СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК ЈУ Службени гласник Републике Српске, Бања Лука, Вељка Млађеновића бб Телефон/факс: (051) 456-331, 456-341 E-mail: sgrs.redakcija@slglasnik.org sgrs.oglasi@slglasnik.org sgrs.finansije@slglasnik.org sgrs.online@slglasnik.org www.slglasnik.org РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Четвртак, 1. март 2018. године БАЊА ЛУКА Број 18 Год. XXVII Језик српског народа Жиро рачуни: Нова банка а.д. Бања Лука 555-007-00001332-44 НЛБ банка а.д. Бања Лука 562-099-00004292-34 Sberbank a.д. Бања Лука 567-162-10000010-81 UniCredit Bank а.д. Бања Лука 551-001-00029639-61 Комерцијална банка a.д. Бања Лука 571-010-00001043-39 Addiko Bank а.д. Бања Лука 552-030-00026976-18 335 На основу члана 70. став 1. тачка 2. Устава Републике Српске и чл. 204, 205. и 206. Пословника Народне скупштине Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске, бр. 31/11 и 34/17), Народна скупштина Републике Српске, на Двадесет трећој сједници, одржаној 22. фебруара 2018. године, донијела је сљедећи ЗАКЉУЧАК У ВЕЗИ СА НАЦРТОМ ЗАКОНА О ИЗВРШЕЊУ КРИВИЧНИХ И ПРЕКРШАЈНИХ САНКЦИЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ 1. Народна скупштина Републике Српске одлучила је да се Нацрт закона о извршењу кривичних и прекршајних санкција Републике Српске упути на јавну расправу, јер се наведеним нацртом закона уређују питања која су од посебног значаја за грађане и о којима је неопходно да се најшире консултују заинтересовани органи и организације, научне и стручне институције; 2. Нацрт закона објављен је на интернет страници Народне скупштине Републике Српске www.narodnaskupstinars. net; 3. Јавна расправа ће се спровести у року од 60 дана; 4. За организовање и спровођење јавне расправе задужује се Министарство правде, које се истовремено обавезује да достави Народној скупштини, уз приједлог закона, извјештај о резултатима јавне расправе са мишљењима и приједлозима изнесеним у истој; 5. Овај закључак ступа на снагу даном доношења, а објавиће се у Службеном гласнику Републике Српске, једним дневним новинама и на веб-страници Народне скупштине Републике Српске. Број: 02/1-021-144/18 Предсједник 22. фебруара 2018. године Народне скупштине, Недељко Чубриловић, с.р. 336 На основу члана 70. став 1. тачка 2. Устава Републике Српске и чл. 204, 205. и 206. Пословника Народне скупштине Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске, бр. 31/11 и 34/17), Народна скупштина Републике Српске, на Двадесет трећој сједници, одржаној 22. фебруара 2018. године, донијела је сљедећи ЗАКЉУЧАК У ВЕЗИ СА НАЦРТОМ ЗАКОНА О ЗАШТИТИ ЖРТАВА РАТНЕ ТОРТУРЕ 1. Народна скупштина Републике Српске одлучила је да се Нацрт закона о заштити жртава ратне тортуре упути на јавну расправу, јер се наведеним нацртом закона уређују питања која су од посебног значаја за грађане и о којима је неопходно да се најшире консултују заинтересовани органи и организације, научне и стручне институције; 2. Нацрт закона објављен је на интернет страници Народне скупштине Републике Српске www.narodnaskupstinars. net; 3. Јавна расправа ће се спровести у року од 30 дана; 4. За организовање и спровођење јавне расправе задужује се Министарство рада и борачко-инвалидске заштите, које се истовремено обавезује да достави Народној скупштини, уз приједлог закона, извјештај о резултатима јавне расправе са мишљењима и приједлозима изнесеним у истој; 5. Овај закључак ступа на снагу даном доношења, а објавиће се у Службеном гласнику Републике Српске, једним дневним новинама и на веб-страници Народне скупштине Републике Српске. Број: 02/1-021-145/18 Предсједник 22. фебруара 2018. године Народне скупштине, Недељко Чубриловић, с.р. 337 На основу члана 70. став 1. тачка 2. Устава Републике Српске и чл. 204, 205. и 206. Пословника Народне скупштине Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске, бр. 31/11 и 34/17), Народна скупштина Републике Српске, на Двадесет трећој сједници, одржаној 22. фебруара 2018. године, донијела је сљедећи ЗАКЉУЧАК У ВЕЗИ СА НАЦРТОМ ЗАКОНА О ОДУЗИМАЊУ ИМОВИНЕ КОЈА ЈЕ ПРОИСТЕКЛА ИЗВРШЕЊЕМ КРИВИЧНОГ ДЈЕЛА 1. Народна скупштина Републике Српске одлучила је да се Нацрт закона о одузимању имовине која је проистекла извршењем кривичног дјела упути на јавну расправу, јер се наведеним нацртом закона уређују питања која су од посебног значаја за грађане и о којима је неопходно да се најшире
2 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 18 1.3.2018. консултују заинтересовани органи и организације, научне и стручне институције; 2. Нацрт закона објављен је на интернет страници Народне скупштине Републике Српске www.narodnaskupstinars.net; 3. Јавна расправа ће се спровести у року од 30 дана; 4. За организовање и спровођење јавне расправе задужује се Министарство правде, које се истовремено обавезује да достави Народној скупштини, уз приједлог закона, извјештај о резултатима јавне расправе са мишљењима и приједлозима изнесеним у истој; 5. Овај закључак ступа на снагу даном доношења, а објавиће се у Службеном гласнику Републике Српске, једним дневним новинама и на веб-страници Народне скупштине Републике Српске. Број: 02/1-021-146/18 Предсједник 22. фебруара 2018. године Народне скупштине, Недељко Чубриловић, с.р. На основу члана 73. став 2. Законa о здравственој заштити ( Службени гласник Републике Српске, бр. 106/09 и 44/15), члана 18. ст. 2. и 4. Закона о систему јавних служби ( Службени гласник Републике Српске, бр. 68/07 и 109/12) и члана 43. став 6. Закона о Влади Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске, број 118/08), Влада Републике Српске, на 165. сједници, одржаној 22.2.2018. године, доноси О РАЗРЈЕШЕЊУ ДИРЕКТОРА ЈЗУ БОЛНИЦА ТРЕБИЊЕ 1. Васо Мијановић, дипл. правник, разрјешава се дужности директора ЈЗУ Болница Требиње на лични захтјев. 2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у Службеном гласнику Републике Српске. Број: 04/1-012-2-383/18 Предсједница 22. фебруара 2018. године Владе, Жељка Цвијановић, с.р. На основу члана 73. став 2. Закона о здравственој заштити ( Службени гласник Републике Српске, бр. 106/09 и 44/15), члана 18. став 2. Закона о систему јавних служби ( Службени гласник Републике Српске, бр. 68/07 и 109/12), члана 4. став 2. Закона о министарским, владиним и другим именовањима Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске, број 25/03) и члана 43. став 6. Закона о Влади Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске, број 118/08), Влада Републике Српске, на 165. сједници, одржаној 22.2.2018. године, доноси О ИМЕНОВАЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ ДИРЕКТОРА ЈЗУ БОЛНИЦА ТРЕБИЊЕ 1. Борислав Грубач, дипл. правник, именује се за вршиоца дужности директора ЈЗУ Болница Требиње до окончања поступка јавне конкуренције. 2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у Службеном гласнику Републике Српске. Број: 04/1-012-2-382/18 Предсједница 22. фебруара 2018. године Владе, Жељка Цвијановић, с.р. 338 На основу члана 230. став 1. Закона о раду ( Службени гласник Републике Српске, број 1/16), члана 82. Закона о републичкој управи ( Службени гласник Републике Српске, број 118/08), члана 190. Закона о општем управном поступку ( Службени гласник Републике Српске, бр. 13/02, 87/08 и 50/10) и приједлога Одбора за утврђивање репрезентативности синдиката и удружења послодаваца, министар рада и борачко-инвалидске заштите доноси О УТВРЂИВАЊУ РЕПРЕЗЕНТАТИВНОСТИ СИНДИКАТА (1) Утврђује се да је Удружење послодаваца комуналних и услужних активности Републике Српске репрезентативно удружење послодаваца у подручју Е (Снабдијевање водом; канализација, управљање отпадом и дјелатности санације (ремедијације) животе средине и грани 35.3 (Производња и снабдијевање паром и климатизација). (2) Ово рјешење ступа на снагу даном доношења и објављује се у Службеном гласнику Републике Српске. Број: 16-04/2-12-51/18 14. фебруара 2018. године Министар, Миленко Савановић, с.р. 339 На основу члана 230. став 1. Закона о раду ( Службени гласник Републике Српске, број 1/16), члана 82. Закона о републичкој управи ( Службени гласник Републике Српске, број 118/08), члана 190. Закона о општем управном поступку ( Службени гласник Републике Српске, бр. 13/02, 87/08 и 50/10) и приједлога Одбора за утврђивање репрезентативности синдиката и удружења послодаваца, министар рада и борачко-инвалидске заштите доноси О УТВРЂИВАЊУ РЕПРЕЗЕНТАТИВНОСТИ СИНДИКАТА (1) Утврђује се да је Синдикат медија и графичара Републике Српске репрезентативни синдикат у областима: 18 (Штампање и умножавање снимљених записа), 58 (Издавачке дјелатности), 59 (Производња филмова, видео-филмова и телевизијског програма, дјелатности снимања звучних записа и издавања музичких записа), 60 (Емитовање програма) и грани 17.2 (Производња производа од папира и картона). (2) Ово рјешење ступа на снагу даном доношења и објављује се у Службеном гласнику Републике Српске. Број: 16-04/2-12-63/18 14. фебруара 2018. године Министар, Миленко Савановић, с.р. Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове, на основу члана 115. став 1. Закона о премјеру и катастру Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске, бр. 6/12 и 110/16), доноси О ПОТВРЂИВАЊУ КАТАСТРА НЕПОКРЕТНОСТИ ЗА ДИО КАТАСТАРСКЕ ОПШТИНЕ БАЊА ЛУКА 5, ГРАД БАЊА ЛУКА 1. Потврђује се да је катастар непокретности за дио катастарске општине Бања Лука 5, град Бања Лука, и то за катастарске парцеле бр. 326 и 327/2, укупне површине 497 м², основан у складу са Законом о премјеру и катастру Републике Српске. 2. Даном ступања на снагу катастра непокретности за дио катастарске општине Бања Лука 5, град Бања Лука, за катастарске парцеле наведене у тачки 1. овог рјешења стављају се ван снаге и престају да важе катастар земљишта у к.о. Бања Лука 5, град Бања Лука, за катастарске парцеле бр. 326, уписана у посједовни лист број 971, и 327/2, уписана у посједовни лист број 972 к.о. Бања Лука 5, и земљишна књига за парцеле бр. 498/86 и 498/45, уписане у зк. ул. бр. 1875 к.о. СП Бања Лука. 3. Катастар непокретности за непокретности поближе описане у тачки 1. овог рјешења ступа на снагу осмог дана
1.3.2018. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 18 3 од дана објављивања у Службеном гласнику Републике Српске. Помоћник директора Број: 21.04/951-1795/17 за оснивање и одржавање 19. фебруара 2018. године катастра непокретности, Александар Деурић, с.р. Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове, на основу члана 115. став 1. Закона о премјеру и катастру Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске, бр. 6/12 и 110/16), доноси О ПОТВРЂИВАЊУ КАТАСТРА НЕПОКРЕТНОСТИ ЗА ДИО КАТАСТАРСКЕ ОПШТИНЕ БАЊА ЛУКА 7, ГРАД БАЊА ЛУКА 1. Потврђује се да је катастар непокретности за дио катастарске општине Бања Лука 7, град Бања Лука, и то за катастарску парцелу број: 4176, укупне површине 723 м², основан у складу са Законом о премјеру и катастру Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске, бр. 6/12 и 110/16). 2. Даном ступања на снагу катастра непокретности за дио катастарске општине Бања Лука 7, град Бања Лука, ставља се ван снаге и престаје да важи катастар земљишта у к.о. Бања Лука 7, град Бања Лука, за катастарску парцелу број: 4176, уписану у посједовни лист број: 1991 к.о. Бања Лука 7, град Бања Лука, као и земљишна књига за к.ч. број: 64/35, уписану у зк. ул. број: 6406 к.о. Бања Лука, и к.ч. број: 64/2, уписану у зк. ул. број: 9869 к.о. Бања Лука. 3. Катастар непокретности за непокретности поближе описане у тачки 1. овог рјешења ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у Службеном гласнику Републике Српске. Помоћник директора, по Рјешењу о давању овлашћења, Број: 21.04/951-927/14 број: 21.01/052-39/18, 19. фебруара 2018. године од 11.1.2018. године, Александар Деурић, с.р. Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове, на основу члана 115. став 1. Закона о премјеру и катастру Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске, бр. 6/12 и 110/16), доноси О ПОТВРЂИВАЊУ КАТАСТРА НЕПОКРЕТНОСТИ ЗА ДИО КАТАСТАРСКЕ ОПШТИНЕ БАЊА ЛУКА 7, ГРАД БАЊА ЛУКА 1. Потврђује се да је катастар непокретности за дио катастарске општине Бања Лука 7, град Бања Лука, и то за катастарске парцеле бр. 1738 и 1744/2, укупне површине 1992 м², основан у складу са Законом о премјеру и катастру Републике Српске. 2. Даном ступања на снагу катастра непокретности за дио катастарске општине Бања Лука 7, град Бања Лука, за катастарске парцеле наведене у тачки 1. овог рјешења стављају се ван снаге и престају да важе катастар земљишта у к.о. Бања Лука 7, град Бања Лука, за катастарске парцеле бр. 1738 и 1744/2, уписане у посједовни лист број 4371, и земљишна књига за парцеле бр. 73/156 и 73/480, уписане у зк. ул. број: 11402 к.о. СП Бања Лука. 3. Катастар непокретности за непокретности поближе описане у тачки 1. овог рјешења ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у Службеном гласнику Републике Српске. Број: 21.04/951-1353/17 15. фебруара 2018. године Помоћник директора, Александар Деурић, с.р. Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове, на основу члана 115. став 1. Закона о премјеру и катастру Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске, бр. 6/12 и 110/16), доноси О ПОТВРЂИВАЊУ КАТАСТРА НЕПОКРЕТНОСТИ ЗА ДИО КАТАСТАРСКЕ ОПШТИНЕ БАЊА ЛУКА 8, ГРАД БАЊА ЛУКА 1. Потврђује се да је катастар непокретности за дио катастарске општине Бања Лука 8, град Бања Лука, и то за катастарске парцеле бр. 2004/1, 2004/3 и 2004/4, укупне површине 317 м², основан у складу са Законом о премјеру и катастру Републике Српске. 2. Даном ступања на снагу катастра непокретности за дио катастарске општине Бања Лука 8, град Бања Лука, за катастарске парцеле наведене у тачки 1. овог рјешења стављају се ван снаге и престају да важе катастар земљишта у к.о. Бања Лука 8, град Бања Лука, за катастарске парцеле бр. 2004/1, 2004/3 и 2004/4, уписане у посједовни лист број 3872 к.о. Бања Лука 8, и земљишна књига за парцеле бр. 1153/4, 1153/6 и 1153/7, уписане у зк. ул. бр. 7637 к.о. СП Бања Лука. 3. Катастар непокретности за непокретности поближе описане у тачки 1. овог рјешења ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у Службеном гласнику Републике Српске. Помоћник директора Број: 21.04/951-1843/16 за оснивање и одржавање 19. фебруара 2018. године катастра непокретности, Александар Деурић, с.р. Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове, на основу члана 115. став 1. Закона о премјеру и катастру Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске, бр. 6/12 и 110/16), доноси О ПОТВРЂИВАЊУ КАТАСТРА НЕПОКРЕТНОСТИ ЗА ДИО КАТАСТАРСКЕ ОПШТИНЕ ДРАКУЛИЋ, ГРАД БАЊА ЛУКА 1. Потврђује се да је катастар непокретности за дио катастарске општине Дракулић, град Бања Лука, и то за катастарску парцелу број: 232/4, укупне површине 401 м², основан у складу са Законом о премјеру и катастру Републике Српске. 2. Даном ступања на снагу катастра непокретности за дио катастарске општине Дракулић, град Бања Лука, за катастарску парцелу наведену у тачки 1. овог рјешења стављају се ван снаге и престају да важе катастар земљишта у к.о. Дракулић, град Бања Лука, за катастарску парцелу број: 232/4, уписану у посједовни лист број 224, и земљишна књига за парцелу број: 436/42, уписану у зк. ул. број: 1013 к.о. СП Дракулић. 3. Катастар непокретности за непокретности поближе описане у тачки 1. овог рјешења ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у Службеном гласнику Републике Српске. Број: 21.04/951-2521/16 15. фебруара 2018. године Помоћник директора, Александар Деурић, с.р. Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове, на основу члана 115. став 1. Закона о премјеру и катастру Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске, бр. 6/12 и 110/16), доноси О ПОТВРЂИВАЊУ КАТАСТРА НЕПОКРЕТНОСТИ ЗА ДИО КАТАСТАРСКЕ ОПШТИНЕ ШАРГОВАЦ, ГРАД БАЊА ЛУКА 1. Потврђује се да је катастар непокретности за дио катастарске општине Шарговац, град Бања Лука, и то за ката-
4 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 18 1.3.2018. старске парцеле бр. 1, 2, 3 и 10, укупне површине 19784 м², основан у складу са Законом о премјеру и катастру Републике Српске. 2. Даном ступања на снагу катастра непокретности за дио катастарске општине Шарговац, град Бања Лука, за катастарске парцеле наведене у тачки 1. овог рјешења стављају се ван снаге и престају да важе катастар земљишта у к.о. Шарговац, град Бања Лука, за катастарске парцеле бр. 1, 2, 3 и 10, уписане у посједовни лист број 251, и земљишна књига за парцелу број: 1/60, уписану у зк. ул. број: 149 к.о. Шарговац, парцеле бр. 4/1 и 4/3, уписане у зк. ул. број: 144 к.о. Шарговац, и парцеле бр. 762/85, 762/86 и 762/87, уписане у зк. ул. број: 819 к.о. Шарговац. 3. Катастар непокретности за непокретности поближе описане у тачки 1. овог рјешења ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у Службеном гласнику Републике Српске. Број: 21.04/951-1757/17 15. фебруара 2018. године Помоћник директора, Александар Деурић, с.р. Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове, на основу члана 115. став 1. Закона о премјеру и катастру Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске, бр. 6/12 и 110/16), доноси О ПОТВРЂИВАЊУ КАТАСТРА НЕПОКРЕТНОСТИ ЗА ДИО КАТАСТАРСКЕ ОПШТИНЕ ПАВЛОВАЦ, ГРАД БАЊА ЛУКА 1. Потврђује се да је катастар непокретности за дио катастарске општине Павловац, град Бања Лука, и то за катастарске парцеле бр. 619/7 и 619/12, укупне површине 375 м², основан у складу са Законом о премјеру и катастру Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске, бр. 6/12 и 110/16). 2. Даном ступања на снагу катастра непокретности за дио катастарске општине Павловац, град Бања Лука, за катастарске парцеле наведене у тачки 1. овог рјешења ставља се ван снаге и престаје да важи катастар земљишта у к.о. Павловац, град Бања Лука, за катастарску парцелу број: 619/7, уписану у посједовни лист број: 903, као и земљишна књига за парцелу број: 195/180, уписану у зк. ул. број: 555 к.о Павловац, град Бања Лука. 3. Катастар непокретности за непокретности поближе описане у тачки 1. овог рјешења ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у Службеном гласнику Републике Српске. Број: 21.08/951-53/17 19. фебруара 2018. године Помоћник директора, Александар Деурић, с.р. Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове, на основу члана 115. став 1. Закона о премјеру и катастру Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске, бр. 6/12 и 110/16), доноси О ПОТВРЂИВАЊУ КАТАСТРА НЕПОКРЕТНОСТИ ЗА ДИО КАТАСТАРСКЕ ОПШТИНЕ ГРАДИШКА 2, ОПШТИНА ГРАДИШКА 1. Потврђује се да је катастар непокретности за дио катастарске општине Градишка 2, општина Градишка, и то за катастарску парцелу број: 3328, укупне површине 717 м², основан у складу са Законом о премјеру и катастру Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске, бр. 6/12 и 110/16). 2. Даном ступања на снагу катастра непокретности за дио катастарске општине Градишка 2, општина Градишка, за катастарску парцелу наведену у тачки 1. овог рјешења ставља се ван снаге и престаје да важи катастар земљишта у к.о. Градишка Село, општина Градишка, за катастарску парцелу број: 2507/5, уписану у посједовни лист број: 393. 3. Катастар непокретности за непокретности поближе описане у тачки 1. овог рјешења ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у Службеном гласнику Републике Српске. Број: 21.04/951-866/17 20. фебруара 2018. године Помоћник директора, Александар Деурић, с.р. Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове, на основу члана 115. став 1. Закона о премјеру и катастру Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске, бр. 6/12 и 110/16), доноси О ПОТВРЂИВАЊУ КАТАСТРА НЕПОКРЕТНОСТИ ЗА ДИО КАТАСТАРСКЕ ОПШТИНЕ ЕЛЕЗАГИЋИ, ОПШТИНА ГРАДИШКА 1. Потврђује се да је катастар непокретности за дио катастарске општине Елезагићи, општина Градишка, и то за катастарске парцеле бр. 1527/1 и 1528/3, укупне површине 57386 м², основан у складу са Законом о премјеру и катастру Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске, бр. 6/12 и 110/16). 2. Даном ступања на снагу катастра непокретности за дио катастарске општине Елезагићи, општина Градишка, ставља се ван снаге и престаје да важи катастар земљишта у к.о. Елезагићи, општина Градишка, за катастарске парцеле бр. 1527/1 и 1528/3, уписане у посједовни лист број: 172 к.о. Елезагићи, општина Градишка. 3. Катастар непокретности за непокретности поближе описане у тачки 1. овог рјешења ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у Службеном гласнику Републике Српске. Помоћник директора, по Рјешењу о давању овлашћења, Број: 21.08/951-24/17 број: 21.01/052-39/18, 13. фебруара 2018. године од 11.1.2018. године, Александар Деурић, с.р. Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове, на основу члана 115. став 1. Закона о премјеру и катастру Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске, бр. 6/12 и 110/16), доноси О ПОТВРЂИВАЊУ КАТАСТРА НЕПОКРЕТНОСТИ ЗА ДИО КАТАСТАРСКЕ ОПШТИНЕ ХРВАЋАНИ, ОПШТИНА ПРЊАВОР 1. Потврђује се да је катастар непокретности за дио катастарске општине Хрваћани, општина Прњавор, и то за катастарске парцеле бр. 108/1 и 946/5, укупне површине 14797 м², основан у складу са Законом о премјеру и катастру Републике Српске. 2. Даном ступања на снагу катастра непокретности за дио катастарске општине Хрваћани, општина Прњавор, за катастарске парцеле наведене у тачки 1. овог рјешења стављају се ван снаге и престају да важе катастар земљишта у к.о. Хрваћани, општина Прњавор, за катастарске парцеле бр. 108/1 и 946/5, уписане у посједовни лист број: 584, и земљишна књига за парцелу број: 131/1, уписану у зк. ул. број: 392 к.о. Хрваћани, и парцелу број: 317/110, уписану у зк. ул. број: 311 к.о. Хрваћани. 3. Катастар непокретности за непокретности поближе описане у тачки 1. овог рјешења ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у Службеном гласнику Републике Српске. Број: 21.08/951-128/17 15. фебруара 2018. године Помоћник директора, Александар Деурић, с.р.
1.3.2018. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 18 5 Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове, на основу члана 115. став 1. Закона о премјеру и катастру Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске, бр. 6/12 и 110/16), доноси О ПОТВРЂИВАЊУ КАТАСТРА НЕПОКРЕТНОСТИ ЗА ДИО КАТАСТАРСКЕ ОПШТИНЕ ЗАБРЂЕ, ОПШТИНА КОТОР ВАРОШ 1. Потврђује се да је катастар непокретности за дио катастарске општине Забрђе, општина Котор Варош, и то за катастарске парцеле бр. 523, 524, 525/1, 525/3, 527/1, 527/2, 527/3, 528, 529 и 530, укупне површине 34511 м², основан у складу са Законом о премјеру и катастру Републике Српске. 2. Даном ступања на снагу катастра непокретности за дио катастарске општине Забрђе, општина Котор Варош за катастарске парцеле наведене у тачки 1. овог рјешења ставља се ван снаге и престаје да важи катастар земљишта у к.о. Забрђе, општина Котор Варош, за катастарске парцеле бр. 523, 524, 525/1, 525/3, 527/1, 527/2, 527/3, 528, 529 и 530, уписане у посједовни лист број: 463 к.о. Забрђе. 3. Катастар непокретности за непокретности поближе описане у тачки 1. овог рјешења ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у Службеном гласнику Републике Српске. Помоћник директора Број: 21.04/951-2681/16 за оснивање и одржавање 7. фебраура 2018. године катастра непокретности, Александар Деурић, с.р. Фонд здравственог осигурања Републике Српске На основу члана 48. Закона о здравственом осигурању ( Службени гласник Републике Српске, бр. 18/99, 51/01, 70/01, 51/03, 57/03, 17/08, 1/09, 106/09 и 110/16) и члана 17. Статута Фонда здравственог осигурања Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске, бр. 6/04, 19/05, 63/08, 64/09, 105/09, 119/11, 113/14 и 30/16), Управни одбор Фонда здравственог осигурања Републике Српске, на XV редовној сједници, одржаној 23.2.2018. године, донио је ОДЛУКУ О ДОДЈЕЉИВАЊУ, КОРИШЋЕЊУ И КОНТРОЛИ КОРИШЋЕЊА ШИФАРА I Одлуком o додјељивању, коришћењу и контроли коришћења шифара (у даљем тексту: Одлука) утврђују се основ и поступак додјељивања, коришћења и контроле коришћења шифре докторима медицине и докторима стоматологије (у даљем тексту: доктор) за прописивање лијекова са Основне листе лијекова, Листе цитотоксичних, биолошких и пратећих лијекова, Основне болничке листе лијекова и Листе лијекова са посебним начином набавке, прописивање налога за набавку/поправку медицинских средстава, предлагање упућивања и упућивање на магнетну резонанцу (у даљем тексту: МР) и компјутеризовану томографију (у даљем тексту: КТ) и предлагање упућивања и упућивање на продужену медицинску рехабилитацију на терет средстава Фонда здравственог осигурања Републике Српске (у даљем тексту: Фонд). II Здравствена установа која је у уговорном односу са Фондом дужна је да Фонду континуирано доставља податке о докторима који су запослени, односно ангажовани код ње, а којима ће Фонд додијелити шифру за прописивање лијекова са Основне листе лијекова, Листе цитотоксичних, биолошких и пратећих лијекова, Основне болничке листе лијекова и Листе лијекова са посебним начином набавке, односно прописивање налога за набавку/поправку медицинских средстава, предлагање упућивања и упућивање на МР и КТ и предлагање упућивања и упућивање на продужену медицинску рехабилитацију, у складу са одредбама ове одлуке. III (1) Докторима који су запослени, односно ангажовани у здравственој установи из тачке II ове одлуке, на приједлог здравствене установе, додјељује се шифра, и то: 1) изабраном доктору породичне медицине за: - прописивање лијекова на рецепт са Основне листе лијекова, - прописивање налога за набавку медицинских средстава (у складу са правилником који регулише начин остваривања овог права), - упућивање на МР и КТ и - упућивање на продужену медицинску рехабилитацију (у складу са правилником који регулише начин остваривања овог права); 2) специјалисти консултанту педијатру за: - прописивање лијекова на рецепт са Основне листе лијекова, - прописивање налога за набавку медицинских средстава (у складу са правилником који регулише начин остваривања овог права); - предлагање упућивања на МР и КТ; 3) специјалисти консултанту гинекологу за: - прописивање лијекова на рецепт са Основне листе лијекова и - предлагање упућивања на МР и КТ; 4) специјалистима консултантима осталих грана медицине за: - прописивање налога за набавку медицинских средстава (у складу са правилником који регулише начин остваривања овог права), - предлагање упућивања на МР и КТ и - предлагање упућивања на продужену медицинску рехабилитацију (у складу са правилником који регулише начин остваривања овог права); 5) докторима специјалистима одговарајуће гране медицине секундарног и терцијарног нивоа за: - прописивање лијекова са Листе цитотоксичних, биолошких и пратећих лијекова, - прописивање лијекова са Основне болничке листе лијекова и Листе лијекова са посебним начином набавке, - прописивање налога за набавку медицинских средстава (у складу са правилником који регулише начин остваривања овог права), - предлагање упућивања на МР и КТ и - предлагање упућивања на продужену медицинску рехабилитацију (у складу са правилником који регулише начин остваривања овог права); 6) специјалистима физикалне медицине и рехабилитације из ЦБР за: - предлагање упућивања на продужену медицинску рехабилитацију (у складу са правилником који регулише начин остваривања овог права); - прописивање налога за набавку медицинских средстава (у складу са правилником који регулише начин остваривања овог права); 7) доктору стоматологије, специјалисти протетике, специјалисти ортодонту и специјалисти оралне хирургије за: - прописивање налога за набавку медицинских средстава (у складу са правилником који регулише начин остваривања овог права). IV (1) Једном доктору се, у правилу, додјељује једна шифра.
6 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 18 1.3.2018. (2) Фонд може, на приједлог здравствене установе из тачке II ове одлуке доктору додијелити шифру ради коришћења за вријеме док мијења овлашћеног изабраног доктора породичне медицине, односно специјалисту консултанта педијатра и специјалисту консултанта гинеколога уколико је верификован и уколико му није раније додијељена шифра у смислу одредаба ове одлуке. V (1) Права и обавезе Фонда, здравствене установе и доктора у вези са коришћењем шифре регулишу се уговором о пружању и финансирању здравствене заштите осигураним лицима, који се закључује између Фонда и здравствене установе. (2) Доктор је дужан да додијељену шифру користи искључиво на начин прописан овом одлуком и закљученим уговором. VI Здравствена установа из тачке II ове одлуке дужна је да обавијести Фонд о свакој промјени података садржаних у евиденцији шифара и о наступању разлога за одузимање шифре одмах, а најкасније у року од три радна дана од дана настале промјене, односно разлога за одузимање шифре, прописаних тачком X ове одлуке. VII Доктори којима је додијељена шифра дужни су да се придржавају Закона о здравственом осигурању, Закона о здравственој заштити, подзаконских аката, општих аката Фонда, политике прописивања и осталих економских и медицинских критеријума. VIII На основу шифре, Фонд прати и контролише политику прописивања и остале економске и медицинске критеријуме приликом прописивања лијекова са Основне листе лијекова, Листе цитотоксичних, биолошких и пратећих лијекова, Основне болничке листе лијекова и Листе лијекова са посебним начином набавке, прописивање налога за набавку/поправку медицинских средстава, предлагање упућивања и упућивање на МР и КТ и предлагање упућивања и упућивање на продужену медицинску рехабилитацију на терет средстава Фонда. IX Ако доктор који има шифру поступа супротно тачки VII ове одлуке, Фонд ће обавијестити здравствену установу у којој је доктор запослен, односно ангажован и затражити да иста у остављеном року образложи разлоге учињеног. X Шифра се одузима у случају да: 1) се у поступку контроле утврди да доктор није поступао у складу са одредбом тачке VII ове одлуке и закљученог уговора, 2) доктор привремено одсуствује са рада или му мирују права и обавезе из радног односа, у смислу прописа о раду, 3) је доктору одузета лиценца, 4) доктору престане радни однос, 5) се раскине/престане да важи уговор о пружању и финансирању здравствене заштите осигураним лицима између Фонда и здравствене установе и 6) је доктору изречена забрана вршења позива, дјелатности или дужности као мјера безбједности. XI (1) Здравствена установа дужна је да Фонду надокнади штету која настане због неблаговременог подношења захтјева за одузимање шифре. (2) Здравствена установа и доктор дужни су да Фонду надокнаде штету која настане: 1) због непоступања у складу са одредбом тачке VII ове одлуке и 2) због неовлашћеног коришћења шифре у периоду у којем је била одузета. XII (1) Ступањем на снагу ове одлуке ставља се ван снаге Одлука о додјељивању, коришћењу и контроли коришћења шифара ( Службени гласник Републике Српске, бр. 72/13, 88/13 и 66/17). (2) Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у Службеном гласнику Републике Српске. Број: 02/002-1304-4/18 Предсједник 23. фебруара 2018. године Управног одбора, Бања Лука Др Сњежана Новаковић Бурсаћ, с.р. Привредна комора Републике Српске На основу члана 40. Закона о Привредној комори Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске, број 65/08) и члана 121. Статута Привредне коморе Републике Српске ( Службени гласник Републике Српске бр. 121/08, 117/12 и 101/16), Скупштина Привредне коморе Републике Српске, на сједници одржаној 20.2.2018. године, доноси ОДЛУКУ О НАЧИНУ ОБРАЧУНА, ВИСИНИ ГОДИШЊЕ ЧЛАНАРИНЕ, РОКОВИМА И НАЧИНУ УПЛАТЕ Члан 1. Привредна комора Републике Српске и подручне привредне коморе Бања Лука, Бијељина, Добој, Требиње и Источно Сарајево финансираће се у 2018. години из сљедећих извора: - чланарине коју обавезно плаћају чланови Коморе зависно од њихове економске снаге, у висини и на начин утврђен овом одлуком, - накнада за обављање пословних услуга и - других извора. Члан 2. Чланарина коју уплаћују чланови Коморе из члана 3. став 1. Закона о Привредној комори Републике Српске утврђује се зависно од укупног прихода исказаног у Билансу успјеха за 2017. годину, и то: A) 0,03% на остварени укупан приход већи од 600.000 КМ до 100.000.000 КМ, с тим да на годишњем нивоу не може бити већа од 20.000 КМ, Б) 0,0 % на укупан приход већи од 100.000.000 КМ, с тим да на мјесечном нивоу не може бити већа од 7.500 КМ. Чланови Коморе који су остварили укупан приход у 2017. години од 360.000 КМ до 600.000 КМ плаћају чланарину 15 КМ мјесечно. Чланови Коморе који су остварили укупан приход у 2017. години мањи од 360.000 КМ плаћају чланарину по стопи од 0,05%. Члан 3. Чланови Коморе основани и уписани у судски регистар у 2017. и 2018. години ослобођени су плаћања чланарине. Члан 4. До објављивања званичних података о пословању привредних субјеката Републике Српске за 2017. годину, износ мјесечне чланарине чланицама Коморе фактурисаће се аконтативно на нивоу чланарине из прошле године, а на основу објављених података утврдиће се коначни износи чланарине. Члан 5. Чланови Коморе који до краја другог квартала 2018. године уплате укупан износ годишње чланарине за 2018. годину остварују право на попуст у износу од 10%.
1.3.2018. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 18 7 Члан 6. Чланови Коморе из члана 3. став 2. Закона о Привредној комори Републике Српске плаћају чланарину паушално. Висину чланарине утврђује Управни одбор Коморе, уз доношење одлуке о пријему у чланство, у складу са чланом 3. став 4. Статута Коморе. Члан 7. Са привредним субјектима који имају одређених економских потешкоћа у пословању, односно који послују на територији Републике Српске као дио правног лица (филијале и сл.) Управни одбор Коморе или од њега овлашћено лице може закључити уговор којим ће се утврдити начин и висина плаћања чланарине. Члан 8. Чланарину утврђену чланом 2. став 1. под А) и Б) чланови Коморе дужни су уплаћивати мјесечно на основу обрачуна чланарине, који се доставља најкасније до 20. у мјесецу за текући мјесец. Чланарину утврђену чланом 2. ст. 2. и 3. чланови Коморе дужни су уплаћивати на основу обрачуна чланарине, који се доставља до 20. јуна, односно 20. новембра. Члан 9. Чланарина Коморе је јединствена и плаћа се на жиро рачуне подручних привредних комора. Средства од чланарине на рачунима подручних привредних комора аутоматски се празне у корист рачуна Привредне коморе Републике Српске у износу утврђеном Одлуком о међусобним правима и обавезама Привредне коморе Републике Српске и подручних привредних комора. Члан 10. Контрола уплате чланарине врши се приликом предаје годишњег обрачуна, уз који се обавезно предаје доказ о плаћеној чланарини (вирман или овјерен ИОС). Члан 11. Саставни дио ове одлуке су обрасци обрачуна годишње и мјесечне чланарине - члпк 1, односно полугодишње чланарине - члпк 2, који се достављају чланицама и представљају основ за плаћање чланарине. Члан 12. Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у Службеном гласнику Републике Српске, a примјењиваће се од 1.3.2018. године. Члан 13. Ступањем на снагу ове одлуке престаје да важи Одлука о начину обрачуна, висини годишње чланарине, роковима и начину уплате, број: 01-176-3/17, од 9. фебруара 2017. године ( Службени гласник Републике Српске, број 18/17). Број: 01-347-5/18 Предсједник 20. фебруара 2018. године Скупштине, Дејан Мијић, с.р. ПРИЛОГ ОДЛУКЕ ОБРАЗАЦ: члпк 1 Пословни субјект: Адреса: ЈИБ: ОБРАЧУН чланарине ПКРС за 2018. годину (1.1.2018. године до 31.12.2018.) Основ обрачуна Годишња чланарина Мјесечна уплата Остварен укупни приход у 2017. години: а) већи од 600.000 до 100 милиона КМ КМ x 0,03% КМ (:12) КМ б) већи од 100 милиона КМ КМ x 0,02% Обрачун рађен за: Подручна привредна комора Бања Лука, жиро рачун: 562-099-00000798-40 НЛБ Развојна банка а.д. Бања Лука Обрачун рађен за: Подручна привредна комора Бијељина, жиро рачун: 555-001-00012001-50 Нова банка а.д. Бања Лука, Филијала Бијељина Обрачун рађен за: Подручна привредна комора Добој, жиро рачун: 555-008-01484623-94 Нова банка а.д. Бања Лука, Филијала Добој Обрачун рађен за: Подручна привредна комора Требиње, жиро рачун: 562-008-00002317-39 НЛБ Развојна банка а.д. Бања Лука, Филијала Требиње Обрачун рађен за: Подручна привредна комора Источно Сарајево, жиро рачун: 555-002-00003673-56 Нова банка а.д. Бања Лука, Филијала Источно Сарајево Руководилац рачуноводства: Директор: Телефон: Факс:
8 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 18 1.3.2018. Пословни субјект: Адреса: ЈИБ: ПРИЛОГ ОДЛУКЕ ОБРАЗАЦ: члпк 2 ОБРАЧУН чланарине ПКРС за 2018. годину (1.1.2018. године до 31.12.2018.) Основ обрачуна Годишња чланарина Полугодишња уплата Остварен укупни приход у 2017. години: а) од 360.000 КМ до 600.000 КМ КМ 180 (фиксно) КМ (:2) КМ б) мањи од 360.000 КМ КМ x 0,05% Обрачун рађен за: Подручна привредна комора Бања Лука, жиро рачун: 562-099-00000798-40 НЛБ Развојна банка а.д. Бања Лука Обрачун рађен за: Подручна привредна комора Бијељина, жиро рачун: 555-001-00012001-50 Нова банка а.д. Бања Лука, Филијала Бијељина Обрачун рађен за: Подручна привредна комора Добој, жиро рачун: 555-008-01484623-94 Нова банка а.д. Бања Лука, Филијала Добој Обрачун рађен за: Подручна привредна комора Требиње, жиро рачун: 562-008-00002317-39 НЛБ Развојна банка а.д. Бања Лука, Филијала Требиње Обрачун рађен за: Подручна привредна комора Источно Сарајево, жиро рачун: 555-002-00003673-56 Нова банка а.д. Бања Лука, Филијала Источно Сарајево Руководилац рачуноводства: Директор: Телефон: Факс: Уставни суд Босне и Херцеговине Уставни суд Босне и Херцеговине у Великом вијећу, у предмету број АП 1877/15, рјешавајући апелацију Јусуфа Шабића, на основу члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, члана 57 став (2) тачка б), члана 59 ст. (1) и (2) тачка б) и члана 62 став (5) Правила Уставног суда Босне и Херцеговине - пречишћени текст ( Службени гласник Босне и Херцеговине, број 94/14), у саставу: - Мирсад Ћеман, предсједник, - Мато Тадић, потпредсједник, - Златко М. Кнежевић, потпредсједник, - Валерија Галић, судија, - Миодраг Симовић, судија, - Сеада Палаврић, судија, на сједници одржаној 20. децембра 2017. године, донио је ОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУ Усваја се апелација Јусуфа Шабића. Утврђује се повреда права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода. Укида се Пресуда Врховног суда Републике Српске број 83 0 П 001064 14 Рев 2 од 22. јануара 2015. године у дијелу у којем је ревизија тужених дјелимично усвојена и преиначена пресуда Окружног суда од 17. септембра 2009. године везано за исплату новчаног износа. Оставља се на снази Пресуда Окружног суда у Бијељини број 83 0 П 001064 09 Гж од 17. септембра 2009. године у дијелу којим је одбијена жалба тужених и потврђена Пресуда Основног суда у Зворнику број 83 0 П 001064 06 П од 28. маја 2009. године у погледу обавезе тужених да апеланту на име вриједности покретних ствари, ближе означених у ставу I изреке првостепене пресуде, исплате износ од 9.730,00 КМ са законском затезном каматом од 28. 5. 2009. године до исплате. Одлуку објавити у Службеном гласнику Босне и Херцеговине, Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине, Службеном гласнику Републике Српске и Службеном гласнику Дистрикта Брчко Босне и Херцеговине. Образложење I - Увод 1. Јусуф Шабић (у даљем тексту: апелант) из Тузле, којег заступа Неџад Имамовић, адвокат из Тузле, поднио је 16. априла 2015. године Уставном суду Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Уставни суд) апелацију против Пресуде Врховног суда Републике Српске (у даљем тексту: Врховни суд) број 83 0 П 001064 14 Рев 2 од 22. јануара 2015. године. II - Поступак пред Уставним судом 2. На основу члана 23 Правила Уставног суда, од Врховног суда, тужених Републике Српске - Министарства за избјегла и расељена лица и Општине Зворник (у даљем тексту: првотужена и друготужена или тужене), које заступа Правобранилаштво Репу-
1.3.2018. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 18 9 блике Српске, сједиште замјеника у Бијељини (у даљем тексту: Правобранилаштво), затражено је 20. јуна 2017. године да доставе одговор на апелацију. 3. Врховни суд је одговор на апелацију доставио 16. августа 2017. године, а Правобранилаштво 2. августа 2017. године. III - Чињенично стање 4. Чињенице предмета које произлазе из апелантових навода и докумената предочених Уставном суду могу да се сумирају на сљедећи начин. Уводне напомене 5. Апелант је 30. октобра 2006. године поднио тужбу Основном суду у Зворнику (у даљем тексту: Основни суд) против тужених ради поврата ствари. 6. Пресудом Основног суда број 83 0 П 001064 06 П од 28. маја 2009. године дјелимично је усвојен апелантов тужбени захтјев, па су тужене обавезане да апеланту изврше поврат отуђених покретних ствари прецизније означених у ставу 1 изреке пресуде, или да [апеланту] надокнаде вриједност отуђених ствари у износу од 9.730,00 КМ са законском затезном каматом од 28. 5. 2009. године као дана пресуђења па до исплате и да му накнаде трошкове парничног поступка у износу од 1.567,50 КМ. Истом пресудом одбијен је као неоснован апелантов тужбени захтјев којим је тражио да се тужене обавежу да му предају покретне ствари поближе означене у ставу 2 изреке пресуде и камате на износ из става 1 изреке пресуде од 9.730,00 КМ од 30. октобра 2006. године као дана подношења тужбе. 7. Основни суд је као неспорно утврдио да је апелант био носилац станарског права на стану у Зворнику, површине 79 м2 (у даљем тексту: предметни стан), који је користио до избијања ратних сукоба у Босни и Херцеговини априла 1992. године, када је наведени стан напустио и у њему оставио покретне ствари као у изреци пресуде. Тужене су апеланту 2002. године вратиле у посјед предметни стан, када апелант у стану није затекао своје покретне ствари. Основни суд је такође утврдио да није спорно да су тужене из предметног стана изузеле покретне ствари, апелантова својина, ближе означене као у ставу 1 изреке пресуде, што произлази из Записника Општине Зворник од 3. фебруара 1999. године, сачињеног у присуству овлашћених радника тужених, које су смјештене у магацин. Вриједност отуђених покретних ствари Основни суд је утврдио на основу налаза вјештака економске струке којем је тај суд поклонио вјеру као налазу датом у складу с правилима струке, који је свој налаз засновао на вриједности половних ствари и којим је вриједност наведених ствари утврђена у износу од 9.730,00 КМ. Према томе, Основни суд је на основу утврђеног чињеничног стања закључио да је у односу на тужене основан апелантов тужбени захтјев за враћање у посјед покретних ствари означених као у ставу 1 изреке пресуде или исплату њихове противвриједности у износу од 9.730,00 КМ, па је у том дијелу примјеном одредбе члана 37 Закона о основним својинско-правним односима (у даљем тексту: ЗОСПО) усвојио апелантов тужбени захтјев. Наиме, апелант је првенствено тражио поврат ствари, а алтернативни захтјев поврат у новцу апелант је поставио у складу са чланом 178 Закона о парничном поступку (у даљем тексту: ЗПП), за шта, према оцјени тог суда, има овлашћење у складу с цитираном одредбом ЗПП. Дакле, с обзиром на то да је као неспорно утврђено да се апелантове спорне ствари, ближе означене као у ставу 1 изреке пресуде, налазе код тужених, Основни суд је одбио апелантов тужбени захтјев преко досуђеног износа јер сматра да апелант није доказао код кога се налазе отуђене ствари и јер се материјални докази, рачуни не односе на његово име. Одбијен је као неоснован и приговор тужених недостатка пасивне легитимације јер је Основни суд закључио да је неспорно да је предметним станом и покретним стварима у њему располагала Република Српска преко Министарства за избјеглице и расељена лица и општинских органа Општине Зворник као напуштеном имовином у смислу члана 3 Закона о коришћењу напуштене имовине, а што произлази из Записника о изузимању ствари из предметног стана од 3. фебруара 1999. године. Основни суд је даље одбио приговор тужених да апелант не нуди доказе који су то пропусти тужених у вези с насталом штетом јер сматра да апелант те пропусте и није дужан доказивати. Апелант је, према мишљењу тог суда, доказао да су спорне ствари његова својина, што су, осим апелантовог исказа, потврдили и саслушани свједоци, те што произлази из материјалних доказа, записника о изузимању ствари из предметног стана. Тај суд је такође оцијенио неоснованим наводе тужених да се у конкретном случају не може примијенити члан 37 ЗОСПО, већ одредбе Закона о облигационим односима (у даљем тексту: ЗОО) по којим наводима тужених апелантово потраживање је застарјело. Ово из разлога што је апелант првенствено тражио поврат ствари, а алтернативни захтјев за поврат у новцу је поставио у складу са чланом 178 ЗПП, на шта има овлашћење у складу с цитираним чланом. Камату на алтернативно постављени тужбени захтјев Основни суд је апеланту досудио примјеном одредбе члана 277 ЗОО, док је потраживање камате од подношења тужбе одбио јер је вриједност отуђених ствари утврђена у вријеме пресуђења. Одлуку о трошковима поступка Основни суд је донио примјеном одредбе члана 386 ЗПП. 8. Пресудом Окружног суда у Бијељини (у даљем тексту: Окружни суд) број 83 0 П 001064 09 Гж од 17. септембра 2009. године жалбе странака су одбијене и пресуда првостепеног суда од 28. маја 2009. године потврђена. 9. У образложењу пресуде Окружни суд је навео да је одбио као неосновану апелантову жалбу изјављену против одбијајућег дијела првостепене пресуде истакавши да само власник од посједника може тужбом тражити поврат индивидуално одређене ствари, али да мора доказати да има право својине на ствари чији поврат тражи, да се ствар налази у фактичком посједу тужених. Истакнуто је да су стога без утицаја на другачију одлуку тог суда апелантови жалбени наводи да су тужене, сходно законским овлашћењима, могле контролисати начин управљања његовим покретним стварима и да је суд погрешном примјеном материјалног права одлучио на његову штету када је одбио његов тужбени захтјев као у ставу 2 изреке првостепене пресуде. Окружни суд је такође одбио као неоснован приговор тужених да је апелантово потраживање застарјело јер алтернативни тужбени захтјев има правни основ у правилима имовинског права (предаја ствари или плаћање новчане противвриједности), у ком случају тужене имају право избора једне од алтернативно утврђених обавеза како у парничном тако и у извршном поступку у складу са чланом 178 ЗПП. Слиједом наведеног, Окружни суд је жалбе парничних странака одбио примјеном одредбе члана 224 ст. 1 и 2 ЗПП и потврдио пресуду првостепеног суда. 10. Врховни суд је Пресудом број 83 0 П 001064 09 Рев од 3. марта 2011. године усвојио ревизију тужених, преиначио пресуду Окружног суда од 17. септембра 2009. године тако што је усвојио жалбу тужених, преиначио првостепену пресуду у досуђујућем дијелу (став 1 изреке првостепене пресуде) и апелантов тужбени захтјев у цијелости одбио. 11. Врховни суд је у образложењу пресуде навео да је ревизија тужених основана и да је пресуда Окружног суда заснована на погрешној примјени материјалног права. У вези с тим Врховни суд је истакао да према одредби члана 37 ЗОСПО за успјешну стварноправну заштиту, тужбом коју власник непосједник подиже против посједника невласника за предају у посјед индивидуално одређене ствари, мора доказати: да је власник ствари чију предају у посјед тражи тужбом, да се ствар налази у фактичкој власти туженог (члан 70 ЗОСПО), као и њен идентитет (чл. 1 и 2 ЗОСПО) јер може тражити само индивидуалну одређену ствар. Врховни суд сматра да је апелант у предметној правној ствари јасно идентификовао покретне ствари чији поврат тражи, да према Записнику од 3. фебруара 1999. године слиједи да су покретне ствари означене у ставу 1 изреке првостепене пресуде из апелантовог предметног стана, на којем је апелант био носилац станарског права, изузете и смјештене у магацин. Према мишљењу Врховног суда, тужене основано указују да апелант током поступка није доказао да се наведене покретне ствари налазе у фактичкој власти једне од тужених, односно да је немогуће да се истовремено налазе у посједу обје тужене, како то погрешно закључују нижестепени судови у побијаним одлукама. Наиме, Врховни суд сматра да Записник од 3. фебруара 1999. године, на који се ти судови позивају када закључују да су наведене апелантове покретне ствари у посједу тужених, није доказ да су оне биле у посједу једне од тужених у вријеме подношења тужбе првостепеном суду 30. октобра 2006. године и у вријеме закључења главне расправе 28. маја 2009. године. Стога, Врховни суд сматра да током поступка није утврђено да се предметне ствари наведене у ставу 1 изреке првостепене пресуде налазе код тужених, да недостаје једна од претпоставки успјешне стварно-правне заштите из одредбе члана 37 ЗОСПО, па у вези с тим наводи да правно правило садржано у наведеној законској одредби прописује да се предаја ствари може тражити и досудити према ономе који ствари држи у посједу, због чега сматра да није основан апелантов тужбени захтјев да му тужене врате ствари које нису замјењиве и које фактички не могу да буду у посједу обје тужене, а изведеним доказима није утврђено да се налазе у посједу једне од тужених. Осим тога, Врховни суд је указао да је апелант, поред захтјева за предају у посјед покретних ствари предметном тужбом, поставио и алтернативни захтјев да му тужене исплате њихову новчану противвриједност (члан 55 ЗПП). Међутим, Врховни суд сматра да према материјалном праву у овој парници алтернативни захтјев није могуће поставити зато што се не тражи испуњење обавезе из алтернативне облигације. У вези с тим је истакао да је Окружни суд у образложењу пресуде пошао од чињенице да је апелант поставио алтернативни захтјев који погрешно поистовјећује с процесном facultas alternativa, коју прописује одредба члана 178 ЗПП, која није истицање другог тужбеног захтјева, већ препуштање туженом још једног начина ослобађања од његове обавезе, у ком случају се сматра да не постоји кумулација захтјева. Према томе, Врховни суд сматра да је власник ствари овлашћен да од лица које држи ствар у посједу првенствено тражи враћање ствари, а њену новчану противвриједност ако њен поврат више није могућ. Дакле,
10 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 18 1.3.2018. према чињеничним наводима апелантове тужбе, апелант је након поврата предметног стана и имовине у посјед 23. априла 2002. године установио да је имовина дјелимично оштећена, а да су један дио ствари домаћинства и остала покретна имовина смјештени у магацину ресорног министарства иако у Записнику Општинске управе за геодетске послове и катастар непокретности Општине Зворник од 3. фебруара 1999. године није констатовано у чији магацин су измјештене покретне ствари из апелантовог предметног стана. Стога, Врховни суд сматра да тужене ревизијом основано указују да нема основа за апелантов захтјев да му тужене накнаде противвриједност покретних ствари означених у ставу 1 изреке пресуде првостепеног суда у износу од 9.730,00 КМ, за које апелант није доказао да су биле у посједу тужених, па тиме њихов поврат више није могућ, као законски услов за накнаду њихове новчане противвриједности, коју би у том случају било дужно да плати лице које их је држало у посједу. Стога је апелантов тужбени захтјев и у овом дијелу одбијен као неоснован. Према томе, Врховни суд је примјеном члана 250 став 1 ЗПП одлучио као у изреци пресуде. Одлука Уставног суда у предмету број АП 2276/11 12. Апелант је 31. маја 2011. године поднио апелацију Уставном суду против Пресуде Врховног суда Републике Српске број 83 0 П 001064 09 Гж од 3. марта 2011. године. 13. Уставни суд је Одлуком о допустивости и меритуму број АП 2276/11 од 9. децембра 2014. године (доступна на интернет страници Уставног суда www.ustavnisud.ba) усвојио апелантову апелацију и утврдио повреду права на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: Европска конвенција), укинуо Пресуду Врховног суда број 83 0 П 001064 09 Гж од 3. марта 2011. године и предмет вратио Врховном суду да по хитном поступку донесе нову одлуку у складу са чланом II/3к) Устава Босне и Херцеговине и чланом 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. 14. У предметној одлуци Уставни суд је, прије свега, у тачки 38 указао да је током трајања поступка као неспорно утврђено да предметне покретне ствари које апелант тужбом потражује представљају његову имовину јер је власник наведених ствари које су биле изузете према записнику који су сачинили овлашћени службеници тужених. Уставни суд је указао да је, за разлику од става нижестепених судова, Врховни суд на основу проведених доказа закључио да није утврђено да се апелантове покретне ствари налазе у државини (посједу) тужених, те да стога нема основа за захтјев да тужене апеланту надокнаде противвриједност покретних ствари, односно да према материјалном праву у овој парници алтернативни захтјев није могуће поставити због тога што се не тражи испуњење обавезе из алтернативне облигације (тачка 42), па је у контексту наведеног Уставни суд истакао (тачка 43): Уставни суд сматра да мијешање у апелантово право на имовину није било засновано на закону. Наиме, Врховни суд је арбитрарно терет доказивања пребацио на апеланта захтијевајући од њега да докаже да ли се изузете ствари налазе код тужених (упркос постојању Записника од 3. фебруара 1999. године према којем су изузимање вршиле тужене). У том смислу Уставни суд примјећује да се апелант власничком тужбом обратио ономе ко је изузео (узео) његове ствари, а доказ за то је записник о изузимању, те ако тужене тврде да ствари нису код њих, онда су биле дужне да то докажу, односно да наведу гдје су, имајући у виду одредбу члана 102 став 1 ЗПП према којем свака странка треба у својим излагањима изнијети све чињенице потребне за образложење својих приједлога, понудити доказе потребне за утврђивање својих навода, те се изјаснити о наводима и понуђеним доказима противне странке. С обзиром на то да су тужене тврдиле да нису у посједу предметних ствари, онда су, имајући у виду цитирану законску одредбу, оне биле и обавезне да понуде доказе потребне за утврђивање својих навода, тј. доказе о томе гдје се ствари налазе уколико тврде да више нису код њих будући да су овлашћени радници тужених сачинили записник о изузимању предметних ствари у којем је експлицитно наведено: Министарство извуче ствари у магацин. Уставни суд је, осим тога, истакао да тужене током читавог поступка нису понудиле доказ за своју тврдњу, а Врховни суд је њихову тврдњу прихватио као доказану упркос постојању записника да су изузете апелантове ствари. Према томе, Уставни суд је истакао да је нејасно зашто би апелант у ситуацији када је свој тужбени захтјев поткријепио документом тужених (Записником о изузимању ствари од 3. фебруара 1999. године) требао даље доказивати, поготово јер су тужене само тврдиле да ствари нису код њих, те јер нису понудиле било какве доказе у вези с тим, да наведене ствари нису код њих (тачка 44). 15. Уставни суд је такође указао да је арбитраран и закључак Врховног суда да захтјев за новчану накнаду апелант није могао поставити као алтернативни захтјев у конкретном случају. Апелант је, уз захтјев за реституцију ствари, поднио и алтернативни захтјев за новчану надокнаду јер је основано могао претпоставити да му тужене неће вратити предметне ствари, али му у том случају морају накнадити њихову новчану противвриједност (тачка 45). С обзиром на то да мијешање у апелантову имовину није извршено у складу са законом, Уставни суд је закључио да је повријеђено апелантово право на имовину из члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. Оспорена пресуда 16. Врховни суд је, одлучујући у поновном поступку, сходно Одлуци Уставног суда број АП 2276/11, донио Пресуду број 83 0 П 001064 14. Рев 2 од 22. јануара 2015. године којом је ревизију тужених дјелимично усвојио тако што је преиначио пресуду Окружног суда од 17. септембра 2009. године у дијелу којим је одбијена жалба тужених и потврђена пресуда Основног суда од 28. маја 2009. године у погледу обавезе тужених да [апеланту] на име вриједности покретних ствари, ближе означених у ставу 1 изреке првостепене пресуде, исплате износ од 9.730,00 КМ са законском затезном каматом од 28. 5. 2009. године до исплате, тако што се жалба тужених у том дијелу усваја, првостепена пресуда преиначава и тужбени захтјев у том дијелу одбија. У осталом дијелу, којим је одбијена жалба тужених и потврђена пресуда првостепеног суда, у дијелу којим је усвојен тужбени захтјев [апеланта] тако што су обавезане тужене да му врате покретне ствари, ближе означене у ставу I изреке пресуде, ревизија се одбија. 17. У образложењу пресуде Врховни суд је поновио чињенично утврђење и правне ставове нижестепених судова засноване на чл. 37 ЗОСПО и 178 ЗПП, те истакао да је оспорена пресуда правилна и законита у дијелу којим је усвојен апелантов тужбени захтјев за предају у посјед спорних покретних ствари. Врховни суд је указао да према одредби члана 37 ЗОСПО за успјешну стварно-правну заштиту, тужбом коју власник непосједник подиже против посједника невласника за предају у посјед индивидуално одређене ствари мора доказати: да је власник ствари чију предају у посјед тражи тужбом, да се та ствар налази у фактичкој власти туженог (члан 70 ЗОСПО) и њен идентитет (чл. 1 и 2 ЗОСПО) јер може тражити само индивидуално одређене ствари. Наведено је да је у предметној правној ствари апелант јасно идентификовао покретне ствари чији поврат тражи јер из Записника Управе за геодетске послове и катастар непокретности Општине Зворник од 3. фебруара 1999. године, који је овјерен печатом и потписан од овлашћених службеника Министарства за избјеглице и расељена лица - Одсјек Зворник, дио покретних ствари које су означене у првом ставу изреке првостепене пресуде су из стана у Зворнику, на којем је [апелант] био носилац станарског права, изузете су од стране овлашћених службеника тужених и смјештене у магацин. Саслушани свједоци Дервиш Алић и Шемсудин Кахримановић су потврдили наводе [апеланта] да су споменуте ствари биле својина [апеланта] и да их тужене нису вратиле [апеланту] након што му је стан враћен у посјед 23. 4. 2002. године. Из наведеног произлази да је [апелант] доказао да су се у вријеме подношења тужбе у овој парници 30. 10. 2006. године одузете ствари из става I изреке првостепене пресуде налазиле у посједу тужених с обзиром да тужене, на којима је био терет доказивања, за тврдње да оне нису у њиховом посједу нису извеле нити један доказ којим би то доказале. Стога, Врховни суд сматра да је апелант, супротно ревизионим тврдњама тужених доказао да су тужене путем својих овлашћених службеника преузеле спорне покретне ствари из става I изреке првостепене пресуде, апелантова својина, и да су се оне налазиле у њиховом посједу у вријеме подношења предметне тужбе за њихово враћање у посјед апеланту. Врховни суд је у вези с тим указао да је овакав став заузео Уставни суд у Одлуци број АП 2276/11 од 9. децембра 2014. године којом је укинуо раније донесену Одлуку Врховног суда број 83 0 П 001064 09 Рев од 3. марта 2011. године која је за тај суд обавезујућа. Имајући у виду наведено, сматра да су нижестепени судови правилно примијенили материјално право из члана 37 став 1 ЗОСПО када су усвојили апелантов тужбени захтјев у дијелу којим је тражио враћање у посјед покретних ствари наведених у ставу I изреке првостепене пресуде. 18. Супротно наведеном, према оцјени Врховног суда, оспорена одлука је у дијелу којим је усвојен апелантов захтјев да му тужене на име вриједности покретних ствари, ближе означених као у ставу I изреке првостепене пресуде, исплате износ од 9.730,00 КМ с припадајућом законском затезном каматом заснована на погрешној примјени материјалног права. У вези с тим је истакнуто да је, према члану 37 став 1 ЗОСПО, власник ствари овлашћен да од лица која његову ствар држе у посједу првенствено тражи поврат ствари, а новчану противвриједност тек ако поврат више није могућ. Будући да је из наведених разлога усвојен апелантов стварноправни захтјев за враћање у посјед покретних ствари, Врховни суд сматра да су основани ревизиони наводи тужених којима се оспорава правилност нижестепених одлука у дијелу којим је усвојен и апелантов облигациони захтјев за исплату новчане противвриједности истих ствари јер власник ствари, према наведеној законској одредби, не може истовремено успјешно захтијевати и предају у посјед ствари и исплату новчане противвриједности тих ствари. Из наведених разлога Врховни суд је примјеном чл. 250 став 1 и 248 ЗПП одлучио као у изреци пресуде.