribut size definiše veličinu fonta. Vrednost 6 koja se koristi u primeru očigledno ne predstavlja veličinu kao što ste navikli u na primer Word aplikaciji. Ovako unesen broj označava relativnu veličinu fonta u odnosu na postavke u Web pretraživaču. Oznake <b>, <u>, <i> respektivno predstavljaju podebljan, podvučen i iskošen font. Svaka od njih mora da ima i adekvatnu zatvarajuću oznaku. Opet, zavisno od Web pretraživača i njegove verzije moguće je definisati da li će tekst na strani biti prikazan u normalnoj, smanjenoj ili povećanoj veličini. U Internet Explorer-u 7.0 ova opcija se nalazi u meniju. View -> Text Size kao što je prikazano na slici: 7
Ako preko stila ipak želite da zadate relativne veličine fonta, možete koristiti standardne opisne vrednosti font-size atributa U sledećoj listi su date ove vrednosti sa odgovarajućim merama u pt kao što ste navikli u editorima teksta: xx-small 8pt x-small small 10pt 12pt medium 14pt large x-large 18pt 24pt xx-large 36pt U sledećem primeru je pomoću direktno upisanog stila definisano nekoliko atributa prikaza teksta: Osim medijum postoje još dve gradacije za povećanje, odnosno smanjivanje fonta. Probajte da menjate ovu opciju i videćete zašto govorimo o relativnoj veličini fonta. Pošto ne možete biti sigurni da je svima na računaru postavljena ista opcija, u praksi je bolje zadavati fiksne veličine fonta. Da bi ovo uradili moramo se poslužiti stilovima (eng: style) koji je direktno upisan (eng: inline) u html kod. Stilovima ćemo posvetiti jedan poseban nastavak ovog serijala. U ovom momentu treba znati da stilove možemo direktno upisati u okviru html oznaka ili iz html-a možemo napraviti referencu na dokument koji definiše stilove. Primeru dodajte sledeću liniju htm koda: <span style="font-size:24pt">tekst sa fiksnom veličinom pomoću stila.</span> Sada je veličina fonta uvek ista bez obzira na podešavanja Web pretraživača. Oznaka <span> se koristi za grupisanje html elemenata koji imaju isti stil. U našem slučaju to je samo tekst, ali kao što ćete videti kasnije, mogu biti i mnogi drugi elementi. <span style="font-size:8pt; font-family:arial, Verdana"; color="#cc3320">neki tekst</span> Kao što se vidi, prilikom definicije stila upisuje se naziv atributa, potom dvotačka iza koje ide vrednost atributa. Separator između atributa je karakter tačka-zarez. U primeru smo postavili i boju kojom će biti ispisan tekst. Boje možete takođe navesti opisno, na primer Red, Blue i slično. Međutim u praksi je sigurnije koristiti heksadecimalni prikaz, jer ste tada sigurni da će svaki Web pretraživač ispravno prikazati izabranu boju. U ovom smislu, svaka boja se sastoji od tri komponente, redom: crvena, zelena i plava. Različitim kombinacijama moguće je dobiti sve ostale boje. Intenzitet svake komponente je definisan brojem od 0 do 255 odnosno u heksadecimalnom prikazu od #00-#FF. Na ovaj način (RGB Red, Green, Blue) možemo prikazati 256*256*256 odnosno preko 16 miliona različitih boja. Osim RGB sistema postoje i drugi. Više o heksadecimalnom sistemu možete pročitati na Web lokaciji http://en.wikipedia.org/wiki/hexadecimal U sledećemo nastavku ćemo se posvetiti listama i tabelama. 8
Rad sa digitalnim fotografijama Obrada digitalnih fotografija je nekada bio dug i mukotrpan posao. Zahtevao je korišćenje specijalizovanih i ne tako jednostavnih programa. Međutim, da bi ste pregledali vaše digitalne fotografije ili izvršili određene korekcije na njima, možete koristiti Microsoft Office Picture Manager, jednostavan program koji ide u kompletu Microsoft Office programa. Ovaj program se odlikuje jednostavnošću i lakoćom korišćenja. Na lak i brz način možete pregledati i pronaći određenu sliku iz vaše galerije, ukloniti crvene oči na fotografijama načinjenim digitalnim fotoaparatom, povećati kontrast i osvetljenost na slikama dobijenih skeniranjem, itd. Microsoft Office Picture Manager možete pokrenuti preko Start menija (Start->Programi->Microsoft Office- >Microsoft Office Tools->Microsoft Office Picture Manager) ili ako preko Eksplorera dođete do slike, pa desnim klikom na nju i izborom Otvori pomoću Microsoft Office Picture Manager opcije. Sa desne strane nalazi se Task Pane koji omogućava brži pristup alatima. Na dnu prozora nalazi se statusna linija koja daje podatke o broju selektovanih dokumenata, njihovoj veličini i nazivu. Na sredini se nalaze dve strelice pomoću kojih prelazimo sa jednog na drugi dokument. Tu je i klizač za uvećanje/umanjenje prikaza. Iznad dela za pregledanje nalazi se linija padajućih menija i dve palete sa alatkama, standard i formating. Ovi delovi su dobro poznati korisnicima programa Office paketa. Zanimljiva je alatka Auto Correct sa palete za formatiranje koja obavlja automatske korekcije na izabranim objektima. Evo jedne originalne fotografije i fotografije poboljšane ovom opcijom. Izvorna fotografija načinjena digitalnim fotoaparatom Prozor Picture Manager-a podeljen je na tri dela. Središni deo namenjen je za pregledanje i može se podesiti jedan od tri načina prikaza. Sa leve strane nalaze se prečice do fascikli sa slikama. Na stablo se mogu dodati nove prečice preko Add Picture Shortcut okvira za dijalog. Na stablu se nalaze i prečice do poslednje otvaranih fascikli sa slikama kao i do korigovanih dokumenata čije korekcije nisu sačuvane. Fotografija korigovana pomoćiu Auto Correct alatke 9
Nekada je potrebno izvršiti i dodatne korekcije na fotografiji. To se može učiniti izborom određenih opcija padajuće liste Picture ili pritiskom na prekidač Edit Pictures sa palete Formating. Ako uporedimo ovu fotografiju sa izvornom, primetićemo znatno poboljšanje u odnosu na izvornu. Ova je daleko jasnija od originalne, likovi bolje uočljiviji, dosta je svetlija itd. Pomoću Microsoft Office Picture Manager-a možete ispraviti perspektivu na slikama, kao što je prikazano na sledećem primeru. Na prvoj, izvornoj fotografiji toranj je iskošen ulevo, iako u stvarnosti to nije. Ali, onaj ko je fotografisao nakrivio je malo fotoaparat udesno. Da bi smo ispravili toranj najpre rotiramo fotografiju udesno dok toranj ne dođe u vertikalan položaj. Zatim odsečemo krajeve fotografije tako da se ne vidi bela površina po rubovima koja je nastala rotacijom. Prilikom odsecanja odstranjuje se i deo originalne fotografije (sam vrh tornja), ali to je cena ispravljanja. Pomoću Edit Pictures Task Pane-a mogu se izvršiti automatske korekcije, poboljšanje osvetljenosti i kontrasta, korekcije boja, odsecanje delova slike, rotiranje, uklanjanje crvenih očiju, promena veličine. Na predhodnoj fotografiji nastaloj posle pokretanja Auto Correct opcije izvršene su dodatne korekcije: povećana je osvetljenost i jasnoća, pojačan kontrast, usklađene boje, povećana zasićenost. Izvorna fotografija Fotografija korigovana pomoćiu alata za podešavanje osvetljenosti, kontrasta i boja 10
Uklanjanje belih površina nastalih rotiranjem Korigovana fotografija Još jedna korisna stvar je mogućnost promene veličine slike. Naravno, uvećanje slike je u suprotnosti sa kvalitetom, tako da i kada ste primorani da uvećate sliku, to činite samo dok ne dođe do primetnog pogoršanja kvaliteta. Ali ono sa čime se češće susrećemo je smanjenje veličine slike. Možemo odabrati neku od ponuđenih veličina namenjenih za korišćenje na računaru i štampu, ili veličine koje su namenjene za postavljanje slike na web ili za slanje elektronskom poštom. 11
Pisanje formula i jednačina u WORD u Ovaj tekst je prvenstveno namenjen nastavnicima matematike i drugih prirodnih nauka koji koriste formule i jednačine u svom radu. Neke izraze je moguće otkucati kao običan tekst korišćenjem slova i znakova sa tastature, uz mogućnost pisanja indeksa i eksponenata, na primer: Za većinu izraza kao što su: ovo nije dovoljno. Iako ove jednačine izgledaju komplikovano, one se mogu bez ikakvih poteškoća napisati za par trenutaka. Jednačine se mogu upisati u dokument umetanjem unapred oblikovanih jednačina ili korišćenjem čestih matematičkih struktura. Na kartici Umetanje u grupi Simboli klikom na strelicu na dugmetu Jednačine otvara se paleta unapred oblikovanih jednačina. Sam program nudi već neke poznate jednačine. Međutim, ovde možete dodati neke svoje jednačine koje često koristite i tako napravite svoju listu, o čemu će biti reči kasnije. Da bi ste napisali jednačinu postavite kursor na mesto gde želite da je napišete i sa kartice Umetanje iz grupe Simboli izaberite opciju Jednačine. Na mestu kursora pojaviće se prostor za upisivanje jednačine. Prilikom pisanja jednačine možete koristiti ponuđene strukture koje se nalaze na kontekstualnoj kartici Alatke za jednačine, na kartici Dizajn, u grupi Strukture. Otvorite određeni tip strukture (recimo razlomke) i izaberite odgovarajuću. Polja uokvirena isprekidanim linijama nazivaju se čuvari mesta. Klikom na čuvara mesta u njega možete upisivati brojeve i simbole. Na kartici Dizajn u grupi Simboli možete pronaći razne vrste operatora, strelica, slova grčkog alfabeta, i još dosta simbola koji vam mogu zatrebati. Kada ste napisali jednačinu možete je dodati na listu često korišćenih pritiskom na strelicu na dole koja se nalazi sa desne strane okvira za upis jednačina i izborom opcije Sačuvaj kao novu jednačinu ili izborom opcije Sačuvaj selekciju u galeriji jednačina koja se nalazi ispod spiska jednačina u grupi Alati. Na ovaj način se može dodati i samo jedan deo jednačine koji je selektovan. U dijalogu Kreiranje novog sastavnog bloka upišite ime jednačine, iz liste Galerija izaberite stavku Jednačine, i izaberite dodatne opcije koje želite. Kada ste završili sa pisanjem jednačine dovoljno je kliknuti mišem negde sa strane da izađete iz okvira za pisanje jednačina i on će nestati (ili pritisnite strelicu udesno). Za korisnike koji koriste Word 2003 ili ranije verzije, za pisanje jednačina potrebno je pokrenuti dodatak equation editor. Iz padajućeg menija Umetanje odabrati Objekat. U ovom okviru za dijalog pronadjite Microsoft Equation 3.0. 12
Editor jednačina ima svoju paletu alata za raspored elemenata i unos specijalnih znakova i simbola. Na mestu gde je bio postavljen kursor pojavio se okvir za upis formula. Pomoću palete izaberite određenu formu i upisujte podatke. Krećite se po okviru pritiskom tastera TAB. Već posle prve formule napisane u ovom editoru shvatićete jednostavnost i lakoću pisanja složenih izraza. Određivanje veličine i stila pisanja moguće je podešavanjem određenih opcija iz padajućih menija. Naravno, ovaj dodatak, Microsoft Equation 3.0 postoji i u Word u 2007, a nalazi se na spisku objekata opcije Objekti u grupi Tekst na kartici Umetanje. 13
Rečnik - čas informatike Šatro mreža (Sneaker net): proces u kome se datoteke sa računara na računar prenose preko disketa. Prenos informacija na prenosivim medijima 100BaseT: najčešća Ethernet arhitektura, poznata i kao Fast Ethernet. 10BaseT: starija Ethernet arhitektura, još uvek prisutna u malim preduzećima i kućnim mrežama. Alatke za špijuniranje: alatke za osmatranje koje se koriste da bi se ispitala e-pošta koja se šalje i prima putem Interneta. AppleTalk arhitektura: ovu arhitekturu razvio je Apple za kontrolu informacija koje se prenose između Apple računara. ARCNet arhitektura: jedna od najstarijih mrežnih arhitektura. Arhitektura: način prenosa informacija između računara preko mreže. Baza podataka mašine za pretraživanje: skup svih informacija kojima možete da pristupate; baza podataka je skrivena od korisnika, ali nju računar pretražuje kada postavite zahtev za pretragu. Bonton na mreži (Netiquette): skup pravila za kreiranje elektronskih e-poruka. Bot: takođe poznat pod imenom spider (program za pretraživanje interneta). Pogledajte definiciju za Spider u tekstu dole. BNC konektor (BNC - British Naval Connector): uređaj koji povezuje koaksijalne kablove i koaksijalni kabl sa mrežnom karticom. Centralna procesorska jedinica (CPU -Central Processing Unit): čip koji kontroliše vaš računar. Crv: sličan virusu, crv neprekidno kopira sam sebe, ali mu ne treba domaćin da bi inficirao računar: često se prenosi putem e-pošte. Ćaskanje (Chat): grupe ljudi koje komuniciraju u realnom vremenu putem Interneta. Digitalna pretplatnička linija (Digital Subscriber Line (DSL)): koristi postojeće telefonske linije za stalnu vezu sa Internetom na velikim brzinama od 1 do 9 Mb/s. Dinamičke IP adrese (Dynamic IP address): IP adresa koja se dodeljuje nekom računaru svaki put kada se prijavi na mrežu tokom trajanje sesije na mreži. Diskusiona lista: Grupa ljudi koja komunicira putem elektronske pošte, gde svi dele ista interesovanja i istu e- adresu koja stiže svima koji su na listi Diskusione grupe: grupe računara koje se bave istim stvarima. DNS prevara (DNS spoofing): menjanje DNS broja kako bi URL vodio ka drugoj Web lokaciji. Dobavljač internet usluga (ISP - preduzeće koje naplaćuje uslugu korišćenja Interneta. DNS server (DNS - Domain Name Server): serveri koji konvertuju svaku IP adresu u ime domena. Elektronska pošta (e-pošta): poruka koja se šalje putem Interneta. Ethernet arhitektura: najpopularnija i najjeftinija mrežna arhitektura (podrazumeva zvezdastu, magistralnu, prstenastu i hibridnu topologiju). Fast Ethernet: drugo ime za 100BaseT Ethernet. File Transfer Protocol (FTP): specifična pravila ili protokoli koji upravljaju premeštanjem ili kopiranjem datoteka sa jednog računara na drugi. 14
Gigabit Ethernet: novi i brži Ethernet, koji informacije prenosi preko 10 puta brže od Fast Etherneta. Haker (Cracker): drugi naziv za hakera. Haker: neko ko bespravno pristupa vašem računaru da bi ukrao ili uništio podatke. Hakerske tehnike (Social engineering): igra koja je kreirana da bi se došlo do informacija od osobe koja ih u normalnim uslovima ne bi dala nepoznatoj osobi. Hardver (Hardware): fizička oprema koja čini vašu mrežu. Hibridna mreža (Hybrid mesh network): mreže u kojima su kombinovana bar dva različita tipa topologija. Hipertext: veze na Web lokaciji koje vam omogućavaju da se krećete po stranicama. Hiperteks je obično prikazan kao podvučena reč, najčešće plavom bojom. Hypertext markup language (HTML): programski jezik koji se koristi da bi se kreirale Web stranice. Hypertext transfer protocol (HTTP): skup pravila koja se koriste da bi se slale i primale informacije putem World Wide Weba. Igranje sa više igrača: igranje igrara uživo na mreži sa više igrača. Indeks program: program koji organizuje sve sačuvane informacije jedne Web lokacije da bi mogle da se pronađu; indeks program je skriven od korisnika. Instant poruka (IM): softverska aplikacija koja omogućava ljudima razmenu poruka u realnom vremenu putem Interneta. Integrated Services Digital Network (ISDN): prenos informacija pri brzini od 128 Kb/s. Interfejs: prozor koji vidite na Web stranici. Internet: najpoznatija na svetu i najveća računarska mreža koja povezuje milione računara u jednu veliku mrežu svih mreža. IP adresa: svakom računaru koji pristupa Internetu se dodeljuje broj koji se sastoji od niza od četiri broja. Java programski dodatak: mali program koji se otvrara unutar pregledača i koji izvršava Java datoteke. Javni domen: informacije koje su dostupne besplatno za korišćenje. Kablovska trasa (Conduits): šuplje cevi koje se koriste da bi se zaštitili kablovi. Klijent: računari na mreži koji se obraćaju serveru da bi dobili informacije. Klijentska/serverska mreža: mreža u kojoj jedan računar čuva sve informacije i resurse i čini ih dostupnim drugim računarima na mreži. Koaksijalni kabel (Coaxial cable): svojevremeno industrijski standard, koaksijalni kabl sličan je onome koji koriste kablovski distributeri. Sastoji se od pune bakarne žice oko koje se nalazi izolacioni sloj plastike. Preko toga se nalazi zaštita u obliku metalne mrežice ili folije i zaštitni sloj koji sve to pokriva. Kolačić: mala tekstualna datoteka koja sadrži podatke o vašoj prethodnoj poseti Web lokaciji. Krađa identiteta: korišćenje tuđe identifikacije radi predstavljanja kao ta osoba. Kriptografski protokoli (Secure Sockets Layer (SSL)): skup pravila ili protokola koji se koriste da bi se bezbedno prenosile informacije. Krstarenje Internetom: pregledanje stranica na World Wide Webu. 15
Linearna Web lokacija: organizovana poput knjige u kojoj se krećete od prve ka drugoj stranici i tako dalje. Magistralna mreža (Bus network): svi računari povezani duž neprekidnog kabla, poznatog pod imenom backbone. Mašina za meta pretraživanje (Meta search enginge): istražuje brojne lokacije za pretraživanje i kombinuje rezultate za vas. Mašina za opšte pretraživanje (General Purpose Search Engine): mašina za šire pretraživanje koja je idealna za uobičajeno pretraživanje. Mašina za pretraživanje: Web lokacije na kojima možete da pronađete određene informacije korišćenjem skupa ključnih reči. Matična stranica: početna stranica Web lokacije. Medij za prenos podataka (Transmission media): drugo ime za kablove ili bežičnu mrežu koja se koristi za prenos podataka. Modem: deo opreme koji povezuje računar s Internetom preko telefonske linije. Mreža: grupa računara koji su povezani tako da ljudi mogu da dele informacije i opremu. Mrežna kartica (NIC - Network Interface Card): hardver koji se instalira u računar i povezuje ga s mrežom. Mrežna skretnica (Router): deo opreme koji povezuje mreže i usmerava informacije na računare u mreži. Mrežni operativni sistem (Network Operating System - NOS): softver koji kontroliše i organizuje sve aktivnosti na mreži i upravlja njima. Mrežni prolaz (Gateway): uređaj koji povezuje dve različite vrste mreža. On prima informacije, prevodi ih pa šalje prevod na odredište. Mrežno čvorište (Hub): centralni uređaj za povezivanje na koji se povezuju svi kablovi mreže. Napad Uskraćivanje usluga (Denial of service attack): program koji kreira haker a koji neprekidno traži nasumične informacije sa mreže, kreirajući dovoljno saobraćaja da zabrani pristup lokaciji. Nasumična Web lokacija: izgleda kao da nije organizovana, to je ogromna zbirka informacija koje su povezane kroz različite hiperveze. Naziv domena: naziv servera koji čuva sve informacije sa Web lokacije kao što je microsoft.com. Nezaštićeni kabl sa upredenom paricom (Unshielded Twisted Pair (UTP)): najjeftiniji kabl koji se danas upotrebljava; čini ga jedan ili više parova bakarnih žica bez ikakve zaštite. Neželjena pošta: neželjena pošta elektronskog sveta koja pokušava nešto da proda korisnicima. Zaštićeni kabl sa upredenom paricom (STP - Shielded Twisted Pair): jedan ili više parova bakarnih žica sa zaštitnom presvlakom od metala ili folije ispod plastične košuljice, što predstavlja zaštitu od smetnji i pomaže u zaštiti podataka. Optički kabel (Fiber optic cable): kabl koji prenosi svetlosne, a ne električne impulse. Najskuplji kablovi, ali pogodni za velika rastojanja. Peer-to-Peer deljenje datoteka: deljenje datoteka sa vašeg računara sa drugima koji su na mreži. Peer-to-Peer mreža: veza istih računara. Piraterija: korišćenje nečega što niste vi napravili i davanje do znanja drugima da misle da ste to vi napravili. Plenum: prostor koji se koristi za prenošenje vazduha u ventilaciji zgrade; kablovi za ove prostore se moraju odobriti na plenumu. 16
Port: utičnica na uređaju za povezivanje u koju se priključuju kablovi računarskih uređaja. Poštansko pismo (Snail Mail): uobičajeni žargonski naziv za tradicionalnu poštu koja se šalje poštom. Pretplata: prijavljivanje ili dodavanje vaše adrese e-pošte diskusionoj listi radi učestvovanja u diskusiji. Program Trojanski konj: mali program koji ljudi mogu slučajno da preuzmu na svoj računar, koji obezbeđuje hakerima pristup mreži. Program za otkrivanje lozinki (Keystroke loggers): softver koji beleži svaki otkucaj na računaru i šalje informaciju osobi koja ga prati. Program za pretraživanje Interneta (Spider): automatizovan program koji se kreće Internetom locirajući Web lokacije i određene Web stranice, i koji ih potom dodaje glavnom spisku. Takođe poznat kao Bot ili Webcrawler. Program za rešavanja problema u mreži (Packet sniffers): program koji prati informacije na mreži. Promena izgleda Web stranice: nelegalan pristu Web lokaciji i promena njenog izgleda. Propusni opseg (Bandwidth): količina informacija koju neka veza može preneti u jednom trenutku. Protočni audio zapis (Audio streaming): audio datoteke koje se reprodujuku u programu putem pregledača pre nego što se čitava datoteka preuzme i nastavlja da se šalje na vaš računar sve dok se audio datoteka reprodukuje. Protočni video zapis (Video streaming): kada vi reprodukujete video zapise na Internetu bez čekanja da se preuzme čitav video zapis na vaš računar. Protokol: pravilo koje pomaže računarima da razumeju jedni druge. Prstenasta mreža (Ring network): pojedinačni kablovi vode od računara do računara i tako prave prsten. Realno vreme: Nema razlike u vremenu; kad jedna osoba pošalje informaciju putem Interneta, druga osoba je istovremeno prima kroz otvorenu vezu između te dve osobe. Reklamna softverska aplikacija (Adware): softver koji prikazuje reklame na vašem ekranu dok je drugi program pokrenut. Server štampanja (Print server): računar koji upravlja svim poslovima štampanja poslatim na štampač sa svih računara u mreži i čuva te poslove. Server: računar koji čuva sve informacije i resurse koji su dostupni drugim računarima na mreži u klijentsko/ serverskoj mreži. Softver za neautorizovano praćenje korisnika (Spyware): Softver koji šalje nekome informacije nazad, bez vaše dozvole o onome šta radite dok ste na mreži. Softver za neželjenu poštu: sofver koji filtrira neželjenu poštu. Softver za zaštitu od virusa: softver koji je pokrenut na vašem sistemu i koji proverava sve dolazne i odlazne datoteke na viruse. Stablo Web lokacije: organizovano kao porodično stablo sa različitim opcijama za pregledanje informacija na lokaciji. Statička IP adresa (Static IP address): fiksna IP adresa koja se dodeljuje određenom računaru. Statička IP adresa je obavezna za Web hosting. Svič (Switch): podseća na mrežno čvorište (hub), ali čvoriste prima informacije sa mreže i šalje te informacije na specifično odredište na mreži. 17
Šifrovanje: Proces šifrovanja informacija koje ste poslali da bi osoba ili računar, kome je namenjena, mogli da pročitaju tu informaciju. T1 veza (T1 connection): koriste je velike kompanije, a često i manji dobavljači Internet usluga, za povezivanje na Internet brzinama od približno 1,544 Mb/s. T3 veza (T3 connection): koristi optički kabl za prenos informacija brzinama preko 44,73 Mb/s. Skup TCP/IP protokola (TCP/IP Protocol Suite): skup protokola ili pravila koji upravlja prenosom informacija preko Interneta. Terminator: uređaj koji se nalazi na svakom kraju kabla u magistralnoj mreži. Token-ring arhitektura: architektura koja se često može pronaći u velikim organizacijama, ali je brzo postala zastarela mrežna arhitektura. Top-level domen (TLD): sufiks u nazivu domena ukazuje na tip servera koji održava Web lokaciju, kao što je.com ili.edu. Topology (topologija): struktura mreže ili način kako je mreža postavljena. Obično zavisi od arhitekture mreže. Transmission Control Protocol/Internet Protocol (TCP/ IP): osigurava vam slanje i primanje informacija putem Interneta. Uniform resource locator (URL): adresa Web lokacije na World Wide Webu, kao što je http://www.microsoft.com. Usenet vesti: mreža računara koja razmenjuje članke o određenim temama, obezbeđuje podršku proizvodima i često odgovara na različita pitanja. Virus: mali program koji kopira sam sebe i ometa računar ili mrežu. Web lokacija: grupisanje sličnih informacija na World Wide Webu, sastoji se od pojedinačnih Web stranica. Web pregledač: softverska aplikacija koja locira i prikazuje Web stranice, uključujući tekst, slike i druge multimedijalne sadržaje, kao što je muzika. Web stranica: pojedinačne stranice koje čine jednu Web lokaciju. Staka stranica sadrži neke informacije. Webcrawler: softverska alatka koja se kreće kroz Web proveravajući koje adrese e-pošte može da sačuva i koristi za slanje neželjene e-pošte. World Wide Web (WWW): takođe poznat pod nazivom Web, ovo je zbirka posebno kreiranih stranica na Internetu koje se mogu videti u Web pregledaču. Zaštitni zid: softer i/ili hardver koji je instaliran da bi zaštitio vašu mrežu od spoljnih napada. Zrakasto povezivanje (Daisy chaining): povezivanje više mrežnih čvorišta. Zvezdasta mreža (Star bus network): najčešća mrežna struktura; svaki računar povezuje se sa centralnom tačkom na mreži. Upredeni kabel: bakarna žica koja pravi tako da se jedna ili više žica obmota jedna oko druge. Uređaj za skladištenje (Storage device): uređaji na kojima se čuvaju datoteke kao što su čvrsti diskovi, kompakt diskovi, trake i optičke disk jedinice. 18