АНАЛИЗА ПОЗИТИВНОГ И НЕГАТИВНОГ ОДНОСА ПРЕМА ЕКОНОМСКОМ ПОТЕНЦИЈАЛУ ГЕОГРАФСКЕ, ИСТОРИЈСКЕ И ИДЕНТИТЕТСКЕ ПОВЕЗАНОСТИ СА МОТИВОМ ВАМПИРА У СРБИЈИ

Originalni naučni rad UDK: 398.41/.42:338.48(497.11) Данило Трбојевић 1 Докторанд на Одељењу за етнологију и антропологију Филозофски факултет Универзитета у Београду АНАЛИЗА ПОЗИТИВНОГ И НЕГАТИВНОГ ОДНОСА ПРЕМА ЕКОНОМСКОМ ПОТЕНЦИЈАЛУ ГЕОГРАФСКЕ, ИСТОРИЈСКЕ И ИДЕНТИТЕТСКЕ ПОВЕЗАНОСТИ СА МОТИВОМ ВАМПИРА У СРБИЈИ Апстракт: Сведоци смо светски раширеног феномена експлатације не само лика "Грофа Дракуле" већ и мотива вампиризма уопште како у популарној књижевности и кинематографији тако и кроз музејске или туристичке туре. Постоје делови света који у контексту "вампирског" туризма предњаче у екскузивности понуде будући да су културно и географски повезани са веовањима у вампире или су чак локални вампири кроз историју постајали светски познати. Поред Румуније која је одавно комерцијализовла свог Дракулу, Србија има велики потенцијал да оствари посебно атрактивну понуду вампирске туре. Наиме, Србија је земља у којој не само да постоји традиција веровања у вампире готово хиљаду година, већ је западни књижевни а касније и филмски вампир (укључујући и Стокеровог Дракулу), настао управо захваљујући забележеним случајевима вампиризма у Србији 18. века. Овај рад се бави управо начином на који различите интересне групе приступају идеји о комерцијализацији како национално популарних тако и светски познатих вампира у Србији. У раду je анализиран негативан, односно позитиван став према коришћењу мотива "локалног вампира", који су становници и представници три села и једног града износили у медијима. Анализа ових иницијатива обухвата спор Ваљева и Зарожја око права на коришћење "Саве Савановића" као свог, односно став села Кисиљево и Медвеђа која покушавају да избришу "локалне вампире" из колективног сећања и идентитета села. У оба случаја, позитивног или негативног става према идентитетској вези са "локалним вампиром" покушавам да свхватим утицај социо економског контекста и миграција на став и иницијативе које ова места заступају. Кључне речи: Дракулијански туризам, вампирски туризам, Сава Савановић, Петар Благојевић, Арнаут Павле, Зарожје, Кисиљево, Медвеђа, идентитет, економија 1 epika_epika@yahoo.com

Danilo Trbojević "Дракулијански", или оптштије, "вампирски" туризам је данас један од најуноснијих облика ове привредне гране на Балкану. Чињеница да је земиљиште на ком се налази замак грофа Дракуле (замак Бран) међу 10 најскупљих плацева на свету 2 довољно говори о трагу који је оставио најпознатији од свих вампира на глобалном нивоу, посебно у области културе страха. Поред поменутог културног наслеђа, цена Дракулине куће такође наговештава и економски потенцијал свега што се може довести у везу са овим "великаном страве". Своју вредност ово, и друга места, укључена у "дракулијанску туру" а повезана са ликом грофа Дракуле, дугују управо популарности овог, на првом месту глобално познатог књижевног али и историјског лика. Седамдесетих година прошлог века, амерички туристи похрлили су у Румунију како би се упознали са поднебљем у које је смештена радња култног дела вампирске књижевности "Дракула", аутора Брама Стокера. Данас је постало јасно да овај тип туризма, иако потенцијално уносан у економском смислу, ипак са собом носи и негативну страну. Наиме, како ће бити јасно и из овог рада, сукобљавају се друштвена идентификација и економски просперитет. "Вампирски туризам" би, дакле, представљао ширу одредницу у односу на дракулијански туризам будући да вампирски туризам подразумева туризам инспирисан како вампирима из популарне културе (попут Дракуле кога је, захваљујући књижевности или филму, као најпознатијег вампира препознао цео свет), тако и случајевима "правог" вампиризма (историјским догађајима у којима је мотив вампира, или вампиризма, био централни). Истини за вољу, један је Стокеров "Дракула" најпознатији вампир на свету, док су на глобалном тржишту страве и ужаса Полидоријев, Метисонов или Глишићев вампир, слободно говорећи, "друга лига". У том смислу, ретко се која држава може похвалити културом која обухвата вековно присуство веровања у вампире, развијену вампирску књижевност или светски познате "вампире" који су утицали на стварање свеприсутне фасцинације мотивом вампиризма у савременој популарној култури. Овај рад је посвећен Србији, као ретком примеру простора који, у историјском и културолошком погледу, има снажну везу са вампиром који потиче из народних веровања, као и простора који ће нешто касније изнедрити и вампира књижевног типа. Ипак, у Србији су прве инцијативе за развој вампирског туризма покренуте тек 2010. године, када се појављују чак три стране заинтересоване за експлоатацију књижевног лика вампира Саве Савановића, док за много уноснију причу у вези са европским вампирима који потичу са простора Србије нико није био заинтере- 2 http: //www.insidermonkey.com/blog/the-ten-most-expensive-homes-in-the-world- 147650/ и http: //www.ealuxe.com/most-expensive-houses-world/ 94

Motiv vampira u Srbiji... сован. Иако су од тада протекле готово четири године, прича о туризму везаном за Саву Савановића није досегла свој потенцијал будући да је енергија протраћена на конфликт око тога којој страни овај мотив припада. С друге стране, бројна места у Србији чија су историја, па и идентитет, уско повезани са мотивом на глобалном нивоу познатих вампира, једноставно нису покренула никакву иницијативу која би довела до туристичке или економске експолатације овог мотива. Како би било могуће разумети разлоге у основи тромог труда или чак одсуство труда да се у Србији развије вампирски туризам, сагледаћемо начин на који се конципира мотив вампира. Ако успемо да разумемо однос заједница или друштва према мотиву вампира, моћи ћемо да разумемо и како се овај мотив користи или не користи зарад надекономског или надидентитетског потенцијала просперитета заједнице. Потенцијал Србије за развој "вампирског туризма" Поред већ поменуте Румуније, Србија представља подручје које има неколико веома снажних веза са мотивом вампиризма. Уколико се осврнемо на народна веровања, можемо уочити да се на овим просторима за вампире и вукодлаке зна вековима, те да се први извори о овим веровањима у нашем народу могу пратити све до 12. века што за неколико векова надмашује старост нпр. Влада Цепеша. Историјски посматрано, захваљујући ексхумацијама два "вампира" које је аустријска влада спровела у српским селима, створена је целокупна слика "вампира" бића између овог и оног света, између реалног и нестварног, између Оријента и Европе. Иако су ексхумирани вампири били обични сељаци а не властелини попут грофице Батори или Влада "Дракула" Цепеша, ова два српска вампира су извршила огроман утицај на развој мотива вампиризма на Западу. На том темељу је омогућено да се касније прослави и Стокеров Дракула који ће постати познатији од историјског Дракуле. Везу вампиризма и Србије чине и књижевни вампири, ликови из прича које су настајале управо у време када се развијала и западна "вампирска књижевност", с нужном напоменом да су западни аутори као инспирацију користили фрагменте прича са ових простора, док су домаћи аутори користили народна предања и искуства "из прве руке". У следећем делу рада сагледаћемо који то "вампири" у Србији имају највећи туристички потенцијал. Потом ћемо сагледати однос заједница које су са њима културно, историјски или географски повезане, на основу ове повезаности стичући потенцијал за економску експолатацију овог мотива. 95

Danilo Trbojević Прва два документована европска вампира са простора Србије Петар Благојевић, 3 или како је записано у аустријским архивама "Peter Plogojowitz", био је српски сељак који је умро 1725. године у селу Кисљево, у северном делу централне Србије. Он је био можда и први светски познат вампир у Европи, вампир који је узнемиравао становништво села у пограничним делу Србије, тада делу Аустрије. Након смрти Петра Благојевића 1725. године, људи у његовом крају су почели напрасно да умиру. Узрок смрти је била болест која је, у кратком временском периоду, махом резултовала смрћу оболелог. Као што је то и раније био случај, у доба епидемија, народ би одмах посумњао да у овим догађајима удела имају нечисте силе. Петрова супруга, која је говорила да јој се покојни муж враћа тражећи своје опанке, побегла је непосредно након епидемије, а за кривца за смрт у селу проглашен је вампир Петар Благојевић. 4 Недуго затим, мештани су под надзором одговорног службеника аустријске управе, доктора и хирурга Ј. Флакингера (Jenkins 2010, 116) откопали Петров гроб и како је то обичај налагао проболи му тело глоговим коцем, да би га потом спалили. Иако је надзорник нерадо пристао на овај, мало је рећи, неуобичајен чин, сељацима је ипак дозвољено да овај проблем реше на традиционалан начин. 5 Пре него што су сељаци уништитли тело, код овог покојника је забележено неколико неуобичајених физичких карактеристика. Иако је Петар био сахрањен пре више од шест недеља, када је му је отворен гроб, његово тело наводно није трулило: изгледало је исто као у тренутку сахране (Ruickbie 2012, 44-48). Помиње се да је на покојниковим уснама примећена одређена количина свеже крви. Не само да тело није подлегло процесима распадања, него су наводно примећени и изданци нових ткива, ноктију и косе, при чему су чак и зуби деловали веће. Овај догађај, за који је Европа сазнала након што је поменути лекар објавио своја медицинска запажања о вампиризму, проузроковао је праву епидемију страха, а потом и читав талас књижевних дела и, касније, филмове који су обрађивали тему вампиризма. 3 За више информација о случају Петра Благојевића консултовати Марјановић и Стоиљковић (2012, 32). 4 http: //www.academia.edu/1701450/vampire_autopsy_evidence_for_the_undead 5 Пробадање тела особе за коју се сматрало да је повампирена прилично је распрострањена пракса у Србији, а читав обред се заснива на идеји да, ако се тело прободе глоговим коцем или трњем, оно више не може да се надима од крви а тиме ни да анастави своју егзистенцију. За више информација консултовати Чајкановић (1994, 206). 96

Motiv vampira u Srbiji... Поред приче о вампиру Петру, постојала је и она о другом познатом српском вампиру Арнауту Павлу. Арнаут Павле је наводно био погинули хајдук из села Медвеђа 6 који је сахрањен у периоду грубо смештеном између 1725 или 1727. године, истом периоду као и горепоменути Петар Благојевић. Поклапање времена смрти, као и непосредна близина села где су Петар и Павле живели, довео је ова два случаја у везу. Необјашњиве смрти по оближњим селима стога су довођене у међусобну везу, у везу с Петром и Павлом и, наравно с Вампирима. 7 Потребно је напоменути да постоји један догађај који раздваја Петрову и Павлову причу. Павле је за живота причао својој жени како страхује од преране смрти, те да је, када је служио у Грчкој, био праћен и нападнут од стране вампира. Некако је успео да му завара траг а потом и да му спали гроб како би се спасио од демона. Спаљивање гроба није било довољно како би се и у будућности заштитио од ове пошасти, те је Павле јео и земљу где је вампир почивао. Међутим, изгледа да му све ово није много помогло. Услед несрећниог сплета околности, Арнаут Павле гине 1725. или 1727. године. Убрзо потом, мештани села сведоче да су покојника виђали ноћу у околини села. Случајеви неколико људи чији узрок смрти није био сасвим јасан, учинили су да овај случај поприми назнаке могућег вампиризма. Треба имати на уму да се поменуто догађало у периоду временски блиском догађајима везаним за Петра Благојевића. Услед географске и временске блискости, народ је двојицу вампира повезао. Око пет, шест година након Павлове смрти, у његовом крају необјашњиво је помрло седамдесетак људи најразличитијих занимања и старосне доби, чију су смрт људи приписали деловању овог вампира. Будући да су се вести брзо шириле, приче о страшним и чудним догађајима поново су допрле и до аустријске војне управе у Београду. Аустријска влада је послала тим састављен од војних лица, лекара и свештеника, чији се циљ био да утврде истинитост прича које су кружиле. Када су гробови отворени и тела прегледана, забележено је да су неки лешеви нетакнути, да нису показивали знаке распадања; ткиво, нокти и коса наставили су да расту, а лица неких покојника су била надувена и румена. Изнова је примећено да неки лешеви имају крв на уснама. Сва тела која су одавала узнемирујуће знаке вампиризма аустријски комесари су обезглавили, и потом спалили, како би умирили окупљене поредставнике сеоских округа. Јоханес Фликингер, учесник истраживачког тима, сачинио је извештај и послао га у Беч 8. У извештају је написао оно што је видео, а неке елементе 6 Реч је о селу у Поморављу, а не о селу не Косову. 7 За више информација о случају Арнаута Павла консултовати Марјановић и Стоиљковић Дејан (2012, 32-33). 8 Извештај у оригиналу се може прочитати овде: http: //www.paranormal.de- /vampir/quellec.html 97

Danilo Trbojević приче је покушао и да објасни (в. Jenkins 2010). Непосредно након истраживања вампиризма у деловима Србије под аустријском влашћу, појавили су се новински текстови засновани на Фликингеровим извештајима. Чланци које је он написао су врло брзо покренули низ научних и теолошких расправа, 9 као и десетине радова у којима је вампиризам сагледаван као религијски, социјални и медицински феномен. "Сава Савановић" најпознатији књижевни вампир у Србији Народно предање из западне Србије инспирисало је писца Милована Глишића (1847 1908). У приповеци "После деведесет година" описао је случај вампиризма како у селу Зарожје, тако и у селима читавог ваљевског краја и тако прославио "Саву Савановића", који је до данас најпознатији (најпопуларнији?) вампир у нашој земљи. Ако је Глишић поставио радњу приче у стварно време тј. ако је легенда о вампиру заиста смештена деведест година након пишчевог детињства може се наслутити да је овај вампир, условно говорећи, "вршњак" горенаведених вампира који су своју "славу" доживели више од једног века пре него што је Глишић оживео легенду о Сави Савановићу. Сава Савановић је пример "преког човека" који је давио воденичаре у Кривој јарузи на речици Рогачици. Воденица је у овој причи централно место где је вампир Сава вребао, а на које су сељани села Зарожје били приморани да иду како би млели жито да би преживели. Ипак, сељани успевају да "дођу главе" вампиру. Уз помоћ бабе Мирјане из села Овчиња, они проналазе Савин гроб, а убица вампира, Видоје Ђилас, пробија га глоговим коцем; сељани потом грешком поливају покојника вином по лицу уместо да му вино сипају у уста. Том приликом, из вампирових уста излеће лептирица која је одлепршала у непознатом правцу (Глишић 1998, 17). Глишићева прича деценијама након смрти аутора ужива култни статус. Ову тврдњу доказује и чињеница да је управо та прича 1973. године преточена у први југословенски "хорор" филм аутора Ђорђа Кадијевића филм "Лептирица". "Лептирица", односно филм као савремени медиј преношења наратива потеклих из народних предања, удахнула је Сави Савановићу "нови живот", учинивши га актуелним извором страве и ужаса и за генерације рођене више од једног века након што га је Глишић прославио 10. 9 За пример теолошке расправе о вампиризму, погледати: http: //de.wikisource.org/wiki/vern%c3%bcnftige_und_christliche_gedancken_%c3%bcber_die_vampirs/%c2%a7.2 10 Поред вампира, у Србији су последњих година популаризовани и други мотиви "страве и ужаса" који су на Западу, а посебно у Америци, преузети из 98

Motiv vampira u Srbiji... Други примери народних веровања у вампире у Србији Поред прослављених Арнаута Павла и Петра Благојевића, постоји много примера села у којима се неко "вампирио". На пример, Павле Коњижија је само један у низу примера вампира познатог имена у нашој земљи. Овај покојник се наводно повампирио и, како каже прича, његова душа остала је несмирена годину дана. Враћао се у своје село и, као што се од вампира и очекује, правио је буку и разбијао лончиће. Павлов кум, парох Димитрије, како би спасио кумову душу, читао је молитве и приносио "телад и јариће на жртву". Након тога би се душа покојника смирила (Марјановић и Стојиљковић 2012, 32). Миленко Филиповић наводи да су у Новом Пазару забележене праксе попут забадања ножа или маказа у врата, којима је циљ био да заштите домаћинство од вампира (ibid., 34). Године 1820, сељаци из Уба су се обратили за помоћ кнезу Милошу јер се у њиховом крају појавио вампир. Сељаци су прво молили владику, потом и газда Јеврема, да им се дозволи да реше ситуацију на "традиционалан" начин и да ексхумирају и спале вампира или вампире. Тако би епидемија престала, и све би било доведено у ред (ibid., 33). Године 1844, суд у Пожаревцу је осудио два мушкарца и две жене због раскопавања гроба покојне сељанке за коју су веровали да се повампирила и подавила им стоку (ibid.). Татомир Вукановић наводи како се половином 19. века појавио вампир у селу Љешан у Метохији. У питању је био човек који је још за живота био зао и кога је убила његова жена (Вукановић 2001, 46). Године 1892. у Средској се појавио вампир Иван. Тада су сељани затражили од попа да га ошури водом. Није записано да ли је поп то и урадио, али је записано то да је вампир ишао својој жени и помагао јој у кућним пословима (ibid., 45). Године 1910. у селу Живињан се појавио повампирени Јаков Мустафа, иначе за живота житељ села Плањан у Средачкој жупи. И овај вампир враћао својој породичној кући, доносећи својој жени дарове све док га сеоски пси нису открили (ibid.). Низ сличних случајева сам и сâм забележио на теренској пракси по селима књажевачког краја, лета 2007. и 2014. године. Тада сам разговарао са преко стотину испитаника из готово 30 села. Сви испитаници су средњовековне европске традиције, па и са ових простора. Занимљив је пример скупа вештица у Србији који је, иако конципиран као презентација српске традиције и веровања, ипак био директно обликован популарном културом Запада, с посебним нагласком на кинематографију. За више информација о овом феномену консултовати Миљковић-Матић (2012). 99

Danilo Trbojević ми потврдили постојање страха од вампира (тенаца), како некад, тако и сад, у селима где су рођени и где живе, те постојање пракси заштите и уништења демона. Наишао сам и на низ испитаника који су лично доживели сусрет са вампиром или оних испитаника који су га чак "убили" у гробу. На основу горенаведеног, могу да тврдим да, иако можда не мора тако деловати на први поглед, постоје делови Србије у којима се додуше, данас у фрагментарном облику. и даље негују веровања и праксе везане за мотив вампиризма. Иако "вампири", који су у Европу пренели страх од крвопија које устају из гробова, технички потичу са наших простора, време је учинило да се ова чињеница заборави, како у свету тако и у Србији (ако изузмемо место где су ти вампиризми били забележени). У Србији се веровања у вампире углавном огледају у пренесеним причама или праксама, а много мање у артефактима или грађевинама које сведоче о причама, чинећи их веродостојнијим и опипљивим. С друге стране, док год је наратив довољно мистичан, привлачан и моћан, економски тј. туристички потенцијал одређеног простора могуће је надоградити и адаптирати уз помоћ државе или неког другог извора улагања. Оно што је извесно јесте то да, када је реч о потенцијалу "вампирске туре", нека места у нашој земљи јесу атрактивнија од других. 1. Село Кисиљево свакако место са највећим туристичким потенцијалом, барем што се тиче глобалног тржишта. Село Кисиљево своју причу о случајевима вампиризма може пратити до 1725. године, и повезати је са првим пописаним вампиром Петром Благојевићем. Аустријски извештаји о Петру Благојевићу не само да су покренули европску епидемију страха од вампиризма, већ су имали и огроман утицај на западну културу (а посебно на културу страха). Овај елемент приче је врло важан будући да је вампирски туризам страним туристима примамљив у мери у којој је сам вампир познат у свету. Могуће је да ни Стокер, а ни и аутори пре њега, не би написали пионирске приче о вампирима да није било аустријских извештаја о вампирима у српским селима. С друге стране, у селу Кисиљеву данас није могуће наћи гроб Петра Благојевића, док породица Благојевић, која данас живи у овом селу, одбија да потврди везу са овим наводим вампиром. 2. Село Медвеђа као и у случају Кисиљева, ово село такође поседује историјско документовану повезаност са вампиризмом. Арнаут Павле је, дакле, вампир који има име и који се, самим тим, издиже изнад других описа који на вампиризам упућују као на појаву, не описујући ниједну конкретну личност. И овај случај је утицао на концепт вампира који и данас постоји на Западу. У том смислу, овај случај носи извесни тури- 100

Motiv vampira u Srbiji... стички потенцијал, додуше, мањи потенцијал него што је то случај с Петром Благојевићем будући да је он први именом пописани српски, а по многим мишљењима, и европски вампир. У случају Медвеђе постоји, међутим, проблем будући да се кроз историју село померало, није сигурно да је село данас на истом месту на ком је било 1727. године. 3. Село Зарожје житељи овог села тврде да је роман Милована Глишића, у ком се лик вампира Саве Савановића и "прославио" а који је послужио као основа за филм Ђорђа Кадијевића "Лептирица", заснован управо на народном предању које је и пре Глишићевог времена кружило по селу. За житеље овог села, С.С. је најпознатији, а можда и први српски вампир. Историјски посматрано, поменути вампир, Петар Благојевић, старији је од првог спомињања С.С., али се може рећи да је вампир Сава најпознатији вампир у нашој држави управо због употребе његовог лика у популарној књижевности и кинематографији. Поред чињенице да је Сава књижевно конструисан, а не историјски забележен пример вампира у Србији, село поседује економски потенцијал: случај вампиризма, како у Глишићевој приповеци, тако и у филму, везује се за име села, као и за воденицу која се налази у близини села. Из наведених примера можемо закључити да и Србија као држава и туристичке организације могу конципирати најмање четири потенцијално успешне "вампирске туре": 1. туру на тему првих европских вампира (Кисиљево/Медвеђа), која би као циљну групу имала странце; 2. туру Саве Савановића, најпопуларнијег домаћег вмапира (Село Зарожје, општине Бајина Башта/Ваљево); 3. туру "сеоског вампирског туризма", која би подразумевала обилазак неких од многих села у којима се веровало и у којима се још увек верује у вампире (при чему се, осим са причама о овим демонима, посетиоци могу упознати и са лепотама природе или с домаћом кухињом); 4. дужу туру која би објединила посету местима одакле потичу познати српски вампири и "вампирски сеоски туризам". Ова тура би могла бити намењена домаћим и страним туристима. Свакако да веза између простора и наратива јесте пресудна и да чини туру вишедимензионалном, као и да је то линија која дели искуство које се може стећи у музеју од аутентичног искуства. 11 11 Савремена дракулијанска" тура обухватала је обиласке Темишвара, Сигишоара Брашова, Букурешта и других градова и варошица у Румунији. На крају туре, обилази се гроб Влада Цепеша у манастиру који се налази на острву на језеру Снагов. Занимљиво је да су једина, са Владом Цепешом историјски гледано, повезана места само места Сигишоара и манастир Снагов. Од та два, Снагов је пре симболичко место Цепешовог починка будући да место на ком је наводно сахрањен, не садржи трагове људских костију. Чак ни чувени замак Брам у 101

Danilo Trbojević Идентитет или просперитет: анализа два различита односа према економском потенцијалу идентитетске повезаности са вампиризмом у Србији Пример Румуније чини најбољу илустрацију сукоба позитивног, економског и "негативног", идентитетског потенцијала који се у овој земљи одвија кроз можда најпознатијег светског вампира грофа Дракулу. Када је америчка туристичка агенција "Џенерал турс" организовала прву "дракулијанску турнеју", 12 а амерички туристи, љубитељи Стокеровог "Дракуле", кренули у обилазак места повезаних са животом Влада Цепеша, дошло је до конфликта два поимања начина на који је пожељно организовати елементе ове туристичке понуде. 13 Наиме, амерички туристи су Румунију посетили под утицајем две за, западну слику о Дракули, важне књиге: култног Стокеровог романа и књиге "У потрази за Дракулом". Рејмонда Мекнелиа и Раду Флорескуа (Mekneli i Floresku 2006). Књига Мекнелиа и Флорескуа удахнула је нови живот Стокеровом класику, те указала на историјске чињенице, просторе и личности које је аутор употребио како би обликовао Дракулин свет. На тај начин, наратив који је већ покретао машту читалаца, сада је деловао још мистичније и физички докучивији. У то време, Румунија је већ нудила туристичке обиласке места везаних за Влада Цепеша, борца за слободу Румуније и човека који је државу бранио од Турака (Hovi 2014, 61). Цепеш је за Румуне представљао једног од највећих националних симбола. 14 Иако је Румунија желела да привуче стране туристе, сукоб око сагледавања лика Влада Цепеша као вампира деловао је као превелики компромис. У тексту посвећеном историјском смислу није заиста Дракулин замак, док је прави Дракулин, односно, Цепешов замак "данас потпуно девастирана тврђава Поенари у срезу Арђеш... Тешко доступна рушевина... нимало фотогенична" (Banić Grubišić 2009, 96). Може се наслутити да је туристима била важнија слика Румуније коју је створио Стокер од оне која је историјски заиста повезана са Дракулом. За више информација о конфликту елемената фантастичног и историјског у концепту "дракулијанске туре" консултовати Muresan and Smith (1998; доступно на: http: //romaniatourism.com/dracula-legend.html). 12 Дракулијанска турнеја представља туристичке обиласке Румуније у циљу бољег упознавања света из ког је потекао чувени и озлоглашени Стокеров, али и историјски Дракула Влад Цепеш. 13 За више информација о сукобу економског и политичког потенцијала дракулијанског туризма консултовати Light (2012). 14 Aко погледамо страницу чувене Википедије посвећену Владу "Дракулу" Цепешу на румунском језику, видимо да је мање простора посвећено "легендама о Цепешу" него његовом ратовању са Турцима или другим историјским детљима из његовог живота, http: //ro.wikipedia.org/wiki/vlad_%c8%9aepe%c8%99 102

Motiv vampira u Srbiji... овој теми, Ана Банић Грубишић истиче да је исте, 1972. године, када су Американци први пут организовали дракулијанску туру, Румунија организовала своју туристичку туру под називом "Дракула легенда и истина", која је приказивала живот Цепеша кроз историјске чињенице, не помињући мотив вампиризма (Banić Grubišić 2009, 99). Румуни седамдесетих година готово да нису ни познавали лик грофа Дракуле вампира. Дракулијанске туре Тоумас Хови назива црним туризмом, мрачним туризмом, па чак и експолатацијом језивог (Hovi 2014, 63). Све до свргавања режима Николаја Чаушескуа, идеја "дракулијанског туризма" у Румунији биће негативно сагледавана (ibid., 59), док се након 1989. године, тј. пада поменутог режима, Дракула "враћа" у Румунију, овај пут без цензуре. Године 1995, одржан је "први светски Дракула конгрес" а 2001. године, румунско Министарство туризма, охрабрено растућом популарношћу Дракуле и саме Румуније на Западу, покреће пројекат изградње темаског парка посвећеног Дракули у Трансилванији (Banić Grubišić 2009, 101). Ипак, 2005. године, Румунија одустаје од изградње тог парка, једним делом под притиском сталних протеста историчара и националиста који су се противили конфузном повезивању историјског и Стокеровог Дракуле, а већим делом због тога што је балкански дискурс, који је мотив Дракуле у себи носио, упућивао на другост Румуније у односу на европски идентитет (ibid.). Дакле, Румунија је била принуђена да одбаци прилично уносан, можда највећи туристички, економски потенцијал, зарад очувања позитивне слике идентитета на Западу. Може се рећи да је ова држава морала да бира између економског потенцијала "вампирског туризма" и просперитета на "дуже стазе" који би био зајемчен чланством у Европској унији. Идентитет Дракуле, а касније и Чаушескуа, насиља, корупције и других социјалних проблема, стварали су слику која једноставно није ишла у прилог идентитету нове европске Румуније. У овом случају се показало да је заиста постојала опозиција економија : идентитет, те да је избор европских интеграција и просперитета био очигледан избор зарад "вишег циља" због ког је "дракулијанаски туристички" потенцијал земље маргинализован. Одбацивање економског потенцијала вампиризма: вампир као идентитетска траума Кисиљева и Медвеђе "..Ако би неко икад организовао европску вампирску туру, Кисиљево би морало да буде централни део те туре! Заиста, ако желите туристима да дате мапу с пригодном бојом региона жута за благ вампирски регион, наранџаста за прилично крвожедни регион, и најдубља тамноцрвена за вампирски епицентар 103

Danilo Trbojević Кисиљево би, заједно са Санторинијем и Амбелијем, морало да буде означено најтамнијом црвеном коју имате, која би морала још и да капље с папира!" Ричард Саг, "најпознатији светски вампиролог" 15 И поред очигледног туристичког потенцијала, становници села Кисиљево и Медвеђа не планирају да "уновче своје вампире", док се у ваљевској општини и општини Бајина Башта води прави "рат" око тога коме припада вампир Сава Савановић. Новински чланци су последњих неколико година писали о потенцијалну вампирског туризма у западној Србији, 16 што је заиста покренуло интересовање јавности, а потом и настанак разматрања практичне употребе мотива вампира у презентацији идентитета места. Године 2011, у јеку расправе око права на коришћење мотива Саве Савановића, "првог" или (у Србији) "најпознатијег" српског вампира, покушано је да се у расправу око вампирског туризма уведу и горепоменута села, Кисиљево и Медвеђу. Веома занимљив феномен за антрополошко проучавање јесте ситуација у којој два места у самом центру вампирске историје напокон могу постати и туристички топоним на светској мапи, а која то ипак категорички одбијају, док се на другом крају земље око права на локалног вампира "бори" неколико изразито заинтересованих страна. Стога следи анализа односа према историјској и географској вези села и његових становника, с једне, са мотивом вампиризма, с друге стране. Новинари Курира су посетили село Медвеђа, том приликом су наилазећи на веома мало људи који су о теми вампиризма уопште желели да разговарају. "Мештани на које смо успут наишли нерадо причају о томе. Баш као што нерадо причају о Арнауту Павлу... Кажу, чули су, али не желе да се присећају ствари због које их мештани других села углавном гледају попреко." 17 Када су новинари изразили жељу да нађу гроб Арнаута Павла, наишли су на отпор: "А зашто морате да тражите ђавола? Немојте се играти с таквим стварима.", упозорио их је један од испитаника (ibid.). Не треба да чуди одређена препрека коју испитаник осећа, нарочито када је оваква тема у питању. Ипитаници са којима сам се на теренским истраживањима сусретао, углавном су на почету разговора тврдили да у њиховом селу нити има, нити је било "вампира", те да никад нису ни чули за тако нешто. Након дужег разговора са испитаником, обично се 15 Преузето из чланка дневних новина Курир http: //www.kurir-info.rs/srbija-jeprestonica-vampira-clanak-126266 16 Овај чланак потиче из 2008. године, када сукоб око права употребе мотива Саве Савановића као бренда још није заживео, погл. http: //www.politika.rs/rubrike/srbija/sava-savanovic-josh-cheka-da-postane-brend.lt.html 17 http: //www.kurir-info.rs/vampir-i-dalje-luta-medvedom-clanak-128753 104

Motiv vampira u Srbiji... испостављало да је он и те како упознат са овим веровањима, како у прошлости, тако и данас. Они који на ову тему не желе подробније да разговарају обично не разумеју зашто то некога уопште интересује; сматрају да они нису праве особе које би о томе могле да говоре, да су та веровања питање које се тиче њихове мале заједнице, да ће признање о живим веровањима у вампире означити село као назадно а њихове претке као "празноверне" 18 ; или се једноставно боје да говоре о неким стварима. Ипак, било и оних испитаника који су говорили о присуству оностраног у селу: "Благоје Милојковић (70) каже, не верује у вампире, али да нечег чудног има у селу има... Ову чудну појаву приметили су многи у селу, али су навикли да живе са тим." 19 Овај исказ потврђује упознатост житеља села са темом оностраног у селу али и то да су "навикли да живе са тим", што светочи о томе да је објекат веровања стављен у негативан контекст. Друга саговорница, Мила Бакић (48), становница села, испичала је новинарима да је, као и многи други, за случајеве вампиризма сазнала од својих старијих у овом случају од своје бабе која јој је причала да је, у периоду након смрти Арнаута Павла, владао страх и да нико није смео да излази напоље после мрака" (ibid.) У овом случају је јасно да је Милина баба својој унуци препричала причу коју је она сама чула од неког другог, будући да је поменути Павле преминуо најмање два века пре него што се баба и родила. Било како било, јасно је да се предање о вампиру преноси и да житељи села то доживљавају мање или више негативно. Могло би се рећи да је присутност вампира као негативног дела идентитета можда присутније од самог веровања чији се детаљи из генерације у генерацију природно губе. Идентитет на који се мисли, одређују елементи кроз које мислимо о себи и елементи кроз које нас други виде, а та два дела идентитета не морају бити истоветна. Будући да је мотив вампира присутан у идентитету схваћеном као слика коју Медвеђани имају о себи самима, те као слика коју становници других села имају о њима, не чуди да вампир данас у ово село није "добродошао". За време теренских истраживања у источној Србији, обишао сам бројна села и резговарао са више од стотину људи који су у мањој или већој мери били расположени да на тему вампиризма разговарају. Том приликом, јасно је било да су људи за конверзацију отворенији уколико говоре о појави вампира у неком другом селу него у сопственом или, пак, ако говоре о вампиру из 18 "Празноверje" стоји под наводницима јер сам на терену често наилазио на овакав термин када се говори о старим и превазиђеним веровањима. Тада би сељани са којима сам разговарао користили ту реч како би описали данас (њима) готово смешна и превазиђена веровања из прошлости. 19 http: //www.kurir-info.rs/vampir-i-dalje-luta-medvedom-clanak-128753 105

Danilo Trbojević даље него из ближе прошлости. Мало је оних који су желели да говоре о повампирењу у својој породици, нарочито о повампирењу својих најближих. Приче које сам сакупио у источној Србији, а које се преносе деценијама или дуже, временом губе детаље и постају фрагментарне, и на тај начин све више опште а све мање личне. У случају Кисиљева и Медвеђе, проблем можда лежи у томе што њихов вампир у сећању села, државе па и света, "не умире", већ су, захваљујући својој актуелности, приче и данас детаљне и фантастичне исто колико и пре неколико векова. Отуд, вампир Павле и даље "живи" у селу, и све док он живи, опстаје и један од најважнијих мотива у историји села и у идентитету његових житеља. С друге стране, пример села Кисиљево је врло сличан случају Медвеђе и може нам помоћи да боље разумемо начин на који сељани доживљавају утицај мотива вампира на "имиџ" свог села, а тиме и утицај на сопствени имиџ, те да разумемо њихова становишта о томе какве то последице има. Уколико успемо да разумемо какве последице у схватањима локалне заједнице носи присуство вампира, моћи ћемо да разумемо и разлог због ког је његово, чак и економски исплативо, присуство непожељно. Децембра 2011. године, дакле, након отпочињања развијања вампирског туризма у Србији, новинари Курира су посетили Кисиљево. Том приликом, њихово присуство и питања су изазвали занимљиве, али очекиване, реакције. Једна од испитаница готово да је одбила да говори о вампиру у овом селу: " Знам за Петра Благојевића, али људи о њему овде не воле да причају. Зашто бисмо навлачили себи муку на врат? каже старица Драгица Ђорђевић." 20 Године 2013, у разговору са Мирком Богичићем, шефом месне заједнице, новинари дневних новина Блиц су сазнали понешто о вампиру Петру Благојевићу, као и о селу уопште: "Сви Кисиљевчани знају где је био сахрањен вампир Петар. То је место данас на крају гробља, без видљивих обележја, једино што је уочљиво да у реду старих камених споменика један недостаје." 21 Богичевић додаје: "Нико после ту није хтео да се неко његов сахрањује. Ни до данашњег дана..." (ibid.) Новинари су потом представили стање у селу: "У центру села је споменик мештанима изгинулим у прошлим ратовима, а у хладу старе липе мештани испред продавнице испијају пиво... Међу њима је и једини Благојевић у селу. Није био расположен за разговор. У селу кажу да га прича о сродству са Петром љути..." (ibid.). Овакво становиште је и очекивано јер је јасно да је потенцирање везе између "вампира" Благојевића и породице Благојевић данас веома лоше за имиџ породице. Јасно је зашто мештанин Благоје- 20 http: //www.kurir-info.rs/kurir-pronasao-prvog-srpskog-vampira-clanak-127522 21 http: //www.blic.rs/vesti/reportaza/381093/prvi-srpski-vampir-oziveo-u-racunarskoj-igri-posle-300-godina-od-smrti 106

Motiv vampira u Srbiji... вић не жели да разговара о вампиризму и зашто повезивање његове породице са вампиром Петром може да га наљути. Ако мештани села Медвеђа сматрају да их, због њихове повезаности са вампирима, становници других села "гледају попреко", можемо само замислити са каквим се ставовима и идејама данас сусрећу чланови породице Благојевић. У другом интервјуу са Живаном Благојевићем наводи да се ни он, ни други чланови његове породице не сећају да им је Петар Благојевић род. 22 С друге стране, један од испитаника из истог села наводи да је сећање породице Благојевић селективно будући да је вампир Петар био кмет и вампир, а да би у случају да се ради о богатом човеку, ова породица данас боље истражила те везе (ibid.). "Имиџ" села такође трпи не само због везе са мотивом вампиризма већ од, у Србији свеприсутног, феномена осипања становништва које све чешће бира да се пресели у веће градове или у иностранство. Шеф месне заједнице, Богичић, новинарима открива и то да се, у погледу броја становника, а посебно природног прираштаја, село налази у лошем стању: "Нестаје нам село. На двадесеторо умрлих, роди се двоје, троје... И то у Бечу, или Трсту, а имена су им Роберт или Елизабета. Од пет кућа у Кисиљеву, четири су празне каже Мирко. Богичићев исказ у вези с осипањем броја становника места и великим бројем "гастарбајтера" који су из овог села отишли на Запад у потрази за бољим животом, сведочи о полаком "одумирању" села. Прича о осипању броја становника села подсећа на интервју који су две године раније у селу направили новинари дневног листа Курир. Том приликом, Драган Јовановић (55), човек који се из Београда доселио код својих рођака у Кисиљево, рекао је нешто што у извесном смислу у подржава теорију која се заступа у овом раду, теорију због чега становници села упорно одбијају повезивање са Петром Благојевићем. Наиме, Јовановић је новинару Курира рекао следеће: " Мештани не воле да причају о њему (вампиру, прим. аут.) јер ће им то "отерати све потенцијалне удаваче." 23 Јовановић даље додаје: "Остало је углавном старо становништво, млади хрле у градове, а ово мало што је остало мисли да им је Петар антиреклама и да девојке неће хрлити у место у којем је Пера вампир у сну посећивао жену и гушио је објашњава нам Драган" (ibid.). Као што смо могли да уочимо на примеру Медвеђе, и у Кисиљеву вампир представља елемент трауме идентитета, елемент кога мештани просто не могу да се "отресу". С друге стране, овај идентитет се не преноси само на село као на простор, већ и на његове становнике који су, хтели они то или не, на неки начин већ жигосани као људи пореклом из 22 http: //www.youtube.com/watch?v=vj0uoqw72em 23 http: //www.kurir-info.rs/kurir-pronasao-prvog-srpskog-vampira-clanak-127522 107

Danilo Trbojević вампирског села. Исказ говори о томе да повезаност са вампиром Петром, посебно за мушке представнике млађе генерације, функционише као снажна антиреаклама, како за село из ког потичу, тако и за однос према лепшем полу. Овај осећај је још наглашенији ако на уму имамо да село данас има све мање становника. Стиче се утисак да је село и данас првенствено село Петра Благојевића, па онда и његових комшија. Читаву ситуацију можда најбоље илуструје реченица Борислава Драгојевића (81) сеоског звонара: "Село умире, млади беже, остајемо само ми, старци, и Пера Благојевић" (ibid.). Како бисмо разумели разлике у везама између вампиризма у поменута два села, с једне, и ваљевског и зарожјанског вампиризма, с друге стране, нужно је ослонити се на контекстуализацију која ће нам омогућити да разумемо два вида односа према локалном вампиру. Наиме, како ће постати јасно из онога што у раду следи, веза Кисиљева и Медвеђе са познатим вампирима је негативна јер су они, у периоду када је забележено њихово "присуство", били означени као извор страха, смрти/болести, као нешто лоше и непожељно. Тај идентитет временом није ишчезао управо због добро забележене и интензивно преношене приче о оба случаја, што је трајно обележеило идентитет тих вампира као негативан, а везу између села и вампира успоставило као трауматичну. Имајући поменуто у виду, у наредном делу рада сагледаћемо које су то одлике које вампира Саву Савановића чине примамљивим комшијом у Зарожју и околини Ваљева. Присвајање економског потенцијала вампиризма: вампир као туристички потенцијал (Ваљево и Зарожје) Сава Савановић лик из приповетке "После деведест година" Милована Глишића, а потом и лик који је оживео кроз "Лептирицу", филмску екранизацију приповетке Ђорђа Кадијевића деценијама је био познат мотив у Југославији и Србији, међутим, поседњих година нашао се у центру медијске пажње. Мало рећи да је "популаран". Наиме, од 2010. године, одвија се права борба око права на употребу мотива у туристичке или економске сврхе. У спору око права на коришћење мотива као дела идентитета и културе краја, нашли су се село Зарожје, туристичка организација "Ваљево за вас", туристичка агенција "Каспер тревелинг и Српска православна црква. Читав конфликт створен је када су "лик и дело" Саве Савановића, најпознатијег вампира српске књижевности и кинематографије, искоришћени у циљу промоције туризма у ваљевској општини. 108

Motiv vampira u Srbiji... Маркетиншки трик број 1 Насмејани Сава Савановић, бурек и (ваљевско) пиво Јавна дебата о праву на вампирски туризам тј. праву на лик и дело Саве Савановића, покренута је 2010. године, када је новоосновано удружење "Ваљево за вас" објавило да ће се овај град појавити на сајму туризма у Београду са најпознатијим српским вампиром као маскотом. 24 Представници иницијативе, Душан Арсенић и Владимир Кримошејев, за дневни лист Политика појаснили су да ће Сава бити представљен као симпатичан вампир, те да ће посетиоци штанда на сајму моћи да се, за успомену, са њим фотографишу. Овај потез требало је да обједини два пројекта, односно, два аспекта туристичке понуде Ваљева историју и традицију/природу и околину. 25 Сава Савановић је "позивао" туристе да посете Ваљево и ваљевски округ и упознају се са историјским, културним и природним лепотама овог краја (ibid.). Одмах након ове објаве, представници села Зарожје изразили су негодовање. Од раније је познато да представници села сматрају да је С. Савановић део њиховог, зарошког идентитета (и бренда), или барем културне историје краја, а не део ваљевског. На страници 24 инфо, објављено је да су представници Зарожја судском тужбом претили промотерима концепта ваљевског Саве Савановића. 26 Недуго након објављивања плана да вампир Сава Савановић буде промовисан као само један од елемената ваљевског краја, у расправу се укључила и трећа страна Српска православна црква: "У саопштењу насловљеном са Светлост или тама, Епархија ваљевска поставља питање да ли треба исмевати српског сељака и од њега правити крвопију, и зашто од нечега што је остатак фолклора, мрачњаштва и сујеверја правити такозвани бренд града и околине, те да ли у толико раскошној локалној духовној и националној симболици није било ничега упечатљивијег." 27 Епархија је након овога истакла да туристички потенцијал ваљевског краја види као потенцијал првог ранга, који далеко превазилази лик вампира из књижевног дела: "Ваљево препознају по владици Николају Ве- 24 Ово није био први пут да се води дебата о томе коме припада Сава Савановић, али су расправе, као и реакције, врло брзо више него раније заинтересовале српску, па и регионалну јавност. 25 http: //www.politika.rs/rubrike/srbija/vampir-sava-savanovic-zove-turiste-u- Valjevo.lt.html 26 http: //www.24sata.info/magazin/zanimljivosti/35567-valjevo-srpska-pravoslavna-crkva-u-borbi-protiv-vampira.html 27 http: //www.blic.rs/vesti/drustvo/194175/spc-vampir-ne-moze-biti-brend-valjevskog-kraja 109

Danilo Trbojević лимировићу, Јустину Поповићу, иначе обојици недавно канонизованих светитеља СПЦ, Хаџи Рувиму, манастирима Лелић, Ћелије, Пустиња, Грачаница, Ненадовићима, Миловану Глишићу, Десанки Максимовић, као и гостољубивости и широкогрудости Ваљеваца, по чистој природи, рекама Колубари и Градцу" (ibid.). Представници организације "Ваљево за вас" нису желели да улазе у расправу са СПЦ. Индиректно је навођено да не само да Сава Савановић нема везе са "правим" вампиром из легенде која је претходила Глишићевој приповеци, већ да њихов Сава представља доброћудну верзију локалног вампира који, уместо крви и вребања, ипак више воли бурек и (ваљевско) пиво: "Тако се и родила идеја да митски лик Саве Савановића из приповетке Ваљевца Милована Глишића буде промотер, па је направљена и картонска фигура у природној величини за Сајам туризма, на којој је вампир представљен као симпатичан и доброћудан ваљевски сељак који не пије крв него воли бурек и ваљевско пиво...у ранијим изјавама представници Ваљева за вас објашњавали су да коришћење лика и дела Саве Савановића не представља никакву промоцију вампиризма, окултизма или било чега сличног..." (ibid.). Ипак, убрзо је истакнуто да С.С. никада није требало да буде симбол града Ваљева, већ да је он био само део једног ширег пројекта. Другим речима, Савин "посао" је био само да на том једном сајму туризма скрене пажњу туристима на штанд Ваљева, што је он, како се наводи, и урадио (ibid.). Након објаве СПЦ, представници села Зарожје су се укључили у расправу око права на промовисање С.С. као симбола краја, односно, око туристичког потенцијала. Зарошани су одмах истакли да су сви проблеми и настали јер је град Ваљево желео да отуђи лик Саве Савановића који се за Ваљево везује само захваљујући Миловану Глишићу који је био Ваљевац. По њиховом мишљењу, чињеница да је Глишић за простор "деловања" С.С. изабрао простор села Зарожје, воденицу надомак села, говорила је у прилог томе да је Сава њихов: "Треба лепо да признају своју грешку, да нам препусте нашег Саву, кога ми оберучке прихватамо...ми од вампира Саве не правимо ни јунака ни бедника. Само желимо да омогућимо да свет види остатке онога о чему су нам наши стари причали и о чему је Милован Глишић писао. Зато још једном поручујемо Ваљевцима да нашег вампира оставе на миру, јер кад год хоћете да узмете нешто туђе, то вам се о главу обије. Ми таквих проблема нећемо имати, јер је он одувек био наш." 28 28 http: //www.blic.rs/vesti/srbija/194415/savi-savanovicu-nude-utociste-pored- Drine 110

Motiv vampira u Srbiji... Епилог "Ваљево за вас" се надаље није упуштало у јавне дебате ни са Зарошанима ни са СПЦ будући да су већ истакли да Сава Савановић није мотив који су они желели као симбол Ваљева или ваљевског краја, већ да је он само један од елемената, такорећи маркетиншки трик, који је требало да скрене пажњу посетилаца сајма туризма на штанд Ваљева што је овај и више него успешно и урадио. Маркетиншки трик број 2 Воденица Саве Зарошанина Како је у тексту већ наведено, расправа око тога чији је Сава Савановић није почела идејом организације "Ваљево за вас"; спор између два места постојао је и пре 2010. године. На интернет страници презентације села Зарожје, као део туристичке понуде, наведена је и понуда "викенда са Савом". Ако располажем валидним информацијама, ова интернет страница је последњи пут обновљена марта 2009. године. Поред историје и географије села, као и описа природних и културних блага краја, истакнута је и веза између Саве Савановића и села Зарожја. На наведеној интернет страници, налази се и занимљив одељак под насловом "доживите првог српског вампира на дохват руке". 29 Одмах се исправља грешка везана за исказ да је Сава најстарији, и помиње се да неки истичу да је извесни Петар Благојевић можда први српски вампир. Свакако не можемо преиспитати ову тезу будући да се зна да је Глишићева приповетка "После деведест година" први пут објављена 1880. године, а да нема података о периоду из ког потиче легенда о вампиру Сави Савановићу у зарошком крају. Можемо спекулисати да је, уколико наслов приповетке одговара историјском стању, тј. ако је вампир Сава заиста "живео" у периоду деведест година пре објављивања Глишићеве приче, његово деловање могуће повезати са периодом који окружује 1790. годину. Уколико одемо корак даље, и претпоставимо да је Глишић још као мало дете слушао причу о овом вампиру, те радњу приче поставио у период деведест година у односу на тренутак када је први пут чуо предање, период за који можемо везати Саву Савановића ближи је раздобљу након 1757. године (будући да је Глишић рођен 1847. године). Стога, хипотетички гледано, Петар Благојевић, први регистровани вампир Европе, старији је од Саве барем 25 година. Дакле, Сава није први српски вампир. Било како било, на страници је истакнуто да Сава не припада ни Глишићу, већ да је кроз легенду постојао давно пре него што га је он 29 http: //www.zarozje.com/ 111

Danilo Trbojević прославио. "Многи причају како је Сава Савановић измишљен лик у филму Лептирица, снимљен по приповеци После деведесет година. То није тачно. Глишић је искористио причу преношену са колена на колено у селу Зарожју за своју новелу..." (ibid.). Да ли Сава јесте или није први српски вампир, ипак није толико битно. Оно што је извесно јесте да је Сава (у Србији) најпознатији и најпопуларнији као локални вампир. Сава је кроз Глишићево дело, а затим готово сто година доцније, кроз филм "Лептирица" Ђорђа Кадијевића, на неки начин обликовао слику вампира у популарној култури Србије и Југославије. Дакле, вампир Сава је свакако значајан и присутан у српској култури, макар био он и "само" замишљени књижевни лик. Оно што је пресудно јесте да је С.С. фиктиван, књижевни лик, за разлику од двојице документованих "вампира" из Медвеђе и Кисиљева. У даљој презентацији везе између Саве и Зарожја чини се да је циљ аутора једнако усмерен у правцу прекидања икаквих веза Ваљева са С.С.. Након увода у ком се објашњава постојање веровања да је С.С. постојао пре Глишићеве приповетке, следи и повезивање његовог лика са објектом који се налази на сеоској територији воденицом. Воденица је у овом случају кључни мотив јер се, како ћемо касније видети, око ње "све врти". Она је не само кључни мотив презентације, већ за Зарошане представља и крунски доказ који говори у прилог томе да је вампир Сава културни посед овог села, и никог другог: "Ова воденица...се налази у близини капеле у засеоку Вујетици. Припада селу Зарожју и општини Бајина Башта. Дакле: да се расветли незнање за сва времена Не припада месту Градац и општини Ваљево!!!" (ibid.). Занимљиво је да аутори иако тврде да је Глишићева прича настала на основама већ постојећег веровања о Сави Савановићу ипак као кључни елемент доказивања "аутентичности" места. користе цитате из приче "После деведест година" пре него наратив прича које се преносе "са колена на колено", као што је то случај кад је реч о, на пример, Кисиљеву али и већини других места у Србији. 30 Било како било, аутори интернет странице завршавају срдачним позивом у посету и напоменом да се понесе бар неки чен белог лука (традиционална заштита од вампира). Из понуђеног описа очигледан је, 30 Након ове тврдње следи одломак из Глишићеве приповетке који "доказује" повезаност лика Саве Савановића са поменутом воденицом: "Одиста је страшна та гудура где је воденица зарошка. С једне стране густа шума, и дању је мрачно у њој, а камоли ноћу. С друге стране кршеви и стене, све неке окапине, чини ти се сад ће се сурвати доле. Речица се вијуга испод оне стране где је шума, па гдешто хучи преко широких плоча стрмо у вирове, гдешто завија између стена крупних као плашће. Воденица је баш под једном таком стеном, припрта као ластино гнездо уз њу." 112