НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ Булевар Краља Александра 67 Б Е О Г Р А Д

НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ Булевар Краља Александра 67 Б Е О Г Р А Д На XXVII седници Наставно-научног већа Правног факултета Универзитета у Београду, која је одржана 21. септембра 2015, именовани смо за чланове Комисије за спровођење поступка за стицање научног звања ВИШЕГ НАУЧНОГ САРАДНИКА за кандидата др Јелену Ћеранић, запослену у Институту за упоредно право у Београду: 1. Проф. др Весна Бесаровић, редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду, у пензији; 2. Проф. др Слободан Марковић, редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду; 3. Проф. др Бранко Ракић, редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду; 4. Проф. др Владимир Чоловић, научни саветник Института за упоредно право у Београду; 5. Проф. др Душан Поповић, ванредни професор Правног факултета Универзитета у Београду. Пошто се упознала са документима и радовима кандидата доц. др Јелене Ћеранић, Комисија, у складу са чланом 76. Закона о научноистраживачкој делатности и чланом 22. Правилника о поступку и начину вредновања, и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача, подноси Наставно-научном већу Правног факултета Универзитета у Београду, следећи И З В Е Ш Т А Ј 1. Биографски подаци о кандидату Др Јелена Ћеранић рођена је 26. фебруара 1979. у Београду. Правни факултет Универзитета у Београду уписала је у школској 1998/99. години, а дипломирала је 2003. године са просечном оценом 9,54. Последипломске специјалистичке студије из права Европске уније, које су на Правном факултету у Београду заједнички организовали Европски универзитетски центар Универзитета у Нансију (Француска) и Правни факултет у Београду, уписала је 2003. године. Специјалистички рад на тему Европа променљиве геометрије одбранила је 2004. године и стекла француску диплому трећег степена, која је еквивалентна дипломи специјалисте за право Европске уније коју издаје Правни факултет у Београду. 1

Магистарске студије уписала је 2004. године у Европском универзитетском центру Универзитета у Нансију. Магистарски рад на тему Демократија у Уговору о уставу Европске уније одбранила је 11. јула 2005. Магистарска диплома је нострификована у октобру 2006. године на седници Комисије Универзитета у Београду за признавање високошколских исправа. Докторску дисертацију под насловом Правни и политички облици повезивања држава унутар Европске уније одбранила је са одликом 22. марта 2010. на Правном факултету Универзитета у Београду пред комисијом: проф. др Бранко Ракић (ментор), проф. др Јовица Тркуља (члан) и проф. др Родољуб Етински (члан). Од октобра 2006. године запослена је у Институту за упоредно право. У децембру 2010. године изабрана је у научно звање научни сарадник. Др Јелена Ћеранић је у звање доцента изабрана 25. јануара 2012. на Правном факултету Универзитета у Бањалуци за ужу научну област Међународно право, на наставном предмету Право интелектуалне својине. Од јануара 2012. године ангажована је на Правном факултету Универзитета у Бањалуци где изводи наставу из предмета Право интелектуалне својине. Др Јелена Ћеранић је, од октобра 2010. године, ангажована као предавач на француским мастер студијама из права европских интеграција које на Правном факултету Универзитета у Сегедину заједнички организују Правни факултет Универзитета у Лиону и Правни факултет у Универзитета у Сегедину. У оквиру овог мастер програма изводи наставу из предмета Европска унија и Западни Балкан. Говори француски и енглески језик, а служи се шпанским језиком. 2. Учешће у међународним и другим научно-истраживачким пројектима Др Јелена Ћеранић учестовала је на следећим научноистраживачким пројектима: 1) Пројекат при Министарству науке и технолошког развоја Републике Србије за период 2006 2010 бр. 149023 Д Право СЦГ и међународне судске институције у Институту за упоредно право; 2) Пројекат при Министарству науке и технолошког развоја Републике Србије за период 2011 2014 бр. 179031 Српско и европско право упоређивање и усаглашавање у Институту за упоредно право; 3) Пројекат Владе Краљевине Норвешке за период 2012 2013 Правни механизми спречавања корупције у земљама Југоисточне Европе у Институту за упоредно право. 3. Учешће у подизању младих научних кадрова на последипломским студијама Др Јелена Ћеранић је од октобра 2010. године ангажована на мастер студијама из права европских интеграција које на Правном факултету Сегедину заједнички организују 2

Правни факултет Универзитета у Лиону и Правни факултет у Универзитета у Сегедину. У оквиру овог мастер програма, била је ментор за за израду семинарских радова следећим канидатима: Gizella Laura Farcaѕ, Doina Borodac, Natalia Moghilda, Fatos Ismajli, Irina Gilca, Georgo Nagy, Eliza Vaş, Barnabás Szabó, Jovana Bulatović, Milica Ražnatović, Alexandra Telpis, Bich Ngoc Lе и Réka Palfi. На Правном факултету Универзитета у Бањалуци др Јелена Ћеранић била је члан комисије за писање извештаја о подобности теме за израду докторске тезе мр Милице Чизмовић под насловом Заштита права жига у домаћем и праву Европске уније. Предложена је и за члана Комисије за оцену исте докторске дисертације. Доц. др Јелена Ћеранић помагала је колегиници мр Милици Чизмовић у одабиру литературе, постављању хипотеза, одређивању структуре и садржине ове докторске дисертације. Др Јелена Ћеранић је, такође, корисним и вредним запажањима у свим фазама израде, допринела квалитету докторске дисертације др Весне Ћорић Ерић, запослене у Институту за упоредно право. Колегиница Ћорић Ерић је докторску дисертацију на тему,однос између Европског суда за људска права и Европског суда правде одбранила са одликом на Правном факултету Универзитета у Београду 16. маја 2014. (приложена захвалница о тзв. суштинском менторству ). Исто тако, доц. др Јелена Ћеранић била је члан комисије за одбрану мастер рада Зите Салеши под насловом Архуска конвенција учешће јавности у доношењу одлука које се тичу животне средине, која је одбрањена на Факултету за европске правне-политичке студије у Новом Саду 25. априла 2012. Поред тога, др Јелена Ћеранић била је члан комисије за избор у звање истраживач сарадник за колеге: мр Јелену Вукадиновић, мр Мирјану Глинтић, мр Милоша Станића, мр Сергеја Уљанина и мр Мирослава Ђорђевића. Такође је била члан Комисије за избор у научно звање научни сарадник за колеге: др Весну Ћорић Ерић, др Ивану Ракић, др Вељка Милутиновића. 4. Остале активности Др Јелена Ћеранић члан је Управног одбора Института за упоредно право у Београду. Члан је Уредништва часописа Страни правни живот и часописа Српска правна мисао. Кандидат доц. др Јелена Ћеранић учестовала је на више десетина саветовања на Копаонику и у Будви (у организацији Удружења правника Републике Србије и Републике Српске), у Врњачкој Бањи (у организацији Удружења правника у привреди Републике Србије), у Бања Луци (у организацији Удружења правника Републике Српске) и међународних конференција Европске мреже /Network Europe Conference/ (у организацији Института Европа из Цириха). 5. Цитираност Подаци о цитираности у чланцима су следећи: 3

1. У чланку Јована Ћирића Српско и европско кривично право стање и перспективе Кривично законодавство и стандарди ЕУ (ур. С. Бејатовић), Уводни реферат на 47. редовном годишњем саветовању Српског удружења за кривичноправну теорију и праксу (Златибор 2010. године), Српско удружење за кривичноправну теорију и праксу, Београд 2010, 11 33, цитиран је следећи чланак: - Полицијска и првосудна сарадња у кривичним стварима унутар Европске уније (коауторски рад са мр. Весном Ћорић Ерић) Сузбијање криминала и европске интеграције (ур. Ж. Никач), Криминалистичко полицијска академија и Ханс Зајдел фондација, Београд 2010, 370 380. 2. У чланку Татјане Јованић, Уговорноправна заштита потрошача, Анали Правног факултета Универзитета у Београду, 2/2013, 180 196, цитиран је следећи чланак: - Нови прописи о акредитацији и тржишном надзору у Европској унији и Србији, Право и привреда, 4-6/2011, 487 503. 3. У чланку Радована Вукадиновића, Диференцирана интеграција као спасоносни метод интеграције или дезинтеграције ЕУ, Правна ријеч, 39/2014, 541 560, цитирана је следећа монографија: - Облици повезивања држава у Европској унији, Службени гласник и Институт за упоредно право, Београд 2011. 4. У чланку Јована Ћирића, Да ли се живот може кодификовати? Поводом доношења грађанског законика Србије, Право и привреда, 4-6/2015, 94 106 цитиран је следећи чланак: - Извори америчког права Увод у право САД (ур. Ј. Ћирић), Институт за упоредно право, Београд 2008, 31 48. 5. У чланку Јована Ћирића, Млади и бунт, Малолетници као учиниоци и жртве кривичних дела и прекршаја (ур. И. Стевановић), Институт за криминолошка и социолошка истраживања, Београд 2015, 179 189, цитиран је следећи чланак: - ЕУРОПОЛ- трећи стуб Европске уније (коауторски рад са Александром Рабреновић) Контрола криминалитета и европски стандарди: стање у Србији (ур. Л. Крон), Институт за криминолошка и социолошка истраживања, Београд 2009, 275 292. 6. У чланку Сање Радовановић и Атиле Дудаша, Европски патент са унитарним дејством да ли је циљ остварљив?, Теме, 2/2015, 523 542, цитирани су следећи чланци: 4

- Патент Уније: актуелна питања и перспективе, Правна ријеч, 33/2012, 157 171. - Унитарни патент европски патент са унитарним дејством, Право и привреда, 4 6/2013, 762 778. - О успостављању јединственог поступка решавања патентних спорова у Европи, Право и привреда, 7 9/2014, 71 85. 6. Објављени радови и квантитативни показатељи научног рада др Јелене Ћеранић Др Јелена Ћеранић је, до сада, објавила две монографија и преко 50 научних и стручних чланака. Наводимо све радове кандидата у последњих пет година, од када је бирана у звање научног сарадника. Исто тако, наводимо и кванититативне показатеље научног рада др Јелена Ћеранић у том периоду. Такође, у оквиру следећег прегледа, наводимо и податке о уређивању зборника радова. Монографије: 1. Облици повезивања држава у Европској унији, Службени гласник и Институт за упоредно право, Београд 2011; рецензенти: проф. др Бранко М. Ракић, проф. др Владимир Чоловић, проф. др Александра Чавошки; 322 стране; ISBN 978-86-519-0875-3, UDK 341.217. (4-672EU), COBISS.SR-ID183341068, (М42-5); 2. Унитарни патент, Институт за упоредно право и Правни факултет Универзитета у Бањалуци, Београд 2015; рецензенти: академик проф. др Витомир Поповић, проф. др Слободан Марковић, проф. др Душан Поповић; 236 страна; ISBN 978-86-801-86- 07-8, UDK 347.77(4-672EU); COBISS.SR-ID 217937676, (М42-5); Научни и стручни радови и чланци: - 2010. година: 1. Стратегија регулаторне реформе: Хрватска, Федерација БиХ и Црна Гора, Право земаља у региону (ур. В. Чоловић), Институт за упоредно право, Београд 2010, 301 315, UDK 34(4-12)(082), ISBN 978-86-80059-69-3, COBISS. SR-ID 176039948, (М44-2); 5

2. Усклађеност правног система БиХ са стандардима ЕУ у домену заштите од противправног промета културним добрима (коаутор са Весном Ћорић Ерић), Право земаља у региону (ур. В. Чоловић), Институт за упоредно право, Београд 2010, 456 473, UDK 34(4-12)(082), ISBN 978-86-80059-69-3, COBISS. SR-ID 176039948, (М44-2); 3. Полицијска и првосудна сарадња у кривичним стварима унутар Европске уније Сузбијање криминала и европске интеграције (ур. Ж. Никач), Криминалистичко полицијска академија и Ханс Зајдел фондација, Београд 2010, 370 380, ISBN 9 788670 201675, (М45-1,5); 4. Механизам ближе сарадње од Уговора из Амстердама до Уговора из Лисабона, Правни живот, 12/2010, 501 517, UDK 34 (497.11) (05), ISSN 0350-0500, (М51-3); 5. Сарадња у области правосуђа и унутрашњих послова на основу Уговора из Лисабона, Европско законодавство, 33-34/2010, 9 18, UDK 351.741:34.03814, ISSN 1451-3188, (М52-2); 6. Шенгенска сарадња као део правног поретка Европске уније, назив скупа : Октобарски правнички дани, Бања Лука (октобар 2010. године), Правна ријеч, 25/2010, 501 517, UDK 34.217.013(4)061.EU, ISSN: 1840-0272 (М61-2); - 2011. година: 7. Differentiated integration a good solution for the increasing EU heterogeneity, Multi-speed Europe (eds. A. Kellerhals, T. Baumgartner), 4 th Network Europe Conference, Chisinau, 20 th 23 rd, September 2011, Europa Institut at the University of Zurich, Zurich 2011, 13-36, ISBN 978-3-7255-6670-9,(М31-3); 8. Политички систем и подела надлежности у Савезној Републици Немачкој, Увод у право Немачке (ур. М. Васиљевић, В. Чоловић), Правни факултет Универзитета у Београду и Институт за упоредно право, Београд 2011, 54 71, UDK 34(430)(082), ISBN 978-86-80059-74-7, COBISS.SR-ID 186834956, (М44-2); 9. Полицијска сарадња унутар Европске уније као простора слободе, безбедности и правде, Сузбијанје криминала у оквиру међународне полицијске сарадње (ур. Ж. Никач), Криминалистичко полицијска академија и Ханс Зајдел фондација, Београд 2011, 59 68, UDK 341.456(082), ISBN 978-86-7029-199-6, COBISS.SR-ID 187612940, (М44-2); 10. Ближа сарадња држава чланица ЕУ у кривичној области, Европске интеграције и међународна кривичноправна сарадња (ур. Ј. Ћирић, С. Бејатовић), Институт за упоредно право, Српско удружење за кривичноправну теорију и 6

праксу, Београд 2011 2012, 69 81, UDK 341.232:343.85(4)(082), ISBN 987-86- 80059-79-2, COBISS.SR ID 190735884 (M45-1,5); 11. Институционални оквир спољне политике ЕУ на основу Уговора из Лисабона, Правни живот, 12/2011, 349 363, UDK 34 (497.11) (05), ISSN 0350-0500, (М51-3); 12. Примена механизма ближе сарадње у области патентног права ЕУ, Страни правни живот, 3/2011, 113 122, UDK 34. 771 (4-672 ЕU), ISSN 039 2138, (М51-3); 13. Нови прописи о акредитацији и тржишном надзору у Европској унији и Србији, Право и привреда, 4-6/2011, 487 503, UDK 347.7, ISSN 0354-3501, (М52-2); 14. Перманентна структурисана сарадња у оквиру политике безбедности и заједничке одбране Европске уније, Европско законодавство, 35-36/2011, 184 191, UDK 340.134:061.1, ISSN 1451-3188, (М52-2); 15. Уредба Савета 510/2006 о заштити географских ознака и имена порекла за пољопривредне и прехрамбене производе, Европско законодавство, 37-38/2011, 188 197, UDK 631.155, ISSN 1451-3188, (М52-2); 16. Институционална структура Европске уније након ступања на снагу Уговора из Лисабона, Српска правна мисао, 44/2011, 53 68, UDK 34(05), ISSN 1840/0493. (М53-1). 17. Специфичан правни положај појединих држава чланица ЕУ у оквиру Економске и монетарне уније, назив скупа: XVII Будвански правнички дани Актуелна питања савременог законодавства, Зборник радова са Саветовања правника, Будва, 12 16. јун 2011, Савез удружења правника Републике Србије и Републике Српске, Београд 2011, 299 311, UDK 340.134 (497.11) (082), ISBN 978-86-7542-099-6, (М61-2); 18. Заштита ознака географског порекла у међународном, европском и српском праву, назив скупа : Октобарски правнички дани, Бања Лука (октобар 2011. године), Правна ријеч, 29/2011, 133 152, UDK 34.217.013(4)061.EU, ISSN: 1840-0272 (М61-2); - 2012. година: 7

19. Избори за Европски парламент, Избори у домаћем и страном праву (ур. О. Николић, В. Ђурић), Институт за упоредно право, Београд 2012, 162 178, UDK 342.8(082), ISBN 978-86-80059-78-5, COBISS.RS-ID 189726476, (М44-2); 20. Процес стабилизације и придруживања глобални политички оквир за преговоре ЕУ са земљама Западног Балкана, Хармонизација законодавства Републике Србије са правом Европске уније (ур. Д. Димитријевић, Б. Миљуш), Институт за међународну политику и привреду, Институт за упоредно право и Фондација Ханс Зајдел, Београд 2012, 204 219, ISBN 978-86-7067-164-5, COBISS.SR-ID 190122764, (М44-2); 21. Заштита ознака географског порекла, Усклађивање права Републике Србије са правним тековинама ЕУ приоритети, проблеми, перспективе (ур. А. Рабреновић, Ј. Ћеранић), Институт за упоредно право, Београд 2012, 55 74, UDK 340.137(4-672EU:497.11)(082), ISBN 978-86-80059-85-3, COBISS.RS-ID 195722508, (М44-2); 22. Предлог новог система заштите проналазака у ЕУ патент Уније, Право и привреда, 7-9/2012, 356 371, UDK 347.7, ISSN 0354-3501, (М51-3); 23. Правни аспекат Уговора о стабилности, координацији и управљању у Економској и монетарној унији, Правни живот, 12/2012, 461-476, UDK 34 (497.11) (05), ISSN 0350-0500, (М51-3); 24. Предлог јединственог поступка рeшавања патентних спорова у ЕУ, Страни правни живот, 3/2012, 161 172, UDK 34. 771 (4-672 ЕU), ISSN 039 2138, (М51-3); 25. Правна природа ЕУ на основу Уговора из Лисабона, назив скупа: XVIII Будвански правнички дани Актуелна питања савременог законодавства, Зборник радова са Саветовања правника, Будва, 11 15. јун 2012, Савез удружења правника Републике Србије и Републике Српске, Београд 2012, 303 318, UDK 340.134 (497.11) (082), ISBN 978-86-7542-099-6, (М61-2); 26. Патент Уније: актуелна питања и перспективе, назив скупа: Октобарски правнички дани, Бања Лука (октобар 2012. године), Правна ријеч, 33/2012, 157 171, UDK 34.217.013(4)061.EU, ISSN: 1840-0272 (М61-2); - 2013. година: 27. Serbia on the Path towards the European Union: History, Problems, Priorities and Perspectives, European Neighborhood Policy Survey and Perspectives (eds. A. Kellerhals, T. Baumgartner), 5 th Network Europe Conference, Jerusalem, 20 th 23 rd 8

October 2013, Europa Institut at the University of Zurich, Zurich 2013, 289-313, ISBN 978-3-7255-7027-0, (М31-3); 28. Парламентарна контрола сектора одбране, Правни механизми спречавања корупције у земљама Југоисточне Европе са посебним освртом на сектор одбране (ур. А. Рабреновић), Институт за упоредно право, Београд 2013, 37 65, UDK 343.85:343.352(4-12)(082), ISBN 978-86-80059-92-1, COBISS.SR-ID 203844364, (М44-2); 29. Француски државни савет, Увод у право Француске (ур. О. Николић), Правни факултет у Београду и Институт за упоредно право, Београд 2013, 121 138, UDK 34(44)(082), ISBN 978-86-7630-474-5, COBISS.SR-ID 203822604, (М44-2); 30. Унитарни патент европски патент са унитарним дејством, Право и привреда, 4-6/2013, 762 778, UDK 347.7, ISSN 0354-3501, (М51-3); 31. Институт европског грађанства актуелна питања и перспективе, Правни живот, 12/2013, 327 341, UDK 34 (497.11) (05), ISSN 0350-0500, (М51-3); 32. Јединствени патентни суд нови правосудни орган за решавање спорова у вези са европским и унитарним патентом, Страни правни живот, 3/2013, 121 135, UDK 34. 771 (4-672 ЕU), ISSN 039 2138, (М51-3); 33. Први Конгрес Европског Савеза покушај успостављања Европске федерације, Ревија за европско право, 1/2013, 81 96, UDK 342(4-672EU), ISSN 1450-7986, (М53-1); 34. Механизам ближе сарадње као институционализовани облик диференциране интеграције, Криза Европске уније (ур. С. Самарџић, И. Радић Mилосављевић), Зборник радова са скупа националног значаја на Факултету политичких наука (јун 2012. године), Службени гласник, Београд 2013, 133 146, UDK 341.241.8(4-672EU)(082), ISBN 978-86-519-1730-4, COBISS.SR-ID 199120908, (M61-2); 35. Место европског грађанина на политичкој сцени ЕУ на основу Уговора из Лисабона, Европски грађанин у времену кризе (ур. С. Самарџић, И. Радић Милосављевић), Зборник радова са скупа националног значаја на Факултету политичких наука (јун 2013. године), Факултет политичких наука, Београд 2013, 41 55, UDK 316.73(4-672EU)(082), ISBN 978-86-84031-67-1, COBISS.SR-ID 205232652, (М61-2); 36. Идеја Европског Државног Савеза у делима професора Живојина М. Перића, назив скупа: XIX Будвански правнички дани Актуелна питања савременог законодавства, Зборник радова са Саветовања правника, Будва, 12 16. јун 2013, Савез удружења правника Републике Србије и Републике Српске, Београд 2013, 235 249, UDK 340.134 (497.11) (082), ISBN 978-86-7542-099-6, (М 61-2); 9

37. Законитост ближе сарадње у области унитарног патента случај Шпанија и Италија против Савета, назив скупа : Октобарски правнички дани, Бања Лука (октобар 2013. године), Правна ријеч, 37/2013, 111 126, UDK 34.217.013(4)061.EU, ISSN: 1840-0272 (М61-2); - 2014. година: 38. The Eastern Partnership and the European Integration Process from the Serbian Perspective, The Eastern Partnership of the EU Current Developments and Perspectives for the European Integration Process (eds. A. Kellerhals, T. Baumgartner), 6 th Network Europe Conference, Tbilisi, 14 th 17 th July 2014, Europa Institut at the University of Zurich, Zurich 2014, 168 184, (M31-3); 39. Школовање српских ђака у Француској за време Првог светског рата, Сто година од почетка Првог светског рата (ур. Ј. Ћирић, М. Ђорђевић), Институт за упоредно право, Београд 2014, 459 471, UDK 94(100) 1914/1918 (082), ISBN 978-86-6411-001-3, COBISS.SR-ID 207561740, (М44-2); 40. Регулатива Европске уније у области елементарних непогода, Елементарне непогоде и вандредне ситуације (ур. Н. Мрвић Петровић, Д. Тодић, Д. Млађен), Институт за упоредно право и Криминалистичко полицијска академија, Београд 2014, 69 83, UDK 005.334:502.1(082), ISBN 978-86-6411-005-1, COBISS.RS-ID 211953420, (M44-2); 41. О успостављању јединственог поступка решавања патентних спорова у Европи, Право и привреда, 7-9/2014, 71 84, UDK 347.7, ISSN 0354-3501, (М51-3); 42. Источно партнерство преглед и перспективе, Правни живот, 12/2014, 343 356, UDK 34 (497.11) (05), ISSN 0350-0500, (М51-3); 43. Швајцарски референдум о ограничењу миграција из ЕУ: последице на односе између Швајцарске и ЕУ, Страни правни живот, 3/2014, 141 155, UDK 34. 771 (4-672 ЕU), ISSN 039 2138, (М51-3); 44. Режим превођења унитарног патента: проблеми, приоритети и перспективе, назив скупа : Октобарски птравнички дани, Бања Лука (октобар 2014. године), Правна ријеч, 37/2014, 671 686, UDK 34.217.013(4)061.EU, ISSN: 1840-0272, (М61-2); - 2015. година: 10

45. Примена националних прописа држава чланица ЕУ у оквиру система унитарне патентне заштите, Право и привреда, 7-9/2015, 73 87, UDK 347.7, ISSN 0354-3501, (М51-3); 46. Билатерални споразуми као алтернатива чланству у Европској унији са посебним освртом на швајцарски модел, назив скупа: XX Будвански правнички дани Актуелна питања савременог законодавства, Зборник радова са Саветовања правника, Будва, 8 12. јун 2015, Савез удружења правника Републике Србије и Републике Српске, Београд 2015, 239 252, UDK 340.134 (497.11) (082), ISBN 978-86-7542-099-6, (М61-2); Послови уредника 47. Усклађивање права Републике Србије са правним тековинама ЕУ приоритети, проблеми, перспективе (ур. А. Рабреновић, Ј. Ћеранић), Институт за упоредно право, Београд 2012, UDK 340.137(4-672EU:497.11)(082), ISBN 978-86- 80059-85-3, COBISS.RS-ID 195722508, (М48-2). 7. Прикази радова др Јелене Ћеранић Монографије: 1. Облици повезивања држава у Европској унији, Службени гласник и Институт за упоредно право, Београд 2011; рецензенти: проф. др Бранко М. Ракић, проф. др Владимир Чоловић, проф. др Александра Чавошки; 322 стране; ISBN 978-86-519-0875-3, UDK 341.217. (4-672EU), COBISS.SR-ID183341068; Монографија Облици повезивања држава у Европској унији је у знатној мери, тј. више од једне трећине, измењена и проширена докторска дисертација др Јелена Ћеранић. Измене и допуне монографије у односу на докторску дисертацију су веће од једне трећине јер је у периоду између предаје докторске дисертације (октобар 2009. године) и издавања монографије (јун 2011. године) ступио на снагу Уговор из Лисабона (1. децембар 2009.) Овим уговором су у великој мери измењене и допуњене одредбе о ближој сарадњи као институционализованом облику повезивања држава у Европској унији, што је и тема ове монографије. Питање успостављања различитих облика повезивања држава унутар Европске уније последњих година доспело је средиште интересовања, као решење које омогућава да се Унија шири и прихвата нове државе чланице, које су на различитом степену развоја, уз истовремено продубљење интеграција у оквиру заједничких политика ЕУ. Полазећи од тога да је Европска унија превазишла очекивања својих идејних твораца како у квантитативном, тако и у квалитативном смислу, што је узрок 11

бројних проблема са којима се Унија суочава у свом раду, аутор покушава да одговори на питање како управљати растућим различитостима и омогућити да Европска унија, колико год суштински хетерогена била, остане релативно хомогена. Аутор настоји да потврди хипотезу да диференцираност није крајње, већ само привремено решење. Захваљујући механизму ближе сарадње, омогућено је да се Европска унија шири и прихвата под своје окриље нове државе чланице које су на различитом степену развоја, с једне стране, а да истовремено старије чланице не чекају, већ продубљују интеграције и развијају сарадње у новим областима, с друге стране. Стога концепт флексибилности може да се посмтара као фактор који омогућава да се јединство, на неки начин, очува. Аутор, најпре, испитује порекло диференциране интеграције, а затим постојеће облике диференциране интеграције. Након тога, представља механизам ближе сарадње као Уговорима институционализован облик диференциране интеграције. Исто тако, аутор анализира биланс и перспективе диференциране интеграције. Напослетку разматра диференцирану Европску унију као федерацију држава нација. Будући да је реч о релативно новој области права ЕУ, за одређене стручне појмове нису били усвојени званични преводи у српском језику. Дакле, поједини термини који се користе у монографији резултат су настојања самог аутора да, упоредноправном анализом терминологије утврђене у званичним језицима ЕУ, изнађе најприкладније преводе на српски језик. С обзиром на оригиналност теме, с једне стране, и иновативност у погледу терминиологије, с друге стране, несумњиво је да се ради о пионирском раду у домаћој науци. 2. Унитарни патент, Институт за упоредно право и Правни факултет Универзитета у Бањалуци, Београд 2015; рецензенти: академик проф. др Витомир Поповић, проф. др Слободан Марковић, проф. др Душан Поповић; 236 страна; ISBN 978-86-801-86- 07-8, UDK 347.77(4-672EU); COBISS.SR-ID 217937676; Монографија Унитарни патент представља својеврсну синтезу две области ауторовог интересовања, а то су: право интелектуалне својине и право Европске уније. Материја унитарног патента је нова и самим тим недољно истражена област, не само у домаћој, већ и у страној литератури, што доприноси значају ове монографије. Данас се у Европи проналазак може заштитити, поред националног патента, и европским патентом. Конвенцијом о издавању европских патената установљен је наднационални систем правних норми којима се утврђује поступак признавања европских патената који непосредно производе дејство у државама чланицама. Са становишта ЕУ, недостатак постојећег регионалног система заснованог на Конвенцији о издавању европских патената јесте територијална ограниченост европског патента само на назначене државе у којима је понаособ валидиран. Дакле, европски патент заправо представља само сноп националних патената. Сходно томе, постојећи систем заштите проналазака у Европи није у складу са основним циљем европских интеграција, а то је успостављање јединственог тржишта. Овако конципиран систем заштите проналазака не само да не доприноси повећању економског раста већ представља и озбиљну препреку европском предузетништву. Значај успостављања јединственог система заштите проналазака на територији Европских заједница/европске уније дражаве чланице 12

препознале су још шездесетих година 20. века. Међутим, рад на успостављању јединственог патентног система одужио се због неслагања земаља у вези са одређеним аспектима заштите. Након вишедеценијских преговора, државе чланице ЕУ су 2012. године успеле да постигну споразум о успостављању јединственог система заштите проналазака у Европској унији. Дана 11. децембра 2012. усвојен је тзв. патентни законодавни пакет који се састоји од три компоненте: Уредбе о спровођењу ближе сарадње у области успостављања унитарне патентне заштите, Уредбе о спровођењу ближе сарадње у области успостављања унитарне патентне заштите која се тиче превођења и Споразума о Јединственом патентном суду. Овај споразум је у фебруару 2013. године потписало двадесет пет држава чланица ЕУ. Две уредбе о унитарној патентној заштити ступиле су на снагу 1. јануара 2014, а почеће да се примењују када Споразум о Јединственом патентном суду ступи на снагу, тј. када га ратификује најмање тринаест држава чланица ЕУ (укључујући Уједињено Краљевство, Немачку и Француску). Упркос томе што систем унитарне патентне заштите још није почео да се примењује, догађаји који су се одиграли у периоду од 2012. до јуна 2015. године, трасирали су пут унитарном патенту. Тренутак који је релативно близу постизања циља, у смислу почетка примене система унитарне патентне заштите, аутор је препознао као прави да размотри предности и недостатке, могућности и ризике овог амбициозног пројекта. Аутор најпре испитује контекст у који ће унитарни патент бити имплементиран, тачније постојеће системе заштите проналазака у Европи, као и њихове недостатке, тј разлоге за увођење унитарног патента. Након тога, аутор представља сам поступак успостављања јединственог система заштите проналазака у ЕУ и све препреке на том путу. Затим детаљно анализира две уредбе о унитарној патентној заштити, као и Споразум о Јединственом патентном суду. Аутор у монографији посебну пажњу посвећује поступцима против унитарне патентне заштите који су се водили пред Европски судом правде. Напослетку разматра у којој мери је унитарни патент заиста унитаран. У закључку аутор оцењује да ће, упркос свим недостацима, унитарна патентна заштита представљати напредак у односу на постојећи систем или ће му бар бити озбиљна алтернатива. Научни и стручни радови и чланци: - 2010. година: 1. Стратегија регулаторне реформе: Хрватска, Федерација БиХ и Црна Гора, Право земаља у региону (ур. В. Чоловић), Институт за упоредно право, Београд 2010, 301 315, UDK 34(4-12)(082), ISBN 978-86-80059-69-3, COBISS. SR-ID 176039948; Рад је посвећен регулаторној реформи као техници поједностављења и побољшања регулаторне средине. Након уводних напомена о значају регулаторног окружења за привредни развој, у првом делу рада представљен је извештај Менделкернове групе. Имајући на уму да ефикасност и транспарентност регулаторног система 13

доприносе остварењу економских циљева Европске уније, на самиту у Лисабону 2000. године образована је Висока консултативна група за бољу регулативу, познатија као Менделкернова група. Ова група припремила је Извештај о принципима заједничког метода оцене квалитета регулативе. У другом делу рада представљена су три примера имплемтенције стратегије регулаторне реформе у региону, а то су: Хрватска, Федерација Босне и Херцеговине и Црна Гора. 2. Усклађеност правног система БиХ са стандардима ЕУ у домену заштите од противправног промета културним добрима (коаутор са Весном Ћорић Ерић), Право земаља у региону (ур. В. Чоловић), Институт за упоредно право, Београд 2010, 456 473, UDK 34(4-12)(082), ISBN 978-86-80059-69-3, COBISS. SR-ID 176039948; У раду се оцењује степен усаглашености постојећег правног система Босне и Херцеговине у домену забране и спречавања противправног промета културним добрима са европским и међународним стандардима у тој области. Имајући у виду захтеве које намећу европске интеграције, у раду се посебан акценат ставља на анализу усклађености права Босне и Херцеговине са одредбама Уредбе Савета (ЕЕЗ) бр. 116/2009 о извозу културних добара, Уредбе Комисије (ЕЕЗ) бр. 752/93 о утврђивању одредаба за спровођење претходно поменуте уредбе и Директиве Савета (ЕЕЗ) бр. 93/7 о повраћају културних добара незаконито изнесених са територије држава чланица. Аутори даље истичу фрагментираност, дивергентност и недовољну транспарентност различитих правних система заштите културних добара који коегзистирају у Босни и Херцеговини доприносећи на тај начин правној несигурности. На крају се закључује да је потребно предузети значајне измене правне регулативе у домену спречавања противправног промета културним добрима како би се правни систем ускладио са наведеним стандардима ЕУ, као и са одредбама ратификованих међународних и регионалних инструмената у тој области којима је Босна и Херцеговина приступила. Аутори такође указују на потребу приступања Конвенцији UNIDROIT о украденим и противзаконито извезеним културним добрима како би се изградио што солиднији систем правне заштите у домену спречавања противправног промета културним добрима. 3. Полицијска и првосудна сарадња у кривичним стварима унутар Европске уније Сузбијање криминала и европске интеграције (ур. Ж. Никач), Криминалистичко полицијска академија и Ханс Зајдел фондација, Београд 2010, 370 380, ISBN 9 788670 201675; У раду се анализира Полицијска и правосудна сарадња између држава чланица у кривичним стварима (некадашњи 3. стуб ЕУ). Уговором из Мастрихта из 1992. године Европска унија је образована према тзв. моделу три стуба. Након уводних напомена о развоју полицијске и правосудне сарадње у Европској унији, у првом делу рада анализиране су новине које су у овој области предвиђене Уговором из Лисабона. Овај уговор, који је ступио на снагу 1. децембра 2009, садржи велики број нових решења када је реч о полицијској и правосудној сарадњи у кривичним стварима. Осим што је укинута тзв. трипартитна структура ЕУ, предвиђен је нов 14

начин доношења одлука у овој области, проширене су надлежности Европског суда правде и националних парламената, омогућено је оснивање канцеларије европског тужиоца итд. Будући да се полицијска и правосудна сарадња у кривичним стварима одвија углавном у оквиру агенација које је ЕУ основала у те сврхе, у другом делу рада представљене су три агенције преко којих се спроводи ова сарадња између држава чланица ЕУ. То су: Европска полицијска служба (Европол), Европска агенција за правосудну сарадњу (Евројуст) и Европска правосудна мрежа. 4. Механизам ближе сарадње од Уговора из Амстердама до Уговора из Лисабона, Правни живот, 12/2010, 501 517, UDK 34 (497.11) (05), ISSN 0350-0500; Концепт диференциране интеграције унутар ЕУ први пут је институционализован 1997. године Уговором из Амстердама. У Оснивачке уговоре унете су одредбе о ближој сарадњи као механизму који омогућава да одређени број држава чланица ЕУ успоставља између себе сарадњу и по неким питањима о којима не постоји сагласност између свих држава чланица ЕУ. Уговор садржи опште одредбе о ближој сарадњи, као и две посебне одредбе за први и трећи стуб. Уговором из Нице 2001. године ублажени су услови за успостављање ближе сарадње у првом и трећем стубу и омогућено је успостављање ближе сардање у оквиру другог стуба ЕУ (али само у области спољне политике, не и у области одбране). С обзиром на повећање броја држава чланица ЕУ 2004. и 2007. године, Уговором из Лисабона предвиђена је реформа механизма ближе сарадње. У првом делу рада представљен је механизам ближе сарадње до ступања на снагу Уговора из Лисабона, тј. одредбе о ближој сарадњи предвиђене Уговором из Амстердама, а измењене и допуњене Уговором из Нице. Други део рада посвећен је реформама овог механизма садржаним у Уговору из Лисабона. 5. Сарадња у области правосуђа и унутрашњих послова на основу Уговора из Лисабона, Европско законодавство, 33-34/2010, 9 18, UDK 351.741:34.03814, ISSN 1451-3188; Рад се бави сарадњом у области правосуђа и унутрашњих послова унутар Европске уније. Уговор из Лисабона уводи бројне и значајне новине у овој области. Прво, Уговором из Лисабона укинута је тзв. трипартитна структура ЕУ, што значи да је целокупна материја која се односи на Простор слободе, безбедности и правде у надлежности Европског суда правде у Луксембургу. Друго, на основу Уговора из Лисабона, редовни законодавни поступак подразумева доношење одлука квалификованом већином у Савету и заједничко одлучивање Савета и Европског парламента о питањима као што су азил, управљање границама и контрола, визе, имиграција итд. Ипак, и даље је потребна сагласност свих држава чланица када је реч о осетљивим питањима као што су пасоши, личне карте и полицијска сарадња. Треће, предвиђено је да се убудуће уредбе, директиве, одлуке и мишљења употребљавају као правни акти у оквиру Простора слободе, безбедности и правде. Четврто, у складу са Уговором из Лисабона, улога националних парламената држава чланица је ојачана посебно када је реч о контроли примене начела 15

субсидијарности. Пето, у циљу борбе против тероризма и организованог криминала предвиђена је могућност оснивања Канцеларије европског тужиоца. 6. Шенгенска сарадња као део правног поретка Европске уније, назив скупа : Октобарски правнички дани, Бања Лука (октобар 2011. године), Правна ријеч, 25/2010, 501 517, UDK 34.217.013(4)061.EU, ISSN: 1840-0272; У раду се анализира сарадња успостављена у области слободе кретања лица, познатија као Шенгенска сарадња. Реч је о сарадњи започетој ван институционалног оквира Европске уније, која је касније интегрисана у Оснивачке уговоре и на тај начин је постала део правног поретка ЕУ. Након уводних напомена о разлозима покретања ове сарадње, у првом делу рада размотрене су правне основе Шенгенске сарадње, тј. Споразум из Шенгена и Конвенција о примени Споразума из Шенгенa. Посебна пажња посвећена је интеграцији Шенгенске сарадње у правни оквир ЕУ. У другом делу рада аутор анализира последице укључења тековина Шенгена у правни поредак ЕУ, које се огледају у специфичном положају појединих држава у оквиру ове сарадње. С једне стране, реч је о дерогацијама које су успостављене у корист одређених држава чланица Уније, а с друге стране, о тзв. спољној димензији Шенгенске сарадње, тј. положају појединих држава које нису чланице ЕУ, али учествују у сарадњи. - 2011. година: 7. Differentiated integration a good solution for the increasing EU heterogeneity, Multi-speed Europe (eds. A. Kellerhals, T. Baumgartner), 4 th Network Europe Conference, Chisinau, 20 th 23 rd, September 2011, Europa Institut at the University of Zurich, Zurich 2011, 1 36, ISBN 978-3-7255-6670-9; Рад представља покушај да се укаже да је концепт диференциране интеграције добро решење за растућу хетерогеност унутар Европске уније. Стога аутор анализу диференциране интеграције започиње испитивањем порекла диференцираности у оквиру европских интеграција. С обзиром на то да је један од највећих проблема диференциране интеграције недовољна прецизност у вези са терминологијом која се користи у теорији и пракси, посебна пажња у раду посвећена је дефинисању категорија и успостављању дефиниција за различте облике флексибилне (диференциране) интеграције. Уговором из Амстердама први пут је институционализован концепт диференцираности у виду одредби о ближој сарадњи. С обзиром на то да су услови за покретање ближе сардање предвиђени Уговором из Амстердама били доста строги, они су измењени и допуњени најпре Уговором из Нице, а затим и Уговором из Лисабона. 8. Политички систем и подела надлежности у Савезној Републици Немачкој, Увод у право Немачке (ур. М. Васиљевић, В. Чоловић), Правни факултет Универзитета у Београду и Институт за упоредно право, Београд 2011, 54 71, UDK 34(430)(082), ISBN 978-86-80059-74-7, COBISS.SR-ID 186834956; 16

У раду се анализира политички систем и подела надлежности у Савезној Републици Немачкој. Након кратких уводних напомена о историјату ове земље, у првом делу рада анализирана је хоризонтална расподела надлежности, тј. подела на законодавну, извршну и судску власт. Посебна пажња посвећена је законодавној власти, односно Парламенту (Bundestagu) и Савезном већу (Bundesratu) и њиховом односу приликом доношења одлука. У оквиру другог дела испитана је вертикална подела надлежности у Савезној Републици Немачкој, тј. подела између Савезне државе, покрајина, регија и општина. У трећем делу рада размотрено је како је пренос неких овлашћења на Европску унију утицао на надлежности покрајина, другим речима како је регулисано учешће покрајина у доношењу одлука на европском нивоу. 9. Полицијска сарадња унутар Европске уније као простора слободе, безбедности и правде, Сузбијанје криминала у оквиру међународне полицијске сарадње (ур. Ж. Никач), Криминалистичко полицијска академија и Ханс Зајдел фондација, Београд 2011, 59 68, UDK 341.456(082), ISBN 978-86-7029-199-6, COBISS.SR-ID 187612940; Рад се бави полицијаском сарадњом унутар Европске уније као простора слободе, безбедности и правде. Након уводних напомена о значају ове области права ЕУ, први део посвећен је одредбама Уговора из Лисабона о Простору слободе, безбедности и правде у оквиру кога се поштују основна права и различитост правних система и традиција држава чланица. У другом делу рада размотрене су најзначајније одредбе о полицијској сарадњи предвиђене Уговором из Лисабона. Полицијском сарадњом унутар ЕУ обухваћени су сви надлежни органи држава чланица, укључујући полицијске, царинске и друге надлежне службе из законски утврђеног репресивног система, специјализоване за област превенције или откривања кривичних дела и вођење истрага у тој области. Посебна пажња у раду посвећена је могућности покретања механизма ближе сарадње у оквиру полицијске сарадње ЕУ. У трећем делу рада представљене су основне карактеристике Европске полицијске службе (Европол) чији је задатак да подржава активности полицијских органа и других служби из репресивног система држава чланица, као и њихову међусобну сардању у области превенције и борбе против озбиљних криминалних активности које погађају две или више држава чланица, тероризма и облика криминала који наноси штету заједничком интересу ЕУ из неке од њених политика. 10. Ближа сарадња држава чланица ЕУ у кривичној области, Европске интеграције и међународна кривичноправна сарадња (ур. Ј. Ћирић, С. Бејатовић), Институт за упоредно право и Српско удружење за кривичноправну теорију и праксу, Београд 2011 2012, 69 81, UDK 341.232:343.85(4)(082), ISBN 987-86- 80059-79-2, COBISS.SR ID 190735884; У раду се анализира могућност успостављања ближе сарадње између држава чланица ЕУ у кривичној области. Након уводних напомена о развоју Европске 17

уније, први део рада посвећен је самом механизму ближе сарадње. У другом делу размотрена је правосудна сарадња у кривичној области у ЕУ. Најпре је представљен развој сарадње између држава чланица ЕУ у кривичној области, а након тога су испитане одредбе Уговора из Лисабона у вези са успостављањем ближе сарадње у оквиру правосудне сарадње у кривичној области. Предвиђено је да се ближа сарадња може покренути у три случаја. Прво, у мери у којој је то потребно, може се утврдити минимум правила за међусобно признање пресуда и судских одлука, као и за сарадњу полицијских и судских органа у кривичној области која има прекограничну димензију. Приликом утврђивања тог минимума правила води се рачуна о разликама између традиција и правних система држава чланица. Друго, када се покаже да је потребно приближити законске и подзаконске одредбе из кривичног права држава чланица да би се осигурало ефикасно спровођење политике ЕУ у области која је предмет мера хармонизације, директивама се може утврдити минумум правила за дефинисање кривичног прекршаја и санкција у тој области. Треће, за борбу против преступа који погађају финансијске интересе Уније, Савет може основати Европско тужилаштво у оквиру Евројуста. У сва три случаја, уколико није постигнута сагласност међу државама чланицама ЕУ, најмање девет држава чланица може покренути ближу сардању. 11. Институционални оквир спољне политике ЕУ на основу Уговора из Лисабона, Правни живот, 12/2011, 349 363, UDK 34 (497.11) (05), ISSN 0350-0500; Уговором из Лисабона, који је ступио на снагу 1. децембра 2009, унете су значајне новине у област Спољне политике и заједничке безбедности ЕУ. Иако је овим уговором формално укинута тзв. трипартитна структура ЕУ и избрисане разлике међу стубовима, сарадња у оквиру спољне политике и заједничке безбедности задржала је низ специфичности. Реформа у овој области односи се, пре свега, на сам институционални оквир за вођење спољне политике ЕУ. Приликом анализе институционалног оквира спољне политике ЕУ на основу Уговора из Лисабона, у првом делу рада представљене су надлежности председника Европског савета. Посебна пажња посвећена је односу између председника Европског савета и Високог представника Уније за спољне послове и политику безбедности и председника Комисије. У другом делу размотрене су надлежности Виског представника Уније. Трећи део рада посвећен је Европској служби за спољне односе чије је оснивање омогућено управо Уговором из Лисабона, а која је почела са радом 1. децембра 2010. Захваљујући реформама предвиђеним Уговором из Лисабона, Европска унија је 2011. године добила статус посматарча у Генералној скупштини УН, чему је посвећен четврти део рада. 12. Примена механизма ближе сарадње у области патентног права ЕУ, Страни правни живот, 3/2011, 113 122, UDK 34. 771 (4-672 ЕU), ISSN 039 2138; У раду се испитује примена ближе сарадње у области патентног права ЕУ. Након уводних напомена о самом механизму ближе сарадње, први део рада посвећен је поступку заштите проналазака на основу Конвенције о издавању европских 18

патената. У другом делу представљен је предложени систем заштите проналазака у ЕУ применом механизма ближе сарадње. Нови систем састоји се од две уредбе: Уредбе о спровођењу ближе сарадње у области успостављања унитарне патентне заштите и Уредбе о спровођењу ближе сарадње у области успостављања унитарне патентне заштите која се тиче превођења. Посебна пажња посвећена је предностима заштите проналазака у ЕУ применом овог новог система. У оквиру трећег дела рада размотрена је могућност успостављања новог система решавања патентних спорова унутар ЕУ. 13. Нови прописи о акредитацији и тржишном надзору у Европској унији и Србији, Право и привреда, 4-6/2011, 487 503, UDK 347.7, ISSN 0354-3501; У раду се анализира нови законодавни оквир у области слободног промета робе који се састоји од Уредбе о захтевима за акредитацију и тржишни надзор за трговање производима и Одлуке о заједничком оквиру за трговање производима. Након уводних напомена о важности ове области европског законодавства која се традиционално назива техничка хармонизација, у првом делу рада размотрен је развој унутрашњег тржишта од оснивања Европских заједница до данас. У другом делу рада анализиране су најзначајније одредбе Уредбе о захтевима за акредитацију и тржишни надзор. Посебна пажња посвећена је контроли производа који улазе на тржиште која представља новину у законодавству ЕУ. У трећем делу рада укратко је приказано на који начин су питања акредитације и тржишног надзора регулисана у Србији. 14. Перманентна структурисана сарадња у оквиру политике безбедности и заједничке одбране Европске уније, Европско законодавство, 35-36/2011, 184 191, UDK 340.134:061.1, ISSN 1451-3188; У раду се анализира перманентна структирисана сарадња у Европској унији. Перманентна структурисана сарадња се сматра специфичним обликом ближе сарадње у оквиру Политике безбедности и заједничке одбране ЕУ. На основу Уговора из Лисабона Политика безбедности и заједничка одбрана представљају саставни део Заједничке спољне и безбедносне политике ЕУ. Она обезбеђује Унији оперативну способност са ослонцем на цивилна и војна средства. Унија може да употреби та средства у мисијама које води изван Уније ради очувања мира, спречавања конфликата и јачања међународне безбедности, у складу са основним принципима садржаним у Повељи Уједињених нација. Она извршава те задатке средствима која јој ставе на располагање државе чланице. Једна од најзначајнијих новина предвиђених Уговором из Лисабона јесте могућност успостављања перманентне структурисане сарадње у оквиру ЕУ. Државе чланице које испуњавају захтевније критеријуме у погледу војних капацитета и које су, с обзиром на највише захтеве који се постављају пред мисије, ушле у међусобно чвршће обавезе, успостављају перманентно структурисану сарадњу у оквиру Уније. 19

15. Уредба Савета 510/2006 о заштити географских ознака и имена порекла за пољопривредне и прехрамбене производе, Европско законодавство, 37-38/2011, 188 197, UDK 631.155, ISSN 1451-3188; У раду је детаљно представљена Уредба Савета (ЕЗ) бр. 510/2006 о заштити географских ознака и имена порекла за пољопривредне и прехрамбене производе. Ова уредба предвиђа одредбе за пољопривредне и прехрамбене производе (искључујући вина, осим винског сирћета) са географски одређеног подручја. Уколико постоји веза између карактеристика одређених производа и њиховог географског порекла, они се могу заштити било као географске ознаке или као имена порекла. Коришћење одговарајућих симбола на етикетама тих производа омогућава потрошачима јасне и прецизне информације о пореклу производа. Увођење заштите географском ознаком и именом порекла такође је значајно за развој економије у руралним подручјима. На тај начин се, с једне стране, повећавају приходи пољопривредних произвођача, а с друге стране, задржава становништво да не напушта подручја, односно регије које су удаљеније и у којима су услови за живот неповољни. 16. Институционална структура Европске уније након ступања на снагу Уговора из Лисабона, Српска правна мисао, 44/2011, 53 68, UDK 34(05), ISSN 1840/0493; Рад се бави институционалном структуром ЕУ после ступања на снагу Уговора из Лисабона. Након кратких уводних напомена о разлозима за спровођење институционалне реформе, први део рада посвећен је новинама у вези са начином рада три центране институције ЕУ које чине тзв. институционални троугао. То су: Европски парламент (као представник интереса европских грађана), Савет министара (као представник интереса држава чланица) и Европска комисија (као предстваник интереса саме Уније). Посебна пажња посвећена је институционализацији Европског савета који је Уговором из Лисабона први пут добио статус институције ЕУ. У оквиру другог дела рада анализиране су две нове функције предвиђене Уговоорм из Лисабона. Једна је председник Европског савета (који се бира на период од две и по године), а друга је Високи представник Уније за спољне послове и политику безбедности. 17. Специфичан правни положај појединих држава чланица ЕУ у оквиру Економске и монетарне уније, назив скупа: XVII Будвански правнички дани Актуелна питања савременог законодавства, Зборник радова са Саветовања правника, Будва, 12 16. јун 2011, Савез удружења правника Републике Србије и Републике Српске, Београд 2011, 299 311, UDK 340.134 (497.11) (082), ISBN 978-86-7542-099-6, (М61-2); Економска и монетарна унија (ЕМУ), успостављена Уговором из Мастрихта 1992. године, представља процес којим државе чланице ЕУ усклађују своје економске и монетарне политике са циљем увођења јединствене монете евра. С обзиром на сложеност ЕМУ, овакав облик повезивања и сарадње држава чланица ЕУ, као и специфичан положај који уживају поједине државе, може се сагледати из 20