ХАРМОНИЗОВАНО ТЕХНИЧКО ЗАКОНОДАВСТВО РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

ХАРМОНИЗОВАНО ТЕХНИЧКО ЗАКОНОДАВСТВО РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

ИНФРАСТРУКТУРА КВАЛИТЕТА и КОНКУРЕНТНОСТ ПРИВРЕДЕ Конкурентност српских предузећа је уско повезана са њиховом способношћу да производе безбедне и квалитетне производе у складу са захтевима релевантних техничких прописа и стандарда Ефикасна и међународно призната национална инфраструктура квалитета (ИК) представља један од предуслова за конкурентност српске привреде јер омогућава српским предузећима и индустрији боље услове за примену техничких прописа и стандарда на производе и системе управљања

ЦИЉЕВИ ИНФРАСТРУКТУРЕ КВАЛИТЕТА ОПШТИ ЦИЉЕВИ: Подизање конкурентности привреде Заштита здравља, безбедности и имовине Уклањање непотребних препрека трговини ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ (у зависности од секторских шема и регулативе која се примењује): заштита здравља и безбедности на раду заштита здравља и безбедности приликом употребе производа ван радног места (кућна употреба, рекреативне активности и др.) заштита животне средине квалитет производа заштита потрошача

Република Србија Министарство финансија и привреде ТРАНСПОНОВАЊЕ ЕУ ДИРЕКТИВА За државе чланице ЕУ, директива је обавезујући документ, за који свака држава у свом правном систему ближе уређује начин и метод преношења; Врши се у складу са роковима утврђеним НАЦИОНАЛНИМ ПРОГРАМОМ ЗА УСВАЈАЊЕ ПРАВНИХ ТЕКОВИНА ЕУ; За израду и доношење прописа којим се у Србији преносе ЕУ директиве/уредбе, надлежно је министарство у чијем делокругу је материја из директиве (нпр. моторна возила Министарство надлежно за послове саобраћаја; радио и телкомуникациона опрема Министарство надлежно за послове телекомуникација; заштита биља Министарство надлежно за послове пољопривреде, итд.); ЕУ директиве/уредбе се могу транспоновати законом (нпр. Закон о медицинским средствима) или подзаконским актом (нпр. Правилник о безбедности машина); Ако нема секторског прописа, Закон о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености представља правни основ за доношење техничког прописа којим се транспонују ЕУ директиве, како новог тако и старог приступа;

ПРАВНИ ОКВИР ИНФРАСТРУКТУРЕ КВАЛИТЕТА Закон о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености ЗОТЗ (36/09) Примењује се на све производе, осим на производе за које су технички захтеви уређени посебним законима и посебним прописима донетим на основу тих закона (нпр. Закон о хемикалијама, Закон о планирању и изградњи, Закон о лековима и медицинским средствима,...) Закон о стандардизацији (36/09, 46/15) Закон о акредитацији (73/10) Закон о метрологији (30/10) Закон о контроли предмета од драгоцених метала (36/11) Закон о општој безбедности производа (41/09) Уредбе и други подзаконски акти којима је ближе уређена законска материја; Правилници којима се утврђују технички и други захтеви за поједине производе или групе производа Спискови српских стандарда који прате правилнике, а којима су преузети ЕУ хармонизовани стандарди

НОВИ и СТАРИ ПРИСТУП СТАРИ МОДЕЛ КОЈИ ЈЕ РАНИЈЕ БИО ПРИСУТАН У СРБИЈИ: Детаљно прописани технички захтеви у више различитих прописа, са дугим и често компликованим техн. спецификацијама које је производ морао да испуни; Одредбе о надлежности и одговорности за оцењивање усаглашености производа су често биле непотпуне и непрецизне; Различити захтеви домаћих прописа у односу на захтеве у другим земљама су стварали додатне трошкове привредним субјектима и компликовали трговину; Техничке баријере трговини је неопходно уклонити ради чланства Србије у ЕУ/СТО ЗА РАЗЛИКУ ОД ТОГА, НОВИ И ГЛОБАЛНИ ПРИСТУП ПОДРАЗУМЕВА: Прописивање само основних-битних захтева за производе, уз могућност примене српских стандарда којима се преузимају хармонизовани (европски) стандарди из одређене области; Поједностављивање прописаних поступака оцењивања усаглашености производа и прецизирање надлежности и одговорности за њихово спровођење; Уклањање техничких препрека трговини и увођење међународно прихваћених правила и захтева за стављање производа на тржиште; Добровољност примене српских стандарда и редовно ажурирање списка стандарда од стране надлежног министарства омогућава брже и еластичније прилагођавање техничкотехолошком развоју; Постоји тзв. претпоставка усаглашености производа уколико су одговарајући српски стандарди примењени, али произвођач може и на други начин доказивати усаглашеност производа;

ИНСТИТУЦИОНАЛНИ ОКВИР ИНФРАСТРУКТУРЕ КВАЛИТЕТА У СРБИЈИ ИНСТИТУТ ЗА СТАНДАРДИЗАЦИЈУ АКРЕДИТАЦИОНО ТЕЛО СРБИЈЕ МИНИСТАРСТВО ПРИВРЕДЕ ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ДИРЕКЦИЈА ЗА МЕРЕ И ДРАГОЦЕНЕ МЕТАЛЕ ПРИВРЕДНА КОМОРА ТРЖИШНИ НАДЗОР (MTTТ, MЗ, MГСИ, MЗЖС ) УПРАВА ЦАРИНА РЕСОРНА МИНИСТАРСТВА (MЗ, MГСИ, МЗЖС, MTТТ, MУП ) 7

ТЕХНИЧКИ ПРОПИС је пропис којим се, за производ односно групе производа, уређује најмање један од следећих елемената: технички захтеви које мора да испуњава производ; поступци оцењивања усаглашености; захтеви које мора да испуни тело за оцењивање усаглашености; захтеви за безбедност производа током употребе; редовни и ванредни прегледи производа током употребе; исправе које прате производ приликом стављања на тржиште или употребу; знак и начин означавања производа; захтеви за паковање и обележавање производа.

ПРОПИСИВАЊЕ ТЕХНИЧКИХ ЗАХТЕВА Технички и други захтеви прописују се техничким прописима; Техничким прописом се технички захтеви прописују: Непосредно директним навођењем техничких захтева у тексту прописа (преовлађује у тзв. Старом приступу, примењује се правасходно у областима као што су моторна возила, храна, козметика, итд.), или Посредно тако што технички пропис упућује на примену српског стандарда, односно техничке спецификације (преовлађује у тзв. Новом приступу машине, електрична опрема, лифтови, ЛЗО итд.). У техничком пропису, упућивање на примену српског стандарда може бити дефинисано тако да је испуњавање захтева тог стандарда: Једини начин постизања усаглашености са захтевима тог прописа тзв ексклузивно позивање; или, Један од могућих начина постизања усаглашености са захтевима тог прописа (дакле, не и једини) тзв индикативно позивање

Приликом припреме, доношења и примене техничког прописа надлежно министарство узима у обзир нарочито: 1) спречавање непотребних препрека у трговини; 2) равноправност домаћих и страних производа на тржишту; 3) коришћење објављених српских стандарда којима се преузимају међународни, односно европски стандарди, као основе за припрему техничког прописа; 4) одређивање примереног рока за почетак примене техничког прописа; 5) промењене околности до којих је дошло после доношења техничког прописа, ради његове измене или стављања ван снаге; 6) остваривање циљева техничког прописа на начин који је најмање ограничавајући по трговину и у том смислу врши измене или ставља ван снаге технички пропис; 7) захтеве које производ треба да испуњава првенствено у погледу функционалних карактеристика, а не у погледу изгледа или описних карактеристика производа.

ПОДИЗАЊЕ КОНКУРЕНТНОСТИ ПРИВРЕДЕ КРОЗ ПРИМЕНУ СТАНДАРДА Примена српских стандарда омогућава брже и лакше прилагођавање технолошком развоју и подизање конкурентности домаће привреде Примена стандарда је у принципу добровољна, тако да произвођачи, за највећи део производа, могу доказивати усаглашеност и другим одговарајућим спецификацијама. Примена стандарда омогућује да се: смање трошкови производње и ограничи количина отпада, смање производне линије на ограничен број стандардизованих производа, поједностави управљање испоручиоцима инсистирањем на примени стандарда, унапреди обука особља у циљу примене стандарда и уведе култура континуираног унапређења у компанију, поједностави и усклади пракса паковања и означавања производа.

Претпоставка усаглашености Техничким прописом може се прописати да се претпоставља да је производ усаглашен са прописаним техничким захтевима, ако је усаглашен са одговарајућим српским стандардима којима су преузети хармонизовани стандарди или уколико нема таквих стандарда у одређеној области, другим релевантним стандардима или техничким спецификацијама за ту област. Министар који руководи радом надлежног министарства саставља списак српских стандарда или техничких спецификација. Списак српских стандарда објављује се у Службеном гласнику Републике Србије.

ИМЕНОВАЊЕ ТЕЛА ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ УСАГЛАШЕНОСТИ Када је техничким прописом утврђено да оцењивање усаглашености спроводи именовано тело за оцењивање усаглашености, тим прописом се утврђују и захтеви које то тело мора да испуни, нарочито у погледу: 1) правног статуса тог тела; 2) стручне оспособљености запослених и других ангажованих лица; 3) опреме; 4) независности, непристрасности и одсуства сукоба интереса у односу на испоручиоца производа који је предмет оцењивања усаглашености; 5) поступања са приговорима на његов рад и донете одлуке; 6) чувања пословне тајне; 7) захтева који се односе на одговорност за активности подизвођача; 8) осигурања од одговорности за штету.

ВАЖЕЊЕ ИНОСТРАНИХ ИСПРАВА О УСАГЛАШЕНОСТИ Исправа о усаглашености коју је издало инострано тело за оцењивање усаглашености важи у Републици Србији, ако је издата у складу са потврђеним међународним споразумима чији је потписник Република Србија. Надлежни министар решењем може признати важење иностране исправе којом се потврђује усаглашеност производа са иностраним техничким прописом, под условом да: 1) не постоји именовано тело или друго тело које има одобрење надлежног органа државне управе да изда исправу о усаглашености у складу са захтевима техничког прописа; 2) захтеви из тог прописа обезбеђују најмање исти степен заштите безбедности живота и здравља људи, односно заштите другог јавног интереса, који су одређени захтевима српског техничког прописа; 3) захтеви из иностраног техничког прописа, које инострано тело за оцењивање усаглашености мора да испуни обезбеђују најмање исти степен испуњености захтева, који су утврђени српским техничким прописом за тело које спроводи оцењивање усаглашености.

Формална неусаглашеност Уколико надлежни инспектор утврди једну од формалних неусаглашености, налаже испоручиоцу, у складу са прописаним обавезама, отклањање неусаглашености у одређеном року. Формална неусаглашеност може бити: 1) одсуство знака усаглашености; 2) стављање знака усаглашености супротно одредбама овог закона и прописа донетих на основу овог закона; 3) несачињавање декларације о усаглашености, односно друге исправе о усаглашености у складу са захтевима техничког прописа; 4) неисправно сачињавање декларације, односно друге исправе о усаглашености у складу са захтевима техничког прописа; 5) недоступност или некомплетност техничке документације; 6) друга неусаглашеност која је техничким прописом, донетим на основу овог закона, прописана као формална неусаглашеност.

ПЛАНСКИ ДОКУМЕНТИ РАЗВОЈА ИНФРАСТРУКТУРЕ КВАЛИТЕТА У СРБИЈИ СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА ИНФРАСТРУКТУРЕ КВАЛИТЕТА У СРБИЈИ, припремљена уз помоћ GIZ, усвојена је у октобру 2015. године и објављена у Сл. гласнику бр. 93/15; циљ је уравнотежен развој свих компоненти и стабилан и одржив систем инфраструктуре квалитета усклађен са потребама и плановима привреде Србије НПАА (Национални програм за усвајање правних тековина ЕУ), последња верзија овог документа је ажурирана 2016. године; Глава 3.1 се односи на Слободу кретања робе; ново ажурирање НПАА се очекује у 1. кварталу 2018. године Припремљени су Стратегија и Акциони план за хармонизовану и нехармонизовану област у оквиру Слободног кретања робе, који садрже прецизне задатке, рокове и друге параметре за праћење активности надлежних органа и институција

ПРЕГОВОРИ О ПРИСТУПАЊУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЕУ Успешно обављен експланаторни и билатерални скрининг 2014. години у Бриселу за Преговарачко поглавље 1 Кретање робе Од стране представника Европске комисије похваљен активан приступ делегације Републике Србије и до сада постигнути резултати у области инфраструктуре квалитета, односно доношењу техничког законодавства и праћењу његове примене, као и креирању институционалног оквира у овој области Настављају се планиране активности у циљу отварања преговора за ПГ 1, односно активности у циљу планског и одрживог развоја свих компоненти инфраструктуре квалитета у Републици Србији

ЦИЉЕВИ РАЗВОЈА ИНФРАСТРУКТУРЕ КВАЛИТЕТА У СРБИЈИ у контексту ПОДИЗАЊА КОНКУРЕНТНОСТИ ДОМАЋЕ ПРИВРЕДЕ ЗАКЉУЧАК: - Развијање свести код испоручилаца производа на територији Републике Србије (произвођача, увозника, дистрибуртера), али и свих других заинтересованих страна (невладине организације, академска и стручна удружења и др. ) о значају техничког законодавства - Примена техничког законодавства од стране привредника у РС је предуслов за бољи пласман српских производа како на домаће тако и на инострана тржишта - Неопходно је наставити јачање капацитета свих државних органа (стручних, организационих и финансијских) који доносе техничке прописе и прате њихову примену

Хвала на пажњи! Миле Митровић Руководилац групе за хармонизоване ТП Сектор за квалитет и безбедност производа mile.mitrovic@privreda.gov.rs www.tehnis.privreda.gov.rs +381 11 3343366