O STANJU HARMONIZACIJE UGOVORNOG PRAVA U EVROPSKOJ UNIJI

Prof. dr Atila Fenjveš* O STANJU HARMONIZACIJE UGOVORNOG PRAVA U EVROPSKOJ UNIJI (sa osvrtom na ugovor o osiguranju) UVOD Političke i privredne unije često postaju i gradansko-pravne zajednice. To ne predstavlja obavezan razvoj situacije, ali je i čest slučaj, kao što se to može videti na primeru Francuske (Građanski zakonik, Trgovački zakonik, 1804-1807), Austrije (Opšti građanski zakonik 1812), Nemačke (Gradanski zakonik 1900), Italije (Gradanski zakonik 1865) i Svajcarske (Građanski zakonik i Obligaciono pravo, 1907-1911). Obrnuto postoje i države, koje se, kao Ujedinjeno Kraljevstvo, SAD ili Kanada, sastoje od više raznih pravnih područja sa sopstvenim ugovornim pravom, ali se i pored toga ubrajaju u najznačajnije industrijske i trgovačke države 1. Zbog toga nam je pitanje kako se Evropska unija postavlja prema ovom problemu posebno blisko i predstavlja predmet ovog predavanja. U svom referatu prvo ću se osvrnuti na pitanje da li i u kojoj meri harmonizacija prava predstavlja zadatak za Evropsku uniju. Nakon toga ćemo se osvrnuti i na dosadašnje etape harmonizacije prava. Najinteresantnije nam je ipak pitanje buduće harmonizacije, koja po svoj prilici, u ovom trenutku dobija na dinamici. U svom izlaganju moram se ograničiti na polje privatnog prava. Samo ću u jednom slučaju napustiti područje neposrednog privatnog prava, u odnosu na ugovorno pravo osiguranja, o kome ću govoriti na kraju izlaganja. *Profesor Univerziteta u Beču. 1 Uporedi samo Lando u: Pregled privatnog prava u EU u pogledu diskriminacije i stvaranja evropskog gradanskog zakonika (1999) 125i. NADLEŽNOST EVROPSKE UNIJE KOD HARMONIZACIJE PRAVNIH PROPISA 1. Integrativna funkcija prilagođavanja pravnih propisa priznata je već i od otasa Rimskih ugovora, kojim je dogovoreno osnivanje EEZ. Shodno članu 3 Ugovora o EEZ, delatnost Zajednice, koja se u nepromenjenoj formi pominje i u članu 3. Ugovora o Evropskoj uniji, od samog početka predstavlja i usklađivanje zakonskih propisa u zemljama članicama u onoj meri, u kojoj je to potrebno za uredno funkcionisanje zajedničkog tržišta. 2 Uskladivanje pravnih propisa spada prema tome u osnovne funkcije EZ. Ono nije, kao što to jasno proizilazi iz člana 3, potreba sama po sebi, već korisna i integrativna funkcija u korist ciljeva zajednice. Ona pre svega treba da omogući bolju praktičnu primenu osnovnih sloboda zajedničkog tržišta. 3 Organi EZ raspolažu određenom slobodom pri oceni da li je određena mera prilagođavanja pravnih normi potrebna". Isto važi i za ocenu kriterijuma relativiteta" i subsidijariteta", koja ograničava izvršenje svih nadležnosti Zajednice. 4 2. Konkretna pravila o nadležnosti, na koje se može osloniti usklađivanje pravnih propisa od strane EZ, nalaze se pre svega u članovima 94 do 97 (u ranijem tekstu članovi 100 do 102) Ugovora o EU. Shodno članu 94 (bivši član 100) Savet ima nadležnost, da jednoglasnom odlukom donese direktive na predlog komisije i nakon pribavljanja mišljenja Evropskog parlamenta i Odbora za privredna i socijalna pitanja. 5 Uslov za primenu ovog propisa je, da uskladivanje pravnih propisa stoji u neposrednoj funkcionalnoj vezi" sa zajedničkim tržištem. To po važećem mišljenju znači, da su mere radi usklađivanja po članu 94 dozvoljene samo onda, kada se pravne norme u pojedinim 2 Manhardt/Posch: Medunarodno privatno pravo, uskladivanje privatnog prava, jedinstveno priv. pravo (1999) 182 3 Uporedi samo Oppermann: Evropsko pravo (1999) 17 Rz 1204. 4 Sshwarze: Komentar EU (2000) član 3 EVG Rz 15. 5 Uporedi Manhardt/Posch: IPP, uporedba privatnog prava, jedinstveno priv. pravo (1999) 192. Revija za pravo osiguranja $ Broj 1-2/2006 1

zemljama članicama,,u bitnoj meri" negativno odražavaju na funkcionisanje zajedničkog tržišta. 6 Član 94 je, kao osnov za uskladivanje pravnih normi, u praksi potisnut od člana 95 (bivšeg člana 100a), koji je Jedinstvenim evropskom aktom iz 1986. godine uvršten u Ugovor o Evropskoj Uniji i koji omogućava jednostavnije usklađivanje pravnih normi. 7 Shodno ovoj odredbi moguće je donošenje odluke kavalifikovanom većinom. Pored toga, ovaj član 95 predviđa, pored direktive i uredbu kao sredstvo usklađivanja pravnih normi. Sa druge strane, za član 95 važi postupak o saodlučivanju iz člana 251 (bivši 189b), tako da je učešće Evropskog parlamenta jače nego kod člana 94. Na kraju treba pomenuti, da pored generalnih odredbi članova 94 i 95, od kojih je član 95, kao specijalna generalna klauzula" prioritetan u odnosu na član 94, postoje i druge nadležnosti, koje igraju ulogu na polju usklađivanja pravnih propisa. U vezi sa ovim dovoljno je ukazati na član 47 (bivši 57) ugovora o EU, koji, radi ostvarenja prava na osnivanje filijala i (u vezi sa članom 55) pružanje usluga, Savetu daje pravo na donošenje Direktiva za kordinaciju pravnih i upravnih propisa zemalja članica o preduzimanju i vršenju samostalne delatnosti". Ova okolnost je na primer bila osnov za donošenje Direktiva o pravu osiguranja, na koje ćemo se kasnije osvrnuti. DOSADAŠNJE USKLAĐIVANJE PRAVNIH NORMI NA POLJU PRI- VATNOG PRAVA 1. Dosadašnja deiatnost EU na polju uskladivanja pravnih normi privatnog prava karakteriše sektoralni pristup": EU-zakonodavac uskladio je samo neke delove privatnog prava. Za takvo postupanje postoje razni razlozi. Na jednoj strani 6 Uporedi Oppermann: Evropsko pravo (1999) 17 Rz 1210; Franzen, Prilagođavanje privatnog prava od strane Evropske unije (1999) 73 i. 7 Upredi u vezi sa ovom odredbom Manhardt/Posch: IPP, uporedba privatnog prava, jedinstveno priv. pravo (1999) 192. EU - zakonodavac je podvrgnut istim uslovljavanjima kao i nasionalni zakonodavci i donosi regulativu pre svega u oblastima, u kojima razne grupe, pre svega privreda i potošači, artikulišu konkretne potrebe za istom. Na drugoj strani uskladivanje zakonskih normi izloženo je, u zavisnosti od širine pristupa, sve većim pritiscima. Takvo bolno iskustvo morala je da doživi i sama Evropska komisija, koja se nakon nekoliko neuspeha 1985. u Beloj knjizi Stvaranje zajedničkog tržišta" 8 odlučila za prinsipijelnu promenu svog postupka koji je nazvan nova strategija": Kod budućih inisijativa radi ostvarenja zajedničkog tržišta do harmonizacije treba da dođe samo onde, gde je ona neophodna. U ostalom se mora poći od obostranog priznanja nasionalnih regulativa. 9 Ova promena paradigme odrazila se i na opšte ugovorno pravo, kao i posebno na pravo o ugovoru o osiguranju. Na oba polja komisija se zadovoljila koliziono-pravnim rešenjem". Umesto harmonizacije materijalnog prava došlo je samo do prilagođavanja medunarodnog privatnog prava. 2. Pregled dosadašnjih aktivnosti zakonodavca EZ na polju privatnog prava mora se ovde ograničiti na najvažnije delove, koji su sektoralno" sprovođeni. Moraju se pomenuti - Direktiva o odgovornosti za proizvode 10 Direktiva o zaštiti potrošača u slučaju zaključenja ugovora, van radnih prostorija 11 Direktiva o potrošačkim kreditima 12 8 Bela knjiga komisije Savetu Evrope od 14. 6. 1985, KOM (85) 310. 9 Bela knjiga 19 i dalje. 10 Direktiva 85/374/EEZ Saveta od 25. 7. 1985. za uskladivanje pravnih i upravnih propisa zemalja članica o odgovornosti za proizvode sa nedostacima, izmenjena Direktivom 1999/34/EZ Skupštini i Savetu Evrope od 10. 5. 1999. 11 Direktiva 85/577/EEZ Saveta od 20. desembra 1985, koja se odnosi na zaštitu potrošača u slučaju zaključenja ugovora, van poslovnih prostorija. 12 Direktiva 87/102/EEZ Saveta od 22. 12. 1986. radi uskladivanja pravnih i upravnih propisa zemalja članica o potrošačkim kreditima, izmenjena Direktivom 90/88/EEZ i 98/7/EZ. 2 Broj 1-2/2006

ČLANC I Direktiva o paušalnim putovanjima, 13. Direktiva o štetnim klauzulama u potrošačkim ugovorima, 14 Direktiva o delimičnom korišćenju, 15 Direktiva o plasmanu roba dostavom (kataloška prodaja), 16 Direktiva o kupovini potrošnih dobara, 17 Direktiva o zajedničkim okvirnim uslovima za elektronski potpis, 18 Direktiva o borbi protiv docnje u poslovanju 20 itd 21 Direktiva o elektronskoj trgovini, 19 3. Kombinacija sektoralnog pristupa i kolizionopravnih rešenja je u poslednjih par godina stekla lošu reputaciju. Koliziono-pravni pristup se 13 Direktiva 90/314/EEZ Saveta od 13. 6. 1990. o paušalnim putovanjima. 14 Direktiva 93/13/EEZ Saveta od 05. 4. 1993. o žtetnim klauzulama u potrošačkim ugovorima 15 Direktiva 94/47/EZ Skupštine i Savetu Evrope od 26. 10. 1994. za zaštitu kupaca u pogledu određenih aspekata ugovora o kupovini prava na delimično korišćenje nepokretnosti. 16 Direktiva 97/7/EZ Skupštine i Savetu Evrope od 20. 5. 1997. o zaštiti potrošača kod zaključenja ugovora u prodaji robe dostavom. 17 Direktiva 1999/44/EZ Skupštine i Savetu Evrope od 25. 5. 1999. o odredenim aspektima prodaje potrošnih dobara i garancije za potrošna dobra. 18 Direktiva 1999/93/EZ Skupštine i Savetu Evrope od 13. 12. 1999. o zajedničkim okvirnim uslovima za elektronski potpis. 19 Direktiva 2000/31/EZ Skupštine i Savetu Evrope od 8. 6. 2000. o određenim pravnim aspektima usluga informatičkog društva, posebno elektronske trgovine. 20 Direktiva 2000/35/EZ Skupštine i Savetu Evrope od 29. 6. 2000. o borbi protiv dosnje u poslovanju. 21 Celokupna lista odgovarajućih propisa nalazi se u saopštenju Komisije Savetu i Skupštini Evrope u vezi sa evropskim ugovornim pravom (uporedi FN 34) u prilogu I (23-51) uveliko smatra propalim. 22 U -izjavi Odbora za ekonomska i socijalna pitanja na temu potrošač na tržištu osiguranja" iz 1998 23 se na primer kritikuje, da je kolizionim pravom druge i treće generacije Direktiva stvoreno praktično nerazmrsivo klupko uputstva i normativa o stepenovanju", koje je stvorilo strašnu pometnju. 24 Za Rimske ugovore o pravu merodavnom za ugovorne obaveze (EVU) važi mutatis mutandis isto. Pre svega se protiv koliziono-pravnog rešenja sa pravom navodi da se zaustavilo na pola puta. Isto ne oslobađa ni preduzetnika, ni njegove potrošače od tegoba i troškova, koje su potrebni radi upoznavanja merodavnog stranog prava. 25 Kritika se se ispoljava i prema sektoralnom pristupu stvarima. Nezavisno od toga, nije uvek jasno zašto se jedan problem reguliše a drugi ne, pa zato nastaje utisak da samo od slučajnosti zavisi da 22 Reichert-Fasilides i Basekow/Hopt/Koetz (izdavač) FS Drobnig, (1998), Evropsko pravo o ugovoru o osiguranju? 119 (130i); isto u Reichert-Fasilides/Sehnuder (izdavač), Pravo osiguranja u Evropi - Perspektive na kraju 20. veka (2000), Zakonodavstvo u predmetima prava ugovora o osiguranju: Stanje i izgledi, 1 (10); Basedov u Reichert-Fasilides/Schnuder, Pravo osiguranja u Evropi, 19; Sshnuder u Grundmann (izdavač): Stvaranje sistema i nedostaci sistema u centralnim delovima Evropskog privatnog prava (2000), stvaranje sistema i nedostaci sistema u centralnim delovima Evropskog prava o ugovoru osiguranja, 613 (622). 23 Sl. list EZ 1998 S 95/72. 24 S 95/79 sub. 2.3.1.2.3 i izveštaj odbora za pravo i unutrašnje tržište Skupštini Evrope o približavanju privatnog i trgovačkog prava zemalja članica od 6. 11. 2001 (A5-03 84/2001 konačno) koji se odnosi na saopštenje komisije o Evropskom ugovornom pravu od 11. 7. 2001 (KOM 2001 398 konačno) i ugovore o osiguranju (9/14) o tome, da medunarodno privatno pravo više ne predstavlja primeren instrument za unutrašnje tržište, koje je več u takvoj meri integrisano. 25 Lando, Pravila evropskog ugovornog prava, u radnom dokumentu Generalne direkcije za nauku Evropskog parlamenta istraživanje pravila privatnog prava u EU u pogledu diskriminacije i stvaranja Evropskog građanskog zakonika". Revija za pravo osiguranja $ Broj 1-2/2006 3

Revija za pravo osiguranja li će evropski zakonodavas biti aktivan, regulisana pravna polja ne čine zatvoreni sistem i delimično su protivrečna. Često se ti propisi ne uklapaju u pravni poredak zemalja članica, već dovode do smetnji i narušavanja sistema. Zbog toga se povećava broj onih glasova, koji zahtevaju harmonizaciju odredenih delova privatnog prava, u prvoj liniji, ali ne i isključivo Obligacionog prava, pošto postaje sve više jasno da različita ugovorna prava u zemljama članicama neposredno ili posredno umanjuju funkcionalnost zajedničkog tržišta. Posebno potrošači, koji nisu upoznati sa različitim sistemom ugovornog prava, mogu tako biti odvraćeni od zaključivanja prekograničnih poslova. Na drugoj stani postoji opasnost da ponudači roba i usluga trgovinu sa potrošačima u drugim zemljama smatraju neisplativom i od takve trgovine odustanu. Potreba" za harmonizasijom materijalnog privatnog prava, bar u centralnom delu, kao što je to navedeno u članu 3 i članu 14 Ugovora o osnivanju EU nalazi na sve više odobravanja. 27 4. Predvodnik ove struje je oduvek bila Skupština Evrope. Isti je već u svojoj odluci iz 1989 28 konstatovao da pravna regulativa u pojedinim pitanjima, posebno nakon usvajanja Jedinstvenog akta, ne odgovara potrebama i ciljevima zajedničkog tržišta i zatražio da se započne sa potrebnim pripremnim radovima na izradi jedinstvenog Evropskog zakona o privatnom pravu. Pošto Evropska Komisija na ovo nije reagovala, 26 Uporedi Zelenu knjigu Komisije o zaštiti potrošača u EU od 2. 10. 2001 (KOM (2001) 503 konačno) llf. 27 Uporedi u vezi sa ugovornim pravom uopšteno Lando u F 26 navedenoj studiji (126f). U vezi prava o ugovoru o osiguranju Reichert-Fasilides, FS Drobnig 131 ff: Schnyder u Grundmannu, izgradnja sistema 622ff; Reishert-Fasilides u Reishert-Fasilides/Schnyder: Pravo osiguranja u Evropi lof; Basedow u Reichert-Fasilides u Reichert-Fasilides/Schnyder: Pravo osiguranja u Evropi 17 ff. 28 Službeni list S 158 od 26. 6. 1989, 400. Skupština Evrope ju je 1994 još jednom pozvao da te pripreme otpočne. 29 Pored toga, Skupština je naložila izradu studije, koja treba da razmotri mogućnosti, potrebe i nadležnosti EU za stvaranje jedinstvenog Evropskog zakonika o privatnom pravu. Ova studija je objavljena 30 1 999 godine, pod naslovom Istraživanje sistema privatnog prava u EU u pogledu diskriminacije i stvaranja Evropskog zakonika o privatnom pravu" i treba je pročitati. U njenoj izradi učestvovali su poznati pravni naučnici, koji su delimično članovi onih grupa koje su se posvetili zadatku prilagođavanja evropskog prava. O tome će još biti reči. 5. U nastavku ovog procesa Skupština Evrope dobija podršku Saveta. U zaključcima Saveta Evrope iz Temperea od 15. i 16. 10 1999 31 pod tačkom 39 se navodi:,,na polju materijalnog privatnog prava potrebna je opšta studija o pitanju da li se radi uklanjanja prepreka za nesmetano funkcionisanje privatnopravnih postupaka, privatnopravni propisi zemalja članica moraju uskladivati". Komisija je nakon toga najavila konsultativni papir" na tu temu 32 i kao posledicu te najave, 11. 7. 2001. objavila 33 saopštenje Savetu i Skupštini Evrope o Evropskom ugovornom pravu". Cilj ovog saopštenja bilo je proširenje i priprema diskusije o Evropskom ugovornom pravu. U tu svrhu Komisija je želela da sazna da li postoje razlike u ugovornom pravu zemalja članica i ako je to slučaj, koje su te razlike. Posebno se u saopštenju navelo pitanje, da li bi uredno funkcionisanje zajedničkog tržišta moglo biti ograničeno problemima u vezi sa zaključenjem, tumačenjem i primenom prekograničnih ugovora. Komisija je pored toga 29 Službeni list S 205 od 25. 7. 1994, 518. 30 Upredi bliže navode u FN 26. 31 Savet Evrope u Tampereu, 15. i 16. 10. 1999, zaključsi Predsedavajućeg, SI (1999) 800. 32 KOM (2000) 167 od 24. 3. 2000. 33 KOM (2001) 398 konačno. 4 Broj 1-2/2006

zainteresovana za odgovor na pitanje, da li razlike u ugovornom pravu zemalja članica sprečavaju zaključenje prekograničnih ugovora ili povećavaju troškove zaključenja takvih ugovora. Pored toga potrebno je utvrditi, da li dosadašnji pristup sektoralne harmonizacije ugovornog prava dovodi do nesporazuma na nivou EZ ili do problema zbog neujednačene primene prava EZ, te različitih nacionalnih propisa o sprovodenju. 34 Komisija je u svom saopštenju već unapred predstavila četiri moguće opcije za slučaj da različitost nacionalnih zakonskih propisa o ugovornom pravu svarno predstavlja problem za zajedničko tržiste: Opcija 1 - bez izrade mera EZ, rešenje utvrdenih problema prepušta se tržištu.. Opcija 2 - Podrška izradi neobavezujućih zajedničkih osnova ugovornog prava, kojima se ugovorne strane pri izradi ugovora, nacionalni sudovi i arbitraže u svojim odlukama i nacionalni zakonodavci pri izradi nacrta zakona mogu koristiti. 36 -. Opcija 3 - Prerada i poboljšanje važećih propisa EZ o ugovornom pravu. 77 # Opcija 4 ~ Proglašenje novih, obuhvatnih pravnih propisa na nivou EZ. 38 6. Saopštenje Komisije od 11. 7. 2001 izazvalo je niz reakcija. Skupština Evrope je 15. 11. 2002 donla odluku o prilagođavanju privatnog i trgovinskog prava zemalja članica", kojom je pozvala Komisiju da dostavi Akcioni plan, koji u okviru definisanog vremenskog roka predvida kratkoročne, srednjoročne i dugoročne mere. Do kraja 2004 godine ustanoviće se banka podataka nasionalnih pravnih propisa i sudske prakse na polju ugovornog prava na svim jezicima 34 Saopštenje 2. 35 Saopštenje 16. 36 Saopštenje 17. 37 Saopštenje 18. 38 Saopštenje 20. 39 KOM (2001) 398, SV-0471/2001-2001/2187 (SOS) Sl. list S 140E od 13.6.2002, str. 538. zajednice. Saradnjom sa pravnicima iz prakse i nauke definisaće se zajednički pravni termini i rešenja, te zajednička terminologija 15 pravnih sistema zemalja članica, koje se shodno opciji 2 iz saopštenja Komisije mogu koristiti dobrovoljno, i to ne samo na polju opšteg ugovornog prava, već i na polju trgovinskog prava, prava o ugovorima o uslugama, uključujući finansijske usluge i ugovore o osiguranju, te prava ličnih zaloga, prava vanugovornih obaveza (prouzrokovanje štete, neosnovano obogaćenje), prava prenosa apsolutnih prava nad pokretnim stvarima, kreditnih zaloga nad pokretnim stvarima i prava trastova. Na kraju ovog akcionog plana, koji ovde ne može biti opisan u detalju, stoji izrada i usvajanje Regulative o ugovornom pravu EU, koja treba da započne 2010. godine. Poied toga je Savet pozvao Komisiju, da krajem 2002. godine saopšti rezultate izlaganja, kao i svoj stav i preporuke u formi Zelene ili Bele knjige. 40 Na kraju i Odbor za ekonomska i socijalna pitanja je u svom stavu o saopštenju Komisije od 17. 7. 2002 naglasio, da bi trebalo ohrabriti Komisiju za stvaranje jedinstvenog pravnog okvira koji je primenljiv na sve ugovorne strane, uključujući i krajnje potrošače. Evropsko ugovorno pravo je zbog postojanja prekograničnih ugovora, apsolutno i potpuno primereno. 41 7. Komisija je ovim nalozima odgovorila utoliko, što je 12.02.2003 izdala saopštenje za Skupštinu i Savet Evrope, koje sadrži akcioni plan" za usklađeno Evropsko ugovorno pravo. Komisija u ovom saopštenju sažima rezultat povratnih informacija, koje su izazvane saopštenjem iz 2001 godine i konstatuje, da je od četiri opcije, koje su tada ponudene na diskusiju, opcija I (rešenje problema od strane tržišta) dobila najmanju podršku. Daleko veću podršku dobila je misao iz opcije II, prema kojoj se moraju izraditi osnovi, koji su zajednički svim nacionalnim ugovornim pravima. Ogromna većina učesnika u diskusiji izjasnila se za 40 To se navodi u Saopštenju Komisije Skupštini Evrope, Savetu, odboru za ekonomska i socijalna pitanja i odboru regija" o potrošačkoj strategiji 2002-2006" (KOM (2002) 208 okončano (S 137/7). 41 Službeni list S 241 od 7. 10. 2002, tačka 2.1.4. Revija za pravo osiguranja $ Broj 1-2/2006 5

.immmmm opciju III (poboljšanje važećeg Ugovornog prava EZ), dok je većina, bar u ovom trenutku, odbila opciju IV (donošenje novih pravnih normi ugovornog prava na evropskom nivou). Komisija na osnovu ovih povratnih mformacija zaključuje, da EU i dalje može nastaviti sa spesifičnim sektorskim pristupom. Slabosti statusa quo ukloniće se kombinacijom zakonodavnih i nezakonodavnih mera. Komisija će pojedinačno Povećati uskladenost prava zajednice na polju ugovornog prava, Pospešiti izradu daljih opštih uslova poslovanja na nivou EU, Tačnije utvrditi, da li problemi Evropskog ugovornog prava u stvari zahtevaju vansektoralna rešenja, kao što je opcioni pravni instrument. Radi ostvarenja prvog navedenog cilja (poboljšanje kvaliteta prava zajednice na polju ugovornog prava) razradiće se u sledećih tri godine, putem široko postavljenog istraživačkog projekta, zajednički referentni okvir", koji će utvrditi zajedničke osnove i termine na polju Evropskog ugovornog prava. Ovim referentnim okvirom" treba da budu obuhvaćeni ugovorno-pravni propisi, pre svega o onim vrstama ugovora, koje su od važnosti u prekograničnom poslovnom prometu, kao što su kupoprodajni ugovori i ugovori o pružanju usluga. Pored toga ovaj okvir treba da sadrži opšte odredbe 0 zaključenju, pravosnažnost i tumačenju ugovora, kao i ispunjenju, neispunjenju i iz toga proizilazećim pravima, kao i pravila o obezbeđenju pokretnih stvari i neosnovanom bogaćenju. Pri podršci izrade standardnih ugovornih klauzula za područje EU, Komisija misli na Opšte uslove poslovanja, koje neće izraditi samo jedna ugovorna strana, već predstavnici svih zainteresovanih grupa zajedno, tj. predstavnici preduzeća svih veličina, trgovaca, potrošača 1 pravnika. U vezi sa projektom jedinstvenog Evropskog ugovornog prava, koji pre svega zahteva Skupština Evrope, Komisija pokazuje određenu skepsu. Ona je spremna da utvrdi, da li je takav instrument potreban radi otklanjanja problema na polju Evropskog ugovornog prava, ali takvo delo može samo da zamisli kao opcionu" regulativu za prekogranične ugovorc na zajedničkom tržištu, koja se koristi samo u slučaju saglasnosti obe ugovorne stane. ULOGA PRAVNE NAUKE 1. Skupština Evrope je stalno, u poslednjoj odluci iz 2001 godine veoma izričito ukazivao na potrebu naučnog savetovanja Organa EU. I saopštenja Evropske komisije od 11. 7. 2001 " i 12. 2. 2003 pominju bavljenje vodećih predstavnika pravne nauke pitanjem harmonizacije određenih delova ugovornog prava. Zbog toga mi se čini umesnim, da u okviru ovog predavanja naglasim, da postoje grupe i institucije, koje se već dugi niz godina bave harmonizacijom Evropskog ugovornog prava i drugih polja privatnog prava. Navodimo (bez polaganja prava na potpunost) neke od njih Komisija o evropskom ugovornom pravu (Commission on European Contract Law), koja je svoju delatnost započela 1980 i koja se po svom osnivaču (prof. Ole Lando, Kopenhagen) rado naziva Lando komisijom. Ova grupa je u 2000 godini izdala Principe Evropskog ugovornog prava" u dva dela. Studijska grupa za Evropski građanski zakonik, okupljena oko prof. fon Bara (Osnabruk), čije je polje delovanja šire od Lando-komisije^ ali koja sa ovom komisijom usko saraduje.. Takozvana Pavia grupa" (prof. Gandolfi, Pavia) koja je 2001. godine objavila prednacrt Evropskog zakonika o ugovornom pravu (Evropski zakonik o ugovorima - Početni nacrt). 42 Saopštenje 6f. 43 Saopštenje 12. 44 Lando/Beale, Principi Evropskog ugovornog prava, 1. i 2. deo (2000); u vezi sa radom ove grupe uporedi Lando u pod FN 26 navedenoj studiji, 127 i dalje. 45 Uporedi fon Bar u pod FN 26 navedenoj studiji, 135 i dalje. 6 Broj 1-2/2006

. Evropska pravna akademija u Triru. # Evropski visokoškolski institut u Firenci. # Projekat Opšti principi Evropskog i privatnog prava" Univerziteta Trento., Evropski centar za pravo naknade šteta i pravo osiguranja (ESTIL) u Beču, koji pod rukovodstvom prof. Koziola pokušava da razvije Principe Evropskog deliktnog prava" i koji je na tom putu stigao prilično daleko. 46. Grupa oko prof. Rajhert-Fasilides (Insbruk) koja je sebi postavila za cilj razvoj Tumač Evropskog ugovornog prava". 47. Naravno ne smemo zaboraviti, da je UNIDROIT stvorio Principe medunarodnih trgovačkih ugovora" koji se kod izrade Evropskog ugovornog prava moraju uzeti u obzir. 48 Komisija je u svom saopštenju od 12. 2. 2003. ukazala, da kod istraživanja za izradu zajedničkog referentnog okvira" za Evropsko ugovorno pravo nema nameru da ponovo otkriva toplu vodu", već da želi da koristi delatnost navedenih grupa. Samo tamo, gde tekuća istraživanja ne obuhvataju sva 46 ESTIL je već izdao jedan broj publikacija, koje se bavi temom Ujednačavanja deliktnog prava" i to Wrongfulness" (1998, izdato od Kooziol), Causation" (2000, izdata od Spier) Damages" (2001, izdatu od Magnus) i Strict Liability" (2002, izdato od Kosh i Koziool). 47 Ova grupa osnovana je 1999. Uporedi zapisnike sednice Rudisch (Tumač Evropskog ugovornog prava, verzija 2000, 827), Cobel (Nacrt za Evropski zakon o osiguranju? VW 2000, 1065), Blas (Harmonizacija Evropskog prava o ugovoru osiguranja, ZfRV 2000, 229) i Jakobaš/Cobel (konferencija u Grajfsvaldu A Common Insurance Market in an Enlarged European Union" i 4. sednica projektne grupe Tumač Evropskog ugovornog prava osiguranja" verzija 2001, 135). 48 Uporedi Pes: UNIDROIT principi za medunarodne trgovačke ugovore (2001). polja, bilo bi poželjno, da se nedostatci popune novim istraživačkim projektima. 2. Kao što vidite, mnogo toga je u pokretu. Kako će se stvari dalje razvijati, teško se može reći. Akcioni plan Komisije od 12. 2. 2003 je samo još jedan stepenik u procesu diskusije o razvoju Evropskog ugovornog prava. Na osnovu izjava Komisije, može se zaključiti da u skoroj budućnosti neće biti Evropskog građanskog zakonika. Komisija još uvek želi da deluje sektoralno", iako će se taj pristup poboljšati i dopuniti nezakonskim merama, kao što je razvoj standardnih ugovornih klauzula za EU. Time postaje jasno, da se Komisija ovim delimično suprotstavlja zamislima Skupštine Evrope. HARMONIZACIJA NA POLJU PRAVA UGOVORA O OSIGURANJU 1. Dozvolite mi da se na kraju osvrnem i na stanje napora za harmonizaciju na polju prava ugo-. 49 vora o osiguranju. Pravo ugovora o osiguranju je u okviru EU imalo interesantan razvoj. I pored odeđenih prigovora, koji su išli pre svega u pravcu da harmonizacija prava ugovora o osiguranju, u smislu člana 3 Ugovora o osnivanju EZ nije potrebna" i da zbog svoje neraskidive veze sa opštim ugovornim pravom ne može biti započeta pre nego dođe do stvaranja Evropskog prava o ugovornim obavezama, Komisija je 1979/1980 izradila nacrt Direktive, koja je predviđala osnovnu harmonizaciju" prava o ugovoru osiguranja i time imala nameru da reguliše određene glavne probleme" u ovom polju prava. 50 Na osnovu upornog otpora krugova, koji u tome učestvuju, ovaj nasrt Direktive nije imao 49 Sledeća razmišljanja su uzeta iz mog referata razmišljanja o harmonizaciji prava ugovora o osiguranju u EU" (VR 2002, 63). 50 Fenjveš, VR 2002, 64. Revija za pravo osiguranja $ Broj 1-2/2006 7

izgleda za uspeh, pošto je 1985. došlo do već spomenute principijelne izmene postupka Komisije kod prilagodavanja pravnih propisa. Nova strategija" se naravno odrazila i na harmonizaciju prava ugovora o osiguranju. Predlog Direktive 1979/1980 nije dalje razradivan i 1993 je zvanično povučen. Umesto toga došlo je do (nepotpunog) ujednačenja kolizionog prava, važećeg za ugovore o osiguranju, putem druge i treće generacije ugovorno-pravnih Direktiva. Materijalno pravna harmonizacija izvršena je pojedinačno, na polju obaveznog osiguranja motornih vozila, osiguranja života, osiguranja pravne zaštite i na posletku u vezi sa pitanjem posrednika i zastupnika u osiguranju. Tako je i na pravo ugovora o osiguranju primenjena kombinacija sektoralnog pristupa" i kolizionopravnog rešenja 51 2. Neće vas iznenaditi činjenica, da se i takav postupak našao pod udarom kritike. 52 Argumenti koji se navode protiv ovakvog postupka su principijelno isti kao i oni koji su opisani u vezi sa opštim ugovornim pravom. Oni se na polju prava o ugovoru o osiguranju oslanjaju na statističke podatke. Tržišnim istraživanjem nemačkih osiguranja dokazano je da su nemački osiguravači koji ne nude usluge osiguranja života, u poslovnoj godini 1998. samo 0,13% njihovog prometa ostvarili u prekograničnom prometu. Broj ugovora o osiguranju u prometu uslugama je tako mali, da se u neefikasnost kolizionopravnog smera ne može sumnjati. I na polju prava o ugovoru o osiguranju sve više se čuju glasovi koji zahtevaju harmonizaciju sentralnih pitanja ove pravne oblasti i koji znake vremena za takav poduhvat danas tumače boljim nego u godinama 1979/1980. 53 51 Fenjveš, VR 2002, 64. 52 Uporedi dokaze kod Fenjveš, VR 2002, 65. 53 Fenjveš, VR 2002, 65 i dalje. To je i predstavljalo pozadinu za incijativu, koju je Austrija, za vreme njenog predsedništva, podnela radi harmonizacije prava o ugovoru o osiguranju na teritoriji EU. Austrijska delegacija u Odboru za osiguranje je istom 1. 12. 2001. dostavila notu, kojom se članovima Odbora postavlja niz pitanja o mogućnosti harmonizacije prava ugovora o osiguranju. Analiza pitanja, sadržanih u ovom dokumentu, izvršena je u jednom izveštaju austrijske delegacije od 2. 5. 2000. i ona pokazuje iznenađujući visok nivo spremnosti zemalja članica, da se pozabave projektom harmonizacije prava ugovora o osiguranju. Kako bi ta harmonizacija mogla izgledati, izneo sam Odboru za osiguranje u mom referatu od 27. 11. 2001 koji je u meduvremenu publikovan. 54 3. I ovde je takode veoma teško dati prognozu da li i kada će doći do harmonizacije materijalnog prava ugovora o osiguranju. Na jednoj strani su poklonici takve ideje u koje se i ja ubrajam, mišljenja podeljena, da li treba težiti prema potpunoj Preradi" ukupnog prava o ugovoru o osiguranju, čime se bavi već pomenuta grupa oko prof. Reichert-Fasilides ili se treba zadovoljiti delimičnom harmonizacijom najvažnijih principa. Sa druge strane postavlja se pitanje da li trenutno fokusiranje na pitanja Evropskog privatnog prava oduzima toliko energije da za razmišljanja o harmonizaciji posebnog privatnog prava, kao što je pravo ugovora o osiguranju nema više prostora. Zbog toga pitanje, da se može računati sa skorom (delimičnom) harmonizasijom prava o ugovoru osiguranja, moram ostaviti otvorenim. ZAKLJUČAK Političke i privredne unije često postaju i građansko-pravne zajednice. U tom smislu integrativna funkcija prilagodavanja pravnih propisa 54 Fenjveš, VR 2002, 63 i dalje. 8 Broj 1-2/2006

priznata je od samog osnivanja EEZ. Delatnost Zajednice od samog početka predstavlja i usklađivanje zakonskih propisa u zemljama članicama u onoj meri, u kojoj je to potrebno za uredno funkcionisanje zajedničkog tržišta. Dosadašnja delatnost EU na polju uskladivanja pravnih normi međunarodnog privatnog prava karakterisala je kombinacija sektoralnog i koliziono-pravnog pristupa. U kasnijoj fazi, postoje mnogobrojne i često oprečne inicijative institucija i država članica EU u vezi sa ujednačavanjem opšteg ugovornog prava, a posebno prava osiguranja. Skupština Evrope je stalno ukazivala na potrebu naučnog savetovanja organa EU, pa zato postoje grupe i institucije koje se već dugi niz godina bave harmonizacijom opšteg Evropskog ugovornog prava i pojedinih oblasti privatnog prava. Usled ovoga, mnoga pitanja u ovom trenutku ostaju otvorena i teško je predvideti u kom pravsu i s kakvim uspehom će se razvijati pojedine inisijative i predlozi. SUMMARY Political and commercial unions often become civil-laiv communities. In that regard, integrative role of legal harmonization has been recognized since foundation of the EEC. Community's activities from the very beginning embrace harmonization of the Member States' laws as much as it tvas necessarj for proper functioning ofthe common market. Previous activities in the field of harmonizing legal provisions ofthe international private law tvere characterized by combination ofthe sectoral and conflict-law approach. In the later period, there were numerous and frequently opposing initiatives ofthe institutions andmember States on harmonization of the general contract and insurance contract law. European Parliament has been pointing out necessity of the scientific consultation ofthe EU bodies and therefore there have been groups and institutions dealing with harmonization of the general European contract law and other specific fields of private law. Because of the above, many issues remain open with difficulty ofanticipating in what direction and success sertain initiatives and proposals shall develop. Revija za pravo osiguranja $ Broj 1-2/2006 9