СИДА/АИДС бити HIV позитиван није смртна пресуда

Питања за електронски тест: СИДА/АИДС бити HIV позитиван није смртна пресуда 1. SIDA је : а) синдром стечене имунодефицијенције б) синдром изгубљене имунодефицијенције в) вирус стечене хумане имунодефиције г) вирус изгубљене хумане имунодефиције 2. AIDS/SIDA је: а) Acquired Immunodeficiency Syndrome б) Syndrome d Immuno-Deficence Acquise в) Синдром стечене имунодефиијенције. 3. Шта је тачно? а) HIV = SIDA = AIDS б) HIV = SIDA в) HIV = AIDS г) ниједан од наведених одговора није тачан 4. Битно је нагласити да HIV и AIDS/SIDA нису исто! Шта је тачно од наведених тврдњи? а) особа која има HIV, мора да има и AIDS б) особа која има AIDS, мора да има и HIV в) особа која има AIDS, не мора да има HIV г) особа која има HIV, не мора да има и AIDS 5. Комбиновани термин "ХИВ/АИДС" и израз "превенција ХИВ-а/АИДС-а" су : а) су адекватни јер ХИВ изазива АИДС и самим тим су повезани термини б) нису адекватни, јер већина људи с ХИВ-ом немају АИДС в) нису адекватни, јер превенција ХИВ-а укључује исправну и доследну употребу кондома, стерилну опрему за ињектирање, промене друштвених норми итд, док превенција АИДС-а укључује профилаксу изонијазидом, котримоксазолом, квалитетну исхрану, итд. 6. Чија је скраћеница синдром стеченог губитка способности имунолошке одбране: а) СИДА (француска - Сyндром д Иммунодефициенце Ацqуиесе) б) СИДА ( српска Синдром стечене имунодефицијенције) в) АИДС (енглеска - Ацqуиред Иммуне Дефициенцy Сyндроме) г) СИДА/АИДС је само енглеска скраћеница

7. ХИВ је скраћеница за: а) хумани имунодефицијентни вирус припада фамилији вируса Ретровиридае, а под-фамилији Лентивиринае б) вирус хумане имунодефицијенције припада фамилији вируса Ретровиридае, а под-фамилији Лентивиринае в) хемато имунолоши вирус г) хепато имунолошки вирус 8. ПЛХИВ је скраћеница за: а) особе које живе са ХИВ-ом/АИДС-ом б) persons living with HIV/AIDS в) personal level of HIV/AIDS г) превентивно лечење ХИВ/АИДС-а 9. ХИВ ослабљује имунитет организма и ствара могућност да се развије болест СИДА/АИДС тако што напада : а) ЦД 4 протеин на површини лимфоцита б) ЦД 4 протеин на површини мастоцита в) ЦД 4 протеин на површини гранулоцита г) ЦД 4 протеин на површини еритроцита 10. СИДА или АИДС је : а) синдром стеченог губитка способности имунолошке одбране б) синдром који означава скуп симптома и знакова обољења који се јављају због губитка способности имунолошке одбране. в) синдром који се јавља одмах након инфекције ХИВ-ом г) синдром који у најкраћем временском периоду уништава имуни систем 11. Скуп симптома и знакова обољења : а) не мора да се испољава увек у пуном обиму б) у неким случајевима испољава се само један (нпр. мршављење-губитак тежине) в) у неким случајевима више њих (запаљење плућа, губљење телесне тежине, оток лимфних жлезда, појава тумора на кожи и унутрашњим органима и др.). г) увек се испољава у пуном обиму 12. Синдром стечене имунодефицијенције (АИДС, СИДА) је клиничка манифестација инфекције коју изазива вирус хумане имунодефицијенције делујући на организам тако што: а) доводи до пада имунитета и неспособности организма да се бори против инфекција и болести б) доводи до слабљења функције имуног система (имунодефицијенција), када се стварају услови за појаву тзв. опортунистичких инфекција в) доводи до слабљења функције имуног система (имунодефицијенција), када се стварају услови за појаву тумора г) може да инфицира и друге ћелије у ораганизму: друге ћелије имуног система и коштане сржи, неке ћелије цревне слузнице и нервног система.

13. Симтоми СИДЕ су први пут откривени у: а) Африци (код већине људи, дотад потпуно здравих, појавио Капоши сарком, једна врста рака коже) б) Француској ( где се код на изглед здравих, младих људи развило запаљење плућа узроковано микроорганизмом Пнеумо-цyстис царинии) в) Лос Анђелесу ( где се код на изглед здравих, младих људи развило запаљење плућа узроковано микроорганизмом Пнеумо-цyстис царинии) г) Њујорку (код младих људи, дотад потпуно здравих, појавио Капоши сарком, једна врста рака коже). 14. СИДА/АИДС је откривена : а) 1980. године б) 1970. године в) 1977. године г) 1981. године 15. АИДС (стечени губитак имунитета) на основу свих симптома је дефинисан у Центру за контролу болести у : а) Атланти 1982. године б) Лос Анђелесу 1982. године в) Њујорку 1982.године г) Паризу 1982. године 16. АИДС је тешка, хронична болест која се преноси са човека на човека. Извори ХИВ-а у организму су: а) крв (и менструална крв), б) течности које луче полни органи (пресемена течност, сперма/семена течност, вагинални секрет) в) мајчино млеко г) тачан одговор је под б 17. Основни начини преношења ХИВ-а су: а) незаштићеним сексуалним односом, б) инфицираном крвљу и њеним дериватима, в) вертикалном трансмисијом (преношењем са инфициране мајке на плод/ дете) г) тачни су одговори по а и б 18. Вирус се налази и у другим секретима и екскретима (сузе, пљувачка, мокраћа, зној...) а) али у њима је концентрација вируса мала и недовољна да изазове инфекцију код друге особе б) али у њима је концентрација вируса мала и довољна да изазове инфекцију код друге особе в) али у њима је концентрација вируса мала и спорије се преноси г) али у њима је концентрација вируса мала, али се лакше преноси

19. Дефинитивно је утврђено да се ХИВ инфекција не преноси: а) руковањем, пољупцем у образ, грљењем б) коришћењем истих просторија (стан, канцеларија, школа), коришћењем истог телефона, компјутера в) коришћењем заједничког прибора за јело и пиће, спавањем у истом кревету, купањем у истом базену, коришћењем истог купатила, пешкира г) убодом инсекта 20. Професионални ризик здравствених радника пре свега од парентералног преношења ХИВ инфекције после убода на оштри инструмент, који је претходно коришћен на пацијенту с ХИВ-инфекцијом, износи око : а) око 0.3 % б) око 1.3 % в) око 3 % г) око 13 % 21. Инкубациони период је индивидуално различит. Од инфекције до појаве клиничких манифестација АИДС-а може проћи: а) од 6 месеци до преко 10 година. б) од 6 месеци до преко 10 месеци в) од 6 месеци до преко 1 године. г) од 6 месеци до 1 године. 22. Индиректним тестирањем се откривају антитела у крви, али њега не треба радити уколико од ризичног контакта није прошло минимум 6-8 недеља. Међутим, пожељно је да се сачека од 3 до 6 месеци, јер тек тада тестови са сигурношћу показују ХИВ статус. Инфицирани организам имунолошки реагује у виду стварања антитела која се могу открити тестом у току овог периода, који се назива : а) вакуум период б) имунолошки период в) ХИВ/АИДС период г) период прозора 23. Који се тестови користе за дијагностику ХИВ инфекције: а) Брзи тест који се може користити у поверљивом тестирању за популације до којих је тешко допрети (ињектирајући корисници дрога, сексуалне раднице и др.) или за географски удаљене популације. Брзи тест се може радити након периода прозора. б) Индиректни тест (ЕЛИСА) којима се потврђује присуство серумских антитела на ХИВ. Антитела се могу детектовати у крви након периода прозора зато што дотле не постоје у довољној количини и зато их тест не може одредити. в) Индиректни тестови (WЕСТЕРН БЛОТ) којима се потврђује присуство серумских антитела на ХИВ. Антитела се могу детектовати у крви након периода прозора зато што дотле не постоје у довољној количини и зато их тест не може одредити.

г) Директни тест којим се потврђује присуство генетског материјала вируса у плазми (ланчана реакција полимеризације - ПЦР). Овај тест се користи за одређивање броја вируса у крви (виремија, вирал лоад), што је веома важан податак за доношење одлуке о започињању терапије или за праћење успешности терапије. 24. Метода помоћу које се може непосредно по инфицирању открити присуство вируса у организму је : а) Елиза тест б) Wестерн-Блот тест в) ПЦР тест г) брзи тест 25. Као и сви вируси, ХИВ не може да се размножава изван живог организма - он мора да уђе у ћелију да би унутар ње направио своје копије, уз помоћ разних делова ћелије. Ћелија коју "напада" је: а) ЦД 4 протеин на површини лимфоцита б) ЦД 4 протеин на површини мастоцита в) ЦД 4 протеин на површини гранулоцита г) ЦД 4 протеин на површини еритроцита 26. ЦД4 ћелије помажу Вашем телу да се бори са инфекцијама и болешћу. У здравом организму се број ЦД4 ћелија креће око: а) 1000 у 1 мл крви б) 10 000 у 1 мл крви в) 100 000 у 1 мл крви г) 1 000 000 у 1мл крви 27. Током напредовања ХИВ инфекције ка АИДС-у, већину ЦД4 ћелија у које ХИВ уђе и зарази, организам сматра за непријатеља и зато их напада и уништава. Број ЦД4 ћелија се смањује и то: а) 50/мм3 годишње б) 50/мм3 месечно в) 50/мм3 недељно г) 50/мм3 дневно 28. Процена стадијума ХИВ инфекције се врши на основу података добијених током разговора и прегледа, додатних претрага и лабораторијских анализа за које лекар сматра да је потребно урадити, а то су: а) хематолошке анализе (комплетна крвна слика) и биохемијске анализе: испитивање функције бубрега, јетре и панкреаса (гуштераче) б) одређивање броја перифених ЦД4 ћелија в) микробиолошке анализе на присуство различитих микроба: токсоплазме, разних вируса - ЦМВ, ХЦВ, ХБВ, ХДВ. 29. Асимптоматску ХИВ инфекцију карактеришу следећи симптоми:

а) на почетку се не јављају карактеристични симптоми који би указали на постојање ХИВ инфекције.неке особе могу након 3-6 недеља од инфекције (прва фаза болести, која се назива акутна ХИВ-инфекција) развити симптоме налик на прехладу (температура, главобоља, малаксалост), лимфни чворови су увећани и безболни (најчешће на врату, док се на препонама теже опипавају). Особа је тада врло заразна, јер се вирус тада размножава највећом брзином. Ови симптоми нестају и без лијечења, након чега слиједи дуго раздобљебез израженијих знакова болести. б) неке особе могу након месец дана развити симптоме налик на прехладу (температуру, главобољу, малаксалост), али лимфни чворови нису увећани. Особа тада није заразна, јер се вирус тада не размножава највећом брзином. в) постепено се развијају следећи симптоми: температура која дуго траје, ноћно знојење, увећани и безболни лимфни чворови (на врату, препонама, испод пазуха) г) необјашњив умор, брзо замарање при напору; отежано дисање, суви кашаљ, бол у грудима; нагли губитак апетита, губитак телесне тежине, дуготрајни пролив, јављање белих наслага на устима, језику и ждрелу 30. Симптоматску ХИВ инфекцију карактеришу следећи симптоми: а) неке особе могу након месец дана развити симптоме налик на прехладу (температуру, главобољу, малаксалост) и лимфни чворови су увећани и безболни (најчешће на врату, док се на препонама теже опипавају). Особа је тада врло заразна, јер се вирус тада размножава највећом брзином. б) неке особе могу након месец дана развити симптоме налик на прехладу (температуру, главобољу, малаксалост), али лимфни чворови нису увећани. Особа тада није заразна, јер се вирус тада не размножава највећом брзином. в) постепено се развијају следећи симптоми: температура која дуго траје, ноћно знојење, увећани и безболни лимфни чворови (на врату, препонама, испод пазуха), необјашњив умор, брзо замарање при напору; отежано дисање, суви кашаљ, бол у грудима; нагли губитак апетита, губитак телесне тежине, дуготрајни пролив, јављање белих наслага на устима, језику и ждрелу г) врло рано, вирус захвата ћелије централног нервног система, па се јављају слабост мишића, слаба координација и успореност покрета, подрхтавање руку, отежано памћење и концентрисање, полинеуропатија, апатија, депресија. 31. Дијагноза АИДС-а се поставља када је: а) број ЦД4 ћелија мањи од 100/мм3 плазме б) број ЦД4 ћелија мањи од 200/мм3 плазме в) број ЦД4 ћелија мањи од 300/мм3 плазме г) број ЦД4 ћелија мањи од 400/мм3 плазме 32. Појави АИДС-а, када је број ЦД4 ћелија мањи од 200/мм3 плазме, може да претходи: а) појава опортунистичких инфекција које не угрожавају живот пацијента: херпес зостер (реактивација вируса овчијих богиња) б) појава опортунистичких инфекција које не угрожавају живот пацијента: гљивична инфекција уста и ждрела (орофарингеална кандидијаза), орална леукоплакија, молускум (промене на кожи којима је узрочник вирус), карцином грлића материце.

в) појава опортунистичких инфекција које угрожавају живот пацијента: херпес зостер (реактивација вируса овчијих богиња) г) појава опортунистичких инфекција које угрожавају живот пацијента: гљивична инфекција уста и ждрела (орофарингеална кандидијаза), орална леукоплакија, молускум (промене на кожи којима је узрочник вирус), карцином грлића материце. 33. Симптоми и знаци развијене болести се јављају због: а) захватања органа специфичним опортунистичким инфекцијама и туморима органа за дисање б) захватања органа специфичним опортунистичким инфекцијама и туморима органа за варење в) захватања органа специфичним опортунистичким инфекцијама и туморима нервног система г) тачни су одговори под а и б Опортунистичке инфекције и тумори 34. Пнеумоцyстис царинии захвата: 35. Мyцобацтериум туберцулосис, Мyцобацтериум авиум цомплеx (МАЦ) захвата: 36. Цандида албицанс захвата: 37. Црyптоццоцус неоформанс захвата: 38. Тоxопласма гондии захвата:

39. Цyтомегаловирус (ЦМВ) изазива обољења: г) ЦМВ хориоретинитис (упала ока) 40. Бактерије Стрептококе, Стафилококе, Хемофилус инфлуенце, Псеудомонас, Клебсиела... изазивају обољења: 41. Нон Ходгкинов лимфом (ЦД4+ ћелија<50/мм3) изазива обољења: г) асиметрично и брзо увећање лимфних жлезда, срчана слабост,инфаркт. 42. Херпес зостер/ Варицелла-зостер вирус изазива обољења: г) вирус овчијих богиња се поново активира годинама после прележаних овчијих богиња. 43. Хумани папилома вирус изазива обољења: г) Аногенитални карцином/карцином грлића материце, кондиломи 44. Капосијев сарком изазива обољења: г) коже и слузокоже

45. Тренутни лекови су терапија, али не достижу потпуно излечење. Они заустављају даље напредовање ХИВ-а те дозвољавају одбрамбеном систему организма да се сам обнови, али особа и даље остаје ХИВ позитивна. За лечење ХИВ инфекције користи се: а) антиретровирусна (АРВ) терапија б) комбинована терапија (тзв. ХААРТ - високо-активна ретровирусна терапија) в) терапија опортунистичких инфекција 46. Недостаци АРВ терапије су: а) нежељени (токсични) ефекти б) поједини нежељени симптоми и знаци в) могућност стварања резистенције вируса на лекове 47. Шта је то резистенција ХИВ-а? а) лекови више не успевају спречити размножавање ХИВ-а б) то је релативно честа појава током лечења в) настала је јер је вирус променио своје гене г) резистенција је најважнији разлог неуспеха лечења 48. Који су могући разлози настанка резистенције? а) умножавање вируса није онемогућено (примењени су лекови који нису довољно снажни) б) велики број вирусних копија у почетку лечења в) поједини фармаколошки фактори (недовољна количина лека из дигестивног система дође у крв, лек се у јетри разгради, итд.) г) НАЈВАЖНИИЈИ УЗРОК РЕЗИСТЕНЦИЈЕ ЈЕ НЕРЕДОВНО УЗИМАЊЕ ЛЕКОВА. 49. Посвећеност терапији значи узимање лекова у тачно прописано време и, ако је потребно, придржавање посебног начина исхране. Шта значи посвећеност од 95%? а) уколико је терапија ординирана једном дневно, то значи да се не сме пропустити више од једне дозе месечно б) уколико је терапија ординирана два пута дневно, то значи да се не сме пропустити више од три дозе месечно в) уколико је терапија ординирана три пута дневно, то значи да се не сме пропустити више од четири дозе месечно г) строго придржавање правилима јер многа истраживања су показала да прескакање дозе, чак и ако се пропусти само једна или две дозе недељно, може имати велики утицај на успешност терапије. 50. Као Светски дан борбе против AIDS-а 1985. године је установљен : а) 1. април б) 17. мај в) 1. децембар

г) 10. децембар 51. 1991. године као међународни знак борбе против AIDS-а установљена је : а) црна трака б) бела трака в) црвена трака г) црно бела трака 52. Дан сећања на преминуле од сиде обележава се : а) прве недеље у мају од 1986.године б) треће недеље у мају од 1983. године в) треће недеље у мају од 1984. године г) прве недеље у децембру од 1985. године