Zaštita životne sredine i održivi razvoj u slivu reke Dunav EKOLOGIJA I TURIZAM Beograd, 7. maj 2010. mr Dušan Stokić Privredna komora Srbije 1
Prekogranični rečni baseni
Milenijumski ciljevi razvoja Kofi Anan 2001.g. predstavio smernice za sprovođenje Deklar. Milenijumski ciljevi razvoja pokazatelji i zadaci koje treba ostvariti do 2015.g.: Iskorenjavanje krajnjeg siromaštva i gladi Ostvarivanje univerzalnog osnovnog obrazovanja Unapređenje rodne ravnopravnosti i poboljšanje položaja žena Smanjenje smrtnosti dece Poboljšanje materinske zdravstvene zaštite Borba protiv HIVa/AIDS, tuberkuloze i drugih bolesti Zaštita i unapređenje životne sredine Razvijanje globalnih partnerskih odnosa u cilju razvoja
Beogradska Deklaracija: Building bridges to the future 6. Ministarska konferencija, Beograd, 10-12. oktobar 2007.(UNECE Region), Fourth Assessment report: Više od100 miliona ljudi i daljenema pristup pijaćoj vodiu Pan-Evropskom Regionu Zagađenje vazduha, pre svega finim česticama, prizemnim ozonomi oksidima azota, skraćuju prosečan životni vek za 1 godinu! Stalno smanjenje biodiverziteta i gubitak ekosistema
BSEC Crnomorska ekonomska saradnja Jedinstveni eko-sistemi: Region Kavkaza Predeo istočnih Karpata Delta Dunava Prekomerno korišćenje resursa: Vode i zemljišta za poljoprivredu Šuma za građevinu i industriju papira Reka za plovidbe Ribolova u komercijalne svrhe
Osnovni principi EU u zaštiti životne sredine (1) Suštinski princip ODRŽIVI RAZVOJ: Ekonomski napredak (podrazumeva se!) Društveni razvoj (društvena odgovornost) Zaštita životne sredine Jedan od najznačajnijih delova Acquis Communautaire(ukupno 35 poglavlja) po: Obimu (25-30% ili oko 20.000 str.) Stepenu složenosti je REGULATIVA O ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE
Osnovni principi EU u zaštiti životne sredine (2) Ugradnja principa u propise, strategije i politike i njihova dosledna primena dovela do: Smanjenja emisije otrovnih supstanci (npr. olovo, živa) iz industrije Smanjene upotrebe pesticida i hemikalija (poljoprivreda) Dramatičnog smanjenja emisije SO2 i acidifikacije jezera i šuma(elektro-energetika) % povećanja reciklaže otpadnih materija Poboljšanja sistema za prečišćavanje otpadnih voda (oživljavanje reka)
Pravne tekovine Acquis Communautaire (1) Potpuno preuzimanje i primena EU zakonodavstva u oblasti ZŽS podrazumeva Harmonizacijuzakonodavstva (ne samo aproksimaciju!) Preuređenje postojećih i uspostavljanje novih institucijaza primenu, monitoring i sprovođenje zakonodavstva Investicije(institucije, monitoring oprema, infrastruktura opština, nove tehnologije)
Pravne tekovine Acquis Communautaire (2) Kvalitet vazduha Upravljanje otpadom Kvalitet vode Zaštita prirode Kontrola i prevencija industrijskog zagađenja (IPPC) i upravljanje rizicima Upravljanje hemikalijama i GMO Buka Nuklearna bezbednost i zaštita od zračenja Klimatske promene Zaštita civilnog društva Politika ZŽS Međunarodna saradnja
Investiciono najzahtevnije Direktive Investment Heavy Directives Okvirna direktiva o vodama(2000/60/ec) Direktiva o tretmanu gradskih otpadnih voda (91/271/EC) Direktiva o pijaćoj vodi(98/83/ec) IPPC Direktiva(2008/1/EC) Okvirna direktiva o otpadu(2006/12/ec) Direktiva o deponijama(1999/31/ec)
Okvirna direktiva o vodama Usvajanje politike o vodama u21.veku Koordinacija aktivnosti i mera kišobran drinking urban nitrates IPPC & biocides water landfills waste other pesticides bathing water industry water discharges
Dunavski basen brojni uticaji i velika šansa!
Održivi razvoj Dunava Integrisani sistem zaštite životne sredine i prirodnih resursa Održivo upravljanje vodama Održivi turizam Održiva poljoprivreda Održivi saobraćaj i transport Održivi industrijski razvoj Održivo upravljanje šumama Održiva proizvodnja i potrošnja
IPPC postrojenja Propisane su Uredbom Vlade R. Srbije u septembru 2005.g. 1) proizvodnja energije, 2) proizvodnja i prerada metala, 3) industrija minerala, 4) hemijska industrija, 5) upravljanje otpadom, 6) ostale aktivnosti (prehrambena industrija, drvna industrija, industrija papira, industrija plastike, itd.). Samo kod hemijske industrijene postoje proizvodni kapaciteti kao kriterijum.
Čistija proizvodnja (CP) Program se realizuje 2006-2009. Učestvovalo 26 preduzeća (8000 zaposl.) Rezultati: Prosečna ušteda po kompaniji 100.000 /god Smanjenje potrošnje vode 50.000 m3/god Samnjenje potrošnje el. energ. 500 MWh/god Prosečno smanjenje emisije CO2 500t/god
EKO-znak Republike Srbije Donošenjem Pravilnika o dodeli prava na korišćenje ekološkog znaka za proizvode koji ispunjavaju uslove za zaštitu životne sredine, stekli su se uslovi za vrednovanje proizvoda koji imaju prijateljski odnos prema životnoj sredini.
Poljoprivreda, vodoprivreda, ZŽS... Nitratna direktiva (91/676/EEC) zagađenje voda od poljoprivrede Plan upravljanja vodama sliva Dunava ICPDR međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav (Srbija od 2003.) do 2015.g. treba sprovesti mere Nacionalni program zaštite životne sredine (usklađen sa Nadionalnom strategijom održivog razvoja, mart 2010.) Nacionanla strategija korišćenja prirodnih resursa (u pripremi, SIDA)
Vodosnabdevanje, kanalisanje i zaštita od zagađenja Stanje: Problem kvaliteta pijaće vode (veliki deo Vojvodine, Pomoravlje, deo Šumadije) Prekomerno crpljenje podzemnih voda Mali procenat zagađivača sa sistemima za prečišćavanje Nedovoljna razvojenost kanalizacione mreže u naseljima (svega 50% stanovništva) Nekoncentrisani izvori učestvuju sa oko 50% u zagađenju voda (80% azota, 50% fosfora i teških metala)
Zaštita voda zakon u pripremi PripremaNacrta Zakona o vodama u okviru koga se, u skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine, treba integrisano propisati: korišćenje i zaštita voda od zagađivanja; poboljšanje sistema za praćenje kvaliteta površinskih i podzemnih voda; unapređenje upravljanja otpadnim vodama kroz izgradnju postrojenja za tretman otpadnih voda; uspostavljanje praćenja uticaja zagađivača sa preliminarne IPPCliste, na stanje kvaliteta voda na teritoriji Republike Srbije i tako ostvariti važan doprinos na implementaciji Okvirne direktive o vodama;
Zaštita od poplava
Upravljanje vodama (količina)
Upravljanje vodama (zagađenje)
Upravljanje vodama (kvalitet)
Tretman otpadnih voda
Potrebne aktivnosti Dogradnja kanalizacione mreže Izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda za naselja veća od 2000 es Uspostavljanje sistema kontinuiranog praćenja kvaliteta površinskih i podzemnih voda, kao i zagađenja Izgradnja sistema za navodnjavanje Rekonstrukcija sistema za odvodnjavanje u priobalju Dunava Zaštita od poplava dogradnja sistema Zaštita od erozije pošumljavanjem Zaštita kapitalnih prirodnih vrednosti od bujica i erozija Revitalizacija šuma u forlandima Dunava
Održivi turizam potencijal i šansa (1) Severna pritoka Dunava Tisa već je značajan faktor saradnje Srbije i Mađarske u oblastima vodoprivrede i ekologije. Sa oko2500 km plovnih reka i kanala, dolazimo do potencijala koji po značaju prevazilazi slične sisteme u Holandiji ili Francuskoj. Plovidbeni potencijal: rezervati prirode, arheološka nalazišta iz drevnih epoha i sistemi fortifikacija iz Srednjeg veka. Uz ponudu prirodne hrane, sveže rečne ribe i gastronomiju, Srbija može u turizmu na rekama postići evropski značajne rezultate.
Održivi turizam (2) Privredna komora Srbije -Grupacija za razvoj nautičkog turizma na rekama Srbije NATUS, inicirali su niz aktivnosti unapređenju razvoja u ovoj oblasti: Usaglašeni su tehnički standardi za prijem i prihvat čamaca i jahti sa evropskim standardima. Izrađeni su projekti tipskih pristana za čamce, jahte i manje brodove, koji su besplatno dostupni svim opštinama uz reke i svakom investitoru u ovoj oblasti. Izrađen je projekat sa kompletnom dokumentacijom za gradnju turističkih brodova kapaciteta do 100 putnika. Realizovan je ATLAS DUNAVA ZA NAUTIČKI TURIZAM, koji je dobio najviše pohvale niza relevantnih evropskih foruma.
Održivi turizam (3) Privredna komora Srbije i Grupacija NATUS zalažu se za: Hitnu izmenu zakonskih propisa o unutrašnjoj plovidbi i njenoj kontroli, kako bi se stranim brodovima, čamcima i jahtama omogućilo da pristaju na svim turistički značajnim destinacijama uz naše reke. Pokretanje postupka kategorizacije objekata u nautičkom turizmu. Otvaranje informativnog centra Srbije za nautički turizam. Investiranje u razvoj infrastrukture i objekata značajnih za razvoj nautičkog turizma: Gradnju marina, prvenstveno u većim gradovima na Dunavu(Apatin Bačka Palanka Novi Sad Beograd Smederevo Kladovo). Gradnju uređenih pristana u svim drugim većim mestima uz naše reke i kanale. Razvoj sistema čartera i rentiranja čamaca i jahti na našim rekama. Gradnju i angažovanje rečnih turističkih brodova.
Troškovi -ulaganja u životnu sredinu u Srbiji procena! Generisani troškovi značajno povećavaju i potrebu za ulaganjem u životnu sredinu 2007. 2011. 2016. Udeo ulaganja u životnu sredinu u BDP u slučaju 0,2% 1,2% 2,4% privrednog rasta od 5% Iskustva članica zemalja EU, u periodu pre pristupanja EU, imala su ulaganja u životnu sredinu u rasponu od 1,5% učešća u BDP, do 2,5%
Zaključak EU regulativa kao okvir i osnova za: Iskorišćenje potencijala Dunava Zaštitu životne sredine Podsticaj razvoja turizma,... Održivi razvoj i održivu potrošnju prirodnih resursa Pravno-zakonodavni okvir: Primena propisa Izgradnja institucija Finansijski podsticaji i ekonomski instrumenti za projekte u vezi Dunava Preporuke: Primeniti propise u oblasti zaštite životne sredine i održivog korišćenja prirodnih resursa Obezbediti kvantitet vodosnabdevanja i kvalitet vodenog ekosistema u slivu Dunava Obezbediti razvoj turizma, poljoprivrede, industrije, saobraćaja u skladu sa principima održivog korišćenja prirodnih resursa i poštovanja EU regulative Upravljati zaštićenim područjima (parkovi, prirodne retkosti, biodiverzitet) Primeniti mere za zaštitu voda i prevencija od zagađenja Sprovesti bolju kontrolu opasnog otpada, industrijskog otpada i prekograničnog kretanja Afirmisati zaštitu životne sredine, čistiju proizvodnju, održivu potrošnju,... Promocija inovativnih, eko-tehnologija
HVALA NA PAŽNJI! mr Dušan Stokić Tel. 0113300-926 dusan.stokic@pks.rs