FINANSIRANJE RASTA MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA

FINANSIRANJE RASTA MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA Ključna pitanja i preporuke za Srbiju www.konkretno.rs/preduzimljivo

Štampanje ove publikacije omogućio je američki narod putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Autor je u potpunosti odgovoran za sadržaj ove publikacije, koji ne mora nužno odražavati stavove USAID-a ili Vlade SAD.

FINANSIRANJE RASTA MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA Beograd 2012.

4 Sadržaj Predgovor... 7 Izrazi zahvalnosti... 7 Skraćenice i akronimi... 8 Rezime... 10 Uvod... 16 Svrha i namena ovog Izveštaja...17 Definicija pristupa izvorima finansiranja...18 Pristup i metodologija istraživanja...18 Organizacija Izveštaja...19 Pregled finansiranja MSP... 20 Ograničenja u pristupu izvorima finansiranja i bolje korišćenje finansijskih sredstava... 23 Ograničenja na strani ponude i infrastrukture...23 Neefikasnost i neizvesnost izvršnog postupka...23 Ograničenja na strani preduzeća...43 Oslabljeni finansijski kapaciteti...43 Stavovi zajmoprimaca i nesklonost ka riziku...45 Informaciona asimetrija i prepreke za utvrđivanje tačnosti informacija...47 Nepovoljna pregovaračka pozicija MSP...48 Posebni izazovi sa kojima se suočavaju MSP u vlasništvu žena i kojima upravljaju žene... 50 Kako omogućiti bolji pristup izvorima finansiranja za MSP... 51 Preporuke za prevazilaženje ograničenja na strani ponude i infrastrukture...51 Unaprediti izvršni postupak...51 Pojednostaviti finansijske propise kojima se uređuju aktivnosti MSP...53 Razviti alternativne izvore finansiranja za MSP...53 Povećati prikladnost proizvoda i proširiti postojeću bazu klijenata zajmodavaca...54 Osnažiti službe koje pružaju podršku za kreditiranje i povećati njihovu dostupnost...55 Preporuke za prevazilaženje ograničenja na strani preduzeća...57 Unaprediti finansijsku sposobnost MSP da pozajme dodatna sredstva...58 Premostiti jaz znanja i poboljšati stavove preduzeća prema zaduživanju...58 Unaprediti tehničke i administrativne kapacitete MSP da pozajme dodatna sredstva...59 Osnažiti pregovaračku poziciju MSP...60 Preporuke za poboljšanje efikasnosti i transparentnosti državne podrške...61 Mere za sprovođenje ovih preporuka...63 Zaključak... 63

5 Prilozi... 64 Prilog A Institucionalni izvori informacija...64 Prilog B Resursi i izveštaji korišćeni tokom izrade ove studije...69 Prilog C Zakoni i propisi analizirani u okviru studije...75 Prilog D Odabrana pitanja i kriterijumi korišćeni za procenu pristupa MSP izvorima finansiranja...77 Prilog E Odabrani zakoni i njihovi članovi čije su izmene potrebne za unapređenje izvršnog postupka...81 Prilog F Banke koje učestvuju u odabranim kreditnim linijama finansiranim iz donatorskih sredstava...82

6

7 Predgovor Izrazi zahvalnosti U ovom izveštaju predstavljeni su rezultati i preporuke iz istraživanja prakse finansiranja MSP u svim krajevima Srbije. Izveštaj se zasniva na informacijama prikupljenim tokom višemesečnog perioda, dobijenim putem anketa, na okruglim stolovima sa privrednicima, u intervjuima, iz rezultata analize podataka, kao i analiziranjem mnogobrojnih izveštaja i zakonskih akata. U dokumentu se razmatraju ključna ograničenja na strani ponude i tražnje koja utiču na pristup MSP formalnim izvorima finansiranja i daju preporuke za njihovo prevazilaženje. Izveštaj je pripremio USAID Projekat za bolje uslove poslovanja (BEP), sa ciljem da pomogne Vladi Republike Srbije u nalaženju rešenja za bolji pristup MSP izvorima finansiranja, kao i da omogući razvoj konkurentnije tržišne privrede. Objavljivanje izveštaja USAID Projekta za bolje uslove poslovanja (BEP) ima trostruki cilj: 1. Opisivanje sadašnjeg stanja u pogledu pristupa MSP izvorima finansiranja, kao i prepreka sa kojima se MSP suočavaju u finansiranju. 2. Promovisanje specifičnih reformi koje su neophodne da bi se u pristupu MSP izvorima finansiranja ostvario održivi napredak. 3. Skretanje pažnje kreatora politika, donatora i učesnika na tržištu na izazove sa kojima se MSP suočavaju i podsticanje njihovog koordiniranog odgovora i spremnosti da se sprovedu reforme. Studija USAID Projekta za bolje uslove poslovanja nastala je u saradnji sa velikim brojem pojedinaca i organizacija iz državnog, privatnog i nevladinog sektora i uz njihovu nesebičnu podršku. Bez te saradnje i spremnosti privrednika, finansijskih institucija i kreatora politika da otvoreno govore o svojim iskustvima i idejama, ovim izveštajem ne bi bile obuhvaćene sve oblasti koje treba da budu poboljšane. Broj ljudi koji nam je pomogao je tako veliki da je nemoguće navesti ih ovde sve pojedinačno. Spisak organizacija i drugih izvora koji su nam pružili informacije korišćene u ovoj studiji nalazi se u Prilozima A i B. Ipak, želeli bismo da se zahvalimo na dodatnoj podršci koju su nam pružile razne organizacije mobilisanjem skoro 200 MSP da učestvuju na okruglim stolovima i sastancima i tako podele sa nama svoja iskustva. Navešćemo neke od njih: Privredna komora Srbije, regionalne privredne komore u Nišu, Kraljevu, Valjevu, Subotici i Leskovcu, Unija poslodavaca Srbije, Regionalna Razvojna Agencija Sandžaka, opštine Novi Pazar i Jagodina i organizacija UN Women. Dugujemo zahvalnost advokatskoj kancelariji Dajović i Tošić, kao i Balkanskom centru za regulatornu reformu, za pruženu pomoć u pravnim pitanjima, zatim Agenciji za privredne registre za pomoć u prikupljanju i tumačenju podataka, Centru za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) za ankete koje je sproveo, te našim kolegama u Vladi Republike Srbije, odeljenju za politiku razvoja MSP i Sektoru za finansijski sistem u okviru Ministarstva finansija i privrede, kao i Narodnoj banci Srbije. Izveštaj sadrži informacije koje će biti korišćene i u Knjizi preporuka u pogledu posebnih mera i akcija, a koja će biti dostavljena Vladi Republike Srbije. Preporuke predstavljaju nastavak ranijih napora Vlade Republike Srbije na unapređenju uslova za finansiranje.

8 Skraćenice i akronimi Akronim / Skraćenica AEP ALCS ALSU AOFI APR BELEX BEP DOMEX EBRD EK EU FIC IFC IT JPP KHoV KRRAEP MERR MF MFP mil. mlrd. MMF MP MPDU MPRRPP MSFI Pun naziv Analiza efekata propisa Asocijacija lizing kompanija Srbije Agencija za licenciranje stečajnih upravnika Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije Agencija za privredne registre Beogradska berza Projekat za bolje uslove poslovanja (Business Enabling Project) Indeks srpskog tržišta nekretnina Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj Evropska komisija Evropska unija Savet stranih investitora Međunarodna finansijska korporacija Informacione tehnologije Javno-privatno partnerstvo Komisija za hartije od vrednosti Kancelarija za regulatornu reformu i analizu efekata propisa Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Ministarstvo finansija Ministarstvo finansija i privrede Milion Milijarda Međunarodni monetarni fond Ministarstvo pravde Ministarstvo pravde i državne uprave Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja

9 MSP NBFI NBS NVO OECD PDV RGZ RSD RZS SB SEF SRO SRRS UBS UN USAID VS VAT WB WEF Mala i srednja preduzeća Nebankarska finansijska institucija Narodna banka Srbije Nevladina organizacija Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj Porez na dodatu vrednost Republički geodetski zavod Srpska nacionalna valuta dinar Republički zavod za statistiku Svetska banka Svetski ekonomski forum Samoregulatorna organizacija Savez računovođa i revizora Srbije Udruženje banaka Srbije Ujedinjene nacije Agencija SAD za međunarodni razvoj (United States Agency for International Development) Vlada Republike Srbije Value added tax World Bank World Economic Forum

10 Rezime Loš pristup izvorima finansiranja je problem sa kojim se stalno suočava velika većina MSP u Srbiji. Šezdeset odsto MSP navodi da ne koristi kredite iz formalnih izvora. Čak i oni koji uzimaju kredite, u proseku uzimaju male iznose i veoma ih retko koriste za investicije. Najslabiji pristup izvorima finansiranja imaju manja MSP, preduzeća u vlasništvu žena i MSP u ključnim sektorima kao što su poljoprivreda, prerađivačka industrija i građevinarstvo, iako ove grupe mogu da budu održivi, profitabilni zajmoprimci, sa velikim potencijalom za podsticanje privrednog rasta. Loš pristup izvorima finansiranja i način na koji se on odražava na rast MSP mogao bi da ima ozbiljne posledice po privredni oporavak i razvoj Srbije. I dok se u većini zemalja EU sve više uviđa važnost koju MSP mogu da imaju u podsticanju privrednog oporavka, loš pristup izvorima finansiranja većinu MSP u Srbiji čini zavisnim od privrednog oporavka. A dok čekaju da se stvari promene, MSP stagniraju ili smanjuju obim poslovanja. Ona gube na konkurentnosti. Ne doprinose stvaranju novih radnih mesta koja su Srbiji preko potrebna 1. U nekim slučajevima, čak u potpunosti napuštaju formalnu ekonomiju. Bez boljeg pristupa izvorima finansiranja, MSP mogu biti izvori rizika koji podrivaju makroekonomsku stabilnost i poništavaju neke od pozitivnih pomaka napravljenih bolnim fiskalnim reformama. Po lakoći pristupa izvorima finansiranja Srbija zaostaje za mnogim zemljama u regionu i njen rejting je sve niži. Broj MSP koje navode da imaju teškoće sa dobijanjem zajmova takođe znatno premašuje svetski prosek kada je reč o srednje razvijenim zemljama. Oko 30 odsto MSP u srednje razvijenim zemljama navodi da im je loš pristup izvorima finansiranja najveća prepreka poslovanju, dok taj procenat u Srbiji premašuje 60 odsto. Ni jednim pojedinačnim činiocem ne može se objasniti zašto je pristup MSP formalnim izvorima finansiranja tako loš. I MSP i zajmodavci suočavaju se sa skupom ograničenja koja utiču na ponudu finansiranja i tražnju za njim. U ovoj studiji se razmatraju ta ograničenja i nude preporuke i ideje za poboljšanje. Ograničenja na strani ponude i infrastrukture Konstantna neefikasnost izvršnog postupka ima krajnje negativan uticaj na dostupnost i cenu finansiranja. Izrazito neefikasan sudski postupak koji ograničava mogućnosti za oduzimanje i prodaju imovine i izvršenje presuda 1 MSP u Srbiji znatno zaostaju za zemljama EU u pogledu ulaganja i otvaranja radnih mesta. dodatno povećava rizik kreditiranja. Zajmodavci se neprekidno suočavaju sa niskom stopom i visokim troškovima naplate, kao i sa nepredvidivošću postupka koji bi inače trebalo da bude veoma predvidljiv. MSP se u Srbiji suočavaju sa troškovima finansiranja koji su među najvišima u regionu. Osnovne kamatne stope su visoke i na njih direktno utiču troškovi zaduživanja države. Međutim, slabost izvršnog postupka doprinosi visokim spredovima rizika, dok cena poštovanja propisa i nizak stepen ekonomije obima imaju za posledicu visoke takse i naknade, koje mogu da povećaju cenu kredita na godišnjem nivou za čak do pet procentnih poena. Regulatorni podsticaji za kreditiranje MSP se poboljšavaju, ali su i dalje neadekvatni. Propisi vezani za rezerve za procenjene gubitke po osnovu potraživanja banke, sadržaj kreditnog dosijea, vrste obezbeđenja, praćenje poštovanja poreskih propisa i standardi adekvatnosti kapitala, takođe, mogu predstavljati rizike i negativne podsticaje za kreditiranje MSP. Neadekvatnost proizvoda i usluga utiče na potražnju za finansiranjem i ograničava pristup ključnim sektorima. Poslovni modeli mnogih banaka orijentisani su na klasično korporativno kreditiranje, koje je nedovoljno usklađeno sa različitim potrebama, rizicima i izvorima prihoda MSP. Struktura finansiranja, nedostatak instrumenata za upravljanje rizikom i regulatorni zahtevi navode banke da tržišni rizik kroz uslove kreditiranja prenesu na preduzeća. Nedostatak poznavanja sektora MSP i njegove visoko lokalizovane strukture poslovanja otežava zajmodavcima prepoznavanje dobrih prilika za kreditiranje. Nedostatak specijalizovanog znanja takođe sprečava neke zajmodavce da prošire polje delovanja. Uprkos ograničenoj ponudi finansiranja koju pružaju banke, nisu se pojavili drugi značajni alternativni kanali za pristup finansiranju. Značajno ograničenje predstavlja odsustvo sveobuhvatnih propisa o nebankarskim finansijskim institucijama, slabosti Zakona o lizingu i neefikasno izvršenje komercijalnih ugovora o kreditu. Sporo napreduje i izgradnja tržišta kapitala koje bi moglo da ponudi isplative mogućnosti za izdavanje obveznica ili komercijalnih zapisa za veća MSP. Stručne i druge službe koje pružaju podršku nemaju značajnu ulogu u olakšavanju pristupa izvorima finansiranja. Zajmodavci se suočavaju sa izazovima u pogledu kvaliteta i dostupnosti usluga procene vrednosti imovine. Profesijama računovođa i revizora, koji služe potrebama MSP potrebni su dalji razvoj i obuka, kao i veće poverenje zajmodavaca. Primetan je nedostatak usluga informisanja i korišćenja informacionih tehnologija, kao što su ocenjivanje kreditne sposobnosti i kreditnog rejtinga. Kreditni biro ima dobru reputaciju i često se koristi, ali nije sveobuhvatan. Šira pokrivenost bila bi od koristi za smanjenje svih vrsta kreditnog rizika, uključujući i dobavljačke kredite.

11 Ograničenja na strani ponude Neefikasan izvršni postupak Visoki troškovi finansiranja Regulatorne smetnje Niska prikladnost proizvoda Malo alternativnih izvora finansiranja Slabost službi koje pružaju podršku Ograničena efikasnost države i donatorskih fondova JAZ FINANSIRANJA Ograničenja na strani preduzeća Slabi finansijski kapaciteti Stavovi zajmoprimaca i nesklonost ka riziku Slabi kapaciteti za predstavljanje preduzeća Slaba pregovaračka pozicija MSP Ograničenja na strani preduzeća Ne nalaze se sva ograničenja samo na strani ponude. Ograničenja u realnom sektoru takođe utiču na odnos banaka prema zajmoprimcima, kao i na spremnost preduzeća da se zadužuju. Problemi sa likvidnošću u velikoj meri ograničavaju mogućnost pravilnog pristupa izvorima finansiranja za preduzeća koja su inače zdrava. Srpska MSP se suočavaju sa najdužim rokovima naplate u Evropi i kao što je već navedeno, izvršni postupak je neefikasan tako da je nepoštovanje obaveza široko rasprostranjeno. Poreski propisi, blokiranje računa i teškoće pri planiranju tokova gotovine usled fluktuacija deviznog kursa i inflacije doprinose nelikvidnosti, koja oduzima vreme rukovodiocima preduzeća, upija kapital koji bi se inače mogao koristiti za investiranje i snižava kreditni rejting zajmoprimca. MSP su suočena sa problemima u pružanju sredstava obezbeđenja prihvatljivih zajmodavcima. Ona ili nemaju imovinu koju bi mogla da koriste ili postoje drugi činioci koji im ograničavaju sposobnost da obezbede adekvatan kolateral, kao što su na primer uslovi obezbeđenja ili nedostatak dozvola ili licenci. Mnoga MSP ne razmišljaju na strateški način o upravljanju sredstvima i održavanju u svrhe njihovog korišćenja kao kolaterala pri zaduživanju. Na zaduživanje utiče i više činilaca koji imaju veze sa stavovima i ponašanjem preduzeća. Nesklonost zajmoprimaca ka riziku, pogrešne percepcije o zajmodavcima, neadekvatna saznanja i slaba kreditna kultura doprinose problemima u pristupu izvorima finansiranja i negativnim stavovima. Nesklonost ka riziku pogoršavaju uslovi kreditiranja kojima se zahtevaju lične garancije i izrazito visok stepen kolateralizacije. Previsoka očekivanja od državne podrške takođe utiču na ponašanje zajmoprimaca. MSP često nemaju dovoljno kapaciteta da svoje poslovanje predstave zajmodavcima. Ovi izazovi se dodatno pogoršavaju ako preduzeća nemaju adekvatnu formalnu kreditnu istoriju (ili je nemaju uopšte) ili ako nemaju potpune finansijske izveštaje i biznis planove ili ne mogu da razdvoje poslovne od privatnih finansija. Raširenost sive ekonomije takođe je i uzrok i posledica lošeg pristupa izvorima finansiranja. Pregovaračka pozicija MSP je loša. Slabosti u pogledu aktivizma, loša komunikacija sa zajmodavcima i nedostatak pouzdanih kanala za dijalog između javnog i privatnog sektora čine sektor MSP relativno fragmentiranim i lokalizovanim. Sektoru MSP nedostaje umeće pregovaranja sa zajmodavcima. Država je kreirala spektar programa podrške da bi se premostila neka od navedenih ograničenja, mada nije jasno u kojoj meri su ti programi delotvorni. Većem broju MSP ta podrška nije dostupna. Mnogi učesnici na tržištu smatraju da se može mnogo više učiniti u pogledu boljeg strukturiranja državne podrške i načina njene raspodele. Privrednici, takođe, smatraju da je pristup programima zajmova omogućen samo većim MSP koja ionako već imaju ugovore sa bankama o kreditiranju, što ne doprinosi rešenju problema ostalih MSP. Bolji i održivi pristup izvorima finansiranja zahteva smanjenje tržišnih barijera koje sprečavaju dotok privatnog kapitala u MSP. Mada je nesporno da državni programi imaju bitnu ulogu, potrebno je pružiti veću podršku stimulisanju finansiranja iz privatnog sektora, a ne njegovoj zameni. Mobilisanje finansijskih sredstava koja će biti dovoljna za razvojne potrebe ekonomski produktivnih MSP moguće je samo u kontekstu tržišnih rešenja. Kako omogućiti bolji pristup izvorima finansiranja za MSP Postoje mere koje država može i treba da preduzme kako bi umanjila efekte finansijske krize i poboljšala uslove za pristup finansiranju, čime bi se omogućilo da MSP daju značajan doprinos privrednom oporavku zemlje. Mnoge mere mogu se uz skromne napore sprovesti odmah, ako postoji snažna saradnja između privatnog i javnog sektora, kao i dosledna opredeljenost države. Glavne preporuke iz ovog izveštaja navedene su i ukratko opisane u sledećoj tabeli:

12 Preporuke za unapređenje pristupa MSP izvorima finansiranja Na strani ponude i infrastrukture A. Unaprediti izvršni postupak Ubrzati sudski izvršni postupak Unaprediti sigurnost založnih prava na pokretnoj imovini Unaprediti namirenje hipoteka nižeg reda Osnažiti primenu Zakona o stečaju Omogućiti upis založnog prava na celokupnoj imovini odnosno inventaru preduzeća B. Pojednostaviti finansijske propise Sprovesti analizu troškova poštovanja propisa i koristi koju firme imaju od toga Izmeniti propise kojima se regulišu rezerve za procenjene gubitke po osnovu potraživanja banke Izmeniti propise kojima se regulišu sredstva obezbeđenja Izmeniti propise kojima se reguliše dokumentacija koja čini kreditni dosije Dopuniti regulativu o praćenju poštovanja poreskih propisa Unaprediti prikupljanje informacija o finansiranju MSP C. Razviti alternativne izvore finansiranja za MSP Doneti propise kojima će se regulisati nebankarske kreditne institucije Usvojiti nacrt novog Zakona o faktoringu Unaprediti zakonski okvir za lizing Izdavanje obveznica da postane priuštivije za MSP D. Povećati prikladnost proizvoda i obezbediti veći obuhvat postojećih zajmodavaca Pojačati podsticajne mere za razvoj proizvoda Promovisati ulaganja u sektore tržišta kojima se trenutno ne pružaju odgovarajuće bankarske usluge Promovisati ulaganja u nove tehnologije kreditiranja Smanjiti tržišni rizik raznim sredstvima Usvojiti pojednostavljene računovodstvene standarde za hedžing Na strani preduzeća G. Unaprediti sposobnost MSP da apsorbuju finansiranje Smanjiti problem likvidnosti preduzeća sprovođenjem raznih mera Pomoći MSP da bolje iskoriste svoju imovinu kao kolateral H. Premostiti jaz znanja i poboljšati stavove preduzeća prema zaduživanju Promovisati veću razmenu znanja između banaka i MSP Uspostaviti Kodeks ponašanja u vezi sa finansiranjem Ojačati kreditnu kulturu putem edukacije šire javnosti Smanjiti politizaciju državnih programa finansiranja Promovisati preduzetništvo na različite načine I. Unaprediti tehničke i administrativne kapacitiete MSP da iskoriste finansiranje Proširiti obim obuke MSP o dugovnom finansiranju Usvojiti izmenjene računovodstvene standarde za MSP Promovisati standardizaciju dokumentacije J. Osnažiti pregovaračku poziciju MSP Ojačati zagovaranje finansiranja MSP na nacionalnom nivou Promovisati aktivniju ulogu poslovnih udruženja u unapređenju pristupa izvorima finansiranja Bolje iskoristiti javne institucije Omogućiti razvoj saveza u cilju poboljšanja pristupa izvorima finansiranja Promovisati i omogućiti finansiranje zasnovano na lancu vrednosti Razvijati zajedničke inicijative javnog i privatnog sektora E. Osnažiti službe koje pružaju podršku kreditiranju Unaprediti licenciranje procenitelja Unaprediti licenciranje revizora Proširiti obim i zahvat izveštavanja o kreditima Unaprediti kvalitet usluga/preciznost katastra nepokretnosti Promovisati ulaganja u nove usluge informisanja F. Unaprediti efikasnost državne podrške finansiranju Pojačati koordinaciju i nadzor programa Kreirati centralni informacioni portal Unaprediti strukturu i transparentnost Poboljšati prikupljanje informacija

13 Preporuke za prevazilaženje ograničenja na strani ponude i infrastrukture: A. Unaprediti izvršni postupak Unaprediti sudski izvršni postupak tako što će ubrzano početi da se primenjuje Zakon o izvršenju i obezbeđenju, zatim smanjiti nedoslednost u sprovođenju sudskih postupaka, promovisati poštovanje zakonskih rokova,i unaprediti institucionalni kapacitet sudova za rešavanje sporova vezanih za kreditiranje. Unaprediti bezbednost založnih prava na imovini tako što će se dati prvenstvo upisanim založnim pravima na osnovu datuma upisa, pojednostaviti postupak dostave, primenjivati zakone kojima se sankcioniše zloupotreba i otuđenje založene imovine i obezbediti saradnju sa policijom kada je to neophodno. Ojačati postupak vansudskog izvršenja na imovini pod hipotekom tako što će se definisati proces namirenja hipoteka nižeg reda, pojednostaviti postupanje po žalbama, razjasniti status neregistrovanih izmena založne imovine, kao i obezbediti poštovanje propisa kojima se zabranjuju zahtevi za odlaganjem ili prekidom vansudskog izvršenja. Povećati stepen poštovanja Zakona o hipoteci i zaštite prava zajmodavaca putem davanja širih ovlašćenja sudovima za pobijanje pravnih radnji, smanjenja nedoslednosti u postupanju različitih sudova i izricanju presuda, kao i primene propisa koji sankcionišu zloupotrebe, prevarne radnje i otuđenje založene imovine. Omogućiti upis založnog prava na celokupnoj imovini odnosno inventarom preduzeća. Time bi se omogućilo zajmodavcima da osim hipotekarnog kolaterala koriste i druge kreditne proizvode, jer će moći radi obezbeđenja kredita da upišu založno pravo na celokupnu imovinu odnosno inventaru preduzeća. Ukinuti regulatornu razliku između,,prvoklasnih i,,adekvatnih sredstava obezbeđenja i tražiti od banaka da formiraju rezerve na osnovu svih identifikovanih rizika. Izmeniti zahteve za dokumentacijom koja čini kreditni dosije kako bi banke imale veće diskreciono pravo da prihvate različite standarde dokumentacije od MSP u slučajevima gde su rizici manji i gde se njima može lako upravljati. Eliminisati obaveznu ponovnu procenu založene imovine, koja je trenutno obavezna svake treće godine da bi se takva imovina mogla smatrati odgovarajućim sredstvom obezbeđenja. Izmeniti obavezu banaka da prate poštovanje poreskih propisa u pogledu plaćanja poreza na zarade i praćenja uplate poreza preduzetnika. Izmeniti zakonske obaveze o izveštavanju da bi se mogle prikupljati informacije o bankarskom kreditiranju MSP na nivou cele privrede. C. Razviti alternativne izvore finansiranja MSP Uspostaviti jedinstven regulatorni okvir za nebankarske, nedepozitne kreditne institucije. Razmotriti pokretanje promotivne kampanje i donošenje podsticajnih mera kako bi se podstakla nova ulaganja NBFI. Bez odlaganja usvojiti novi Zakon o faktoringu. Izmeniti Zakon o lizingu da bi se omogućio rast industrije i proširenje asortimana proizvoda, kao i da bi se pojednostavili prudencijalni zahtevi. Razmotriti formiranje nove kategorije listinga na berzi emisija obveznica za veća MSP. B. Pojednostaviti finansijske propise Izraditi i sprovesti analizu efekata propisa (AEP) o kreditiranju i drugih propisa da bi se procenili troškovi koji se nameću bankama i MSP. Postepeno ukidati minimalne rezerve za procenjene gubitke po osnovu potraživanja banke zasnovane na broju dana koliko je dužnik u docnji, te staviti veći naglasak na pravila MSFI o određivanju rezervacija u skladu sa procenjenim gubicima. D. Povećati prikladnost proizvoda i umanjiti prelivanje tržišnog rizika na realni sektor Organizovati podsticajne mere za banke kako bi razvile nove kreditne proizvode i povećale ulaganja u kreditiranje MSP. Razmotriti mogućnosti za osnivanje regionalnih banaka ili lokalnih banaka, odnosno nove klase institucija koje bi bile bliže korisnicima usluga.

14 Razmotriti mogućnosti za poboljšanje ulaganja u nove platforme i usluge za finansiranje MSP na osnovu deljenih tehnologija koje bi olakšale pristup kreditorima i smanjile troškove kreditiranja. Ispitati uticaj koji finansijski propisi imaju na prenošenje kreditnog rizika na privredu i sarađivati sa donatorskim organizacijama i učesnicima na tržištu na razvijanju kratkoročnih programa kako bi se pomoglo MSP da smanje tržišni rizik. Organizovati radnu grupu sastavljenu od predstavnika Narodne banke Srbije, Ministarstva finansija i privrede, Komisije za hartije od vrednosti, berze i drugih aktera da bi se prepoznale održive opcije za kreiranje standardizovanih instrumenata za upravljanje rizikom, kojima se može trgovati. Napraviti sveobuhvatnu strategiju, sa podsticajnim merama, za povećanje obima dinarskih sredstava dostupnih za kreditiranje MSP. Granska udruženja i poslovne asocijacije treba da promovišu edukaciju o upravljanju rizikom i korišćenju instrumenata za upravljanje rizicima (hedžinga). Usvojiti pojednostavljene računovodstvene standarde i objaviti smernice za knjiženje hedžing transakcija koje MSP jednostavno mogu da slede. E. Osnažiti službe koje pružaju podršku kreditiranju Unaprediti sistem licenciranja procenitelja nekretnina tako što će se izmeniti kriterijumi za kvalifikovanje, izraditi i sprovoditi kodeks ponašanja, promovisati stvaranje profesionalnog udruženja, ukinuti ograničenja u pogledu broja kvalifikovanih procenitelja i unaprediti kvalitet informacija koje su dostupne o tržištu nekretnina. Unaprediti licenciranje i nadzor nad radom revizora i promovisati razvoj jedinstvene profesije računovođe. Promovisati i omogućiti širenje službi za izveštavanje o kreditima i ocenu kreditnog rejtinga, čime bi se zadovoljile potrebe šireg tržišta i pomoglo MSP kreditiranje, uključujući i dobavljačke kredite. Promovisati formiranje trećih lica pružalaca informacija koje mogu da podrže proces kreditiranja. F. Poboljšati efikasnost i transparentnost državne finansijske podrške Način na koji se državna podrška organizuje i distribuira MSP mora da pretrpi značajne izmene. Preporuke koje navodimo u daljem tekstu pomoći će da se država adekvatno pozicionira kako bi pomogla MSP, kao i da se poboljša efikasnost, transparentnost i domet postojećih programa državne podrške finansiranju MSP. Osnažiti koordinaciju i sprovođenje podrške finansiranju MSP kroz: izradu strateškog plana za korišćenje i integraciju svih programa podrške MSP; formiranje centralizovanog tela na nivou Vlade koje bi koordinisalo i nadziralo sve programe državne podrške i podsticalo donatorsku pomoć; imenovanje višeg zvaničnika Vlade ili renomiranog stručnjaka iz poslovnog sektora da nadzire pružanje podrške; uspostavljanje okvira za evaluaciju učinka koji se može koristiti za merenje efikasnosti svakog programa. Ojačati veze između državnih programa i sektora MSP preduzimanjem sledećih mera: kreiranjem jedinstvenog portala za informacije ili formiranjem,,centra za izuzetnost koji bi obuhvatao sve programe podrške MSP; unapređivanjem komunikacije sa spoljašnjim akterima, transparentnosti i standarda usluga, kao i organizovanjem fokus grupa sa predstavnicima MSP da bi se unapredio rad programa i saznalo više o potrebama MSP. Unaprediti formu i strukturu proizvoda i programa kako bi se obezbedio širi pristup kreditiranju, omogućilo da privatni sektor učestvuje kreditiranju i podeli rizika, popunile legitimne praznine u pristupu izvorima finansiranja, kao i smanjilo direktno kreditiranje. Razmotriti uvođenje mehanizma delimičnih garancija. Unaprediti prikupljanje i objavljivanje informacija o finansiranju MSP, a u tu svrhu potrebno je: unaprediti istraživanje koje na nacionalnom nivou sprovodi MFP, sponzorisati sprovođenje većeg broja istraživanja tržišta i poboljšati prikupljanje informacija u svim segmentima državnog aparata. Nastaviti sa unapređivanjem kvaliteta, blagovremenosti i dostupnosti usluga i informacija koje pružaju katastar nepokretnosti i Agencija za privredne registre. To uključuje i kreiranje,,skraćenog postupka za proveru i brzo ispravljanje grešaka, unapređivanje funkcija za vršenje relacionih pretraga privrednog registra, itd.

15 Preporuke za prevazilaženje ograničenja na strani preduzeća: G. Unaprediti sposobnost MSP da apsorbuju finansiranje Preduzeti ciljane mere za poboljšanje likvidnosti MSP: liberalizovati propise o plaćanju PDV za MSP da bi se umanjilo opterećenje koje oni predstavljaju za obrtna sredstva; smanjiti vreme čekanja za povraćaj poreza, subvencije i naplatu od javnih preduzeća; povećati brzinu i pouzdanost izvršnog postupka; kao i sarađivati sa poslovnim udruženjima i većim preduzećima na rešavanju problema likvidnosti. Pomoći MSP da bolje upravljaju sredstvima koja koriste kao obezbeđenje za zaduživanje kroz odgovarajuću edukaciju i takođe im pomoći da obezbede dozvole i licence koje trenutno nemaju. I. Unaprediti tehničke i administrativne kapacitete MSP da apsorbuju finansiranje Obezbediti širi spektar obuke i tehničke podrške MSP u oblasti finansiranja angažovanjem poslovnih udruženja, agencija, pružalaca stručnih usluga i zajmodavaoca. Usvojiti modifikovane računovodstvene standarde za MSP. Promovisati i omogućiti kreiranje standardizovanih dokumenata i zakonskih obrazaca koji se koriste u oblasti finansiranja MSP. J. Osnažiti pregovaračku poziciju MSP H. Umanjiti jaz znanja i poboljšati stavove preduzeća o zaduživanju Promovisati veću razmenu znanja i interakciju između finansijskih institucija i sektora MSP tako što će se omogućiti uspostavljanje dijaloga između njih i pozvati sektor za pružanje stručnih usluga da preuzme veću ulogu u jačanju poverenja i razumevanja između banaka i MSP. Promovisati razvoj dobre kreditne kulture putem edukacije privrednika i šire javnosti o odgovornostima koje nosi zaduživanje. Smanjiti politizaciju državnih programa finansiranja i objaviti informacije koje će pomoći da se razjasne uloga, svrha i realni obim državne podrške finansiranju. Promovisati preduzetništvo na različite načine na primer, posredstvom podsticajnih programa za razvoj privrede, edukacijom javnosti, priznanjima za uspešna MSP i inovativne finansijske institucije, podrškom za sticanje novih stručnih znanja, kao i razvijanjem zajedničkih programa obuke sa lokalnim organima vlasti. Podstaći poslovna udruženja da uzmu aktivnije učešće u rešavanju izazova sa kojima se suočavaju MSP u pristupu izvorima finansiranja tako što će odrediti zagovornika na nacionalnom nivou i podržati njegov rad, kao i iskoristiti snagu svog članstva da se obezbede bolji uslovi kreditiranja. Podstaći poslovna udruženja da olakšaju kreditiranje pružanjem podrške bankama i razvojem mehanizama za podelu rizika koji bi imali podršku tih udruženja. Bolje iskoristiti javne institucije radi unapređenja dijaloga između javnog i privatnog sektora o finansiranju MSP i to na primer, tako što će se povećati učešće Saveta za MSP i preduzetništvo ili formirati neki novi savet koji bi se posvetio rešavanju ovih pitanja. Pružiti direktnu podršku kojom bi se povećala vidljivost delova sektora MSP kojima banke ne pružaju adekvatne usluge. Omogućiti razvoj saveza i tržišnih kanala posredstvom kojih MSP mogu da poboljšaju svoj pristup izvorima finansiranja na primer, omogućiti obuku i izgradnju kapaciteta za tehnike finansiranja zasnovane na lancu vrednosti, omogućiti razvoj većeg broja klastera MSP i trgovinskih mreža, bolje iskoristiti lokalne i regionalne razvojne agencije kako bi se premostio jaz informacija između aktera u lancu vrednosti, a podaci o prilikama za kreditiranje postali dostupni svima.

16 Preporuke navedene u ovoj studiji najbolje se mogu primeniti u sklopu sveobuhvatnog plana reformi i akcionog plana, zasnovanih na jasno postavljenom skupu ciljeva za razvoj MSP i unapređenje njihovog pristupa izvorima finansiranja. Ovim planom trebalo bi pružiti realan, vremenski ograničen okvir za sistematsko rešavanje ograničenja za finansiranje predstavljenih u ovoj studiji. Taj plan bi trebalo da obuhvata i aktivnu saradnju sa privatnim sektorom i donatorskim organizacijama, kako bi im se omogućilo da odigraju svoju ulogu pružanjem ideja, informacija i inovacija. Plan bi trebalo sprovoditi zajedno sa nastavkom reformi usmerenih na unapređenje poslovnog i investicionog okruženja. USAID Projekat za bolje uslove poslovanja spreman je da pruži podršku Vladi Republike Srbije u sprovođenju preporuka navedenih u ovom izveštaju. Uvod MSP imaju ključnu ulogu u razvoju srpske privrede i društva. Ona predstavljaju najveći i najbolji izvor za kreiranje novih radnih mesta i posredstvom inovacija i učenja mogu da prošire ekonomsku bazu oko glavnih stranih ulaganja. MSP imaju fleksibilnost i sposobnost brzog reagovanja na promene, čime mogu da olakšaju (a čak i ubrzaju) ekonomsku transformaciju. Ona doprinose razvoju zajednice tako što zapošljavaju radnike sa nižim kvalifikacijama, pružaju obuku, šire distribuciju dohotka i grade društveni kapital. MSP treba da budu viđena kao važan deo vizije Vlade Republike Srbije za stvaranje konkurentne i izvozno orijentisane privrede. Međutim, za ogromnu većinu MSP u Srbiji pristup izvorima finansiranja radi investiranja i rasta veoma je ograničen i nepredvidiv. Šezdeset odsto MSP navodi da ne koristi kredite iz formalnih izvora, 2 a pristup izvorima finansiranja je još nepovoljniji za MSP u vlasništvu žena. Čak i oni koji svake godine uzimaju kredite to čine u malom obimu, dok se u rast ulaže veoma malo. Mnogi proizvodi koje nude zajmodavci ne odgovaraju potrebama MSP. Takođe, ova preduzeća imaju veoma sužen izbor finansijskih institucija kod kojih mogu da se zadužuju. Procenat MSP koja navode da imaju probleme sa pristupom izvorima finansiranja daleko premašuje globalni prosek srednje razvijenih zemalja. Preko 60 odsto MSP navodi da teško dolazi do kredita i smatra da se njihov pristup izvorima finansiranja nije poboljšao, već da je čak i pogoršan, u proteklih 12 meseci. To je mnogo gore u poređenju sa 30 odsto MSP u srednje razvijenim zemljama (15 odsto u visoko razvijenim zemljama) koje smatraju da je loš pristup izvorima finansiranja glavna kočnica razvoju. Srbija je u najnovijem izveštaju Svetskog ekonomskog foruma o konkurentnosti na 105. mestu od ukupno 144 zemlje kada je reč o pristupu izvorima finansiranja, što je lošije od plasmana mnogih susednih zemalja, pri čemu joj je rejting opao u odnosu na prethodne godine 3. Ovakvo stanje ima ozbiljne posledice po privredni oporavak i razvoj Srbije. I dok se većina zemalja EU sve više fokusira na ulogu koju će MSP odigrati u budućnosti u podsticanju privrednog oporavka, mnoga MSP u Srbiji prisiljena su da se usled lošeg pristupa finansiranju okrenu sopstvenim, unutrašnjim izvorima finansiranja. Tako ona postaju zavisna od privrednog oporavka. A dok čekaju da se stvari promene, MSP stagniraju ili smanjuju obim poslovanja. Ona gube konkurentnost tako što ne inoviraju ili ne ulažu u dobre poslovne prilike. Ona ne otvaraju nova radna mesta u privatnom sektoru 2 USAID BEP Nacionalna anketa o poslovanju, septembar 2011. 3 Iako ova rangiranja važe za preduzeća svih veličina, ona odslikavaju izazove sa kojima se suočavaju MSP.

17 koja su Srbiji preko potrebna. 4 Ona ne doprinose u dovoljnoj meri privrednom oporavku ili re-industrijalizaciji zemlje. 5 U nekim slučajevima, ona čak u potpunosti napuštaju formalnu ekonomiju tako što zaobilaze propise i plaćanje poreza, čime se podriva konkurentnost preduzeća koja posluju legitimno i potencijalno poništavaju pomaci napravljeni putem vrlo bolnih, ali neophodnih, fiskalnih reformi. U poslednjih nekoliko godina teškoće sa kojima se suočavaju MSP u pristupu izvorima finansiranja stalno su prisutna tema u javnim diskusijama i Vladinim strategijama reforme. Međutim, u sprovođenju reformi nije se daleko odmaklo, a jaz finansiranja i dalje je veliki. Da bi se omogućio širi i održivi pristup izvorima finansiranja, neophodno je umanjiti tržišne barijere koje sprečavaju priliv privatnog kapitala u MSP. Dovoljno izvora finansiranja, kojima se mogu zadovoljiti potrebe rasta ekonomski produktivnih MSP, može se mobilisati samo u kontekstu tržišnih rešenja. Ako se uzmu u obzir veličina i značaj sektora MSP, jasno je da postoji potreba za dubljom analizom faktora koji ograničavaju pristup finansiranju i za razvijanjem specifičnih rešenja u okviru politika za prevazilaženje takvih ograničenja. Za ovaj strateški važan privredni sektor od ključnog je značaja omogućiti MSP pristup izvorima finansiranja po razumnoj ceni i pod uslovima koji odgovaraju poslovnim potrebama MSP. Svrha i namena ovog Izveštaja Nalazi i preporuke sadržane u ovom dokumentu zasnivaju se na detaljnoj studiji kojom su bile obuhvaćene prakse MSP u pogledu finansiranja u svim krajevima Srbije. U dokumentu se razmatraju ključna ograničenja kako na strani ponude, tako i na strani tražnje sa kojima se MSP suočavaju u pristupu formalnim izvorima finansiranja, uključujući ograničenja u pogledu propisa i zakona, tržišnih i ekonomskih barijera infrastrukture službi za pružanje podrške, kao i psiholoških barijera koje utiču na stavove i averziju prema preuzimanju rizika. Izveštaj sadrži veliki broj preporuka za prevazilaženje navedenih ograničenja, kao i preporuke Vladi Srbije unapredi politike, usluge javnog sektora i programe za pružanje finansijske podrške. Preporuke predstavljaju nastavak ranijih napora Vlade Srbije na unapređenju uslova za finansiranje. Ovaj Izveštaj se zasniva na informacijama i podacima koje je USAID Projekat za bolje uslove poslovanja prikupio i analizirao tokom višemesečnog perioda i kroz mnoge aktivnosti, u koje spadaju: 4 MSP u Srbiji značajno zaostaju za zemljama EU u pogledu investiranja i zapošljavanja. 5 Udeo MSP u BDP je nešto iznad 30 odsto, dok je u zemljama EU on znatno veći i iznosi skoro 60 odsto. Anketa na nacionalnom nivou: preko 900 preduzeća iz cele zemlje bilo je anketirano o različitim pitanjima vezanim za izvore finansiranja. Uključena su preduzeća iz svih većih privrednih grana i iz pet glavnih regiona (Beograd, Vojvodina, centralna Srbija, zapadna Srbija i jugoistočna Srbija). Rezultati dobijeni posredstvom ovih anketa korišćeni su tokom izrade cele studije. Okrugli stolovi sa privrednicima: Organizovano je sedam okruglih stolova na kojima je učestvovalo više od 300 predstavnika MSP i poslovnih udruženja iz raznih regiona. Okrugli stolovi su održani u gradovima iz različitih regiona: Beogradu, Jagodini, Nišu, Novom Pazaru, Šapcu, Subotici i Vranju. Pojedinačni intervjui sa zajmodavcima, računovođama i kreatorima politika. Analiza stratifikovanih podataka o bilansima uspeha i bilansima stanja iz uzorka koji je obuhvatio sva registrovana preduzeća. Ukupan broj je premašio 90.000 preduzeća koja podnose izveštaj Agenciji za privredne registre. Tehničke procene odabranih oblasti, kao što su pravna infrastruktura za kreditiranje, okruženje u kojem rade službe za pružanje podrške, kao i finansiranje poljoprivrede. Analiza rezultata raznih nacionalnih i međunarodnih studija o izvorima finansiranja MSP. Kao što će se videti kasnije u ovom izveštaju, postoje veliki nedostaci u pogledu potpunosti i dostupnosti informacija o izvorima finansiranja MSP. Iako ovaj problem ne postoji samo u Srbiji, on je onemogućio detaljniju analizu određenih segmenata. Time je još više naglašena potreba za boljim prikupljanjem informacija i analizom ove tematike, kako bi budući politički potezi ubuduće bili adekvatno usmereni na prave ciljeve kako bi se mogao oceniti učinak reformi. Bilo je neophodno objediniti informacije iz različitih izvora i blisko sarađivati sa učesnicima na tržištu da bi se proverila verodstojnost informacija gde god je to bilo moguće. Glavni izvori informacija navedeni su u Prilozima uz ovaj Izveštaj. Prilog A sadrži spisak organizacija koje smo konsultovali ili čije smo informacije koristili u ovoj studiji. U Prilogu B nalazi se spisak dokumenata i izveštaja, kao i elektronskih izvora informacija koji su korišćeni u studiji i za prikupljanje podataka o tržištu. Prilog C sadrži listu zakona i propisa koji su analizirani ili koji su korišćeni u izradi studije. Izveštaj je namenjen širem auditorijumu, jer se rešenja za unapređenje pristupa izvorima finansiranja ne nalaze samo u javnom sektoru. Da bi se poboljšao pristup MSP izvorima finansiranja, potreban je sveobuhvatan i usklađen odgovor mnogih aktera. U ove aktere spadaju Vlada, finansijske institucije, MSP, pružaoci stručnih usluga, poslovna udruženja, agencije za lokalni i regionalni razvoj i mnogi drugi. Međutim, kao što je slučaj sa bilo kojim istraživanjem većih razmera, nužno je da čitaoci razumeju da ovakav izveštaj nije konačan,

18 te da je apsolutno neophodno da svi akteri rade zajedno na razrešavanju pitanja pokrenutih u ovom izveštaju, kao i da se buduće politike prilagode potrebama. Definicija pristupa izvorima finansiranja Za potrebe ovog izveštaja pristup izvorima finansiranja definisali smo kao stepen do kojeg produktivna MSP imaju pristup formalnim zajmodavcima 6 koji mogu i žele da ponude priuštivo i adekvatno finansiranje. U okviru ove definicije postoje četiri ključna uslova. prikladnost proizvoda može biti nedovoljna zato što zajmodavci nisu prisutni u određenoj oblasti ili imaju malo iskustva u kreditiranju MSP u toj oblasti. Ono što predstavlja stalno prisutni izazov u analiziranju pristupa MSP izvorima finansiranja jeste razumevanje interakcije između ovih činilaca na tržištu i identifikovanje oblasti na koje treba usredsrediti napore u sprovođenju reformi. Potrebno je razmotriti mnoge faktore. Često postoje veza i korelacija između različitih ograničenja. Nešto što može izgledati kao ograničenje na strani ponude, može zapravo biti rezultat ograničenja na strani tražnje i obrnuto. Strana ponude i infrastruktura Razlozi ograničenja Strana preduzeća 1. Zakonska infrastruktura za kreditiranje 2. Finansijski propisi 3. Proizvodi i usluge 4. Obim i domet finansijskog sektora 5. Službe koje pružaju podršku finansiranju 6. Uloga i funkcija državnih i donatorskih programa finansiranja Rizik Cena Jaz znanja Neefikasnost tržišta 7. Finansijski kapaciteti MSP 8. Tehnički i administrativni kapaciteti MSP 9. Psihološki faktori i stavovi koji utiču na tražnju 10. Struktura sektora MSP Fizički pristup: blizina između zajmodavaca i MSP, radno vreme zajmodavaca, jednostavnost u uspostavljanju i održavanju kontakta, itd. Dostupnost: količina sredstava, spremnost zajmodavaca da daju zajmove, zakonske mogućnosti za kreditiranje, itd. Priuštivost: cena finansiranja, nivo rizika za MSP u vezi sa apsorbovanjem finansiranja, troškovi upravljanja finansijskim sredstvima. Prikladnost: prilagođenost proizvoda i usluga potrebama MSP. Pristup izvorima finansiranja je ograničen ako jedan ili više ovih uslova nije u potpunosti ispunjen. Na primer, preduzeće može da ima dobar fizički pristup zajmodavcima koji žele da ga finansiraju, ali zaduživanje može da bude nepraktično zbog cene i prikladnosti finansijskih proizvoda. Isto tako, MSP mogu biti spremna da prihvate cenu i vrste proizvoda koji su im ponuđeni, ali je dostupnost finansijskih sredstava ograničena jer zajmodavci ne žele da ih finansiraju. U nekim slučajevima, nedovoljna ispunjenost jednog uslova dovodi do nedostataka u ispunjavanju nekog drugog uslova. Na primer, 6 Usredsredili smo se na formalne kreditore, odnosno finansijske institucije. Međutim i pružaoci dobavljačkih kredita takođe igraju značajnu ulogu, te mnoga pitanja navedena u ovom izveštaju utiču i njih. Pristup i metodologija istraživanja 7 U nastojanju da nađemo odgovore na navedene izazove, za prepoznavanje uzroka potencijalnih ograničenja u analizi smo koristili sveobuhvatan i metodičan pristup. Naš cilj je bio identifikujemo što veći broj činilaca koji utiču na loš pristup izvorima finansiranja, moguće uzroke ograničenja (primarne i sekundarne uzroke) i načine na koje oni utiču na pristup izvorima finansiranja. Uzimajući to kao osnovu moguće je definisati politike koji će ponuditi rešenja za osnovne uzroke ograničenja ili umanjiti njihov uticaj na MSP. Izveštajem je obuhvaćeno 10 oblasti ključnih za bolje uslove finansiranja koje su prikazane u narednom dijagramu. Ove oblasti su izabrane na osnovu studija sprovedenih u drugim zemljama, informacija dobijenih od učesnika na tržištu i procena savetnika za ekonomska pitanja USAID Projekta za bolje uslove poslovanja. Izabrane oblasti obuhvataju tri dimenzije tržišnog okruženja: a)stranu ponude (uključujući službe za pružanje podrške finansiranju), b) stranu preduzeća i c) državnu i donatorsku podršku. 7 U većini zemalja ne postoji standardna metodologija za procenu pristupa izvorima finansiranja. U studijama se uglavnom primenjuje sličan pristup koji se fokusira na analizu kreditne i infrastrukture informisanja, obim finansijskog sektora, vrste proizvoda i nekoliko faktora na strani potražnje kao što su, na primer, kapaciteti MSP za zaduživanje. Ovi,,sastavni delovi obično se procenjuju na osnovu njihovog stepena razvoja i porede sa sa uslovima koji postoje na tržištima sa boljim uslovima za finansiranje MSP. U nekim slučajevima sprovodi se i anketa među preduzećima koja se zadužuju.

19 Analiza svake oblasti izvršena je na osnovu informacija koje su nam bile dostupne. Na primer, analiza zakonske infrastrukture za zaduživanje podrazumevala je proučavanje svih važnih zakona i propisa kojima se reguliše kreditiranje, praćena razgovorima sa učesnicima na tržištu o tome kako ti zakoni i propisi funkcionišu u praksi. S druge strane, analiza stavova i ponašanja preduzeća skoro isključivo se zasnivala na razgovorima sa vlasnicima MSP i predstavnicima poslovnih udruženja. Analiza proizvoda i usluga sastojala se od istraživanja tržišta, mapiranja proizvoda i razgovora sa predstavnicima MSP i zajmodavcima. U Prilogu D dat je kratak pregled ključnih pitanja kojima smo se bavili u ovim analizama. Potencijalna ograničenja u svakoj oblasti identifikovana su u odnosu na najčešća tri tržišna faktora koja imaju negativan uticaj, bilo direktno bilo indirektno, na pristup izvorima finansiranja. To su činioci koji utiču na rizik finansiranja, troškove davanja ili uzimanja kredita i jaz znanja ili kapaciteta. Rizik finansiranja: Činioci koji utiču na pristup izvorima finansiranja pojedinačno ili kombinovano: a) rizik koji utiče na otplatu/namirivanje dugova; b) nedostatak adekvatnih informacija za procenu rizika; c) manjak mehanizama i proizvoda za upravljanje rizicima ili za transfer, kompenzaciju rizika ili hedžing. Troškovi kreditiranja: Faktori zbog kojih cena zaduživanja odbija MSP od uzimanja zajmova ili koji povećavaju troškove (npr. umanjuju profitabilnost) kreditiranja preko faktora rizika. Tu spadaju ne samo kreditne marže i naknade, nego i cena angažovanja rukovodilaca, troškovi prikupljanja dokumentacije, troškovi procedura i troškovi nastali usled nedostatka konkurencije i/ili neefikasnosti finansijskog sistema. Jaz znanja ili sposobnosti: Činioci koji, ako nema prepreka u vidu rizika ili troškova, utiču na spremnost ili sposobnost za kreditiranje ili zaduživanje. Jaz znanja u davanju zajmova nije isto što i informaciona asimetrija. Informaciona asimetrija utiče na rizik i troškove. Jaz znanja utiče na kapacitet MSP da budu informisana o mogućnostima za zaduživanje ili da upravljaju svojim poslovanjem na način koji će ih učiniti potencijalnim zajmoprimcem. On takođe utiče na stavove preduzeća prema formalnim zajmodavcima. Na strani ponude, jaz znanja utiče na sposobnost finansijskih institucija da kreditiranje MSP učine profitabilnim za sebe ili da razumeju tržište MSP. Neefikasnost tržišta i spoljne okolnosti takođe utiču na pristup izvorima finansiranja. Iako su u studiji, gde je to bilo prikladno, ovi činioci bili navedeni, usredsredili smo se na identifikovanje osnovnih uzroka tržišnih ograničenja na mikroekonomskom nivou. Tradicionalna i adekvatna uloga Vlade je da pruži podršku u unapređenju efikasnosti tržišta i prevazilaženju negativnih spoljašnjih okolnosti. Te teme smo se dotakli u ovom izveštaju, ali ona zaslužuje posebnu studiju zato što se politike u ovom domenu ne svode samo na bavljenje interesima MSP. Kao što se iz izveštaja može videti, preporuke su podeljene u kategorije koje su u velikoj meri usaglašene sa okvirom u kojem je vršena analiza. Svaka kategorija se razlikuje od drugih i obuhvata poseban skup izazova koji korespondiraju faktorima rizika, troškova, znanja ili kapaciteta. Iako su ove preporuke namenjene MSP u Srbiji, mnoge od njih, ako se sprovode na adekvatan način, mogu da unaprede šire tržište za finansiranje i poboljšaju uslove za finansiranje većih preduzeća i drugih zajmoprimaca. Organizacija Izveštaja Preostali deo Izveštaja podeljen je u sledećih šest poglavlja: Poglavlje 2 Pregled finansiranja MSP: Sadrži sažet prikaz sadašnjih modela i praksi finansiranja koji je zasnovan na rezultatima anketa, analizi podataka dobijenih od Agencije za privredne registre i drugim izvorima informacija. Poglavlje 3 Ograničenja u pristupu izvorima finansiranja i boljem korišćenju finansijskih sredstava: Ovo poglavlje sadrži rezultate i nalaze analiza različitih ograničenja u pristupu izvorima finansiranja na strani ponude, kao i na strani preduzeća. Podeljeno je u dva pod-poglavlja, od kojih se u jednom bavimo ograničenjima na strani ponude (uključujući službe koje pružaju podršku finansiranju), a u drugom ograničenjima na strani preduzeća. Nalazi su potkrepljeni novim podacima, rezultatima anketa i poređenjima sa praksom drugih zemalja. Poglavlje takođe sadrži kratak osvrt na podršku države i donatorskih organizacija, zasnovan na raspoloživim podacima, a opisani su i neki od izazova sa kojima se suočavaju učesnici na tržištu u pristupu izvorima finansiranja. Poglavlje 4 Specifični problemi koje imaju MSP u vlasništvu žena: Ukratko su izloženi posebni izazovi sa kojima se u pristupu izvorima finansiranja suočavaju samo MSP koja su u vlasništvu žena. Poglavlje 5 Kako omogućiti bolji pristup MSP izvorima finansiranja: U ovom poglavlju navedeno je nekoliko preporuka i ideja za unapređivanje tržišnih uslova za finansiranje MSP u svim oblastima obrađenim u našoj analizi. Preporuke su tako organizovane da odgovaraju organizaciji nalaza navedenih u Poglavlju 3. Poglavlje 6 Zaključak: Ovim poglavljem se završava studija i u njemu je dat kratak osvrt na uticaj koji mogu imati navedene preporuke.