УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ Департман за економику пољопривреде и социологију села Јована Вујаковић ОСНОВНА ОБЕЛЕЖЈА ОРГАНСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ ХРАНЕ И ЊЕНО МЕСТО У УКУПНОЈ ПОЉОПРИВРЕДНОЈ ПРОИЗВОДЊИ Мастер рад Нови Сад, 2016.
УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ Департман за економику пољопривреде и социологију села Кандидат Јована Вујаковић Ментор Проф. др Мирјана Лукач Булатовић ОСНОВНА ОБЕЛЕЖЈА ОРГАНСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ ХРАНE И ЊЕНО МЕСТО У УКУПНОЈ ПОЉОПРИВРЕДНОЈ ПРОИЗВОДЊИ Мастер рад Нови Сад, 2016.
КОМИСИЈА ЗА ОЦЕНУ И ОДБРАНУ МАСТЕР РАДА: Ментор: Др Мирјана Лукач Булатовић, ванредни професор Менаџмент и организација у пољопривреди Пољопривредни факултет, Нови Сад Чланови комисије: Др Душан Милић председник, редовни професор Менаџмент и организација у пољопривреди Пољопривредни факултет, Нови Сад Др Бранислав Влаховић члан, редовни професор Тржиште и маркетинг пољопривредно-прехрамбених производа Пољопривредни факултет, Нови Сад
САДРЖАЈ 1. УВОД... 1 2. ЗНАЧАЈ ПРОБЛЕМА И ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА... 3 3. РАДНЕ ХИПОТЕЗЕ 4 4. ИЗВОРИ ПОДАТАКА И МЕТОДОЛОГИЈА РАДА... 5 5. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА СА ДИСКУСИЈОМ... 7 5.1. ОСНОВНА ОБЕЛЕЖЈА ОРГАНСКЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ 7 5.1.1. Површине под органском пољопривредом у свету 12 5.1.1.1. Површине под органском производњом у Европи... 15 5.1.1.2. Површине под органском производњом у Републици Србији... 16 5.1.1.2.1. Број животиња у органској сточарској производњи у Републици Србији. 18 5.1.2. Регионално учешће органске пољопривреде у укупним пољ. површинама у свету. 20 5.1.2.1. Учешће органске пољопривреде у укупно коришћеним пољ. површинама у Европи... 22 5.1.2.2. Учешће органске пољопривреде у укупно коришћеним пољ.површинама у Р Србији.. 22 5.2. СТРУКТУРА ПОВРШИНА ПОД ОРГАНСКОМ ПОЉОПРИВРЕДОМ. 23 5.3. МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ КВАЛИТЕТА ОРГАНСКИХ ПРОИЗВОДА... 25 5.3.1. Сертификација и обележавање органских производа.. 26 5.4. БРОЈ ПРОИЗВОЂАЧА УКЉУЧЕНИХ У ОРГАНСКУ ПРОИЗВОДЊУ У СВЕТУ. 28 5.4.1. Број произвођача укључених у органску производњу у Европи...30 5.4.2. Број произвођача укључених у органску производњу у Републици Србији. 31 5.5. MЕЂУНАРОДНО ТРЖИШТЕ ОРГАНСКИХ ПРОИЗВОДА... 34 5.5.1. Тржиште органских производа у Европи... 35 5.5.2. Тржиште органских производа у Републици Србији.. 37 5.5.2.1. Стање увоза и извоза органских производа у Републици Србији... 40 5.5.2.2. SWOT анализа сектора органске производње у Републици Србији... 43 6. ЗАКЉУЧАК... 45 7. ЛИТЕРАТУРА,... 48
РЕЗИМЕ У раду је указано на најважнија обележја органске производње у одабраним годинама и просечно у периоду 2005-2013. године, како у свету, тако и по појединим регионима света. У просеку за анализирани период (2005-2013) укупна органска производња у свету одвијала се на 35,6 милиона хектара. Посматрано по регионима, Аустралија и Океанија има највеће површине под органском производњом (12,7 мил. хектара), највеће учешће у укупним органским површинама (учешће 35,8%) и највеће учешће органских површина у укупним пољопривредним површинама (учешће 2,92%). На основу резултата истраживања проистећи ће да површине под органском пољопривредом, број произвођача, као и промет органских производа у свету и Европи, последњих година бележе стални пораст. Укупне површине под органском производњом у свету повећавају се по просечној годишњој стопи промене од 4,00%, док се у Европи повећају по годишњој стопи промене од 7,06%. У 2013. у односу на 2005. годину број органских произвођача у свету је повећан за 0,4 милиона, односно скоро 3 пута. Вредност промета органских производа у свету у 2013. години у односу на. 2005. годину повећала се за 38,8 млрд. долара (за око два пута), док се вредност промета органских производа у Европи повећала за 12,0 млрд. долара, односно за око 63%. Вредност међународног тржишта органских производа константно се повећавала и у 2013. години достигла је вредност од 72,0 милијарде америчких долара. Број потрошача који купују производе органског порекла, пре свега, у економски развијеним земљама, у сталном је порасту. У Норвешкој, потрошња органске хране по становнику је повећана са 24 у почетној посматраној години на 44 у 2013. години, односно за 86%. У Републици Србији, не само што се недовољно користе велики потенцијали у овој области, већ се о томе шта је то органска производња још увек релативно мало зна те је потребно одговарајућом интензивном промотивном кампaњом са јасном стратегијом и мерама аграрне политике од стране државе стимулисати развој ове производње. Кључне речи: органска пољопривреда, површине под органском пољопривредом, структура површина, органска производња, тржиште органских производа
SUMMARY The paper points out the main features of organic production in the selected years and the average for the period (2005-2013) in the world, and by individual regions of the world. On average for the analyzed period (2005-2013) the total organic production in the world was carried out on 35.6 miliona acres. By region, Australia and Oceania have the largest area under organic production (12.7 mil. acres) the largest share in total organic area (share 35.8%), and the largest share of organic area in total agricultural area (share 2.92%). Based on the results of the research it shows that the area under organic farming, the number of producers and retail of organic products in the world and Europe in recent years recorded a steady increase. The total area under organic production in the world increased by average annual rate of change of 4.00%, while in Europe increase at an annual rate of change of 7.06%. In 2013. compared to 2005. the number of organic producers in the world has increased by 0.4 million, or almost 3 times. The value of sales of organic products in the world in 2013 compared to 2005. increased by 38.8 billion. dollars (about two times), while the value of sales of organic products in Europe increased by 12.0 billion. dollars, or 63%. The value of the international market for organic products is constantly increasing and in 2013 reached value of 72.0 billion US dollars. Number of consumers who buy organic products, primarily in developed countries, has been growing steadly. In Norway, organic food consumption per capita has increased by 24 in the initial reporting year to 44 in 2013., i.e. by 86%. In the Republic of Serbia, not only that great potential in this area is underutilized, but it is still relatively little known what organic production is and it requires appropriate appropriate intensive promotional campaign with a clear strategy and measures of agrarian policy of the state to stimulate development of this production. Keywords: organic farming, the area under organic farming, surface structure, organic market
Јована Вујаковић Мастер рад Увод 1. УВОД Природни ресурси су, пре свега, опште добро и заједничко богатство, а чине и основу за привредни и економски развој неке земље. Природни ресурси обухватају све што потиче од Земље - земљиште, биљке, животиње, вода, дрво, нафта, метали и деле се на обновљиве и необновљиве. Повећана потрошња и растуће потребе доводе до бржег искоришћавања ресурса и многи ресурси се исцрпљују брже него што могу бити замењени новим и из тог разлога коришћење природних ресурса као и њихова привредна примена треба да буде плански усмерена и наменски контролисани и тежи се одрживој пољопривредној производњи. Генерални приступ природним ресурсима треба да обухвати дефинисање политике и стратегије њиховог одрживог коришћења, као и дефинисање законодавно-правног оквира за њихово ефикасно спровођење. Појам одрживог развоја у економију је 1987. године увела група економиста окупљена у Светској комисији за животну средину. Пољопривреда се налази у оквиру одрживог развоја. Циљ одрживе пољопривреде је да обезбеди профитабилност пољопривредних газдинстава на дуги временски рок, уз очување животне средине. Органска производња је систем одрживе пољопирвреде који се базира на високом поштовању еколошких принципа путем рационалног коришћења природих ресурса, употребе обновљивих извора енергије, очувања природне разноликости и заштите животне средине (http://www.serbiaorganica.info). "Суштину пољопривреде чини њена динамичност, међузависност и нераскидива веза са природом. То су и полазне основе органске производње, где је превентива и предострожност водиља за квалитетну и безбедну производњу хране" (Лазић и сар., 2008). У структури производње најзаступљенија је традиционална (конвенционална) пољопривреда која подразумева интензивну обраду земљишта, раст профита и повећану производњу уз примену огромне количине хемијских средстава и генетски модификованих организама. У неразвијеним земљама, као што је случај у нашој земљи, то је основни начин производње хране са значајним тржи- 1
Јована Вујаковић Мастер рад Увод шним вишковима. Дугогодишње коришћење конвенционалних метода и неконтролисана употреба минералних ђубрива, пестицида, хормона и стимулатора раста, довела је до негативних последица на природна богатства, највише на биодиверзитет, квалитет хране, воде и ваздуха, као и на здравље људи. Као реакција на све израженију еколошку деградацију, погоршање квалитета храна и нарушеног здравља људске популације, развила се органска производња (Лазић и сар., 2008). Почетком 20. века почело је да се трага за алтернативним поступцима у пољопривреди. Од идеалистичког приступа производњи, животу и космосу, изражених у биодинамичкој производњи, развила се органска произвoдња. Први значајан покрет био је биодинамички, а основао га је Аустријанац Рудолф Штеинер 1924. године. Постулат овог покрета био је да се биодинамичка пољопривреда мора заснивати на мешовитом газдинству и да се комбинује биљна и животињска производња. Основни принцип у пољопривреди био је да се у земљиште поред хемикалија мора додати и органска материја ојачана "космичким силама", сматрало се да ће на тај начин улити живот у такав систем. Биодинамичари су користили биодинамичке препарате (говеђи рог) којим су усмеравали космичке силе у земљиште и тиме су повећавали његову плодност и снагу (http://www.serbiaorganica.info). Рудолф Штајнер, као оснивач биодинамичког вида пољопривредне производње, је 1924. године одржао шест предавања под називом Духовни темељи обнове пољопривреде, а велики допринос развоју органске пољопривреде дали су и Лорд Нортхбоурн који је 1940. године дефинисао фарму као живи организам и конструисао термин и појам органска производња и Евелин Балфоур са компаративном студијом о органској производњи и конвенционалној пољопривреди. Данас се у неке од водећих аутора о органској производњи убрајају Н. Лампкин, С. Падели, Х. Вилер (Чикић и Петровић, 2010). Раних 1960-их година порасла је забринутост за здравље људи и животну средину због повећане употребе пестицида у пољопривреди. У Француској је основана група Lemaire-Boucher, а у САД се појављује интерес за органску пољопривреду оснивањем организација које покушавају да производе храну са смањеном употребом воде, ђубрива и без пестицида, а то су: New Alchemy Institute и Ecology Action. Такође, кључни фактор у забрани употребе ДДТ пестицида била је књига познате научнице Рејчел Карсон, oна 1962. године објављује књигу Тихо пролеће (Silent Spring), која објашњава погубне ефекте ДДТ и других пестицида на животну средину. Та књига постаје најпродаванија у неколико земаља, укључујући САД и постаје кључни фактор у забрани употребе ДДТ у САД 1972. године. Тихо пролеће и њена ауторка су означени као зачетници светског покрета за заштиту животне средине (Oљача, 2012). 2
Јована Вујаковић Мастер рад Значај проблема и циљ истраживања 2. ЗНАЧАЈ ПРОБЛЕМА И ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА Савремено организована пољопривредна производња значајно доприноси загађивању и деструкцији животне средине, јер само она производња која се обавља директно у природној средини и зависи од дејства природних фактора може битно да допринесе очувању и стабилности природне средине и екосистема. Из тог разлога, одрживо управљање природним ресурсима постиже се методама органске производње јер се она базира на високом поштовању еколошких принципа путем рационалног коришћења природих ресурса, употребе обновљивих извора енергије, очувања природне разноликости живих бића и заштите животне средине. Посматрано на глобалном нивоу, овај вид пољопривреде може значајно допринети напредовању целокупне заједнице људи, животиња и биљака, развоју руралних подручја, очувању биодиверзитета, а тиме и пољопривреде уопште. У развијеним земљама у свету органска производња је у потпуној експанзији, док је земљама у развоју неопходна подршка државе како би се овај вид производње и даље развијао, од значаја је и јачање куповне моћи и информисаност потрошача. Органска производња у Републици Србији је све популарнија и економски значајнија, а захваљујући потенцијалима који се огледају у уситњеном поседу и земљишту које није контаминирано штетним материјама, овај вид пољопривреде подстиче конзумирање здраве хране унутар регије, ствара подлогу за равој еко-туризма, смањује трошкове производње и значајно доприноси очувању социјално-културног наслеђа руралних средина. Основни циљ истраживања је да се сагледају најважнија обележја органске производње у одабраним годинама и просечно у периоду 2005-2013. године, како у свету, тако и по појединим регионима света. Истовремено ће бити приказани највећи светски и европски произвођачи органске хране и детерминисана најзначајнија тржишта на међународном тржишту органских пољопривредних производа. 3
Јована Вујаковић Мастер рад Радне хипотезе 3. РАДНЕ ХИПОТЕЗЕ Из циља рада произилазе следеће радне хипотезе: Укупне површине под органском производњом, као и промет ових производа, бележе констатни раст посебно у економски развијеним земљама; Производи хране са сертификованом ознаком (еко, био, природан) постају водећи конкурентски производи на тржишту; Развој органске производње усовљен је, пре свега, агроеколошким условима и куповном моћи становништва. 4
Јована Вујаковић Мастер рад Извори података и методологија рада 4. ИЗВОРИ ПОДАТАКА И МЕТОДОЛОГИЈА РАДА У складу са претходно дефинисаним циљем истраживања, примењена је одговарајућа методологија рада. Рад је заснован на методу истраживања за столом (desk research) тзв. секундарних истраживања, који продразумева прикупљање, обраду, анализирање и приказивање података који већ постоје. За потребе извођења закључака коришћене су методе дескрипције, дедукције, индукције, као и метод анализе и синтезе, метод компарације, а у обради података су коришћена савремена информатичка средства за обраду текста и података (табеле и графикони). Основни извори података су статистичке базе FIBL (Research Institute of Organic Agriculture, Switzerland) и IFOAM (International Federation of Organic Agriculture Movements, Germany), као и књиге Хелге Вилер и сар., Тhe world of Organic Agriculture за временски период 2005-2013. године. Подаци су преузети из различитих извора штампане литературе и са интернета, а за утврђивање заступљености и структуре органске производње биће примењен стандардни статистичко-математички инструментаријум (просечне вредности, коефицијент варијације, базни индекси, годишња стопа промене). Извори података који су коришћени у овом раду наведени су у седмом поглављу који чини списак литература. Коефицијент варијације мери стабилност неке појаве и представља однос стандардне варијације и аритметичке средине. Формула за његово израчунавање гласи: Где је: Cv коефицијент варијације s стандардна девијација - аритметичка средина 5
Јована Вујаковић Мастер рад Извори података и методологија рада Из формуле се види да је варијабилитет одређене варијабле већи, што је већа вредност стандардне девијације (www.e-statistika.rs). Интезитет кретања промена утврдиће се израчунавањем стопа промена, на основу модела експоненцијалног тренда, облика: Yˆ a x b У експоненцијалном тренду је: Ŷ - оцењена вредност зависно променљиве; x - независно променљива; a i b - параметри експоненцијалног тренда (www.e-statistika.rs). 6
Јована Вујаковић Мастер рад Резултати истраживања са дискусијом 5. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА СА ДИСКУСИЈОМ 5.1. ОСНОВНА ОБЕЛЕЖЈА ОРГАНСКЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ Концепт развоја људског друштва тежи развоју који неће оставити негативне последице на животну средину, уз увођење еколошких принципа прелаза из конвенционалне пољопривредне производње у алтернативну или одрживу пољопривреду. Значајан модел одрживе пољопривреде представља органска производња која комбинује традицију, науку и иновацију у циљу одржавања животне средине. Органска производња подразумева контролисан начин производње уз коришћење биолошких и агрономских метода управљања којима се обнавља, одржава и унапређује екосистем. Основна разлика у односу на конвенционални начин производње је да се у органској производњи рационално користе природни ресурси и примењује плодоред као систем производње, органска ђубрива, одговарајућа обрада земљишта и биолошка заштита биљака (http://www.serbiaorganica.info). Према IFOAM-у (International Foundation for Organic Agriculture) основна начела на којима се базира развој органске пољопривреде су: Начело здравља; Начело екологије; Начело праведности; Начело неге и заштите. Начело здравља - Органска пољопривреда треба да подстиче здравље земљишта, биљака, животиња, људи и планете као недељиве целине. Најважнија улога органске пољопривреде јесте да произведе високо квалитетну, нутритивно вредну храну, која доприноси превентивној нези здравља. 7
Јована Вујаковић Мастер рад Резултати истраживања са дискусијом Начело екологије - Органска пољопривреда треба да се базира на живим еколошким системима и циклусима, да ради у складу са њима, да их стимулише и помаже у њиховој одрживости. Производња треба да се базира на еколошким процесима и рециклирању, уместо на спољним импутима материје и енергије. Сви они који се баве органском пољопривредом, треба да имају свест о заштити животне средине, укључујући станишта, климу, биодиверзитет, ваздух и воду. Начело праведности - Органска пољопривреда треба да изгради односе који обезбеђују праведност свима који су укључени у органску производњу на свим нивоима: за потрошаче, прерађиваче, дистрибутере, трговце и произвођаче. Ово начело инсистира да се животињама обезбеде услови у склaду са природним понашањем, као и да се природним и срединским ресурсима управља на друштвено и еколошки праведан начин и да се сачува за будуће генерације. Начело неге и заштите - Органском пољопривредом треба да се управља на опрезан и одговоран начин како би се заштитило здравље и благостање садашњих и будућих генерација, као и окружења (Ољача, 2012). Неопходно је услове производње прилагодити специфичним условима сваке земље у којој се одвија органска производња и законски их регулисати. Основни услови за заснивање органске производње јесу: просторна изолација земљишних парцела, сточарских фарми и прерађивачких погона од могућих извора загађења; незагађено земљиште чији је садржај штетних материја испод прописаних максимално дозвољених количина; прописани квалитет воде за наводњавање и минимална загађеност производног подручја (Параушић и сар., 2008). Органска производња одликује се низом специфичности и предности у односу на конвенционалну производњу: Начин узгоја пољопривредних производа разликује се у органској у односу на конвенционалну производњу. Конвенционална производња употребљава хемијско вештачко ђубриво за исхрану земљишта, инсектициде у борби против инсеката и болести, a коров се уништава помоћу синтетичких хербицида, док органска пољопривреда за исхрану земљишта користи природно ђубриво, природне биљне препреке и грабљивице које уништавају инсекте, ручно се копа коров и прекрива сламом земљиште ради сузбијања корова. 8
Јована Вујаковић Мастер рад Резултати истраживања са дискусијом Сорте из органске производње разликују се од сорти из конвенционалне. Основне карактеристике органских сорти подразумевају добро развијен коренов систем способан да из земљишта апсорбује и теже приступачна хранива, неопходан је хармоничан развој у неповољним условима спољне средине и квалитет који превазилази конвенционалне сорте из интензивне производње (Сикора и сар., 2013). Органска производња подразумева максимално коришћење обновљивих извора енергије. На органским фармама уторошак материје и дела енергије потиче из ресурса самих фарми што за последицу има ниже трошкове енергије од конвенионалне производње. Органска производња као извор енергије користи биомасу, биогас (из стајњака), дизел гориво (из уљане репице), Сунчеву енергију, термалне воде. Поред дела енергије која се обезбеђује на самој фарми, значајно је да се хранива и биомаса рециклирају унутар система. Ове мере омогућују одржавање еколошке равнотеже у природи (Лазић и сар., 2008). Газдинство које истовремено производи биљне врсте методом ковенционалне и органске пољопривреде, мора осигурати разграничење између земљишних парцела и мора одвојено водити књиге поља за обе врсте производње (Ољача, 2012). Органска производња тежи избегавању репродуктивног материјала из конвенционалне производње али се произвођачу који се бави органском производњом у изузетним случајевима може одобрити коришћење овог репродуктивног матеијала под условом да тај материјал није третиран средствима за заштиту биља и то у случају: ако на тржишту нема репродуктивног материјала који је произведен методама органске производње; ако је коришћење тог материјала оправдано за спровођење научно истраживачких испитивања и ако се ради о аутохтоној сорти. Министарство пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде одобрава коришћење репродуктивног материјала након периода конверзија. Током периода конверзије одлуку доноси контролна организација са којом произвођач има склопљен уговор (Ољача, 2012). У органској храни присутан је већи садржај витамина C, гвожђа, магнезијума, фосфора и знатно мање нитрата у односу на просечан конвенционални производ. Органска храна не подржава употребу генетски модификованих организама (ГМО), самим тим производи су безбеднији и вреднији од конвенционалних производа, а присутан је и већи садржај суве материје, односно садржи вишу концентрацију хранива по јединици масе и бољи квалитет за прерађивачку индустрију (Влаховић и Пушкарић, 2013). 9
Јована Вујаковић Мастер рад Резултати истраживања са дискусијом Значајна предност органске у односу на конвенционалну производњу, огледа се у бољем искоришћавању запуштених природних ресурса, као што су ливаде и пашњаци, постизање дужег животног века код животиња које се гаје у систему органске производње, као и смањење миграције са села и ангажовање веће радне снаге, с обзиром на то да је овај вид производње радно интензиван (Лазић и Бабовић, 2008). Органском пољопривредом остварује се позитиван утицај на екосистем, осигурава безбедност хране и потрошача, уз минимизирање загађења животне средине, а карактерише је и висока брига о животињама. Животиње на органским сточарским фармама узгајају се у природним условима, који омогућавају испољавање природних функција и понашања. Органске фарме представљају уточиште за дивље животиње и домове пчелама, птицама и лептирима (Влаховић и Пушкарић, 2013). Ствара се мотив за удруживање произвођача и отвара се могућност преласка са екстензивне производње на интензивну, чиме се обезбеђује сталан прилив производа и новца, као и постоји потенцијал брендирања производа и велика могућност отварања нових тржишта, као и промоције сеоског туризма (http://poljostandardi.com ). Органски производи потичу из сигурних извора и за њих се примењују високи стандарди. Инспекцијске службе најмање једном годишње обилазе фарме и предузећа и врше контролу процеса производње (Влаховић и Пушкарић, 2013). Виша улагања, редовне контроле инспекције и релативно мањи приноси само су неки од разлога зашто су органски производи скупљи од конвенционалних. Држава треба да мерама аграрне политике подстиче унапређење пољопривредне производње по еколошким основама и у том смислу треба да обезбеди одговарајућу надокнаду за овако организовану производњу (Божић и сар.,2011). Недостаци ове производње приписују се: Пестицидима - иако органска храна не садржи пестициде многи научници сматрају да мала количина пестицида која се налази у конвенционалној храни нема штетан утицај на здравље човека. За производњу органских намирница је потребна значајно већа количина земљишта за исту количину приноса јер они имају велике губитке због глодара, инсеката и болести за разлику од обичне производње. Потребно је велико улагање живог (мануелног) рада. Недовољно разрађене технологије производње хране (недостатак машина, средстава за заштиту, семена и другог материјала), а самим тим мања је продуктивност оваквих система гајења биљака (http://www.scribd.com/). 10
Јована Вујаковић Мастер рад Резултати истраживања са дискусијом Већи су производни ризици, односно мање је стабилна производња. Присутне су потешкоће везане за пласман органских пољипривредних производа као последица недостатка свести и изграђених навика потрошача за конзумирање ових производа. Под здравом храном подразумевамо оне производе које се добијају на еколошки чистом и здравом земљишту, у чистом окружењу и без употребе хемијских средстава (Влаховић и Пушкарић, 2013). Органска производња обухвата производњу хране и намирница, али и производа од влакана, дрвета, коже, лековита средства, играчке, природне боје, козметички препарати итд. Органска храна може, у зависности од метода производње, бити свежа или прерађена. Свежу храну, као што је воће и поврће, могуће је купити директно од произвођача на пијацама, супермаркетима, а непрерађене производе анималног порекла, као што су месо, млеко и јаја ређе се налазе у "свежем" стању. У преради органских производа користе се сертификовани органски састојци, ако су присутни састојци који нису органског порекла, најмање одређени проценат укупних биљних или животињских састојака мора бити органски (нпр. 95% у САД, Канади и Аустралији). Присутни састојци који нису органског порекла морају испунити одговарајуће захтеве. Кључни елементи прераде органских производа су: идентификација свих фаза кроз документацију, обележавање амбалаже у свим фазама производње и адекватно складиштење. Технолошки поступци у преради органских производа одвијају се у континуитету и стриктно без мешања са састојцима и производима конвенционалне производње. У случају истовремене производње конвенционалне линије и органске линије производа, поступак мора бити одвојен за ове две производње. Машинска опрема треба да буде очишћена дозвољеним средствима пре прераде органских производа (http://www.serbiaorganica.info). Прерађени органски производи (чипсеви, колачи..) могу се пронаћи у супермаркетима. У оквиру исте продавнице може се пронаћи производ произведен на органски и конвенционални начин, при чему је органски произведен производ скупљи. Услед већих трошкова инпута цена производа добијених органском производњом је већа за 30-50% од цене конвенционалних производа. Тежња за остваривањем што већих профита води до еколошки негативних последица широких размера. Економски размишљати значи тражити решења и могућности, како у датим условима на најбољи, односно економски најцелисходнији начин користити ограничене производне ресурсе, а да при том негативне последице њиховог коришћења дођу до изражаја у најмањој могућој мери (Милић и сар., 2011). 11
Јована Вујаковић Мастер рад Резултати истраживања са дискусијом Производ из органске производње треба да задовољи потребе потрошача, а уз то да очува екосистем и оствари профит. Због гарантованог квалитета потражња за органском храном бележи сталан тренд пораста и то паралелно са порастом знања потрошача о неопходности да храна буде разноврсна, квалитетна, хемијски и микробиолошки безбедна. Најважнији услови за успех производа на тржишту су: безбедност и квалитет производа, изглед амбалаже, сврсисходост и марка (Лазић и сар., 2008). 5.1.1. Површине под органском пољопривредом у свету Органска производња је у посматраном временском периоду 2005-2013. године била заступљена у различитом броју држава, на различитим површинама и са различитим интензитетом производње. У 2013. години, број држава које се баве органском производњом у свету износио је 170, у односу на 2005. годину (120 држава) дошло је до пораста за 42%, односно све већи број држава увиђа значај овог начина производње и укључује се у њен систем. Графикон 1. Учешће региона у укупним органским површинама у просеку од 2005-2013. годинe (у %) Африка 2,7% Азија 9,1% Аустралија и Океанија 35,8% Европа 25,7% Северна Америка 7,2% Јужна Америка 19,5% Извор: Обрачун на бази података Хелге Вилер и сар.; Т he world of Organic Agriculture (2007-2015) У просеку за анализирани период 2005-2013. године, Аустралија и Океанија се са површином од 12,7 мил. хектара (табела 1) и учешћем од 35,8% налази на првом месту у укупним органским површинама према заступљености у укупном органском пољопривредном земљишту (графикон 1), затим следе Европа (учешће 25,7%) и Јужна Америка (учешће 19,5%), док је учешће осталих региона испод 9,1% (Африка, Азија и Северна Америка). У просеку укупна органска производња у свету 12
Јована Вујаковић Мастер рад Резултати истраживања са дискусијом одвијала се на 35,6 милиона хектара (табела 1), док се укупне површине под органском производњом повећавају по просечној годишњој стопи промене од 4,00%. Табела 1. Укупнe површинe земљишта под органском пољопривредом у свету у периоду од 2005. до 2013. године у хектарима (по регионима) Површине под органском Годишња стопа Коефицијент пољопривредом промене варијације Регион (000 ha) 2005-2013. 2005-2013. 2013. Просек 2005-2013. (%) (%) Африка 1.227 956 8,57 24,81 Азија 3.426 3.208 1,90 10,14 Европа 11.461 9.197 7,06 18,56 Јужна Америка 6.612 6.939 2,85 17,49 Северна Америка 3.048 2.581 4,73 12,96 Аустралија и Океанија 17.322 12.716 2,50 13,62 Укупно 43.095 35.595 4,00 11,39 Извор: Исто Посматрано по регионима, најинтензивније повећање органског пољопривредног земљишта је забележено у Африци (просечна годишња стопа промене 8,57%). Следе Европа (просечна годишња стопа промене 7,06%) и Северна Америка (просечна годишња стопа промене 4,73%). У осталим регионима просечна годишња стопа је знатно мања (1,90-4,74%). Коефицијент варијације показује стабилност површина под усевима, што је већи коефицијент, присутне су веће варијације у посматраним годинама, а да ли су варијације позитивне или негативне сведочи годишња стопа промене у зависности да ли је позитивна или негативна. Израчунати коефицијенти варијације указују на широк интервал варирања, који се креће од прилично стабилних површина под органском пољопривредом у Азији (Cv=10,14%), до нешто израженијег варирања органских површина у Европи (Cv=18,56%) и Африци (Cv=24,81%). Државе са највећом просечном површином под органском пољопривредом у свету су Аустралија (12,6 мил. ha) и Аргентина са 3,5 милиона хектара (графикон 2). Следе Кина са 1,9 мил. ha и Сједињене Америчке Државе са 1,8 милиона хектара док су остале државе испод 2 милиона хектара. 13
државе Јована Вујаковић Мастер рад Резултати истраживања са дискусијом Графикон 2. Државе са највећом површином под органском пољопривредом у свету у просеку за период 2005-2013. године (мил. ha) Аустралија 12.6 Аргентина 3.5 Кина САД Шпанија Бразил Италија Немачка Уругвај 1.9 1.8 1,2 1.2 1.1 0.9 0.9 Француска 0.8 0 2 4 6 8 10 12 14 милиона хектара Извор: Исто Африка у просеку за временски период 2005-2013. године има 1,22 милиона хектара земљишта под органском пољопривредом (табела 1), односно 2,7% укупног органског земљишта у свету (графикон 1). Државе са највећим просечним површинама су Уганда са 213.895 хектара, Тунис (158.286 ha) и Етопија (108.089 ha), а најважнији органски пољоприведни производи овог континента су кафа која се узгајала на 127.339 хектара, затим маслине (107.446 ha), уљарице (46.004 ha), текстилне биљке (38.252 ha), какао (26.746 ha) и орашасти плодови на површини од 17.086 хектара. Азија са просечном површином под органском производњом од 3,42 милиона хектара (табела 1) учествује са 9,1% у укупном органском земљишту (графикон 1). Државе са највећим површинама су Кина (1,09 мил. ha), Индија (0.75 мил. ha) и Казахстан (138.432 ha). У Азији су се највише узгајале житарице (169.407 ha), уљарице (75.898 ha), кафа (53.458 ha) и поврће на површини од 16.434 ha. Јужна Америка поседује просечно 6,61 милион хектара под овим видом производње (табела 1) и значајно учешће у органским површинама од 19,5% (графикон 1). Државе које имају највеће површине под овом врстом производње су Аргентина (3,5 мил. ха), Уругвај (0,9 мил. ha) и Бразил (1,2 14
Јована Вујаковић Мастер рад Резултати истраживања са дискусијом мил. ha), а најзаступљенији органски производи на овом континенту су кафа, која се узгајала на површини од 336.174 ha, какао (154.088 ha), воће (тропско и суптропско) на површини од 95.445 ha, шећерна трска (37.531 ha) и поврће са површином од 42.936 ha. Скоро целокупна органска производња на овом континенту служи за извоз (www.fibl.org). Северна Америка у просеку за посматрани период 2005-2013. године, поседује 3,05 милиона хектара под органском производњом (табела 1), а највећи део површина под органском производњом налази се у Сједињеним Америчким Државама са 1,8 милиона хектара, следи Канада са 0,7 мил. ha. Најзаступљенији органски производи су житарице на површини од 447.843 хектара, следи зелена сточна храна (323.334 ha), уљарице (84.589 ha) и поврће које се узгајало на површини од 53.273 хектара. Аустралија и Океанија, укључујући Нови Зеланд и острвске државе Вануату и Самоa поседује у просеку око 17,32 милиона хектара земљишта за органску производњу (табела 1). Државе са највећим површинама под овом производњом су Аустралија (12,6 мил. ha) и Нови Зеланд (96.626 ha). У 2013. години на овом континету највише се узгајала кафа на површини од 18.308 хекатара, док производња кокоса бележи раст у 2013. години (3.521 ha) у односу на 2005. годину (100 ha) од чак 35 пута. 5.1.1.1. Површине под органском производњом у Европи У просеку за анализирани период 2005-2013. године, Европа је други регион по величини површина под органском производњом у свету са 11,5 милиона хектара (табела 1), у земљама Европске уније налази се 8,4 милиона хектара. Државе са највећом просечном површином под органском производњом су Шпанија са 1,2 мил. хектара, следе Италија (1,1 мил. ha), Немачка (0,9 мил. ha) и Француска са површином од 0,8 милиона хекатра (графикон 1). Најважнији органски производи овог континента су житарице које су се узгајале на просечној површини од 1.558.056 хектара, следи зелена сточна храна (1.447.826 ha), маслине (361.711 ha), махуњаче (168.107 ha), грожђе (164.578 ha), уљарице (144.169 ha), орашасти плодови (129.633 ha) и поврће на површини од 100.450 хектара. У просеку за анализирани перод (2005-2013) укупне површине под органском производњом у Европи се повећају по годишњој стопи промене од 7,06% (табела 1). Најизраженије повећање органских површина, у посматраним европским земљама, забележено је у Турској где стопа промене износи 28,73% (табела 2), следи Пољска (стопа промене 19,94%), и Шпанија (стопа промене 13,82%). 15
Јована Вујаковић Мастер рад Резултати истраживања са дискусијом Табела 2. Европа: Државе са највећом површином под органском производњом у 2013. години и развој органске пољопривреде у тим земљама (2005-2013) Држава Површине под органском Годишња Коефицијент производњом стопа промене варијације (ha) 2005-2013. 2005-2013. Просек 2013. (%) (%) 2005-2013. Шпанија 1.610.129 1.211.900 13,82 33,15 Италија 1.317.177 1.130.239 1,50 7,60 Француска 1.060.756 759.550 10,50 28,86 Немачка 1.060.669 939.393 3,69 9,89 Пољска 661.956 423.322 19,94 45,74 Уједињено Краљевство 567.751 650.687-0,95 9,43 Аустрија 526.689 511.322 1,78 5,49 Шведска 500.996 375.774 11,72 28,74 Чешка 474.231 382.339 8,79 22,55 Турска 461.396 284.920 28,73 62,28 Извор: Обрачун на бази података International Federation of Organic Agriculture Movements FiBl/IFOAM, (2007-2015) Израчунати коефицијенти варијације указују на широк интервал варирања, који се креће од прилично стабилних површина под органском пољопривредом у Аустрији (Cv=5,49%), до веома израженог варирања органских површина у Турској (Cv=62,28%) и Пољској (Cv=45,74%). 5.1.1.2. Површине под органском производњом у Републици Србији У просеку за анализирани период 2005-2014 године, укупне површине под органском производњом (и површине у периоду конверзије) у Србији износиле су 5.454 хектара (табела 3). Најмање површине забележене су у 2005. години, када су износиле 591 ha, док су у 2014. години забележене рекордне површине од 9.340 ha. У 2014. години у односу на 2005. годину укупне површине под органском производњом повећале су се за скоро 16 пута. 16
ha Јована Вујаковић Мастер рад Резултати истраживања са дискусијом Графикон 3. Кретање укупних површина (и површина у конверзији) под органском производњом за период 2005-2014. године. (ha) 12000 10000 8.661 8.635 9.430 8000 8.228 6000 4000 4.494 6.237 6.340 Оригинални подаци (ha) 2000 591 906 920 Линија тренда 0 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 Године Извор: Обрачун на бази података Хелге Вилер и сар.; Тhe world of Organic Agriculture (2007-2015); http://www.emins.org (приступано 29.01.2016.) Израчунати коефицијент варијације показује да постоје изражено варирање код укупних површина (и површина у периоду конверзије) од 64,47% (табела 3). Површине под укупном органском производњом у Републици Србији, током посматраног периода, испољавају растући тренд и то по просечној годишњој стопи од 36,26%. Табела 3. Укупне површине (са површинама у периоду конверзије) од 2005. до 2013. године (ha) Површине под органском производњом 2014. Године Просек 2005-2014. Годишња стопа промене 2005-2014. (у %) Коефицијент варијације 2005-2014. (у %) Укупне површине 9.430 5.454 36,26 64,47 Извор: Исто 17
Јована Вујаковић Мастер рад Резултати истраживања са дискусијом 5.1.1.2.1. Број животиња у органској сточарској производњи у Републици Србији Органска производња тежи успостављању затвореног система производње. Циљ је успостављање јединственог система биљне и сточарске производње коришћењем природних метода, ослањајући се на локалне изворе енергије и репроматеријала на газдинству. У органској производњи приоритет је добробит животиња, односно животињама треба обезбедити услове за њихов раст и развој у складу са природним генетским потенцијалом (http://www.serbiaorganica.info). У органској сточарској производњи најчешће се гаје говеда, свиње, козе, овце, коњи, живина, магарци и пчеле. У крупну стоку убрајају се говеда, коњи, биволи и магарци, ситна стока обухвата козе, овце и свиње, а живина обухвата кокоши, гуске, ћурке и морке. Табела 4. Укупан број животиња (са периодом конверзије) у органској сточарској производњи у 2012. и 2013. години Категорија Године Индекс 2012. 2013. 2012=100 Крупна стока 2.394 3.453 144 Ситна стока 4.387 5.152 117 Живина 7.876 1.615 21 Кошнице 7.004 2.037 30 Укупно 21.661 12.257 57 Извор: http://www.emins.org (приступано 16.02.2016.), Марз и сар. Органска пољопривреда у Србији, (2013-2014) У 2013. години у односу на 2012. годину, у органској сточарској производњи је дошло до смањења од 43% (табела 4). Најизраженије смањење забележено је у 2013. години код живине (79%), следе кошнице са смањењем од 70%. Број грла крупне и ситне стоке бележи повећање за 44% (индекс 144), односно за 17% (индекс 117). У посматраној 2012. години број животиња у периоду конверзије (12.454) већи је од броја животиња са органским статусом (9.207) за 35%, односно 3.247 животиња, што значи да се велики број пољопривредних произвођача одлучило да започне ову врсту производње (графикон 4). У 2013. години дошло је до значајног смањења укупног броја животиња за 57% (табела 4), из чега следи да се укупан број животиња са органским статусом у 2012. години смањио за 20% у односу на претходну годи- 18
број животиња Јована Вујаковић Мастер рад Резултати истраживања са дискусијом ну (9.207) и сада износи 7.359 животиња, а забележено је и смањење броја грла, јединки живине и кошница у периоду конверзије на 4.889 животиња у односу на 2012. годину (12.454). Графикон 4. Однос укупног броја животиња са органским статусом и у периоду конверзије у 2012. и 2013. години 14000 12000 10000 8000 6000 4000 2000 Органски статус Период конверзије 0 2012. 2013. Године Извор: Исто Неки од разлога смањења укупног броја животиња (и у периоду конверзије) у 2013. години су непостојање адекватних технологија и складишних капацитета у складу са потребним стандардима, високе потребе за ручним радом које успоравају цео процес производње, као и немогућност пласмана робе по адекватним ценама. Интензивирањем и концентрацијом сточарске производње добијају се значајне количине органских ђубрива (стајњак, компост, тресет, зеленишно ђубрење, осока, итд.) који могу да се рационално користе у ратарству, повртарству и виноградарству. Органска ђубрива су незаменљива за побољшање физичких, хемијских и биолошких особина земљишта и придаје им се велики значај у овој врсти производње јер се изоставља употреба минералних ђубрива. У свету се користе и разне врсте готових, декларисаних органских ђубрива као што су: коштано брашно, рибље брашно, гранитни прах, дрвени пепео, брашно и раствор морских алги и друго (http://www.scribd.com/). 19
Учешће у пољопривредним површинама Јована Вујаковић Мастер рад Резултати истраживања са дискусијом 5.1.2. Регионално учешће органске пољопривреде у укупним пољопривредним површинама у свету У просеку за анализирани период (2005-2013) учешће органске пољопривреде у укупно коришћеним пољопривредним површинама у свету износи 0,8%. Иако конвенционална производња представља ослонац агро-индустријском сектору, органска производња постаје њен све важнији део јер у посматраним годинама, учешће површина под органском пољопривредом у укупним пољопривредним површинама прати растући тренд и то по годишњој стопи промене од 4,20 %(графикон 5). Графикон 5. Учешће површина под органском пољопривредом у укупним пољопривредним површинама у свету u периоду 2005-2013. године (у %) 1.20% 1.00% 0.80% 0.60% 0,70% 0,65% 0,80% 0,81% 0,90% 0,90% 0,86% 0,87% 0,98% Оригинални подаци (%) 0.40% Линија тренда 0.20% 0.00% 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 Године Извор: Обрачун на бази података International Federation of Organic Agriculture Movements FiBl/IFOAM, (2007-2015) Најмање учешће органских површина у пољопривредним површинама забележен је у 2006. години (учешће 0,65%), када је дошло до смањења за 13% у односу на претходну годину (учешће 0,75%), а најинтензивније повећање присутно је са 2012. године (учешће 0,87%) на 2013. годину (учешће 0,98%), када се износ учешћа органских површина повећао за 13% (графикон 5). Посматрано по регионима, највеће учешће органских површина у укупним пољопривредним површинама налази се у Аустралији и Океанији са учешћем од 2,92% (графикон 6). Следи Европа са учешћем од 1,94%, Јужна Америка (1,11%), док остали региони имају учешће мање од 0,7% (Северна Америка, Азија и Африка). 20
државе континенти Јована Вујаковић Мастер рад Резултати истраживања са дискусијом Графикон 6. Регионално учешће органских површина у укупним пољопривредним површинама у свету Аустралија и Океанија 2.92% Европа 1.94% Јужна Америка 1.11% Северна Америка 0.65% Азија Африка 0.22% 0.09% 0.00% 0.50% 1.00% 1.50% 2.00% 2.50% 3.00% износ у % Извор: Исто У просеку за анализирани период 2005-2013. године, Лихтенштајн је држава која са 28,95% има највеће учешће органске пољопривреде у укупно коришћеним пољопривредним површинама (графикон 7). Следе Фокландска остpва (Малвинска острва) са учешћем од 24,0%, Аустрија (учешће 17,05%), Шведска (учешће 11,78%) и Естонија (учешће 11,51%). Графикон 7. Државе са највећим учешћем органске у укупној пољопривредној производњи у свету у просеку за период 2005-2013. године (у %) Лихтенштајн Фокландска острва Аустрија Шведска Естонија Швајцарска Летонија Чешка Република Италија Финска 11.78% 11.51% 11.45% 9.27% 9.21% 8.87% 7.37% 17.05% 24,00% 28.95% 0.00% 5.00% 10.00% 15.00% 20.00% 25.00% 30.00% износ у % Извор: Исто 21
износ учешћа у % Јована Вујаковић Мастер рад Резултати истраживања са дискусијом 5.1.2.1. Учешће органске пољопривреде у укупно коришћеним пољопривредним површинама у Европи У анализираном периоду (2005-2013) просечно учешће органске пољопривреде у укупно коришћеним пољопривредним површинама у Европи износило је 1,94% и кретало се од 1,38% у 2005. години до 2,40% у 2013. години (графикон 8), док је износ просечног учешћа у земљама Европске уније било значајно веће, за чак 2,5 пута и износило је 4,72%, а кретало се од 3,84% у 2005. години до 5,70% у 2013. години истраживаног периода. У посматраном временском периоду и у Европи и у ЕУ присутан је растући тренд. Графикон 8. Учешће површина под органском пољопривредом у укупним пољопривредним површинама у Европи и Европској унији u периоду 2005-2013. године (у %) 7 6 5 4 3 2 1 0 3,84% 4,00% 1,38% 3,90% 1,60% 1,90% 4,27% 1,72% 4,70% 1,90% 5,10% 2,06% 5,40% 5,60% 5,70% 2,20% 2,30% 2,40% 2004 2005 2006 2007 2008 2009 Године 2010 2011 2012 2013 2014 Извор: Обрачун на бази података Хелге Вилер и сар.; Т he world of Organic Agriculture (2007-2015) Европа Европска унија Линија тренда (Европа) Линија тренда (ЕУ) 5.1.2.2. Учешће органске пољопривреде у укупно коришћеним пољопривредним површинама у Републици Србији У периоду 2005-2014. године просечно учешће органске производње у укупно коришћеним пољопривредним површинама износило je 0,12% и кретало се од 0,01 % у 2005. години до 0,28% у 2014. години (графикон 9). 22
године Јована Вујаковић Мастер рад Резултати истраживања са дискусијом Графикон 9. Учешће органске производње у укупно коришћеним пољопривредим површинама у Републици Србији за период од 2005-2013. године 2014. 2013. 2012. 2011. 2010. 2009. 2008. 2007. 2006. 2005. 0.02% 0.01% 0.02% 0.09% 0.13% 0.12% 0.16% 0.17% 0.17% 0,28% 0.00% 0.05% 0.10% 0.15% 0.20% 0.25% 0.30% износ у % Извор: Обрачун на бази података Хелге Вилер и сар., The world of Organic Agricuture (2007-2015), http://www.emins.org (приступано 29.01.2016.) 5.2. СТРУКТУРА ПОВРШИНА ПОД ОРГАНСКОМ ПОЉОПРИВРЕДОМ Уколико се посматра структура површина под органском пољопривредом у свету у 2013. години може се запазити доминација зелене сточне хране, док обрадиве површине чине свега око 17,8% укупних површина под органском пољопривредом (графикон 10). Графикон 10. Структура површина под органском пољопривредом у свету у 2013. години Хортикултура 12,50% Обрадиве површине 17,80% Остале површине 6,90% Зелена сточна храна 62,80% Извор: Обрачун на бази података International Federation of Organic Agriculture Movements FiBl/IFOAM, (2015); 23
Јована Вујаковић Мастер рад Резултати истраживања са дискусијом Регион са највећом обрадивом површином под овим видом производње је Европа са 3,7 милиона хектара и учешћем од у укупно обрадивим површинама (графикон 11). Према заступљености у укупним обрадивим површинама, следе Северна Америка (учешће 1,32 мил. ha) и Азија (учешће 1,25 мил. ha). Учешће осталих региона у укупним обрадивим површинама под органском пољопривредом је испод нуле. Графикон 11. Укупно обрадиве површине под органском производњом у свету у 2009. години (у мил. ha) Јужна Америка; 16 мил. ha Северна Америка; 0,8 мил. ha Аустралија и Океанија; 1,2 мил. ha Африка; 28,7 мил. ha Европа; 16,8 мил. ha Азија; 36,6 мил. ha Извор: Исто У Европи на обрадивој површини се углавном узгаја зелена сточна храна, житарице, махуњаче, уљарице и коренасте биљке (табела 5). Површине под житарицама и површине под сточном храном имају приближно једнако учешће у укупно обрадивим површинама за органску производњу (око 40%). Европска земља са највећом површином под органским житарицама је Немачка, са 202.000 хектара. Следе Италија (191.400 ha), Турска (159.195 ha) и Шпанија (159.124 ha). Ове четири земље имају учешће од 40% у укупним површинама под органским житарицама у Европи (www.fibl.org). Табела 5. Европа: Укупне обрадиве површине под органском производњом по важнијим групама усева у одабраним годинама (у 000 ha) Усеви Година Зелена сточна храна Житарице Махуњаче Уљарице 2006. 1.068,60 1.295,60 115 97,6 2013. 1.910,40 1.844,60 226,9 190,4 Индекс 2006=0 179 142 197 195 Извор: Исто 24
Јована Вујаковић Мастер рад Резултати истраживања са дискусијом Посматрано по групама органских пољопривредних производа, најизраженије повећање површина је констатовано код махуљача и уљарица (табела 5). Укупне обрадиве површине под махуњачама су повећане са 115.000 ha у 2006. години на 226.900 ha у 2013. години, односно за 97%. 5.3. МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ КВАЛИТЕТА ОРГАНСКИХ ПРОИЗВОДА Развојем органске производње од локалне продизводње до тржишне, па и глобалне, појавила се потреба за увођењем оцене квалитета и безбедности производа. Квалитет подразумева скуп својстава и карактеристика производа које треба да задовоље потребе и жеље потрошача. Постојање великог броја фактора који угрожавају безбедност хране, односно њен квалититет, наметнуло је потребу увођења стандрада производње и квалитета, као и обезбеђивање механизама контоле спровођења прописаних правила. Најзначајнији критеријуми квалитета хране су: нутритивна вредност, сензорске, хигијенске, здравствено-безбедне и еколошке карактеристике производа (Лазић и сар., 2008). Под процесом стандардизације подразумева се дефинисање квалитета производа, а поступак производње органских производа мора да поштује важеће домаће или међународне стандаре. Стандарди прецизно утврђују услове под којим се обавља производња, дужину прелазног периода, агротехничке поступке, дозвољена заштитна средстава, транспорт, складиштење итд. Смернице за производњу, прераду, означавање и маркетинг органских производа садржане су у документу који се назива Codex Alimentarius за органску производњу, а донет је од стране Организације Уједињених нација за храну и пољопривреду (FAO Food and Agriculture Organization of the United Nations) и Светске здравствене организације (WHО World Health Organization). За органску пољопривреду оквир дају стандради Међународне федерације-покрета за органску пољопривреду, IFOAM (International Foundation for Organic Agriculture), у коју се удружују произвођачи органских производа и њихове асоцијације из целог света. (Влаховић и Пушкарић, 2013). Слика 1. Codex Alimentarius за органску производње 25
Јована Вујаковић Мастер рад Резултати истраживања са дискусијом IFOAM стандарди су интернационални и једни од основних стандарда, док национали стандарди треба да су детаљнији и да обухватају сопствене услове за органску производњу. Међународне организације које се баве стандардизацијом у производњи и преради пољопривредних производа су: Комисија Codex Alimentarius (CAC - Codex Alimentarius Commission), затим Међународна организација за стандардизацију квалитета производа (ISO - International Organization for Standardization), Европска комисија (UN/ECE), IFOAM, итд. (Лазић и сар.,2008). Систем управљања квалитетом ИСО 9000 представља основу савремене производње. Циљ увођења стандарда ИСО 9000 је стандардизација оранизације предузећа, квалитета производа, стицање поверења потрошача, као и остваривање профита (Бабовић и сар.,2005). Циљеви стандарда за органску производњу су: Заштита потрошача на тржишту и против неоснованих тврдњи о производу, Заштита произвођача органких производа од осталих пољопривредних производа произведених на други начин како би се осигурало да су сви делови ланца снабдевања, производња, прерада, складиштење, транскорт и маркетинг, у складу са овим страндардом (Влаховић и Пушкарић, 2013). Стручном контролом, коју врше овлашћене контролне организације, утврђује се да ли је неки производ, процес или услуга у складу са стандардима органске производње. На основу извештаја стручне контроле, доноси се одлука о сертификацији органских производа и издаје се сертификат. 5.3.1. Сертификација и обележавање органских производа Сертификација органске пољорпивреде јесте сертификација метода производње и из тог разлога се органски квалитет производа не тестира на тржишту. Сертификација је поступак којим званична сертификациона тела, обезбеђују написмено уверење да је храна или систем за контролу хране у складу са законом. Сертификационо тело означава тело које је одговорно за верификацију да се продати производ означен као "органски" се производи, прерађује и увози у складу са смерницама које су прописане (WHO, 2007). 26
Јована Вујаковић Мастер рад Резултати истраживања са дискусијом Слика 2. Пример сертификата за органску производњу За потрошача је значајна веродостојна сертификација и обележавање примарних и готових производа, да би разликовали аутентичне органске производе и били сигурани у порекло и квалитет производње. Сертификат је једина гаранција потрошачу да је органски производ произведен у складу са стандардима органске пољопривреде и важи годину дана од дана издавања. Сертификат мора да садржи: назив, седиште и број кода овлашћене организације, назив, адресу или седиште произвођача, врсту органских производа и процењену количину за годину дана, број сертификата, печат од овлашћене организације и потпис овлашћеног лица (Лазић и сар., 2008). Процес сертификације органске производње подразумева: - произвођача, односно лице које организује производњу, поља и производни капацитети који се користе у производњи; - систем производње, који се састоји од метода органске производње и система прераде; - производe, који су на крају обележени одређеним знаком (лого, симбол) сертификационог програма. Обележавање производа је важан елеменат сертификације. Правилно обележавање има за функцију да на тржишту одвоји органске производе од осталих,,лажних органских производа и из тог разлога етикета мора садржати све информације у складу са законском регулативом на основу којих ће купац проценити да купује сертификован органски производ (http://www.serbiaorganica.info/). Декларација органских производа мора да садржи: назив произвођача, увозника, земљу порекла, годину производње, рок трајања производа, број и датум издавања сертификата (Лазић и сар., 2008). Добијањем сертификата од овлашћене организације стиче се право на коришћење националног знака органски, биолошки или еколошки производ и логотипа сертификационог тела на етикети производа. У Мађарској, Хрватској, Шпанији, Данској и Шведској - користи се израз еколошки производ. Велика Британија, Сједињене Америчке Државе, Аустралија, Босна и Херцеговина, Албанија, Макединија - у законској регулативи и пракси користе назив органски производ. У Немачкој, Холандији, Француској, Италији, Португалији и Грчкој - користи се термин биолошки производ (Влаховић и Пушкарић, 2008). У Републици Србији, предлогом закона о органској пољопривреди и органским производима, сертификован органски производ се обележава ознаком органски производ, кодом овлашћене орга- 27
Јована Вујаковић Мастер рад Резултати истраживања са дискусијом низације и националним знаком. На овај начин производи су идентификовани и препознатљиви, а потрошач је сигуран у порекло и квалитет производње, а штити се интегритет пољопривредних произвођача. Изглед ознаке и националног знака прописује министар. Потрошачи куповином производа који носе овај знак могу бити сигурни да: је најмање 95% састојака овог производа органског порекла; се производ слаже са прописима инспекције коју ови производи пролазе; сам производ долази директно од произвођача и да је запакован у прописану амбалажу; садржи име произвођача, код и тело које је извршило инспекцију (http://www.tehnologijahrane.com). Слика 3. Знак којим се обележава органски производ у Р.Србији Слика 4. Знак којим се обележава производ у периоду конверзије у Р. Србији Период конверзије обухата временски период потребан да се пређе са конвенционалног начина производње на органску производњу. Фактори који охрабрују фармере за овај корак су: развој новог система гајења и повећање еколошке свести потрошача и произвођача. Економска корист овог начина производње је да се поред већих цена производа, односно економског профита, остварује и еколошки профит (Ољача, 2012). 5.4. БРОЈ ПРОИЗВОЂАЧА УКЉУЧЕНИХ У ОРГАНСКУ ПРОИЗВОДЊУ У СВЕТУ У просеку за анализирани период 2005-2013. године, укупан број произвођача који се баве органском производњом износи 1,5 милиона. Највећи број органских произвођача забележен је у 2013. години и износи 2,0 милиона, што је за више од три пута веће од износа из 2005. године (0,6 милиона). Посматрано по континентима, највећи просечан број органских произвођача налази се у Азији са учешћем од 29,70%, односно 454.886 произвођача у свету (графикон 12). Следе Африка са учешћем од 29%, Јужна Америка (19,90%) и Европа (19,40%). 28
Јована Вујаковић Мастер рад Резултати истраживања са дискусијом Графикон 12. Учешће региона у укупном броју органских произвођача у просеку за период 2005-2013. године (у %) Азија; 29,70% Аустралија и Океанија; 0,80% Северна Америка 1,20% Европа; 19,40% Јужна Америка, 19.90% Африка; 29,00% Извор: Обрачун на бази података Хелге Вилер и сар., The world of Organic Agricuture (2007-2015) У 2013. години у односу на базну годину, тј. 2005. број произвођача који се баве органском производњом у свету је повећан за 0,4 милиона, односно скоро 3 пута (табела 6). Посматрано по регионима, најинтензивније повећање органских газдинстава је забележено у Аустралији и Океанији, са 2.714 у 2005. години на 22.997 у 2013. години, односно за око 8 пута (индекс 845). Следе Азија (индекс 433), Африка (индекс 433) и Европа (индекс 178). Табела 6. Број органских произвођача у свету (по регионима) Регион Број органских газдинстава Индекс 2005. 2013. 2005=100 Африка 133.437 574.129 430 Азија 168.697 730.744 433 Европа 187.780 334.870 178 Јужна Америка 185.913 319.459 172 Северна Америка 12.111 16.393 135 Аустралија и Океанија 2.714 22.997 847 Укупно 690.652 1.998.592 289 Извор: Обрачун на бази података International Federation of Organic Agriculture Movements FiBl/IFOAM, (2007-2015); У просеку за анализирани период (2005-2013) државе са највећим бројем органских газдинстава су Индија (348.579), Уганда (162.096) и Мексико са 136.391 органских газдинстава (графикон 13). 29
број произвођача (у 000) државе Јована Вујаковић Мастер рад Резултати истраживања са дискусијом Графикон 13. Државе са највећим бројем органских произвођача у свету за период 2005-2013. године Индија Уганда Мексико Етиопија Танзанија Италија Перу Турска Шпанија Пољска 43,786 43,357 33,901 24,306 17,348 98,277 94,007 136,391 162,096 384,579 0 50,000 100,000 150,000 200,000 250,000 300,000 350,000 400,000 број органских произвођача Извор: Обрачун на бази података Хелге Вилер и сар., The world of Organic Agricuture (2007-2015) 5.4.1. Број произвођача укључених у органску производњу у Европи У просеку за анализирани период 2005-2013. године, Европа се по броју органских произвођача налази на четвртом месту у свету са учешћем од 19,4% (графикон 11). Просечан број произвођача који се баве органском пољопривредном производњом износио је 257.000 (од тога 211.000 у земљама ЕУ). Графикон 14. Број органских произвођача у Европи и Европској унији у периоду 2005-2013. године 350 300 250 200 150 100 50 ЕУ (у 000) ЕВРОПА (у 000) 0 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. Године Извор: Обрачун на бази података International Federation of Organic Agriculture Movements FiBl/IFOAM, (2007-2015) 30
државе Јована Вујаковић Мастер рад Резултати истраживања са дискусијом Према графикону 13. број произвођача укључених у органску производњу у Европи постепено се повећавао од 2005. године када је износио 188.000 до 2013. години када се број органских произвођача повећао за 1,7 пута, односно на 335.000. Константно повећање броја органских произвођача у посматраном периоду присутно је и у земљама Европске уније, где је у 2013. години (259.000) у односу на 2005. годину (160.000), забележено повећање од 1,6 пута. Графикон 15. Европске земље са највећим бројем органских произвођача у периоду 2005-2013. године Италија 44,016 Турска 34,557 Шпанија Грчка Аустрија Немачка Француска 24,306 22,158 20,977 20,543 17,599 Пољска Румунија Швајцарска 6,348 6,200 17,348 0 5,000 10,000 15,000 20,000 25,000 30,000 35,000 40,000 45,000 број органских произвођача Извор: Обрачун на бази података Хелге Вилер и сар., The world of Organic Agricuture (2007-2015) У просеку за посматрани период 2005-2013. године европска земља са највећим бројем органских произвођача је Италија са 44.016 (графикон 15). Следе Турска (34.557), Шпанија (24.306) и Грчка са 22.158 произвођача. 4.4.2. Број произвођача укључених у органску производњу у Републици Србији Органска пољопривреда представља перспективу за пољопривредне произвођаче из Србије који у конвенционалној производњи не успевају да остваре конкурентност. У Србији се разликују три категорије газдинстава или фарми која се баве органском производњом. Прву представљају мале екофарме, пример добре праксе јер су биљна и сточарска производња интегрисане. Други тип су специјализоване фарме као нпр. за органску ратарску производњу или органску производњу воћа. Трећи тип 31
Јована Вујаковић Мастер рад Резултати истраживања са дискусијом органске производње представљају велике екофарме коју комбинују биљну и сточарску производњу на већим површинама и повезане су и са прерадом (http://www.emins.org). Табела 7. Запослени укључени у органску производњу у одабраним годинама (број) Запослени Године Индекс 2009. 2014. 2009=100 Произвођачи 137 1.867 1.363 Прерађивачи 22 16 73 Увозници 1 30 3.000 Извозници 7 33 471 Укупно запослени 167 1946 1.165 Извор: Хелга Вилер и сар., The world of Organic Agricuture (2007-2015); http://www.emins.org (приступано 30.01.2016.) Из табеле 7. може се видети да се у 2014. у односу на 2009. годину, укупан број запослених у Србији (1.946) повећао за преко 11 пута (индекс 1.165), а посматрано по појединим учесницима у органској производњи, најизраженије повећавање броја запослених констатовано је увозника за чак 30 пута (индекс 3.000), затим следе произвођачи чије је повећање око 13 пута (индекс 1.363), извозници са повећањем већим од 4 пута (индекс 471) и прерађивачи који су се смањили у 2014. години у односу на 2009. за 27% (индекс 73). Неки од разлога због којих је дошло до овог смањења су: недовољна подршка државе у означавању, паковању и промоцији прерађених органских производа, као и немогућност пласмана робе по адекватним ценама. У Србији газдинствима која се баве органском производњом, потребна је помоћ при набавци одговарајуће механизације, других техничких средстава и капитала како би повећали производну ефикасност до нивоа који им обезбеђује конкурентност на националном, регионалном и тржишту ЕУ. Уз одређену инвестициону подршку, и произвођачи и прерађивачи могу започети са подизањем ефикасности производње. Средства за подстицајне мере за развој и унапређење органске производње обезбеђују се из: буџета Републике Србије; донација; других извора у складу са законом (МПШВ РС, 2010). Током посматране 2014. године најећи износ издвојених средстава за подстицај и унапређење органске производње у Републици Србији, забележен је у органској сточарској производњи за ква- 32
Јована Вујаковић Мастер рад Резултати истраживања са дискусијом литетне приплодне млечне краве и то у износу од 28.000 динара, односно скоро 239 по грлу (табела 8). Табела 8. Подстицаји за развој и унапређење органске производње у Србији у 2014. години (у дин. и ) ИЗНОС у у динарима еврима ( ) ВРСТА ПОДСТИЦАЈА по по по по литри, литри, хектару хекату kg, грлу kg, грлу Основни подстицаји у органској биљној производњи; 8.400-71,6 - Регрес за гориво за органску производњу; 4.200 70 35,8 0,6 Регрес за средства за исхрану биља и оплемењиваче земљишта 4.200 14 35,8 0,12 Премија за млеко произведено методом органске производње - 9,8-0,08 Подстицаји у органској сточарској производњи: - - - - a. квалитетне приплодне млечне краве - 28.000-238,6 б. квалитетне приплодне овце и козе - 9.800-83,5 в. квалитетне приплодне крмаче - 7.000-59,6 г. родитељске кокошке тешког типа - 84-0,7 д. родитељске кокошке лаког типа - 140-1,2 ђ. родитељске ћурке - 420-3,6 е. квалитетне приплодне матице риба шарана - 700-5,6 ж. квалитетне приплодне матице риба пастрмке - 420-1,2 з. тов јунади - 14.000-119,3 и. тов јагњади - 2.800-23,9 ј. тов свиња - 1.400-11,9 Извор: База података http://subvencije.rs/ (приступано 19.03.2016.); обрачун на бази http://www.nbs.rs/ (приступано 19.03.2016 ) 33
Вредност продаје ()млрд. US $ Јована Вујаковић Мастер рад Резултати истраживања са дискусијом 5.5. MЕЂУНАРОДНО ТРЖИШТЕ ОРГАНСКИХ ПРОИЗВОДА Важна чињеница у започињању органске производње је тржиште. Само онај произвођач који има обезбеђен пласман производа може бити успешан у том послу (Ољача, 2012). Органска производња се развија у складу са потребама тржишта. Неопходно је да за овим производима постоји тражња, да одговарају потребама и жељама потрошача и да су економски и еколошки конкурентни. Тражња органских производа пре свега зависи од висине дохотка потрошача, врсте и квалитета производа и робне марке. Формирање робне марке или бренда је од изузетног значаја за креирање имиџа производа намењеног циљној групи на тржишту. Графикон 16. Међународни промет органских производа у периоду 2005-2013. год. 80 70 60 50 40 30 20 10 0 2005. 2006. 2007. 2008. Године 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. Извор: Обрачун на бази података International Federation of Organic Agriculture Movements FiBl/IFOAM, (2007-2015); У 2013. години међународно тржиште органских производа (хране и напитака) достиже вредност од 72,0 милијарде америчких долара. Посматрано по регионима, Северна Америка и Европа имају најсложенија и највећа тржишта органских производа, вредности од око 66,0 млрд. америчких долара. У 2013. години у односу на. 2005. годину промет органским производима у свету је повећан за 38,8 млрд. долара или за око два пута (графикон 16). 34
Вредност продаје (млрд. US $) Јована Вујаковић Мастер рад Резултати истраживања са дискусијом 5.5.1. Тржиште органских производа у Европи Европа са прометом од 31,0 млрд. америчких долара, у 2013 години, учествује са 43% у укупном међународном промету органским производима (графикон 17). У последњој анализираној години у поређењу са 2005. годином промет органским производима је повећан за 12,0 млрд. долара, односно за око 63%. Графикон 17. Европско тржиште органске хране и напитака у периоду 2005-2013. године 35 30 25 20 15 10 5 0 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. Године 2010. 2011. 2012. 2013. Извор: Извор: Обрачун на бази података International Federation of Organic Agriculture Movements FiBl/IFOAM, (2007-2015); Западна Европа, тачније 4 земље: Немачка, Француска, Италија и Уједињено Краљевство обухватају преко 72% целокупног регионалног прихода. Остале земље као Данска, Шведска или Холандија показују стално висок раст, али она имају много мања тржишта због њихових малих потрошачких маркета и продавница (Лукач Булатовић, 2011). Немачка има највеће тржиште органских производа у Европи (друго у свету, после САД). У 2013. години у поређењу са 2005. годином продаја на мало у Немачкој је повећана за 1,8 милиона евра, односно за 30%. Потражња за органским производима је брже расла него понуда, па је тако за органским млеком у малопродаји порасла за 35%, сира за 70%, замрзнутог поврћа за 60% и јогурта за 50%. Такође је забележена већа потражња маслаца, тестенина, воћних сокова и сл. Продаја колача, посластица и осталих кондиторских производа је повећана за више од 100%, те представља највећу стопу 35
Јована Вујаковић Мастер рад Резултати истраживања са дискусијом раста (Милић и сар., 2010, Лукач Булатовић, 2010, 2011). Органски малопродајни сектор у Немачкој бележи стопу раста изнад просека. Органски супермаркети бележе стопу раста од 25%, док традиционално органске продавнице губе тржишно учешће. Национални малопродавац REWE са 3.000 конвенционалних супермаркета широм земље је, на пример, после истраживања органског малопродајног тржишта, отворио два успешна органска супермаркета са плановима за даљу експанзију и повећање капацитета. Швајцарско и Италијанско тржиште бележи најинтензивнији раст у Европи. У 2013. години у поређењу са 2005. годином у Швајцарској промет органским производима је повећан за 63% (табела 9). Табела 9. Европско тржиште органских производа државе са највећим прометом органске хране и напитака у одабраним годинама (у мил. ) Држава Година Индекс 2009. 2013. 2009=100 Немачка 5.800 7.550 130 Француска 3.056 4.380 143 Уједињено Краљевство 2.065 2.065 100 Италија 1.350 2.020 150 Швајцарска 1.025 1.668 163 Аустрија 868 1.065 123 Шведска 698 1.018 146 Шпанија 906 998 110 Данска 765 917 120 Холандија 591 840 142 Извор: Исто Становници Швајцарске су највећи потрошачи органски произведене хране, они потроше просечно 210 на органске производе, више по глави становника од било које друге земље у Европи и свету (табела 8). Према потрошњи органске хране у Европи, затим следе Данска (163 евра по становнику), Луксембург (157 евра по становнику) и Лихтештајн (129 евра по становнику). Најизраженије повећање потрошње органске хране је забележено у Норвешкој, Швајцарској и Данској. У Норвешкој, потрошња органске хране по становнику је повећана са 24 у почетној посматраној години на 44 евра у 2013. години, односно за 86%. 36
Јована Вујаковић Мастер рад Резултати истраживања са дискусијом Табела 10. Потрошња по становнику у одабраним годинама (у ) Држава Година Индекс 2009. 2013. 2005=100 Швајцарска 131 210 159 Данска 139 163 118 Луксембург 103 157 152 Аустрија 104 127 123 Лихтештајн 100 129 129 Шведска 75 107 141 Немачка 71 93 132 Норвешка 24 44 186 Белгија 30 36 121 Италија 25 34 135 Извор: Исто 5.5.2. Тржиште органских производа у Републици Србији Република Србија има изузетне еколошке, климатске и техничке услове да, поред традиционалног јагодастог и осталог воћа, производи поврће, житарице и уљарице из органске производње, које су веома тражене на међународном тржишту и из тог разлога органски производи Србије могу бити један од фактора економског развоја наше земље. Овај вид производње омогућава остваривање значајног профита на малим пољопривредним газдинствима карактеристичним за Србију. Већина органских производа која се могу наћи на српском тржишту су из увоза, свежу храну у Србији, као што је воће (органске малине, шљиве, вишње,..) и поврће (шаргарепа, хокаидо тиква, купус, краставац, кромпир, цвекла, зелена салата, блитва,.) могуће је купити директно од произвођача на пијацама и супермаркетима или наручити путем интернета, а непрерађене производе анималног порекла, као што су: месо, млеко и јаја ређе се налазе у "свежем" стању. До сада су се на тржишту сертификованих анималних производа у Србији могли пронаћи само јаја и мед, али од 2013. године и свеже млеко, кисело млеко, јогурт и павлака (Марз и сар. 2014). 37
Јована Вујаковић Мастер рад Резултати истраживања са дискусијом Прерађени органски производи могу се пронаћи у супермаркетима или наручити преко интернета. На тржшту Републике Србије прерађени производи из домаће производње су џемови, брашна (интегрално спелтино брашно, интегрално кукурузно брашно..), уља (сусамово, бундевино,..), лековита глина, разне купке, рицинусово уље, органска зимница (цвекла, кисели купус, маслине), органске лековите биљке и зачини (матичњак, коприва, оригано..), а значајно су заступљени прерађени производи из увоза и то, тестенине (интегрални резанци од спелте, шпагети од кукурузног брашна..), сокови (сок од цвекле, сок од боровнице, сок од ароније,..), колачи (мафини са црном цоколадом, мафини са ванилом), органски мусли, органско сушено воће (бадеми, банана чипс,..) храна за бебе, сапуни, зубна паста, органски шећер и заслађивачи (агава сируп, кокосов шећер..) и друго. Неки од произвођачи огранске хране у Србији су: AD IMLEK Београд, Zdravo organic Селенча, Foodland Београд, Sirogojno Company, Задругар Љубовија, Радослови Ниш, Mondi Краљево, Сунцокрет Суботица (http://www.kombeg.org.rs). У познатије брендове органске хране у нашој земљи спадају бренд Bello organic, овај бренд произвођача AD IMLEK из Београда, у свом асортиману нуди млечне органске производе и то: органско млеко, јогурт од органског млека, органско кисело млеко, органску киселу павлаку, као и органски сир и сирни намаз од органског млека. Следи бренд Bio, који је развијен од стране малопродајног прехрамбеног ланца МАXИ, који послује у оквиру групе Delhaize из Белгије. Овај бренд нуди широк асортиман органских производа као што су: органско девичанско маслиново уље, корнфлекс, сок од више врста воћа и поврћа итд. Произвођач Foodland из Београда развио је бренд под називом Bakina Tajna Organic, који у свом асортиману нуди органски ајвар, разне врсте пекмеза и домаћих намаза, органске домаће кашасте сокове од крушке, дивље бруснице и боровнице, итд. У нашој земљи познати бренд Фриком поврће, од произвођача Фриком DOO из Београда, уврстио је у свој аспортиман органски грашак и органски броколи (http://www.frikom.rs/). Вредност продаје органских производа у Р. Србији повећала се за 60% у 2010. години у односу на 2009. годину (25 мил. ) и износила је 40 мил., али у у поређењу са европским државама посматране 2010. године може се закључити да је наше тржиште још увек недовољно развијено (вредности тржишта од 1.180 мил. у Швајцарској). Разлог томе је слаба куповне моћи потрошача, а значајан проблем представља пласман органских производа и доступност потрошачима. У великим градским срединама ови производи су најзаступљенији, а постали су доступни већем броју потрошача проширењем пласмана на веће супермаркете, поред малопродајних специјализованих продавница и зелених пијаца. Највећи број продавница са понудом органских производа је у Београду и Новом Саду 38
Јована Вујаковић Мастер рад Резултати истраживања са дискусијом (http://vok.org.rs). У структури продаје органских пољопривредно прехрамбених производа у Републици Србији у 2013. години највећи удео имају специјализоване продавнице здраве хране са 60,0% (графикон 18). Графикон 18. Структура продаје органских производа у Р. Србији у 2013. години Директно од произвођача 5,0% Општи малопродајни објекти 10,0% Пијаце 25,0% Специјализоване продавнице "здраве хране" 60,0% Извор: Влаховић и Пушкарић, 2013. У току 2012. и 2013. год. године приметан је тренд повећања асортимана органских производа, као и формирање тзв. органских полица, тј. корнера који су видљиво обележени, мада је већа понуда готових у односу на свеже производе. (Марз и сар., 2014). Код нас се сматра, а и дуго ће се још сматрати да је органска храна помодарство и неће још дуго постати популарна из више разлога. Неки од њих су: неупућеност потрошача, виша цена у неким случајевима и до три-четири пута, релативно здрава конвенционална храна, мали број производа на тржишту, лажне продавнице здраве хране, нерегулисаност примене законских регулатива, а пре свега незаинтересованост тржишта за истом (www.tehnologijahrane.com). Тако да иако су органски производи заступљени у малопродајним објектима, недостаје њихово промовисање и из тог разлога успех за даљи развој локалног тржишта органских производа треба да произилази из снажне и интензивне кампање са јасном комуникационом стратегијом, усмерене на дефинисане потрошачке циљне групе. 39
године Јована Вујаковић Мастер рад Резултати истраживања са дискусијом 5.5.2.1. Стање увоза и извоза органских производа у Републици Србији У Србији, подаци о количини и вредности увезених и извезених органских производа, прикупљају се од стране царине и контролних тела. Министарство пољопривреде и заштите животне средине сматра податке са царине као званичне, а царина прикупља податке о извозницима и увозницима органских производа на основу царинске декларације, због тога што органски производи морају бити пријављени заједно са бројем сертификата који иде уз царинску декларацију (www.fibl.org). Вредност увезених органских производа у Р. Србији је била највећа у 2012. година са 3,7 мил., што је за око 9 пута (индекс 925) већа него у 2010. години када је износила 0,4 мил. (табела 11). Табела 11. Вредност увезених органскиих производа у Србији од 2010-2012. године (у мил. ) УВОЗ Година 2010. 2012. Индекс 2010=100 Вредност органских производа (у мил. ) 0,4 3,7 925 Извор:Подаци www.fibl.org (приступано 22.02.2016.), Подаци: Милић Јелена (2014), Serbia country report ; Током 2011. године, вредност увезених производа процењује се на 1,2 милиона, што је за 3 пута више него у 2010. години када је износила 0,4 милиона (графикон 19). Графикон 19. Вредност увезених органских производа у Р. Србији за период 2010-2012. године ( у ) 2012. 3,700,000 2011. 1,200,000 2010. 400,000 0 500,000 1,000,000 1,500,000 2,000,000 2,500,000 3,000,000 3,500,000 4,000,000 износ у Извор:Исто Понуда органских производа из увоза је све већа, а најзаступљенији су прерађени производи. Србија увози производе као што су храна за бебе из Немачке, органске шпагете из Словеније и орга- 40
године Јована Вујаковић Мастер рад Резултати истраживања са дискусијом нски пиринач из Македоније. Органски свежи производи су из домаће производње и доминирају биљни производи (Mаслац, 2009). Органска производња у Србији је значајно извозно орјентисана и највеће количине ових производа се пласирају на инострана тржишта (око 90%). Сертификати које издају већина овлашћених контролних организације препознате су на иностраним тржиштима, тако да произвођачи могу несметано да извозе органске производе. У табели 12. приказани су подаци о количини и вредности извоза органских производа у 2012. и 2013. години и израчунат је базни индекс где је 2012. базна година. Табела 12. Количина (t) и вредност извоза органских производа ( ) у 2012. и 2013. години Година Индекс Извоз 2012. 2013. 2012=100 Количина органских производа (t) 1.562 7.101 455 Вредност органских производа ( ) 3.740.801 10.090.802 270 Извор: Милић, Јелена и Васиљевић, Јелена, (2014): manuscript on Serbia, report MOAN; http://www.emins.org (приступано 22.02.2016.) Укупна количина извезених органских производа у 2013. у односу на базну годину тј. 2012. годину, повећала се за више од 4 пута (индекс 455), а остварен извоз у 2013. години био је у вредности од 10.090.802 (графикон 20), што је за скоро 3 пута веће у односу на претходну годину (индекс 270). Графикон 20. Вредност извезених производа у Р. Србији за период 2012-2013. године ( у ) 2013. 10,090,802 2012. 3,740,801 0 2,000,000 4,000,000 6,000,000 8,000,000 10,000,000 12,000,000 износ у Извор: Исто Највише се извози воће ниског степена прераде, а највећа вредност остварена је извозом замрзнутог воћа и то купине, малине, вишње сушеног воћа купине, малине, вишње и јагоде, свеже јабуке и шљиве, као и воћних сокова и концентрата воћних сокова боровнице и јабуке. 41
државе Јована Вујаковић Мастер рад Резултати истраживања са дискусијом Графикон 21. Учешће количине појединих група органских производа у извозу у 2013. години (у %) Јагоде; 1% Вишње; 8% Купине; 11% Млевени бибер; 1% Дуња; 0% Остало; 2% Малине; 41% Шљиве; 14% Концентрат воћних сокова; 22% Извор: Исто Главни органски производи које се извозе из Србије су малине са учешћем од 41% (графикон 21), односно количином од 644 тоне, у укупим извезеним органским производима, следе концентрати воћних сокова са 22% (350 тона) и извоз шљиве са 14% учешћа (212 тона). Малина се највише извози у Немачку са учешћем од 30%, односно количином од 193 тоне, следи САД са 25% (161 тона) и Аустрија са 22% (142 тоне), док 85% укупног извоза концентрата за воћне сокове иде у Аустрију (298 тона). Шљива се највише извози у Италију са 123 тоне, односно учешће од 58%. (www.fibl.org). Графикон 22. Извезене количине органских производа по земљама у 2013. години (у t) Немачка 374 Холандија САД 182 195 Италија 123 Велика Британија 80 Белгија 46 Пољска 40 Швајцарска 39 Јапан 4 Извор: Исто 0 50 100 150 200 250 300 350 400 количина у тонама 42