Стојан Аралица. Особени колориста. Галерија РТС Београд, Таковска март мај 2016.

Стојан Аралица Особени колориста Галерија РТС Београд, Таковска 10 10. март 2016. 6. мај 2016.

Издавач Јавна медијска установа Радио-телевизија Србије За издавача Драган Бујошевић, генерални директор РТС Аутор текста, изложбе и поставке Никола Кусовац Сарадник на припреми изложбе Петар Петровић Руководилац службе Баштина и културна продукција РТС Александра Јелисавац Одговорни уредник Галерије РТС Петар Ђиновић Лектор Боја Јовчић Талијан Фотографије Слободан Сарић Вељко Илић Ликовно-графичко обликовање Предраг М. Поповић Штампа Штампарија РТС Тираж 1000 Београд, 2016. Председник Савета РТС за ликовно стваралаштво Никола Мирков Извршни продуцент Славица Стефановић CIP Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 75.071.1:929 Поповић Љ. (083.824) 75(=163.41)(44) 19/20 (083.824) ПОПОВИЋ, Љуба, 1934- Љуба Поповић : избор из опуса : Галерија РТС, Београд, 14. октобар 29. новембар 2015. / [аутор текста Милан Комненић ; фотографије Владимир Поповић, Душан Јовановић]. Београд : Радио-телевизија Србије, 2015 (Београд : РТС). - 32 стр. : репродукције ; 30 cm Тираж 1.000. Биографија: стр. 29 30. Библиографија: стр. 31 32. ISBN 978-86-6195-086-5 a) Поповић, Љуба (1934 ) Слике Изложбени каталози COBISS.SR-ID 218164236

Особени колориста Ја сам колориста. Мој ликовни језик је боја Кад цртам, ја мислим на колорит. Боја је основно. Њоме разрешавам све своје проблеме. С. Аралица При сва ком су сре ту са де ли ма Сто ја на Ара ли це, а они су ве о ма че сти, и при сва ком по ме ну ње го вог име на, не минов но ми у све сти ис кр сне ње гов жи во пи сни лик. На рав но, лик јед ног креп ког осам де се того ди шња ка, ка кав је био ка да сам се са њим и ње го вом на о чи том су пру гом, Шве ђан ком Карин Ве стер лунд, по сла ра ди, што због из ложби ње го вих сли ка ко је сам при ре ђи вао, што због сни ма ња јед ног до ку ме тар ног фил ма за школ ски про грам РТС-а, при лич но че сто виђао. Пам тим га ка ко спо кој но се ди у свом дому, исто доб но и ко мот ном ате љеу, у зна ме нитој Па ри ској ули ци бр. 14, као су сед Ива на Таба ко ви ћа, Пе ђе Ми ло са вље ви ћа и, он да за њих мла ђа не, Љу бин ке Јо ва но вић Ми хај ловић. Се де ћи по ред ње га, скром ног и не на метљи вог, ви ше спрем ног да слу ша не го да припо ве да, је два да сам био све стан чи ње ни це да се на ла зим у дру штву јед ног истин ског бесмрт ни ка. Ме ђу тим, с дру ге стра не, су о чен са оба веза ма исто ри ча ра умет но сти ко ме је ва ља ло да на нај бо љи на чин пред ста ви лич ност и де ло умет ни ка што је по жи вео без ма ло цео век и са ста вио ви ше од се дам де це ни ја ве о ма плодног ства ра лач ког ра да, ја сно сам са гле да вао те жи ну и озбиљ ност за дат ка ко ји је тре ба ло да ре ша вам. У ства ри, ре ше ње тог за дат ка би ло је уто лико те же због чи ње ни це да се у де лу Сто ја на Ара ли це са др жи и огле да го то во це ло куп на исто ри ја ју го сло вен ског мо дер ног ли ков ног ства ра ла штва, чи ји је он не по сред ни све док, као друг и при ја тељ мно гих зна ме ни тих уметни ка, а још ви ше као уче сник и ак тив ни творац мно гих зна чај них зби ва ња и про ме на у ње ним ма тич ним то ко ви ма. Леб де ло је на да мном та да, као што леб ди и са да, осе ћа ње да ћу не што ва жно из жи во то пи са и ства ра лаштва та кве лич но сти про пу сти ти, оста ви ти недо ре че ним, не тач но про ту ма че ним и не ја сним. Ве ро ват но се слич ним раз ло зи ма мо же правда ти и ту ма чи ти чи ње ни ца да се ње го во де ло, у зна чај ним пре гле ди ма исто ри је срп ске уметно сти ХХ ве ка, са гле да ва и оце њу је не ка ко јед но стра но, не пот пу но, у сва ком слу ча ју не пре ма за слу зи. При че му се на ро чи то ола ко 3

пре ла зи ло и пре ла зи се, без пра вог об ја шње ња, пре ко вред но сти што их је Ара ли ца оства рио ка ко у ра ном раз до бљу сли кар ског де ло ва ња та ко и то ком две-три по след ње де це ни је живо та и ра да. Не што од тих про пу ста ис пра вљено је 1973, при ли ком при ре ђи ва ња ре тро спектив не из ло жбе ње го вих де ла у Га ле ри ји СА НУ, као и 2002, ка да је аутор пред го во ра у ка та ло гу те ило жбе, Ста ни слав Жив ко вић, об ја вио моно гра фи ју Сто јан Ара ли ца у из да њу Мом чи ла Мо ше То до ро ви ћа и ње го ве Ра ди о ни це ду ше из Бе о гра да. Што се ти че пак са мих ства ра лач ких по чета ка Сто ја на Ара ли це, ње го вих ли ков них прве на ца, цр те жа, ико на, сли ка, пор тре та и ак това, што их је ра дио то ком по ха ђа ња Пре паран ди је у Оси је ку, до 1904, и за тим док је учите ље вао у Сре му, тач ни је у се лу Бре стов цу, једва да за слу жу ју па жњу. Зна чај ни су пр венстве но по то ме што не по ре ци во све до че о ње го вим жи вот ним ам би ци ја ма и на ме ри да се по све ти сли кар ству. Та ко су му пр ви хо нора ри до би је ни од та да из ве де них по руџ би на, уз раз у ме ва ње про свет них вла сти ко је су му због уоче не да ро ви то сти обез бе ди ле дво годи шњу учи тељ ску пла ту, омо гу ћи ли да оде на сту ди је у Мин хен. Та мо је још 1909, без ма ло као три де се то го ди шак, сту пио у ате ље слика ра и ли ков ног пе да го га Хајн ри ха Кни ра (He in rich Kni rr, 1862 1944), он да про фе со ра Ака де ми је у Мин хе ну, ина че ро дом из Пан чева, да би се на ред не го ди не у истом гра ду упи сао на Ви со ку шко лу ли ков них умет но сти у кла си Кар ла Ма ра (Carl von Ma rr, 1858 1936) и, ко нач но, 1912. на Ака де ми ју на од се ку за сли кар ство код Лу дви га Хер те ри ха (Lud wig Her te rich, 1856 1932). Ма да се тих го ди на на мин хен ској Ака де ми ји ли ков но фор ми ра ло је згро хр ват ске мо дер не умет но сти, са чи њено од Љу бе Ба би ћа, Вла ди ми ра Бе ци ћа, Миро сла ва Кра ље ви ћа, Вил ка Ге ца на, Вин ка Форе ти ћа и Цви је ти на Јо ба, би ло је и сту де на та Ср ба, по пут Бран ка По по ви ћа, Жи во ра да Наста си је ви ћа, Ко сте Јо си по ви ћа Со са, Ми о драга Пе тро ви ћа, Са ве По по ви ћа и тра гич не Дани це Јо ва но вић из Бе шке, ипак је Ара ли ца тада ус по ста вио нај те шње при ја тељ ске и ко леги јал не ве зе с дру гом из кла се Злат ком Шулен ти ћем. Због де ло ва ња у ор га ни за ци ја ма сту де на та Ср ба у Мин хе ну био је пред сед ник и аги лан члан удру же ња Ср ба ди ја мо рао је Ара ли ца да се тур бу лент не 1914. вра ти у За греб. Да је и та да буд но и бри жно пра тио шта се до га ђа на ра ти шти ма са свих стра на на пад ну те Кра љеви не Ср би је, све до чи ње го ва ком по зи ци ја изве де на уљем на плат ну 1913, на ко јој је при казан ра ње ни срп ски вој ник. Ва ља ис та ћи да је још на овом ра ном де лу, ко је је про же то духом уме ре ног екс пре си о ни зма, на ја вио зре лог Ара ли цу, оног сли ка ра ко јем ће бо ја пред ставља ти основ но из ра жај но сред ство. Био је то, очи глед но, ко рак да ље у од но су на сли ку Жен ски акт из 1914, за ко ју до бар по зна ва лац Ара ли чи ног ства ра ла штва Ста ни слав Ста ша Жив ко вић пи ше да је цр теж но се ћи еле менат ње ног ли ков ног из ра за. Да љи раз вој при ли ка, бо ље ре ћи рат них не при ли ка, на те рао је Ара ли цу да 1917. на пусти За греб, из го ва ра ју ћи се од ла ском на специ ја ли за ци ју, и уто чи ште по тра жи ме ђу благо на кло ни јим Че си ма. Ту 1917, као и део наред не го ди не, про вео је у Пра гу по се ћу ју ћи не зва нич но, по што ње го вог име на не ма у попи су ре дов них ђа ка, спе ци јал ну шко лу на одсе ку за гра фи ку Ака де ми је ли ков них умет ности, где су на став ни ци би ли Аугуст Брем зе (August Brömse), од 1910. до смр ти 1925, и 4

1. Из Балканског рата, 1913. Макс Шва бин ски (Max Šva binský), од 1910. до 1928. го ди не. Њих ина че Ара ли ца на во ди као на став ни ке код ко јих је уса вр ша вао гра фи ку у Пра гу. Из 1917. го ди не по ти че је дан ве о ма добро из ве ден Пор трет му шкар ца у си вом прслу ку, чи ја бес пре кор на цр тач ка струк ту ра, убе дљи ва ма те ри ја ли за ци ја и из во ђач ка сигур ност у це ли ни упу ћу ју на за кљу чак да он у Мин хе ну, на Ака де ми ји, ни је гу био вре ме, већ да је сте као со лид но кла сич но ли ков но образо ва ње. Ва ља са мо на по ме ну ти да су вред ности бо је и сло бо да ге ста на овом пор тре ту по ти сну те у дру ги план, за раз ли ку од мно го по зна ти јег де ла Пи јан ца, на ста лог не што касни је, нај ве ро ват ни је по по врат ку у За греб 1918. го ди не. Та ко се мо же уочи ти, ка да је у пи та њу ра но Ара ли чи но ства ра ла штво, не оно нај ра ни је ве за но за ама тер ске по ку ша је из вре ме на уче ња у осјеч кој Пре па ран ди ји и учи те ље ва ња у Сре му, већ оно ко је је усле дило са од ла ском у Мин хен и по том Праг, по стоја ње јед ног ка рак те ри стич ног стил ског двојства, од но сно по сто ја ње два опреч на раз војна то ка. Јед ног, оче ки ва ног, ло гич ног по настан ку, при ме ре ног зах те ви ма шко ла на ко јима је учио и при ме ре ног уку су гра ђан ске загре бач ке сре ди не. Тај ток се очи ту је у оном де лу ње го ве углав ном пор трет ске ли ков не ба шти не чи је се вред но сти те ме ље на ар мату ри тач ног цре те жа, на пла стич ној мо де ла- 5

3. Полуакт тунишанке, 1921. 6

7

5. Мотив из околине Дубровника, 1924. ци ји ли ка и убе дљи вој ма те ри ја ли за ци ји, као и на стр пљи вом ва лер ском ни јан си ра њу унутар јед ног основ ног бо је ног то на. Дру га развој на ста за ко јом се Ара ли ца кре тао го то во је исто доб на, мо жда ма ње ис ти ца на али бит нија, из вор ни ја, бли жа са мом умет ни ко вом бићу. Она се у осно ви те ме љи на од но су пре ма бо ји и ге сту, као еле мен ти ма ко ји ма се ре шава ју ва жни ли ков ни про бле ми и за да ци. Ма да он у тим ра ним го ди на ма ли ков ног фор ми рања још увек бо ју не су прот ста вља фор ми a гест стро го кон тро ли ше, ипак је у пор те ту Пијан ца и, још ви ше, ком по зи ци ји ко ја при ка зу је срп ске вој ни ке на фрон ту дао то ли ко са мостал но сти да се не дво сми сле но мо гу на слути ти да ља сме ли ја и пре суд ни ја кре та ња у том сме ру. Тај, та да и на тај на чин ис по ље ни уз др жа ни ко ло ри зам, по ко јем се Ара ли ца на шао из ван вла да ју ћег уку са ме ђу умет ни ци ма та ко зва ног мин хен ског кру га, у ко јем се по при ро ди ликов ног фор ми ра ња на ла зио, укла па се у она стил ска на сто ја ња што су их у хр ват ском сликар ству исто вре ме но ис по ља ва ли, на пример, Ма ри но Тар та ља, ње гов бли ски при ја тељ Злат ко Шу лен тић, али и Је ро лим Ми ше, на гове шта ва ју ћи та ко, за ју го сло вен ске при ли ке, знат но пре вре ме на по ја ву ко ло ри стич ког екс пре си о ни зма. Од тих го ди на раз вој ње говог сли кар ства обе ле жа ва ју стал но при су- 8

6. Мртва природа са ћупом, хлебом и воћем, око 1924. 9

7. Малакоф, 1927. ство, про жи ма ње, пре пли та ње, кат кад и су чеља ва ње, ути ца ја вла да ју ћих ли ков них иде ја ко је се те ме ље на пост ку би стич ком ре ша вању про бле ма фор ме и ње го вом ства ра лач ком би ћу бли ских ко ло ри стич ких скло но сти. О при ро ди тих ства ра лач ких ко ле ба ња упе чатљи во све до че пор тре ти Пи јан ца и Кон те Војно ви ћа, што их је уз че тр де се так дру гих ра дова при ка зао на пр вој са мо стал ној из ло жби при ре ђе ној у За гре бу 1920, у Па ви љо ну Ул рих од 24. фе бру а ра до 3. мар та, а још ви ше је дан жу стро и пик ту рал но за си ће но из ве ден Акт пот пи сан 1923, што га је ка сни је да ри вао блиском при ја те љу, ар хи тек ти и сли ка ру Ми ла ну Ми ни ћу. Уз при стој ну пла ту што ју је до би јао као шеф гра фич ког оде ље ња за гре бач ких Ново сти и још ви ше од сред ста ва што их је стекао про да јом ра до ва по сле успе шно при ређе них из ло жби сли ка, па сте ла, гра фи ка и црте жа у За гре бу и по том Оси је ку, мо гао је да се оти сне на ду же сту диј ско пу то ва ње по Шпани ји и се ве ру Афри ке. На пут од Пи ри не ја до Ги брал та ра и од Тан ге ра пре ко Са ха ре до Маро ка и Ту ни са кре нуо је са Злат ком Шу лен тићем, а ре зул та те сво јих пут них до жи вља ја прика за ли су већ на про ле ће 1921. на Из ло жби сли ка са пу та по Шпа ни ји и Афри ци, опет у Умјет нич ком па ви љо ну Ул рих, од 1. до 8. априла. Ара ли ца је том зго дом из ло жио че тр на ест уља, се дам па сте ла и де сет цр те жа ту шем. 10

8. Цвеће у боклу, 1927. 11

9. Мртва природа, 1927. По што се на осно ву све га што је Ара ли ца та да из ло жио мо же без ко ле ба ња за кљу чи ти ка ко су про бле ми чвр сте и пу не фор ме, уз ко ло рит све ден на то но ве сме ђе и мр ке, потпу но спу та ли ње го ву из вор ну ко ло ри стич ку на рав, ка ко се то очи ту је на сли ци По лу акт Ту ни шан ке из 1921, то се чи ни крај ње чуд ним у осно ви тач но за па жа ње кри ти ча ра Вла дими ра Лу на че ка, по во дом за гре бач ка из ложбе, кад пи ше: Мо дер ни ко ло ри зам у сликар ству упу ћи вао је сли ка ра на ша ро ли ки и ра зно бој ни ори јент. Ма да је про цес овлада ва ња бо јом и ње ним из ра жај ним мо гућ ности ма, што је Ара ли ца та да и ви ше го ди на потом гра дио на чвр стим, бла го ге о ме три зо ваним и ко ло ри стич ки при гу ше ним тон ским кон тра сти ма, те као спо ро, ка ко то све до че два фор ма том ма ња пре де ла из 1924, Дубров ник 1 и Ду бров ник 2, као и јед на Мр тва при ро да са ћу пом, хле бом и во ћем, ипак се он мо же уочи ти и пра ти ти. Та ко се мо гло до го дити да ње гов од ла зак у Па риз 1925. и, по том, 1926, по сле успе шне са мо стал не из ло жбе у Кар лов цу и до бро пла ће не по руџ би не портре та кра љев ске по ро ди це за бра ћу Те слић из Си ска, на јед но го ди шње уса вр ша ва ње у ате љеу он да по пу лар ног сли ка ра и ли ков ног пе да го га Ан дре Ло та, ни је оста вио та ко снажан траг као што је оста вио код ве ћи не Лото вих уче ни ка. Исти ни за во љу, ње гов сли- 12

10. Жена пред огледалом, око 1940. 13

11. Мотив из Сен Тропеа, око 1930. кар ски по сту пак у то вре ме је до био не што на чвр сти ни, али та ко да се она ви ше очи ту је уну тар ком по зи ци о не кон струк ци је не го у самој фор ми. Због то га Ара ли ци ни је би ло тешко да још 1927. кре не ка ње го вој при ро ди бли жим и при влач ни јим ли ков ним вред ности ма уну тар ко јих се, у нај ма њу ру ку, ми ри ра ци о нал но са емо тив ним, чврст цр теж и пуна фор ма са сло бод ни је про бра ном па ле том и жу стри јим ге стом. То је од мах и за па же но од стра не кри ти ча ра па ри ског Jo ur nal des Debats ко ји, по во дом ње го вог на сту па на Са ло ну не за ви сних у Па ри зу 1928, пи ше да се Ара лица пред при ро дом оду ше вља ва пла хо ви то и нер во зно. Та да, у пр вим го ди на ма бо рав ка у Па ри зу и Фран цу ској, ис по ље ну рав но те жу из ме ђу арма ту ре цр те жа ко ја је у би ти би ла под врг ну та за ко ни ма кон стру и са ња чвр сте фор ме, без об зи ра на то ко ли ко ру ко пи сом де лу је пла хови то и нер во зно, и при гу ше ног али знат но про ши ре ног бо је ног ре ги стра, ка ко се то очиту је на јед ном Цве ћу ма њег фор ма та, за тим на јед ној Мр твој при ро ди, пот пи са ној у Па ри зу 1927, као и пре де лу ко ји при ка зу је па ри ско пред гра ђе Ма ла коф, а до не кле и на сли ци позна тој под на зи вом Па риз Ма ла коф из 1928, Ара ли ца је, во ђен ин стинк том ро ђе ног ко лори сте, убр за но по чео да на пу шта. Уоста лом, из ло жба ко ју је при ре дио у Бе о гра ду 1929. до- 14

13. Сен Тропе (капија), 1932. 15

14. Мотив из Оребића, око 1935. 16

15. Рибар, 1936. 17

16. Кућа са вењаком, 1937. че ка на је као ње гов зна ча јан стил ски за о- крет на пу ту за пу ну по бе ду ко ло ри зма. У го ди на ма ко је су усле ди ле, а по кла па ју се са ње го вим бо рав ком и плод ним де ло ва њем у Фран цу ској, Ара ли ца је сте као углед це њеног и при зна тог умет ни ка. Би ло је то раз добље ње го вог умет нич ког са зре ва ња у ко јем се ја сно од ре дио и до ка зао као сли кар коло ри ста. Та ко се за ње го ве ра до ве на ста ле око 1930, тач ни је из ме ђу 1928. и 1933, као што су Те ра са у Ка њу, Ули ца, Ка пи ја и Ма ри на, све из 1929, за тим Шта фе лај у ате љеу и На ран џа ста ку ћа, обе на ста ле 1930, као и годи ну-две ка сни је ра ђе не сли ке, Пре део са ку ћом и огра дом, Сте пе ни ште, Сан Тро пе, Ми мо зе и Же на у ен те ри је ру, мо же за па зи ти да су, пре ма цр тач кој раз ги ба но сти, сна зи ге ста и ко ло ри стич кој звуч но сти, бли же темпе ра мен ту сли ка ра екс пре си о ни сте не го ин ти ми сте. Тек са по врат ком у За греб и ве ћим де лом оног што је на сли као по сле 1933, до по чет ка Дру гог свет ског ра та, Ара ли ца се мо же сврста ти ме ђу сли ка ре ин ти ми сте. О том дру гом раз до бљу ње го вог за гре бач ког ства ра лаштва пи са но је до сад нај ви ше, а ре зул та ти до ко јих је та да до шао би ли су, без пра вог раз ло га, пре суд ни при ли ком про це њи ва ња ме ста и зна ча ја ко ји му при па да ју у исто ри ји ју го сло вен ске умет но сти ХХ ве ка, све до ис- 18

17. Мртва природа, 1937. прав ки ко је је у том по гле ду уте ме ље но изнео Ста ни слав Жив ко вић. Исти на је да ти и та да оства ре ни ре зул та ти, пре те жно у За гребу, за у зи ма ју ва жно ме сто уну тар Ара ли чине ли ков не ба шти не, али се упр кос то ме ника ко не мо же при хва ти ти оце на пре ма ко јој се ње го ва укуп на ли ков на по е ти ка за сни ва са мо на про бле ми ма од но са бо је и све тлости, ко је је он у том раз до бљу до и ста по ставио у жи жу ства ра лач ког ин те ре со ва ња, како се то очи ту је на сли ка ма Ри бар, Пор трет ар хи тек те Ми ла на Ми ни ћа, Же на за столом итд. Бо на ров ски сен ти мен та лан од нос пре ма њи ма, ко ји је ина че ти пи чан за ње гов сли кар ски по сту пак као што је ти пи чан за рад знат ног бро ја ју го сло вен ских сли ка ра то ком три де се тих го ди на про шлог ве ка, Арали ца је та да не го вао, ипак, са мо де ли мич но. На и ме, Жив ко вић је тач но за па зио, и то ис такао, да он про блем бо је и све тло сти ре ша ва на на чин ко ји га опре де љу је као ин ти ми сту углав ном ка да об ра ђу је пор тре те, ен те рије ре, фи гу ре у ен те ри је ру или вр ту, на те ра си и то ме слич но. Ме ђу тим, ка да сли ка пре део и че сто мр тву при ро ду, све тлост се по вла чи пред го то во чи стим, гу стим, па сто зним на носи ма бо је, пред сме лим, хи трим и сло бодним ге стом, од ре ђу ју ћи га исто вре ме но и као сли ка ра екс пре си о ни стич ки же сто ке осе ћај но сти. 19

18. Приморски предео, 1937. По но во је Ара ли ца, на из ве стан на чин, поми рио у се би, у свом ства ра лач ком при сту пу сли ци, стра сног ко ло ри сту и ин тим ног ли рича ра, до ду ше са већ ја сно ис по ље ним склоно сти ма пре ма ко ло ри зму. Де си ло се то у дели ма ко ја је сли као не по сред но по сле Дру гог свет ског ра та у Швед ској, где је оти шао да посе ти су пру гу Ка рин и та мо ро ђе ног си на Бори са, уз на по ме ну да је то ком ра та, док је одво јен од по ро ди це бо ра вио као из бе гли ца из Хр ват ске у Бе о гра ду, је два би ло шта ра дио. То су кра јо ли ци из Швед ске, мо ти ви из жи вопи сне Ла план ди је и Сток хол ма, на ста ли из међу 1946. и 1948, а по том из Ли ке и Дал ма ци је, сли ка ни до 1950. го ди не. Они сво јом ве дрином, све жи ном и су здр жа ном пла хо ви то шћу де лу ју уну тар Ара ли чи не ли ков не ба шти не као ка кво за тиш је пред бу ру. Тек ту и та мо, у нер во зи ге ста, спон та ном и сло бод ном по тезу чет ки цом и звон ком ак цен ту бо је пу ном при та је не сна ге, слу ти ће се вре ме ко је на ступа, а чи ји ће по че так би ти та ко убе дљи во озва ни чен из ло жбом ко ју је при ре дио у Бе о- гра ду. Би ло је то оне са да, за све ко ли ку српску и ју го сло вен ску ли ков ну умет ност, историј ске 1951, ка да су Пе тар Лу бар да, Пре драг Пе ђа Ми ло са вље вић и Ми лан Ко њо вић својим са мо стал ним из ло жба ма отва ра ли но ве ства ра лач ке пу те ве и ис пи си ва ли но ва по главља исто ри је ју го сло вен ске умет но сти. 20

20. Портрет Косте Страјнића, 1937 38. 21

21. Мртва природа, око 1939. То ком пе де се тих го ди на Ара ли ца је, ка ко са гле да ва и са пра вом оце њу је Ста ни слав Жив ко вић, гра био ка зе ни ту ства ра лач ких моћи. Као да је та да из ње га по че ло мла да лачком сна гом да из би ја све оно ва ља но што је ис ку ством та ло же но, ску пља но, бо га том праксом ис пи ти ва но и про ве ра ва но. У том ства ралач ком по ле ту он је пр во од луч но, у скла ду са при ро дом сво је на ра ви, раз ре шио про бле ме од но са све тло сти и бо је. На и ме, уме сто до тад ак тив ног од но са ових из ра жај них еле ме на та, он је све тлост као зна ча јан ли ков ни чи ни лац де фи ни тив но по ти снуо из сли кар ског по ступка. На тај на чин је бо ја по ста ла го то во је ди но из ра жај но сред ство ње го вог ли ков ног из ража ва ња. Тач ни је ре че но, та да се пред Ара лицом отво рио озби љан про блем, тре ба ло је ре ши ти ка ко да об у зда сво ју тем пе ра мент ну ко ло ри стич ку при ро ду ко ја је по че ла да прети сти хи јом. Он уз ви ку је: Ја сам ко ло ри ста. Мој ли ков ни је зик је бо ја. Хар мо ни ја бо ја то је оно што ме пре све га ин те ре су је, то је оно што тра жим у сли ци. Кад цр там, ја ми слим на ко ло рит. Бо ја је основ но. Њо ме раз ре шавам све про бле ме. Па ипак, ма и под све сно, он је на сто јао и успе вао да са чу ва из ве сну струк ту ру фор ме, без об зи ра на то што је крајем пе де се тих го ди на до спео до гра ни це на ко јој се она је два ра за зна је. У тим го ди на ма вред но сти сли кар ске ма те ри је, ње них так тил- 22

22. Ентеријер, 1946. 23

29. Куће у зеленилу, око 1950. них и хро мат ских са др жа ја, над вла да ле су по зна ча ју оста ле из ра жај не еле мен те, та ко да се Ара ли ца на шао на по зи ци ја ма бли ским ду ху та да вла да ју ћих ви до ва ап страк ци је, с јед не, и на сту па ју ћег ен фор ме ла, с дру ге стра не. Ме ђутим, ово мла да лач ки ра до зна ло при кла ња ње се дам де се то го ди шњег умет ни ка ак ту ел ним ликов ним зби ва њи ма оста ло је у су шти ни обе леже но сна гом зре ле ства ра лач ке лич но сти. Због то га се ни ова на сто ја ња, као ни она што су им прет хо ди ла или не том усле ди ла, не мо гу смести ти у окви ре по сто је ћиг стил ских пра ва ца, јер она су јед но став но са мо ко ло ри стич ка. Уоста лом, Ара ли ца не би био оно што је сте да су се ње го во ства ра ла штво и по на ша ње мо гли пред ви ђа ти. Та ко је у го ди на ма ка да се по не кој ло ги ци мо гло оче ки ва ти ње го во опушта ње и од ма ра ње на за слу же ним ло во ри кама ми ну лог ра да, на ста вио да не у мор но тра га за но вим вред но сти ма. У де се тле ћи ма ко ја су прет хо ди ла ње го вом би о ло шком тра ја њу, када се при ми цао осам де се том и де ве де се том ро ђен да ну, раз ра дио је јед ну све жу, са мо својну и ли ков но упе ча тљи ву по е ти ку. Из оста така фор ме, ко ју ни ка да до кра ја ни је уки нуо, уво ђе њем цр не бо је као ве зи ва и не ке вр сте ак тив не под ло ге, он је по но во очвр снуо облик. На тај на чин су ура ђе ни је дан мо ћан Ауто пор трет, за тим на де се ти не пре де ла из Дал ма ци је, по себ но са ја дран ских остр ва, за- 24

31. Портрет архитекте Милана Минића, 1950 1955. 25

32. Залив, око 1955. тим из Ро ви ња и око ли не, мно го кра јо ли ка ње го ве род не Ли ке, као и оби ман ци клус слика са пред ста вом ма сли на и ма сли ња ка. Извео их је до след но се би, на нај те жи мо гу ћи на чин, ис кљу чи во бо јом, без по др шке цр те жа и ње го ве кон струк ци је, без ефект них све тлосних кон тра ста или дру гих кла сич них сли карских еле ме на та по треб них за оства ре ње таквог ци ља. При то ме он ни је те жио за ус поста вља њем до па дљи вих бо је них хар мо ни ја, не го је на сто јао, и у то ме успе вао, да у јед ном хро мат ском скла ду опо рих, те шких, еп ски и драм ски згу сну тих то но ва на ђе пра ву ме ру сво јој веч но мла дој ства ра лач кој при ро ди. Ре зул та ти што их је та да и та ко по сти гао предста вља ју срж ње го вог ства ра ла штва и нај тачни је од ра жа ва ју ње го ву умет нич ку на рав, а то зна чи и су шти ну ње го ве осам де це ни ја ду ге и плод не ли ков не остав шти не. Јер, без об зи ра на све про ме не ко је се при род но, у скла ду са есте тич ким зах те ви ма вре ме на, очи ту ју у поје ди ним фа за ма ње го вог умет нич ког раз во ја, ко је Ста ни слав Жив ко вић, ви ше по ме сту настан ка не го по стил ској до след но сти, иден тифи ку је као мин хен ску, па ри ску, за гре бач ку и бе о град ску, Ара ли ца је у су шти ни био и остао у исто ри ји ју го сло вен ске умет но сти ХХ ве ка као из ра зи ти и осо бе ни ко ло ри ста. Ни ко ла Ку со вац 26

34. Мотив из Лошиња, 1956. 27

40. Предео са стаблом, око 1959. 28

43. Маслине, 1971. 44. Мотив из Лике, 1970-их 29

СТО ЈАН АРА ЛИ ЦА, Шка ре, Ли ка, 24. де цем бар 1883 Бе о град, 4. фе бру ар 1980. Учи тељ ску шко лу за вр шио је у Оси је ку. Од 1905. ра дио је као учи тељ у се лу Бре стов цу неда ле ко од Ру ме. У Мин хен је, ра ди умет нич ког уса вр ша ва ња, сти гао 1909. и сту пио у ате ље сли ка ра Хајн ри ха Кни ра, да би се на ред не годи не упи сао на та мо шњу Ака де ми ју, где до 1912. учи сли кар ство, пр во у кла си проф. Карла Ма ра, а по том, од 1912. до 1914, у кла си проф. Лу дви га Хер те ри ха. По из би ја њу ра та мо ра да се вра ти у За греб, где је на крат ко отво рио при ват ну шко лу, да би као Ср бин 1916. по тражио уто чи ште у Пра гу. Ту је то ком 1917. уса врша вао гра фи ку код про фе со ра Аугу ста Бремзеа и Мак са Шва бин ског. По за вр шет ку Пр вог свет ског ра та вра тио се у За греб и за по слио као шеф гра фич ке ра ди о ни це ли ста Но во сти. То ком 1920. са сли ка ром и при ја те љем Златком Шу лен ти ћем пу то вао је по Шпа ни ји и севе ру Афри ке. Ре зул та те са тог сту диј ског пу това ња пред ста ви ли су 1921. на за јед нич кој изло жби при ре ђе ној у За гре бу. То ком 1923. посе тио је Ита ли ју, Фи рен цу и Рим, а 1924. је от путо вао у Па риз. У Па ри зу и Фран цу ској је остао до 1934. го ди не. То ком 1926. и 1927, не пу ну годи ну, по ха ђао је ате ље зна ме ни тог ли ков ног пе да го га Ан дре Ло та. За па же ну из ло жбу ра до ва при ре дио је са Ми лом Ми лу но ви ћем, Мар ком Че ле бо но ви ћем и Ми ли во јем Узел цем 1931. у па ри ској га ле ри ји Бер нхајм Жен. На ред них годи на, ка да се оже нио Шве ђан ком Ка рин Ве стерлунд, оби ла зио је Азур ну оба лу, о че му све до че број ни пре де ли што их је сли као у Ка ну, Сен Тро пеу, Ка ди су и око ли ни. По по врат ку у За греб ра дио је као про фесор у IV гим на зи је, док је ле та про во дио пу тују ћи и сли ка ју ћи ши ром Дал ма ци је. Исто добно жи во је уче ство вао у ли ков ном жи во ту Бео гра да, где је че сто из ла гао и де ло вао као члан умет нич ких гру па Об лик (1934) и Два на е- сто ри ца (1937). Кад је из био Дру ги свет ски рат, мо рао је да се скло ни у Бе о град, а су пру га у Швед ску. По за вр шет ку ра та от пу то вао је 1946. у Сток холм и та мо по ред су пру ге и си на остао до 1948, ка да су се за јед но и де фи ни тов но пресе ли ли у Бе о град. То ком де це ни ја ко је су уследи ле ра дио је плод но и за па же но. Де ло вао је као члан умет нич ке гру пе Ше сто ри ца (1954). Ок то бар ску на гра ду гра да Бе о гра да до био је 1959, а Сед мо јул ску на гра ду Ср би је 1963. За допи сног чла на СА НУ иза бран је 1965, а за ре довног 1968. го ди не. Био је члан и хр ват ске Ју госла вен ске ака де ми је зна но сти и умјет но сти. У Оточ цу је 1972. осно вао Фонд Сто јан Ара ли ца, да би по кло ном ра до ва 1979. би ла отво ре на и Спо мен-га ле ри ја. Пре сти жну ју го сло вен ску награ ду АВ НОЈ-а до био је 1973. а Ор ден за заслу ге са злат ним вен цем 1978. го ди не. Основ на ли те ра ту ра Mom či lo Ste va no vić, Sto jan Ara li ca, Na pri jed, Zagreb 1963; Ми о драг Б. Про тић, Сто јан Ара ли ца, Са вре ме ни ци II, Но лит, Бе о град 1964; Ni ko la Kuso vac, Sto jan Ara li ca, Umet nič ka ga le ri ja Kul turno-pro pa gand nog cen tra Som bor, Som bor 1970; Ста ни слав Жив ко вић, Сто јан Ара ли ца, Га лери ја СА НУ, бр. 21, Бе о град 1973; В. Зе рем ски, Би бли о гра фи ја Спо мен-збир ке Па вла Бе љан ског, Но ви Сад 1997, стр. 22 35; Sta ni slav Živ ko vić, Sto jan Ara li ca (1883 1980), Be o grad 2002. 30

Попис изложених дела 1. Из Балканског рата, 1913. уље на платну, 62 72 cm сигн. доле лево: Aralica Златко Манџука, Београд 9. Мртва природа, 1927. уље на платну, 58 67 cm сигн. и дат. доле лево: Paris S. Aralica 1927 Душан Вукичевић, Београд 17. Мртва природа, 1937. уље на платну, 57 х 41 сигн. доле лево: Aralica Народни музеј у Београду, инв. 414 2. Портрет мушкарца у сивом прслуку, 1917. уље на платну, 83 58,5 cm сигн. доле десно: S. Aralica Стефан Робовић, Београд 3. Полуакт тунишанке, 1921. уље на платну, 72,5 103 cm сигн. доле десно: Stojan Aralica Владимир Цуцић, Београд 4. Мотив из околине Дубровника, 1924. уље на платну каширано на картон, 18 26 cm несигн. Звонко Маловић, Лесковац 5. Мотив из околине Дубровника, 1924. уље на платну каширано на картон, 18 26 cm несигн. Звонко Маловић, Лесковац 6. Мртва природа са ћупом, хлебом и воћем, око 1924. уље на платну, 77 50 cm несигн. Душан Вукичевић, Београд 7. Малакоф, 1927. уље на платну, 60 73 cm сигн. и дат. доле десно: 1927 S. Aralica Владимир Цуцић, Београд 8. Цвеће у боклу, 1927. уље на платну, 54 40 cm сигн. доле лево: Aralica Владимир Цуцић, Београд 10. Жена пред огледалом, око 1940. уље на платну, 78 х 57 cm Владимир Цуцић, Београд 11. Мотив из Сен Тропеа, око 1930. уље на платну, 54 45 cm Бане Лазовић, Суботица 12. Предео са кућом и оградом, око 1930. уље на платну, 33 41 cm ADOC, Београд 13. Сен Тропе (капија), 1932. уље на платну, 56 48 cm несигн. Владимир Цуцић, Београд 14. Мотив из Оребића, око 1935. уље на шперплочи, 53 44,5 cm ; на полеђини запис: Motiv iz Orebića (Dalmacija) Душан Вукичевић, Београд 15. Рибар, 1936. уље на дасци, 60 х 44 Народни музеј у Београду, инв. 42 16. Кућа са вењаком, 1937. уље на платну, 45 х 56 Народни музеј у Београду, инв. 9 18. Приморски предео, 1937. уље на платну, 46 х 55 Народни музеј у Београду, инв. 991 19. Ловачка мртва природа, 1937 1938. уље на платну, 48,8 72,8 cm сигн. доло десно: Аралица Драгослав Марчић, Београд 20. Портрет Косте Страјнића, 1937 38. уље на платну, 56,7 х 46 сигн. доле лево: Aralica Народни музеј у Београду, инв. 1495 21. Мртва природа, око 1939. уље на картону, 45 55 cm Душан Вукичевић, Београд 22. Ентеријер, 1946. Уље на хартији каширано на платно, 46 34,5 cm Несигн. Народни музеј у Београду, инв. 573 23. Акт с леђа, 1947. уље на платну, 35 52 cm сигн. и дат. доле десно: Aralica 1947 Владимир Цуцић, Београд 24. Мој син, 1947 1948. уље на платну, 32 27 cm на полеђини зап.: Moj sin / Stojan Aralica Зоран Ивковић, Београд 31

25. Приморски предео, 1948 49. уље на картону, 44 62 cm Жељко Томић, Београд 26. Цвеће, око 1949. уље на платну кашираном на шперплочу, 42,5 30,5 cm сигн. дело лево: Aralica МОНА, Београд 27. Степениште, око 1950. уље на платну, 54 45,5 cm Владимир Цуцић, Београд 28. Цвеће у вази, око 1950. уље на платну, 57,8 45,5 cm Владимир Цуцић, Београд 29. Куће у зеленилу, око 1950. уље на платну, 45 57 cm Владимир Цуцић, Београд 30. Улица, 1950 1955. уље на платну, 60,2 56,5 cm сигн. и нечитак запис дело десно: Aralica МОНА, Београд 31. Портрет архитекте Милана Минића, 1950 1955. уље на платну, 72 53 cm сигн. доле лево: Aralica Народни музеј у Београду, инв. 1449 32. Залив, око 1955. уље на лесониту, 43,5 67,5 cm сигн. дело десно: Aralica Владимир Анокић, Београд 33. Улица, око 1955. уље на лесониту, 47 64 cm сигн. дело лево: Aralica Владимир Цуцић, Београд 34. Мотив из Лошиња, 1956. уље на картону, 62,5 45 cm сигн. дело лево: Aralica потпис и запис на полеђини: S. Aralica / Motiv iz Lošinja 956 Породица Марковић, Београд 35. Приморски предео, 1950-их. уље на картону, 40 52 cm Душан Вукичевић, Београд 36. Мотив из педграђа, 1950-их уље на картону, 41 54 cm Душан Вукичевић, Београд 37. Мртва природа, 1958 1959. уље на лесониту, 28,5 42,5 cm Здравко Вучинић, Земун 38. Аморфне форме, 1958 1959. уље на лесониту, 42 30 cm несиг. Драгољуб Милићевић, Београд 39. Приморски мотив, 1959. уље на платну, 80 64 cm сигн. и дат. доле десно: S. Aralica 1959. ADOC, Београд 40. Предео са стаблом, око 1959. уље на платну, 79 64 cm Милош Петковић, Београд 41. Мртва природа са воћем, 1961. уље на платну, 45 х 57 cm на полеђини запис: S. Aralica 1961 Ненад Огњановић, Београд 42. Мотив из Истре, 1969. уље на платну, 80 65 cm на полеђини запис: Aralica/Motiv iz Istre 1969 Видак Перовић, Ниш 43. Маслине, 1971. уље на платну, 49,5 71 cm на полеђини: Aralica 1971 Момчило Петровић, Београд 44. Мотив из Лике, 1970-их уље на лесониту, 58 78,5 cm Милан Милинковић, Београд 45. Тањир са сувим цвећем, 1979. уље на платну, 60 49,6 cm на слепом раму запис: С. Аралица 1979 Приватно власништво, Београд 32