Измене прописа као подстицај научно-технолошког развоја (2) With rule and regulation improvements to the progress (2) Мирослав Шкорић, Радио-клуб Пане Ђукић Сремска Каменица skoric@ieee.org Miroslav Škorić, Amateur Radio Club Pane Đukić Sremska Kamenica Сажетак: Рад наставља упоредну анализу домаће и међународне законске регулативе која одређује функционисање радио-аматерске теорије и праксе, као ембриона образовног, стручног и научног рада у области информационих и комуникационих технологија. На основу сагледаног стања, рад предлаже осавремењавање прописа а пре свега, њихово усаглашавање са актуелним кретањима у телекомуникацијама и рачунарству. Abstract: This paper continues to compare some important elements of domestic and international regulatory principles that govern the amateur radio service, as an embryo of the official educational, professional and scientific activities in the ICT areas. After the global and local situation being carefully analyzed, the paper suggests some rules and regulation improvements, according to the actual state of the modern wireless and computing technologies. 1. УВОД (INTRODUCTION) У прошлогодишњем раду [1] истакли смо општу друштвену корист од радио-аматерских истраживања и бројних могућности које пружају такве врсте веза. У западним земљама, посебно онима које трпе људске жртве и материјалну штету као последице елементарних непогода и других природних катастрофа, распрострањен је став да је здрава радио-аматерска служба привилегија за сваку нацију и да на том плану треба чинити све како би се регулатива осавременила 1. На сву срећу, наша земља је мање изложена ударима торнада и тајфуна, међутим, и без тога предности радио-аматеризма су вишеструке. Примера ради, искуство је показало да многи млади људи, ученици основних школа, који већ у тим раним годинама почну да се баве радио-аматерским хобијем, касније у великом проценту настављају своје школовање и стручно усавршавање у областима телекомуникација, електронике, рачунарских наука, математици итд. It is widely known from the past, that the amateur radio community is a very helpful power, when it comes to the natural disasters and similar situations. Just think of earth quakes, tornadoes, windstorms etc. Remember of how often the local or global society has difficulties to establish a communication link to the nearest hospital, fire department or like whenever the telephone infrastructure gets broken. How many lives have been and are saved, thankfully to the medicines and care, both found by using various worldwide amateur radio contacts. As an radio amateur from the USA said: A healthy Amateur Radio Service is a National Asset1" 1. Besides that, it is obvious that all those young people, who have tried to practice amateur radio communications in their earlier ages, might be much better students in the areas they have already tested - either at homes or in local clubs or wherever else. For a non-developed society, it is necessary to 1 Поруку о томе је послао (a message by) Kenneth Stringham <ae1x@yahoo.com>, Date: Sat, 19 Apr 2003 08:08:35-0700 support that useful activity, because many amateurs are willing to return their new knowledge and skills on behalf of the community. Могло би се очекивати да ће државне институције објективно оценити све погодности које нацији нуди тај хоби, како би га на одређени начин стимулисале. Примера ради, дерегулација прописа у тој области би свакако допринела повећању мотивације међу млађом генерацијом да се прикључи радио-аматерској заједници. Међутим, по важећим прописима у нашој земљи, дозвола за рад преко аматерске радио-станице може се издати само лицу које је члан аматерске организације. Учествујући на научно-стручним скуповима и дискусијама на ту тему, аутор је дошао до закључка да у домаћој јавности постоји неразумевање за проблематику чланства у аматерском савезу (савезима) 2. Из тог разлога, погодно је упоређење са друмским саобраћајем и дозволама које постоје у тој области 3. Размотрићемо укратко проблематику возачких и саобраћајних дозвола одн. регистрацију моторних возила. 2 - Кандидати за полагање возачког испита нису у обавези да курс за возаче похађају у организацији ауто-мото савеза (радио-аматери морају да похађају курсеве посредством аматерског савеза). Аматерске организације постоје на свим нивоима: покрајинском, републичком и савезном. У зависности од места пребивалишта, сваки кандидат за радио-аматера мора да буде члан републичког савеза (било директно уколико је са територије уже Србије, или посредно - путем чланства у једном од покрајинских савеза). Даље се то чланство преноси на федерални ниво. Чланарина се наплаћује у савезу учлањења и једним делом прослеђује надређеним органима, па смо често сведоци бесконачних расправа између покрајинских, републичких и савезних функционера аматерских организација око расподеле новца. 3 Друмски и радио саобраћај су у надлежности Министарства саобраћаја и телекомуникација Републике Србије, па су и одређене сличности сасвим логичне.
- Излазак на комисију за полагање возачког испита није условљен чланством у ауто-мото савезу (код радио-аматера испит је могућ само уз претходну пријаву радио-аматерском савезу). - Добијање возачке дозволе се обавља при најближој станици полиције без посредовања ауто-мото савеза (радио-аматерско овлашћење се не може добити без учешћа аматерског савеза). - Набавка одн. куповина моторног возила се несметано обавља без икакве набавне дозволе (то у Србији за куповину радио-аматерске станице није могуће). - Регистровање возила и добијање саобраћајне дозволе се, такође, обавља без било каквог посредовања ауто-мото савеза (радио-аматерску станицу није могуће регистровати без посредовања аматерске организације и то како на покрајинском тако и на републичком нивоу 4 ) Тешко би било чак и замислити ситуацију у којој би садашњи и будући возачи били у обавези да се учлањавају у локалне или регионалне ауто-мото клубове и/или савезе као предуслов да би сели за управљач моторних возила!. Ситуација би била још суморнија за становнике оних места у којима нема ауто-мото клубова или њихових асоцијација, па би у тим случајевима грађани морали да се дописују са удаљеним клубовима, да путују у већа места итд. Шта рећи о евентуалним малобројним, посебно овлашћеним, сервисима за техничке прегледе возила у којима се возила морају прегледати пре добијања саобраћајне дозволе? 5 Технички прегледи радио-аматерских станица, додуше, имају 4 Уколико нови власник радио-аматерске станице има пребивалиште на територији аутономне покрајине, тада процедура почиње у покрајинском савезу. Након уплата разних дажбина на том нивоу, предмети се прослеђују републичком савезу /заједно са уплатама одговарајућих дажбина за тај ниво/, а одатле се касније упућују у Министарство саобраћаја и телекомуникација. Ефикасност такве процедуре се огледа у томе да је просек чекања на добијање дозволе (набавне или за коришћење радио-уређаја) по неколико месеци а има и случајева да се на позитивно решење чека и више од годину дана! Уколико је у питању дозвола за почетак рада радиостанице, јасно је колико амбициозни власник губи на вољи и стрпљењу, понекад радећи на фреквенцијама и нелегално. 5 Након куповине радио-аматерске станице (без обзира да ли је у питању потпуно нов фабрички произведен уређај или евентуално самоградња из домаће радиности), станица мора да буде технички прегледана да би се добила потврда о усаглашености са домаћим прописима у тој области. Иронија је да се прилично застарелим инструментима тих сервиса проверава квалитет најмодернијих јапанских уређаја. Иначе, таква врста прегледа није позната нигде осим у Србији! Да ствар буде још гора, у нашој земљи постоје свега два-три таква овлашћена сервиса, који су то овлашћење добили од Министарства за саобраћај и телекомуникације. Власник сваке радио-станице мора да се излаже посебним трошковима како би отишао баш у неки од тих сервиса. Но, то није све: важност употребне дозволе за радио-станицу истиче сваке пете године, након чега преглед мора да се понови. У случају да срећни власник има неколико аматерских уређаја (за исто или различито таласно подручје, са различитим врстама емисије и сл.), ситуација се усложњава. Шта рећи ако су уређаји куповани понаособ, у различито време па им због тога дозволе истичу у различитим терминима? сличности са техничким прегледом моторних возила. Међутим, треба имати у виду да у другим земљама технички прегледи аматерских уређаја не постоје као законска категорија! Аутор је више пута имао потешкоћа да објасни иностраним радио-аматерима шта је то радиоаматерски технички преглед код нас, јер тога у њиховим земљама нема. Широм развијене Европе, којој као друштво тежимо, радио-аматер може да купи или сагради неограничен број аматерских радио-станица од којих се ниједна не региструје нити прегледа пре званичне употребе ( преглед од стране органа власти је могућ само у случају сметњи које би радио-аматер изазавао другим корисницима фреквенцијског спектра). Наравно, обавеза је увозника или произвођача примопредајне опреме да обезбеди усаглашеност са националним стандардима (у САД се то решава преко агенције FCC, Federal Communications Agency). Притом, корисник сваке аматерске станице је у обавези да се придржава ограничења унутар своје радио-аматерске категорије. 2. ИНСТИТУЦИЈЕ СИСТЕМА (THE SYSTEM ) Аутор је, учествујући на више конгреса и конференција, из публике више пута добијао питање типа: Зашто нисте покушали да решавате наведене проблеме преко аматерске организације? Нажалост, највећи проблем је управо сама организација, која већ деценијама успешно послује на принципу убирања разних такси и доприноса: за чланарину, за полагање испита, за добијање дипломе о положеном испиту, за административне послове око дозвола, техничких прегледа уређаја... Ствар је у томе, што се радио-аматерске уније у свету не баве таквим пословима! Иначе, свуда око нас постоје многе струковне организације радио-аматера које карактеришу две битне разлике у односу на Србију: 1. Чланство у њима је искључиво на добровољној основи; 2. Њихове активности су издавање едукативног и промотивног материјала, стручних књига, видеокасета и др., затим организовање радиоаматерских сусрета, такмичења итд., а не рад на пословима који су у надлежности државе. Дакле, у нашим условима, радио-аматерска организација(е) је својим посредничким пословима дошла до статуса некакве парадржавне институције, изразито монополског карактера па је тешко је очекивати да се она промени изнутра, упркос спорадичним покушајима појединаца. С друге стране, такве иницијативе су ретке јер код нас још увек преовлађује мишљење по коме је руководство аматерске организације једино способно и меродавно да пројектује правце даљег рада па тако и да утиче на законску регулативу. Аутор је пре дужег времена започео деловање на том плану 6 али 6 Опширна информација о томе је била изложена на XXVII Конференцији Савеза радио-аматера Србије, одржаној 8. фебруара 1997. године у Београду. Радни материјал је предат руководству СРС-а уз молбу да се размотри. До данас нема одговора! Поред тога, аутор рада је, у својству тадашњег секретара Савеза радио-аматера Војводине, послао комплетан материјал (укупно 48 страница текста, укључујући и комплетну
значајнијих промена нема. Поред тога, радећи волонтерски на месту менаџера за информисање а касније и секретара Савеза радиоаматера Војводине, средином деведесетих, добио је довољно материјала за превазилажење веома неповољне слике о домаћој радиоаматерској заједници. Нажалост, како то обично бива, сваки прогресиван став који одступа од опште прокламованих (па понекад и погрешних) начела, сматра се покушајем борбе против наше организације, борбе против нас, против нашег покрета итд., што је и овде био случај. С друге стране, јасно је зашто административни државни апарат прихвата такво стање, јер и њему ситуација одговара: аматерским савезима је препуштено да одрађују део посла који би требало да буде у искључивој надлежности регулаторних тела. То је значило мање посла за чиновнике у надлежном министарству, па се ни од њих не би могла очекивати иницијатива за променама. Једним делом као резултат писаних прописа а другим делом можда и неких (за аматерску јавност) прећутних договора 7, бирократска заврзлама је у знатној мери демотивисала радио-аматере да редовно продужавају важност својих дозвола, чиме се додатно стимулисао рад у сивој зони закона. Тиме је и и део државног буџета од увозних дажбина на техничку робу тог типа, био додатно ускраћен, што такође не треба занемарити. 3. ИСКУСТВА ДРУГИХ ЗЕМАЉА (FOREIGN EXPERIENCES) Стручни и технички ниво страних радио-аматера у ICT областима је знатно виши него што је код нас; бројност дигиталних радио-репетитора за рачунарску мрежу је много већа, њихова пропусна моћ и брзина преноса података такође. Contrary to domestic ones, foreign amateur unions have purely voluntary organizational system. Those unions work hard on increasing motivation of amateurs to join them: a variety of very nice books, brochures, video tapes, CD s and lots of other educational materials, in addition to other services they offer to their membership. Such unions exist worldwide without either financial or any other problems. A ham radio union may not be the only entity representing the amateur interests. Individual amateurs should be encouraged to ask for institutional changes and regulatory improvements, regardless they are union s members or not. Actually, in many developed countries they are encouraged to do so, but what about us here in this land? преписку са иностраним аматерима), на адресу Савезног министарства за саобраћај и везе као и Министарства саобраћаја и веза Србије (СРВ бр. 5-3/97 од 16.05.1997. године). Одговор се још увек чека! 7 На једној од годишњих скупштина СРВ-а у Новом саду, средином деведесетих, представник тадашњег Министарства саобраћаја и веза Србије, на питање у вези са сувише компликованом процедуром добијања радио-аматерских дозвола, одговорио је: То су ваши руководиоци савеза тражили (од њих у Министарству, прим.аут.). Now we are going to discuss over the newest author s research on the legal rules and regulations in the Western countries, that have the big influence to the amateur radio activities today and their future development: У радио-аматерском савезу Финске (SRAL, Suomen Radioamatööriliitto), не постоји обавеза учлањења. У супротном, то би било против уставног права грађана на припадност некој организацији по сопственом избору 8. Надлежна државна институција (FICORA, Finnish Communications Regulatory Authority) једном годишње шаље сваком кориснику рачун за уплату годишње таксе за аматерску радио-станицу (иначе, након положеног аматерског испита, добија се тзв. сертификат о компетентности који важи доживотно и који се не обнавља) 9. In Finland there is no obligatory membership in the amateur radio union. The national regulatory body, the FICORA, once a year send the customers a bill to pay the annual fees and that s all! After the amateur examination, the newcomers get a competence certificate that does not void at all. По речима нашег саговорника, технички прегледи уређаја који су у Србији обавезни на сваких пет година, у Финској не постоје, без обзира да ли се ради о фабричким уређајима или производњи из домаће радиности. У складу са финским и европским прописима, добављачи опреме су у обавези да обезбеде компатибилност са техничким стандардима Европске Уније. Добављач одговара за сваки тип уређаја који се увезе, али се не прегледа сваки појединачни апарат који купи неки радио-аматер. Такође, нема ни евидентирања појединачних уређаја. There s no Serbia-like technical check of the amateur radio equipment in Finland. The manufacturers and/or importers are required to supply the compatibility with both national and EU standards. In addition, there s no particular registration of the amateur radios. The annual fee is 20 EUR. Након добијања дозволе за радио-станицу, корисник може да купи неограничен број уређаја за које није потребна даља папирологија. Законодавцу треба само поштанска адреса на коју ће слати рачуне за наплату таксе 10 (око 20 EUR годишње) и образац за продужење важности лиценце (једне опште дозволе која важи за све садашње и будуће станице). У случају да се годишња такса не плати или не изврши продужење петогодишње дозволе, губи се право на позивни знак. Уколико, пак, радио-аматер пожели да, после низа година неактивности, поново почне са радом своје станице, он тражи нову дозволу и позивни знак, с тим што му сертификат о компетентности омогућује да не полаже нови-стари испит. 8 Поруку о томе је послао Suomen Radioamatooriliitto ry <toimisto@sral.fi>, Date: Mon, 28 Apr 2003 17:02:44 +0300 9 Поруку о томе је послао Keijo Koskela <oh2ot@sral.fi>, Date: Sun, 20 Apr 2003 23:48:43 +0300 10 Поруку о томе је послао Paul Keinanen <keinanen@sci.fi>, Date: Mon, 28 Apr 2003 20:37:52 +0300
Информацију допуњава саговорник из државног тела FICORA, који каже да решавање захтева за лиценцом траје две седмице. За разлику од наше процедуре која тражи прилагање бројних потврда, укључујући оне о држављанству, некажњавању итд, грађанима Финске не треба ништа осим захтева, док странци треба да пошаљу копију личне карте или пасоша (странице са фотографијом). Опрема се у лиценци не набраја, аматер може да мења своју опрему и да набавља више комада уређаја без одобрења администрације 11. Лиценца истиче након 5 година а два месеца пре тог рока FICORA шаље кориснику један подсетник у вези тога. Продужење важности се обавља враћањем потписаног подсетника или слањем email-а. Нема посебних трошкова приликом продужења важности дозволе, већ се сваке године плаћа такса од око 15 EUR. Господин Länsman је на крају додао и једну занимљивост, везану за односе са јавношћу своје службе: Ми смо под обавезом да дамо одговор на свако писмо или електронску пошту која нам је упућена 12. People from FICORA have told me that they respond to the amateur applications in two weeks, so that seems to be much better than here, where we often wait for the papers for a year or even more! In Finland, foreigners don t need to submit anything but the copy of their photos from their ID s or passports. When it comes to renew the license (once in 5 years), FICORA sends a remembering letter to the user. The only job to be done is to sign the letter and send it back with the payment. Mr. Länsman said they in FICORA have to answer to the users complaints and other correspondence either via email or some other way 13. I d like to see the similar thing in Serbia! Одлука о чланству у канадској аматерској унији (RAC) такође је препуштена слободној вољи појединца 14. То важи и за чланство у радио-клубовима. У Канади има око 1.400 клубова од којих је свега 100 учлањено у RAC. По неким проценама, Канада има око 30.000 активних радио-аматера, при чему је свега око 6.500 учлањено у RAC. Годишња чланарина је 40 канадских долара ($25 US). Организација има само ЈЕДНОГ запосленог радника а све остало је засновано на волонтерском раду. Постављање репетитора и других ресурса за кориснике није у надлежности уније. У случају измене прописа, власти су дужне да благовремено најаве те промене и омогуће свим заинтересованим странама (укључујући и појединце) 60 дана за коментаре и др. Занимљиво је да за добијање канадске лиценце није потребно чак ни 11 Поруку о томе је послао Länsman Pekka <Pekka.Lansman@ficora.fi>, Date: Tue, 29 Apr 2003 16:15:06 +0300 12 Све информације које стижу од страних радио-аматера о регулативи у другим земљама аутор прослеђује нашим ресорним министарствима. Такође је позвао и странце да своје сугестије директно упуте путем електронске поште. 13 I would like to suggest the people from abroad to advise our regulatory bodies about the foreign amateur rules and regulations, to send emails to the following addresses: zakoni@msaotel.sr.gov.yu (Republic of Serbia - Ministry of Telecommunications), www@nauka.ac.yu (Republic of Serbia - Ministry of Science, Technology and Development). 14 Поруку о томе је послао Ken Pulfer <jkpulfer@igs.net>, Date: Sun, 20 Apr 2003 20:39:00-0400 држављанство! Све што се тражи је поштанска адреса у Канади. Лиценца има доживотну важност и не треба да се обнавља! Canadian, US and UK radio amateurs do not need to join their national RAC, ARRL or RSGB amateur unions too. Case they like to do that, they are free to join, but there s no obligatory relationship between the amateurs and the union. A candidate must have the postal mailing address only, in order to get the bill for the fees. По речима Џима Дина, потпредседника RAC за регулаторна питања 15, канадско тело надлежно за послове телекомуникација (Industry Canada) је спремно да саслуша и појединачна мишљења, иако ће свака акција бити узета у разматрање путем јавног форума за управљање спектром - Radio Advisory Board of Canada (RABC). То је, по речима Дина, непрофитно удружење корисника спектра, делом формирано од стране Industry Canada и интересних група које припадају RABC (једна од тих група је и аматерска унија RAC). Секретаријат RABC-а има само ДВА службеника. Ове године славе 60 година постојања и посредовања између владе и индустрије (радио-аматери, као корисници дела таласног спектра, део су канадске индустрије ). Радио-аматери у САД такође немају обавезу чланства у националној 16 или било којој другој организацији као ни технички преглед опреме. Сваки уређај који је произведен за даљу продају мора да задовољи тест најбоље инжењерске праксе у тренутку дизајнирања производа... у случају куповине комерцијалне опреме, продавци су у обавези да обезбеде сертификат за оно што продају. Наравно, сваки радио-аматер је индивидуално одговоран за рад својим уређајима и биће му скренута пажња у случају стварања сметњи и сл. Резултати аматерских испита се шаљу агенцији FCC путем поште или рачунаром:... ако су послати рачунаром, тада компјутери FCC-а израђују образац лиценце. Чак није ни потребно имати образац лиценце поред себе... довољно је да се налазите у бази података FCC... могуће је нпр. положити испит данас а већ за дандва путем Интернета проверити да ли вам је додељен позивни знак, након чега одмах можете почети са радом. Ни лиценца нити било шта друго нису потребни код куповине уређаја. У САД никада није било захтева да се појединачни радио-уређаји прегледају... могуће је да произвођачи опреме, с времена на време, морају да доставе по један примерак од сваког типа радио-станица на одобрење за продају у САД, мада није сасвим сигурно да чак и то морају да раде... у САД се сматра да је радио аматеризам добар алат за развој нових идеја у комуникацијама, па су аматери на сваки начин подстицани на градњу опреме и експерименте 17. 15 Поруку о томе је послао James G. Dean <jgdean@igs.net>, Date: Mon, 21 Apr 2003 11:39:49-0400 16 Поруку о томе је послао Andrew O'Brien <obrienaj@netsync.net>, Date: Sat, 19 Apr 2003 07:41:44-0400 17 Поруку о томе је послао Ralph Mowery <rmowery@ctc.net>, Date: Sat, 19 Apr 2003 09:11:40-0400
Агенција FCC не зна каквом радио-опремом располаже неки радио-аматер... нити их то интересује 18. In the USA, they recognize the amateur radio as a valuable tool for developing new ideas in telecommunications. That s why the radio amateurs are greatly supported to build their equipment and experiment with! Слика 1. Радио-аматерска лиценца у САД ( џепна верзија) Уместо прибављања посебне потврде нашег суда о некажњавању, у САД је довољно потписати формулар са изјавом да кандидат није под истрагом. Након положеног испита, формуларе преузимају овлашћени испитивачи и достављају их агенцији FCC (чиме отпада потреба да то раде сами кандидати). Важност лиценце се продужава сваких 10 година а појединац може да има произвољан број радио-уређаја који се не региструју 19. Произвођач радио-станица подноси своје уређаје FCC-у ради добијања тзв. "type acceptance" пре него што почне са продајом такве опреме. То важи и за увознике стране робе у САД 20. Након таквих тестова не требају накнадни прегледи у режији купца одн. корисника. Укупни трошкови полагања радио-аматерског испита износе око US$10. Када је у питању издавање лиценце, она је бесплатна што важи и за продужење њене важности. Чланство у унији није потребно па ARRL више личи на неку врсту народног клуба него на савез или унију 21. У западним земљама има и радио-аматера који поседују дозволе издате у више држава 22. Јавио нам се аматер који има лиценце у В.Британији и САД иако није члан нити британске уније RSGB нити америчке ARRL. Једно од британских искустава је посебно занимљиво: владина агенција за телекомуникације, Radio Communications Agency (RCA), склапа уговор са неком приватном фирмом чији је једини посао да се бави издавањем лиценци. Уколико буде проблема са тим послом, свако може да изјави жалбу RCA. Велики број таквих жалби може да 18 Поруку о томе је послао Dr. Gerald N. Johnson geraldj@isunet.net, Date: Tue, 29 Apr 2003 13:45:17-0500 19 Поруку о томе је послао Jerry <k0hzi@attbi.com>, Date: Mon, 28 Apr 2003 16:08:59-0500 20 Агенција FCC може да достави списак инжењерских фирми које врше сертификацију радио опреме у име FCC, каже Jerry <k0hzi@attbi.com>. Иначе, исте фирме врше и сертификацију већине техничких уређаја за америчко тржиште а који емитују било какве таласе, сигнале и сл. О томе се добијају потврде које обично виђамо у паковањима страних апарата за домаћинство. 21 Поруку о томе је послао Jamie Christenson <jamie.c@sbcglobal.net>, Date: Sat, 19 Apr 2003 22:12:38-0700 22 Поруку о томе је послао Riley Williams <Riley@Williams.Name>, Date: Sat, 19 Apr 2003 21:22:50 +0100 резултира раскидом уговора са компанијом која се бави лиценцама; она тада нема право на надокнаду штете настале због раскида уговора и најчешће таква фирма на крају и пропадне. С друге стране, у САД се обнављање документације врши директно путем FCC чиме се обезбеђује брзо решавање предмета обично у року од 15 дана. За разлику од обнављања важности лиценце која је истекла, добијање почетничке или лиценце вишег разреда се ипак обавља путем радио-аматерске уније ARRL, али опет без обавезе чланства. Улога уније је само да верификује овлашћење посебних испитивача, познатих као VEC (Volunteer Examination Coordinator) 23 и да касније предмет проследи агенцији FCC. По речима нашег саговорника, сваки други приступ би отварао могућности за манипулације и злоупотребе. У В.Британији и САД кандидат не мора имати чак ни држављанство већ је довољна поштанска адреса за контакт (истоветно раније описаном случају Канаде). У САД је важност дозволе десет година и такса за продужење се не плаћа. У Британији је износ 15 за годишњу лиценцу. Технички преглед уређаја није потребан јер се подразумева да је оператор, након положеног испита, довољно квалификован за исправан рад својом аматерском станицом 24. По информацијама из Гватемале 25, не постоји обавеза учлањења у било какву организацију или удружење као предуслов за добијање радио-аматерске дозволе. Такође, нема ни техничких прегледа за поједине аматерске радио-уређаје. It is also possible to be a valued ham (a radio amateur) in more than one country in the same time, without the membership in any national union(s). There s no need to check the particular radio being purchased, because a user is thought to be qualified enough to handle the equipment. The similar rules are common in USA, UK and Guatemala for example. 4. ЛИТЕРАТУРА (BIBLIOGRAPHY) [1] Шкорић М. Измене прописа као подстицај научнотехнолошког развоја, Зборник радова, Телфор, Београд, 2002. [2] Skoric M. FBB Packet-radio BBS mini-howto http://tldp.org/howto/fbb.html [3] Шкорић М. Алтернативне рачунарске комуникације путем радио-веза, Инфо М, 6-7/2003, стр. 56-59. [4] Skoric M. Legal rules and regulations in the amateur radio computer networks, Proceedings, 22 nd ARRL and TAPR Digital Communications Conference, Hartford, CT USA, 2003 23 Додатне информације о VEC испитивачима се налазе на интернет адреси http://www.arrl.org/arrlvec/#arrlve 24 Поруку о томе је послала Paula Dowie <g8pzt@blueyonder.co.uk>, Date: Wed, 16 Apr 2003 09:51:27 +0100 25 Поруку о томе је послао Sergio Santos Tejeda <stejeda@cempro.com>, Date: Wed, 16 Apr 2003 07:37:38-0600