Супервизорска процена ICAAP и нови обрачун адекватности капитала Народна банка Србије Управа за надзор над финансијским институцијама Сектор за контролу пословања банака Одељење за посредну контролу пословања банака Александра Филактов Ивана Дилпарић Палић, 25. мај 2017. године
Опште карактеристике SREP процеса Процес супервизорске процене (supervisory review evaluation process - SREP) који се спроводи у Сектору за контролу пословања банака представља континуирани процес који обједињује резултате свих спроведених супервизорских активности усмерених на појединачну банку у свеобухватну процену те банке. Супервизорске активности подразумевају утврђивање јединствене оцене за банку, а по потреби и предузимање супервизорских мера од стране Народне банке Србије у циљу отклањања идентификованих неправилности у пословању банке, у складу са важећим регулаторним оквиром. У току спровођења ове процене примењује се принцип пропорционалности који опредељује супервизорске активности и структурирање дијалога са банкама. 2
Супервизорска процена 3. одлука 1. припрема 2. вредновање 1. Припрема обухвата прикупљање информација и пријем ICAAP извештаја 2. Вредновање обухвата процену и хоризонталну анализу 3. Одлука обухвата дијалог са банком, слање резимеа банци на изјашњење, финализацију проценe подела банака по групама праћење основних индикатора ризика процена ризика који утичу на солвентност процена ризика који утичу на ликвидност анализа пословног модела процена корпоративног управљања и система унутрашњих контрола процена система унутрашњих контрола одређивање капиталних захтева и стрес тестирање процена система унутрашњих контрола одређивање капиталних захтева и стрес тестирање процена адекватности капитала процена адекватности ликвидних средстава укупна SREP процена 3
Укупна SREP процена Банке - фазе оцењивања и корекција моделом утврђена оцена 1 процена супервизора 2 Прикупљање података Скор и усклађеност са прописима 3 1 2 3 1 2 3 4 Супервизорска процена 4 Могуће је изменити моделом утврђену оцену Није могуће изменити моделом утврђену оцену Пословни модел Корпоративно управљање и управљање ризицима Ризици који утичу на солвентност Ризици који утичу на ликвидност Ниво ризика Управљање ризицима 4
Анализа пословног модела Прикупљање података Аутоматизовани скор Оцена нивоа ризика Финална оцена Фокус супервизорске процене пословног модела банке је на процени одрживости постојећег пословног модела банке и одрживости њених стратешких планова у постојећем привредном окружењу. Процена одрживости пословног модела Анализа пословног модела Процена дугорочне одрживости Елементи оцене: Кључни недостаци генерисање приноса у односу на склоност ка ризицима и структуру извора финансирања банке; (не)постојање концентрације имовине/средстава или извора прихода; конкурентност банке на тржишту и утицај стратегије банке на њену конкурентност; претпоставке у вези са будућим пословним окружењем које је банка користила приликом пројекције финансијских позиција; адекватност, односно изводљивост стратешких циљева. 5
Корпоративно управљање Прикупљање података Аутоматизовани скор Оцена нивоа ризика Финална оцена Фокус процене корпоративног управљања и система унутрашњих контрола је на провери њихове усклађености са ризичним профилом, пословним моделом и величином и сложеношћу пословања банке, као и на степену у коме се банка придржава прописа, стандарда опрезног пословања и добрих пословних обичаја у вези са корпоративним управљањем, управљањем ризицима и системом унутрашњих контрола. Систем корпоративног управљања Корпоративна култура и култура ризика Организација и начин рада органа управљања банке Политика зарада Систем управљања ризицима укључујући ICAAP Систем унутрашњих контрола Систем извештавања и континуитет пословања План опоравка 6
Ризици који утичу на солвентност Ниво ризика Прикупљање података Аутоматизовани скор Оцена нивоа ризика Финална оцена Контрола ризика Прикупљање података Провера усклађености Оцена контроле ризика Финална оцена Кредитни ризик Тржишни ризик Оперативни ризик Каматни ризик Ризик ПН/ФТ Приликом процене супервизор користи све расположиве изворе информација, укључујући и редовно и ванредно регулаторно извештавање, интерне показатеље и интерне извештаје банке (нпр. извештаји унутрашње ревизије, извештаји функције управљања ризицима, информације из ICAAP извештаја банке), записнике о контроли и екстерне извештаје (нпр. извештаје које банка објављује за инвеститоре, извештаје у складу са прописима и смерницама Народне банке Србије који се односе на објављивање података и информација банке). 7
ICAAP Приликом процене супервизор утврђује да ли је ICAAP поуздан, ефективан и свеобухватан. Супервизор такође процењује начин на који је ICAAP укључен у систем управљања ризицима, стратешко планирање и планирање нивоа капитала. ICAAP обрачун довољно грануларан веродостојан разумљив доследан и усклађен Проценом капитала у оквиру анализе SREP-а, супервизор одређује да ли банка поседује довољан износ финансијских средстава за покриће материјално значајних ризика којима је изложена или којима може бити изложена у свом пословању. У складу са том проценом, супервизор утврђује износ додатних интерних капиталних захтева. 8
Ризици који утичу на ликвидност Процена нивоа тржишног ризика ликвидности Процена нивоа ризика ликвидности извора финансирања Процена управљања тржишним ризиком ликвидности и ризиком ликвидности извора финансирања Процена потреба за ликвидним средствима Процена ризичног профила извора финансирања банке Стратегија управљања ризиком ликвидности Процена тржишног ризика ликвидности Процена стабилности извора финансирања Склоност према ризику ликвидности Процена заштитног слоја ликвидности Процена реалног приступа тржишту Организациона структура Супервизорско стрес тестирање Процена очекиване промене ризика ликвидности извора финансирања Унутрашња акта Процес идентификовања, мерења, праћења и извештавања Стрес тестирање ризика ликвидности које спроводи банка Систем унутрашњих контрола План пословања у случају настанка непредвиђених догађаја 9
Процена адекватности капитала Под укупним супервизорским захтевом за капиталом УСЗК (total SREP capital requirement TSCR) подразумева се укупни капитал који је банка дужна да држи за покриће свих ризика којима је изложена или може бити изложена у свом пословању на основу супервизорске процене. Под свеобухватним захтевом за капиталом СЗК (оverall capital requirement OCR) подразумева се укупни супервизорски захтев за капиталом увећан за заштитне слојеве капитала и додатни капитал за друге макропруденцијалне захтеве. Супервизор утврђује додатне интерне капиталне захтеве за покриће ризика од неочекиваних губитака, као и од очекиваних губитака који нису у довољној мери покривени исправкама вредности и резервисањима, на основу: 1. ICAAP обрачуна банке 2. Резултата обрачуна супервизорских референтних вредности 3. Других релевантних података 10
Утврђивање укупних супервизорских захтева за капиталом Хипотетички пример обрачуна TSCR, CET 1 и Tier 1 TSCR = 14 млрд РСД 11 млрд РСД x 8% = 10.18% CET1 = 4.5% + 56% x (10.18%-8%) = 5.72% Tier 1 = 6% + 75% x (10.18%-8%) = 7.64% 11
Комбиновани заштитни слој капитала Заштитни слој за очување капитала (2.5%) Комбиновани заштитни слој капитала Додатни капитални захтеви (Стуб 2 без стрес тестова) Минимални капитални захтеви (Стуб 1) Контрациклични заштитни слој капитала (0% - 2.5%) Заштитни слој капитала за структурни системски ризик (1%-3%, и више) Заштитни слој капитала за системски значајне банке (0%-2%) Заштитни слој капитала за глобално системски значајне банке (1% - 3.5%) Банка која испуњава захтев за комбиновани заштитни слој капитала не може да изврши расподелу CET 1 у износу који би довео до смањења CET 1 до нивоа да банка више не испуњава захтев за комбиновани заштитни слој капитала. Банка која не испуњава захтев за комбиновани заштитни слој капитала дужна је да израчуна највећи расподељиви износ и да о израчунатом највећем расподељивом износу одмах обавести Народну банку Србије. Банка, у зависности од врсте капитала који јој недостаје за испуњење укупних супервизорских захтева за капиталом, може достићи потребан ниво емисијом СЕТ1, АТ1 или Т2 инструмената капитала. 12
Комбиновани заштитни слој капитала Стрес тестови Заштитни слој капитала за системски значајне банке (СЗБ) Највећи расподељиви износ Комбиновани заштитни слој капитала Заштитни слој капитала за структурни системски ризик (ССР) Контрациклични заштитни слој капитала Заштитни слој за очување капитала Додатни капитални захтеви (Стуб 2 без стрес тестова) Укупни супервизорски захтев за капиталом Минимални капитални захтеви (Стуб 1) * Шема не приказује стварни однос величина, већ илуструје утврђивање УСЗК. 13
Стрес тестирање Процес стрес тестирања се врши у сврху: процене отпорности банке на погоршане макроекономске услове на тржишту; процене потенцијалних ефеката специфичних догађаја и/или утицаја промене више фактора ризика на капитал, ликвидност и финансијски резултат банке. Супервизор утврђује утицај основног сценарија и сценарија озбиљног финансијског поремећаја на капитал банке и процењује да ли је он довољан за покриће капиталних захтева. Банка треба да резултате стрес тестирања узима у обзир приликом ревидирања, односно преиспитивања: стратегија склоности ка ризицима толеранције према ризицима система лимита примене техника ублажавања ризика процеса интерне процене адекватности капитала планова поступања у случају настанка непредвиђених догађаја. 14
Хипотетички пример обрачуна CET1, Tier 1, OCR Банци је обрачунат SREP рацио од 131% након узимања у обзир захтева из Стуба 2 Додатни интерни капитални захтеви из Стуба 2 чине 56% CET 1, односно 75% Tier 1 Примењује се само заштитни слој капитала од 2.5%, нису утврђени додатни интерни капитални захтеви по основу резултата стрес теста OCR = 8% x 131% +2.5% бафер = 10.5% + 2.5% бафер = 13% 8% + 2.5% (1.4%CET1 +0.5% AT1 + 0.6% Tier 2) 56% 19% 25% CET 1 = 4.5% + (2.5% x 56%) + 2.5 % бафер = 4.5% + 1.4% +2.5% бафер = 8.4% 75% Tier 1 = 6% + (2.5% x 75%) + 2.5% бафер = 6% + 1.9% + 2.5% бафер = 10.4% 1.4% CET 1+ 0.5% AT1 15
Хипотетички пример обрачуна CET1, Tier 1 и OCR Примена ОАК, тачка 5 Банка у сваком тренутку одржава показатеље адекватности капитала изнад прописаних минималних нивоа, као и изнад нивоа утврђених од стране НБС узимајући у обзир капиталне захтеве из Стуба 2 (увећани показатељи адекватности капитала) Банка одржава ове показатеље адекватности капитала увећане на начин који јој омогућава покриће захтева за заштитним слојем за очување капитала.. односно посматрано из другог угла Банка одржава заштити слој за очување капитала у износу од 2.5%, односно он се мора састојати само из CET 1 и не може се користи за одржавање показатеља адекватности капитала из Стуба 1 (CET1-4.5%, AT1-1.5% и Tier2-2%) и Стуба 2 (тј. CET1-1.4%, AT1-0.5% и Tier2-0.6%) 16
Пример адекватног нивоа CET 1, Tier 1 и OCR банка нема AT1 Утврђени показатељи адекватности капитала Остварени показатељи адекватности капитала Обрачун: покривено 2% из Tier 2 покривено 0.6% из Tier 2 CET 1 = 4.5% + 1.5% + 1.4% + 0.5% + 2.5% = 10.4% Стуб 1 Стуб 2 Бафер 17
Пример адекватног нивоа CET 1, Tier 1 и OCR банка нема AT1 ни Tier2 Утврђени показатељи адекватности капитала Остварени показатељи адекватности капитала Обрачун: CET 1 = 4.5% + 1.5% + 2%+ 1.4% + 0.5% + 0.6% + 2.5% = 13% Стуб 1 Стуб 2 Бафер 18
Утврђени показатељи адекватности капитала Пример неадекватног нивоа CET 1, Tier 1 и OCR Остварени показатељи адекватности капитала Обрачун: покривено 2% из Tier 2 CET 1 = 4.5% + 1.5% + 1.4% + 0.5% + 0.6% + 2.5% = 11% Стуб 1 Стуб 2 Бафер Потребно је обрачунати максимални расподељиви износ!!! 19
Пример обрачуна максималног расподељивог износа (МDA) Банка нема довољно CET 1 за покриће заштитног слоја за очување капитала од 2.5%, односно са CET1 од 10% покрива само 1.5% заштитног слоја за очување капитала (недостаје јој још 11% - 10% = 1%) Банка се налази у трећем квартилу дистрибуције с обзиром да покрива само 60% заштитног слоја за очување капитала (1.5%/2.5%), односно примењује фактор од 40% Остварена добит банке на крају претходне године износи 2 млрд РСД MDA = 40% x 2 млрд РСД = 800 мил РСД који банка може да исплати нпр. у виду дивиденди Такође, банка је дужна да изради план за очување капитала и да га достави Народној банци Србије Квартил дистрибуције Распони квартила дистрибуције Фактор Први квартил 0-25% захтева за комбиновани заштитни слој капитала 0% Други квартил 25%-50% 20% Трећи квартил 50%-75% 40% Четврти квартил 75%-100% 60% 20
Хвала на пажњи!